Saudijska Arabija će izgraditi novi aerodrom u Riyadhu pod imenom King Salman Aerodrom. Aerodrom će biti izgrađen uz sadašnji King Khalid Aerodrom i koštat će 30 milijardi USD. Ovaj aerodrom je dio vizije da se Saudijska Arabija otvori za turizam i konektirane letove.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: Riyadh Airlines

Čak tri Sukhoi SSJ-100 Azimutha su imali incidente u samo tjedan dana. Prvo je 24.11. SSJ-100 imao požar, pa 28.11. SSJ-100 nije mogao poletjeti iz Saranska radi problema sa motorom, da bi 1.12. SSJ-100 imao slijetanje u nuždi (emergency lending) radi kvara na filteru goriva. Čak pola SSJ-100 u Rusiji nema certifikate letenja (flight certificate).

novinarka: Maja Mrkus (Pula)

ACI Europe je objavio da je broj putnika u X. mjesecu bio 103,3% spram 2019. U nonEU državama broj putnika je bio 100,2% broja putnika iz 2019. Najbolje rezultate je imala Albanija sa 147,5%, dok je Kosovo treće sa 121,5%. U EU državama promet je bio 103,9% spram 2019. Najveće povećanje spram 2019. je imala Estonia (119,2%), Mađarska (118,8%), a Hrvatska je na 3. mjestu u EU sa 118,6%. Cargo je imao 10,7% bolje rezultate nego prošle godine, ali 0,6% lošije nego 2019.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Aerodrom Tirana

Rusija do 2030. planira masovno proizvoditi slijedeće avione:

• Ilyushin Il-96-300: 237-300 sjedala (širokotrupni jet)
• Yakovlev MS-21: 163-211 sjedala (uskotrupni jet)
• Tupolev Tu-214: 180-200 sjedala (uskotrupni jet)
• Sukhoi Superjet SJ-100: 87-108 sjedala (uskotrupni regionalni jet)
• Ilyushin Il-114-300: 64-68 sjedala (turboprop)
• TVRS-44 Ladoga: 44 sjedala (turboprop)
• LMS-192 Osvey: 15-19 sjedala (turboprop)
• LMS-901 Baikal: 9-12 sjedala (turboprop)

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: MS-21

Nije dobro ni u JetBlue. Kompanija je ove zime opako porezala letove. Na long-haulu ukinuli su letove iz New Yorka JFK za London Gatwick, te jedan od dva leta iz New Yorka JFK za Paris CDG. Kompanija je ukinula i velik broj domaćih letova u SAD-u, te je zatvorila stanicu u San Jose, Kaliforniji.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: JetBlue

ACMI kompanija Nordic Aviation Group (bivši Estonian) i sestrinjska kompanija Xfly su raspisali bankrot. Većina imovine vraćena je lezorima, a Xfly-u je postavljen stečajni upravitelj. Kompanija ima 38 milijuna EUR dugova nakon prodaje imovine koju ima u vlasništvu.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Estonian

I krenulo je čerečenje posrnulog australijskog Rexa. Stečajni upravitelji su odlučili prodati 50% udjela u National Jet Expressu kompaniji koja je letjela za Rex charter letove za rudare. Stečajni upravitelji su već prodali Pel-Air, kompaniju koja je letjela chartere za rudare, ad hoc business chatere i medicinske letove.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Rex

Piloti South Africana su krenuli u štrajk 5.12. Kako je kompanija u vrlo teškoj financijskoj situaciji ne može si pomoći. Piloti traže povišicu od 30%, dok je kompanija bila spremna ponuditi 8,46% povišice. Istim je kompanija otkazala letove za Perth i Sao Paulo, kao i niz linija na afričkom kontinentu.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: South African

Radnici i dioničari Spirita su ozbiljno frustrirani nad činjenicom da si je Ted Christie CEO kompanije samo par dana prije ulaska u predstečajnu zaštitu isplatio 3,8 milijuna USD bonusa. Ostali manageri kompanije su dobili još 1,5 milijuna USD. Pobogu, prezadužena kompanija, koja stvara gubitke, reže linije i frekvencije, prodaje avione, ja dala 5,3 milijuna USD bonusa svojim managerima. O moj bože!

