CEO ITA-e, Joerg Eberhart, je uz još nekoliko menadžera kompanije nedavno imao intervju širokog opsega sa nekoliko američkih medija, tokom kog su svi umešani menadžeri nekarakteristično detaljno komentarisali planove kompanije. Od potencijalnih novih long haul ruta, do promena kompanijske kulture i priprema za sudski spor u SAD, širok opseg tema je pokriven.

ITA se sprema da ugasi svoj frequent flyer program, Volare, do polovine 2026. najkasnije, no CEO tvrdi da kompanija cilja da integraciju završi već do kraja II meseca 2026. Ovo je bila jedna od prvih stavki na kojoj je počelo da se radi nakon ulaska u Lufthansa Grupu (LHG), iz očiglednih razloga, a napredak je toliko brz da je kompanija već pre koji mesec otvorila prve mogućnosti za status match, dok je nedavno izvedena još jedna tura “match-ovanja”, tokom kog su Frequent Flyer-i ITA-e prešli na Miles&More, čiji članovi već mesecima skupljaju poene na letovima ITA-e.

Trenutno najveći problem ITA-e, takođe i onaj koji je najviše van njene kontrole, jesu blago rečeno katastrofalni problemi sa flotom, tj. sa motorima Pratt&Whitney-a. Oko 40% flote ITA-inih A320neo i A220 je prizemljeno, zbog čega kompanija efektivno leti sa oko 50 od 75 ukupnih uskotrupnih aviona, iako je flota formalno sačinjena od 101 aviona. Pregovori za kompenzaciju sa PW ne idu u dobrom smeru – ITA zahteva velike iznose, pogotovu jer je PW garantovao manji broj kvarova. ITA je od 2024. planirala da do kraja 2027. ima oko 7-8 aviona prizemljeno u bilo kom trenutku, ali nakon naglog pogoršanja početkom 2025, novo predviđanje je da će u proseku oko 15 aviona biti prizemljeno, negde do kraja 2028. Direktori tvrde da ukoliko PW ne bude ponudio bolju kompenzaciju, da će im jedina preostala opcija biti sudski spor u SAD-u.

Gledajući celu flotu, ITA takođe ima problem i na long haul-u, na kome će zbog kašnjenja u isporukama novih A330neo morati da produži životni vek starijih A330-200, koji i dalje imaju stari “hard product” iz doba Alitalia-e, koji se u današnje doba smatra prilično zastarelim. Alternative naravno nema, zbog velikih čekanja na nove avione, kao i zbog visokih cena za korišćene avione. Neidentifikovan menadžer je prokomentarisao da je razvoj flote sada “više pitanje dostupnosti nego preferenca”, ukazujući da je situacija toliko zabrinjavajuća da kompanija čak formuliše plan za nabavku B787 u slučaju pogoršanja kašnjenja sa već naručenim avionima. Po pitanju A350, isti tvrdi da nema dostupnih aviona do 2032, dok su oni koji su korišćeni dostupni ali po cenama koje bi uništile ekonomiku rute na kojima bi isti leteli – notabilan problem za ITA-u, koja famozno kao i njen prethodnik Alitalia, ima neočekivano niske prihode, tj. RASK.

Kompanija trenutno radi na stablizovaju trenutne mreže letova, održavanja aviona u letnom stanju i optimizaciji reda letanja. Trud nije uzalud – po nedavnim komentarima CEO-a, deluje da će ITA u 2025. postići prvi neto profit na kraju godine, samo godinu dana nakon što je postigla prvi realan operativan profit na nivou godine. Kada se ovaj cilj postigne, vrata za dalje investicije Lufthanse će biti širom otvorena, nakon čega se očekuje značajna narudžbina novih aviona. A321XLR za sada nije u opticaju, dok će LR  izvesno biti za oko dve godine, kada kompanija bude imala širi pogled na (ne)uspeh svojih letova na medium haul rutama, sa vrlo premium konfigurisanim A321neo.

dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: ITA

Kao u dobra stara vremena! ITA je nedavno interno prezentovala novi industrijski plan razvoja za period 2026-2030, koji je napravljen uz nadzor Lufthanse. Plan predviđa da flota kompanije ostane pri broju od oko 100 aviona – novost na koju su neki od sindikata kompanije vrlo burno reagovali, a sada i pokušavaju da prete prvim štrajkom!

Budućnost ITA-e pod direkcijom Lufthanse je definisana jednim vrlo jednostavnim principom – prvo profit, a tek onda dodatne investicije – preciznije rečeno, očekuje se da kompanija sama od sebe postigne prvi profit na neto nivou, koji se iščekuje izvesno već ove godine, a tek nakon postizanja “samoodrživosti”, stižu dalje investicije.

Trenutna flota se sastoji od 101 aviona, od kojih su 24 širokotrupni, a još 7 su A321LR koji se koriste na medium haul letovima. ITA je objavila da je plan da se doda manje više po jedan širokotrupni avion godišnje, ukupno njih barem pet, do 2030. Nasuprot ovome, kompanija će penzionisati nekoliko starijih A320ceo više nego planirano, zbog čega će ukupan broj A32F do 2030. biti blago umanjen. Ovaj plan je vrlo realan i strogo neophodan da bi ITA (p)ostala profitabilna, jer je flota kompanije trenutno sačinjena od samo 25% širokotrupnih aviona, što je vrlo malo za srednje-veliku legacy kompaniju.

Vraćajući se na jedan jedini princip na osnovu kog Lufthansa planira da upravlja ITA-om, isti predstavlja veliki problem sindikatima koji naglašavaju da je plan kompletno neadekvatan. Isti tvrde da se ne uzima dovoljno aviona, ne otvara se dovoljno ruta po Evropi, ne leti se efikasnije iz Rima i Linate-a, a naravno najbitnije, ne zapošljava se dovoljan broj ljudi. Ironija jeste to što sindikati uopšte ne greše, nasuprot potpuno su u pravu. Nažalost, “nasleđe” Alitalia-e baca senku preko ITA-e, zbog koje niko ne bi bio spreman da pravi velike investicije u kompaniju bez garancija o stabilnosti odnosa sa zaposlenima. Sindikati pokušavaju da odigraju iste poteze iz doba Alitalia-e, ali iz nepoznatih razloga ne prepoznavaju da je epoha Alitalia-e, kao i posledične velike moći tadašnjih sindikata, decizivno završena kada ih je 2021. Italija “pustila niz vodu”, kada je osnivanjem ITA-e 75% zaposlenih Alitalia-e ostalo bez posla – upravo kao što su 15+ godina upozoravani da će ostati, ako nastave da neracionalno konstantno traže sve veće benefite od Alitalia-e (i države) koja nije ni jednom bila profitabilna od 2001-2021. i koja naravno nikada nije mogla da finansijski izdrži ove benefite.

CEO ITA-e je u intervjuu nekoliko dana nakon komentara sindikata kratko i jasno podsetio da su se vremena promenila u dve kratke rečenice, komentarišući: “Nema poente u traženju benefita od kompanije koja nije ni jednom postigla [neto] profit. Država je i dalje većinski vlasnik, a s obzirom da mi brojimo svaki evro u valuaciji novih ruta, i zbog toga ne otvaramo rute ako nismo potpuno sigurni u profit rute od njenog početka, nema smisla ni da sindikati traže benefite koje znaju da će platiti Italija, a ne kompanija.”

dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: ITA