Dioničari također pitaju gdje je završilo 560 milijuna USD od prodaje 23 Airbusa A320obitelji, te 76 milijuna USD od za neuspjelo preuzimanje od strane JetBluea. Dioničari su ozbiljno frustrirani i nad činjenicom da je prezadužena kompanija investirala ogromnih 250 milijuna USD u novu i blještavu upravnu zgradu za managere i administraciju. Dioničari smatraju da kompanija nije trebala proglasiti bankrot i tražiti predstečajnu zaštitu. Radi svega toga dioničari Spirita traže ozbiljnu istragu.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Spirit

Zbog primirja između Izraela i Libanona, kompanije su se počele užurbano vračati na Tel Aviv. Vratili su se Turkish, Hainan, Ethiopian, AZAL, TAROM, TUS, BlueBird, Corendon, Uzbekistan, Electra, GullivAir, FlyOne, Bees, i SkyUp. Wizz Air je objavio da će se vratiti u Tel Aviv 20.12. umjesto prethodno planiranog 15.1.2025. Letove će uskoro obnoviti i Aegean, Air Seychelles, Air Europa i Bulgaria Air. Qatar se vraća 9.12, a Etihad 18.12. U Beirutu osim MEA-e, letove su vratili Iraqi, Royal Jordanian i SundAir.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: Mario Vukoja

Evropska Unija, preciznije Evropski Parlament, je konačno izglasao i usvojio predlog za uvođenje “Single European Sky 2” (SES2) programa, čiji je cilj da ubrza i proširi mogućnosti reformisanja evropskog vazdušnog prostora, u cilju povećane efikasnosti u vrlo prometnom, a sve više i prenatrpanom vazdušnom prostoru evropskog kontinenta.

Klasično za ovakve programe, SES2 je pun slabo definisanih predloga, ciljeva, “framework-ova” i ojačanja već postojećih planova od pre pola decenije. Poenta celog programa, opšte rečeno, jeste da vazdušni prostor, kao i njegovo organizovanje i operacije u istom, postanu manje “nacionalni” a više “evropski”. Širom integracijom vazdušnog prostora između država bi mogli da se bolje integrišu koridori, regulacija različitih kategorija vazdušnog prostora, kao i planovi leta. Ove promene će omogućiti direktnije letove, a mnogo bitnije će omogućiti efikasnije regulisanje sistema kontrolisanja vazdušnog saobraćaja, koji sada već godinama pravi probleme preko letnje sezone i izaziva lančana kašnjenja. Naravno, ova poboljšanja će imati i pozitivne ekološke posledice, što je jedan od faktora na koji EU stavlja značajan fokus.

EU će uvesti program jasno definisanih ciljeva i benefita/subvencija čija će svrha biti da podstaknu regulatore, aerodrome i aviokompanije da se brže integrišu i bolje sarađuju. Neki od ovih benefita bi mogle da budu i niže cene ATC servisa za aviokompanije. Biće osnovan i “Odbor za nadzor performansi” koji će pratiti napredak ka ciljevima i koji će vršiti reviziju istih na svake tri godine. Iako ovo jesu sve dobri koraci za napredak evropske avioindustrije, objektivno rečeno SES2 godinama kasni. Čest kritik usporene EU birokratije, CEO Ryaniar-a Michael O’Leary, je lepo sumirao ovaj problem kada je pre nekoliko meseci prokomentarisao da je SES2 već potpuno zastareo iako još nije ni uveden, dodajući da je EU već potreban SES3 ili čak i SES4, ako EU ozbiljno želi da se suoči sa rastućim problemima evropskog vazdušnog prostora.

dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: Aer Lingus

U svom cenovniku Air Canada ima pet kategorija za ekonomske klase: Basic, Standard, Flex, Comfort i Latitude. Različite kategorije vam omogućavaju različite pogodnosti, od toga da li dobijate novac nazad u slučaju otkazivanja leta, izbora sedišta i naravno količina predatog prtljaga.
Veliki broj putnika, naročito na letovima po Severnoj Americi je naučio da se pakuje lagano, i količina predanog prtljaga se znatno smanjila, ali je zato porastao haos koji nastaje prilikom ukrcavanja, jer maltene svako u kabinu unosi dva komada prtljaga, sto je po trenutnim pravilima dozvoljeno. Suviše cesto se dešava da se taj prtljag besplatno čekira kada su letovi popunjeni.

Pocevsi od 3.1, Air Canada uvodi naplatu od C$35 (EUR 24) za prvi komad prtljaga koji je većih gabarita kao sto su koferčić, veći ruksak ili torba. Drugi komad većeg prtljaga će se naplaćivati C$50 (EUR 34), sto je čudno jer drugi komad takvih dimenzija nije ni bio dozvoljen izuzev za Business Klasu. Pravilo će biti za karte koje su kupljene posle 3.1. Putnik je duzan tokom čekiranja da čekira prtljag. Ako se putnik pojavi na gate-u sa prtljagom, cena će biti $65.00
Kakva će biti reakcija putnika videćemo, jer pravilo stupa na snagu pred vikend  kada se ljudi vraćaju na posao i studije poslije Božićnih i novogodišnjih praznika. Neko se nije mogao strpeti tri dana pa da uvedu pravilo u ponedeljak, nego će da usreće studentariju koja se vraća na fakultet upravo taj vikend.

dospisnik: Zoran Cvetković (Toronto), foto: Air Canada

U Moskvi je održana godišnja konferencija operatora aviona SSJ-100, u okviru koje je Yakovlev najavio zanimljive statistike. Od početka eksploatacije Superjet avioni su leteli 1.745 miliona sati, obavivši više od 977 hiljada letova. Trenutno 7 aviokompanija zapošljava 159 aviona SSJ-100. U trećem kvartalu ove godine prosečno srednje vreme korišćenja po avionu premašilo je 8 sati za četiri avioprevoznika.

Yakovlev je primetio povećanje lokalizacije popravki stranih komponenti SSJ-100: ako je 2022.godine u Rusiji servisirano samo 59 komponenti vazduhoplova, tada je do ovog novembra već bilo 311 takvih komponenti. “Uprkos potpunom prestanku saradnje sa zapadnim proizvođačima, naši pokazatelji servisiranja nisu pali nakon 2022.godine, a regularnost letova SSJ-100 i dalje je oko 97-98%. Istovremeno, intenzitet rada flote raste, 2022-2023, pa čak i za 9 meseci 2024.godine prelazi pokazatelje pre pandemije. Samo za 9 meseci ove godine avioni Superjet su imali nalet od ukupno 201644 sati”, rekao je Dmitrij Borisenko, zamenik generalnog direktora Yakovlev PJSC-a.
Podsetimo, prošle nedelje dogodio se ozbiljan incident sa SSJ-100 Azimut Airlinesa: prilikom sletanja u Antaliji avion je udario u motor na pisti i zapalio se. Avioprevoznik je incident objasnio smicanjem vetra u poslednjoj fazi sletanja pred dodirivanje piste.

Dejan Radojević, dopisnik (Moskva), foto: Yakovlev

Ogromno iznenađenje ULCC Frontier će od 2025. uvesti prvu klasu. Prva klasa će imati sav luksuz i udobne fotelje u konfiguraciji 2+2 umjesto ekonomske 3+3. No kompanija ističe da će i ova klasa biti daleko jeftinija nego kod legacy carriera sukladno politici kompanije i u ekonomskoj klasi.

Ovo je vrlo čudno za jedan ULCC, poglavito za kompaniju IndigoPartnersa. Druge kompanije IndigoPertnersa (Wizz Air, Volaris i JetSmart) za sada još ne razmišljaju o ovakvom potezu. No, jasno ovo je SAD i Frontier je izjavio da je samo poslušao sugestije i zahtjeve putnika.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Frontier

Zamaaero inače ne piše o dolasku novih modela u flote, jer bi tada imao svaki dan par članaka samo o tome, no slučaj Airbusa A321 u Icelandairu je istinski drugačiji i vrlo vrijedan spomena. Naime, Icelandari je danas (3.12.) dobio prvi A321LR u flotu. Icelandair inače flotu temelji na Boeingu 737MAX. Kompanija ima 21 ovaj aviona i to 17 B737-8 i 4 B737-9. Uz to kompanija ima i tri B767-300ER (još dva u cargo konfiguraciji), te 6 Dash 8-200 i 8-400.

I sad pitanje, zašto uz toliko B737MAX preći na Airbusove uskotrupce na samo 44 aviona u floti. Čemu dodatan model, dodatne posade, dodatan maintenance, dodatne operacijske procedure. Jednostavno, Icelandair je tražio zamjenu za 11 Boeinga 752-200, avione koji imaju bitno veći dolet od 737MAX. Stoga je naručio 7 A321LR i 13 A321XLR. A321LR ima neznatno veći dolet od 757-200 (za 160 km), no A321XLR ima veći dolet za 1450 km. Ovo je posebno važno za Icelandair koji uskotrupcima leti letove za SAD i Kanadu, uz konekciju iz velikog broja europskih destinacija. Kompanija će sa A321LR i A321XLR pokriti većinu destinacija u SAD-u, a one udaljenije sa 767-300ER. Icelandair upravo izbacuje zadnja dva B757-300 iz flote, a 11 B757-200 će izbaciti do 2026. do kada će doći dobar dio A321LR i A321XLR.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Airbus

Špajolski long-haul LCC Level koji leti iz Barcelone, je dobio vlastiti AOC i više neće letjeti pod codom Iberie. Kompanija leti sa šest A330-200, a uskoro dobiva i sedmi ovaj avion. No, neće otvarati nove linije, nego će povećavati broj frekvencija na postojećim linijama. Kompanija leti po jednu liniju u Argentinu i Čile, te 5 linija u SAD-u. 2026. kompanija dobiva i osmi A330-200 kada će krenuti sa otvaranjem novih linija.

dopisnica: Maja Mrkus (Pula), foto: Level

Air Belgium, kompanija koja je opako lutala sa razno-raznim linijama i još brže ih zatvarala, te je došla u predstečajnu zaštitu je dobila rok od suda da nađe investitora ili će biti likvidirana. I našla ga je. Kompanija za sada nije izjavila o kome se radi, nego će do sutra 5.12. sud procjenjivati investiciju i kredibilitet investitora. No, investitora je jasno naglasio da ne želi putničke letove, redovne linije, chatere, čak ni putnički ACMI, nego samo želi zadržati cargo segment businessa. Air Belgium ima 500 zaposlenih i flotu od pet širokotrupnih aviona, četiri cargo aviona (dva Airbusa A330-200F i dva Boeinga 747-8F), te jedan putnički avion (A330-900).

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Air Belgium

Vlada Danske trenutno kontrolira 39,2% Aerodroma Kopenhagen, dok 52,4% kontrolira Macquarie Infrastructure Company. Cilj Vlade je da preuzme 98,6% aerodroma, te je za isto je dogovorila da će platiti čak 4,5 milijardi USD. No, nakon toga Vlada će ustupiti 48% aerodroma i zadržati kontrolnih 50,1%. SAS je objavio da ovo smatra vrlo pametnim potezom dobrim za budućnost kompanije i Danske.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Aerodrom Kopenhagen

ACCC (Australian Competition and Consumer Commission) je dozvolila Virgin Australiji i Qataru joint venture. Istim će Virgin Australia povećati broj letova Qatara prema Dohi tako što će dodati 28 tjednih letova iz Sydneya, Melbournea i Brisbane za Dohu od VI. mjeseca 2025. Od XI. mjeseca letovi će biti i iz Pertha. Na ovaj način Qatar će indirektno povećati broj letova iznad maksimuma koji već leti. Virgin Australia će radi toga u flotu ponovo dobiti širokotrupce koje će dobiti u lizing od Qatara.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Virgin Australia

Aerodrom Bristol produžuje uzletno-sletnu stazu sa 2011 na 2161 metar. Aerodrom želi povećati broj putnika sa sadašnjih 9,9 milijuna na 15 milijuna. Aerodrom se nada većim avionima koji bi prevozili više putnika.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: Aerodrom Bristol

EASA je konačno zadovoljna razinom sigurnosti u Pakistanu i Europska Unija je ukinula ban na letove PIA-Pakistan Internationala za Europu. Ban je ukinut nakon skoro četiri i pol godine od kada je postavljen (VI. mjesec 2020). Ban je postavljen nakon što se desila nesreća u kojoj je poginulo 97 osoba, a nakon čega je ustanovljeno da je dobar dio pilota PIA-e imao falsificirane dozvole. Pakistan je pritom oduzeo 262 dvojbene licence od 860 licenciranih pilota. Ban je koštao PIA-u 144 milijuna USD godišnje.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: PIA

Aviokompanije danas prodaju svoje karte na šest različitih načina. Na prvi način se danas proda najviše karata, poglavito kod LCC kompanija. To je prodaja preko vlastite web stranice. Iako je ovo prije bio vrlo neuobičajen način prodaje danas ga kompanije motiviraju jer ovdje nemaju gotovo nikakvih troškova prodaje.

Drugi način prodaje je preko call centra kompanije. Call centri više služe za rješavanje problema (npr. pogrešnog imena, greške ili blokade u web prodaji, promjene letova…), no još uvijek ima kupaca koji ovako kupuju karte.

Treći način je preko poslovnica, tj. fizička prodaja karata. Ovo je sve rjeđa prodaja, no još ima kupaca koji kupuju karte u poslovnicama. Tako Croatia ima dvije poslovnice u Zagrebu, onu gradsku i onu aerodromsku, dok Air Serbia ima čak 4 poslovnice u Beogradu (jedna na aerodromu i tri u gradu). Ipak kompanije imaju sve manje i manje poslovnica, poglavito gradskih.

Četvrti način prodaje je preko globalnih distribucijskih sustava (GDS). Tri su glavna distribucijska sustava: Amadeus, Sabre i Travelport. Turističke agencije i prodajna mjesta karte prodaju preko ovih sustava.

Peti način prodaje je preko Online putnih agenata (OTA). Najpoznatiji ovi agenti su Kayak, Expedia, Trivago, CheapOAir, Skyscanner, eDreams i booking.com. Kupci u zadnje vrijeme prilično zaziru oko kupnje preko ovih agenata jer u slučaju poremećaja ili problema sa letom putnik može imati ozbiljnih problema u ostvarivanju prava.

I na koncu prodaja preko turoperatora koji obično prodaju turističke aranžmane zajedno sa avionskim kartama, ali kod velike većine moguće je kupiti samo avionsku kartu. Najpoznatiji europski turoperatori su TUI i Rewe.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: TUI