Spirit Bord direktora je odbio ponudu Frontiera za kupnju kompanije. Spirit je pritom izjavio „ponuda Frontiera bi dioničarima donijela manje vrijednosti nego trenutni plan restrukturacije kompanije“. Spirit smatra da je Frontierova ponuda nedovoljna. Jel ovo samo motiviranje Frontiera da podeblja ponudu ili posrnuli Spirit stvarno ima još nekog asa u rukavu?

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Spirit

Konačno. 2024. je godina oporavka. Svjetske kompanije su imale 9,5 milijardi putnika, što je 104% broja putnika iz 2019.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: United

AirBaltic sve više svojih aviona daje u wet lease. Kompanija će od X. mjeseca dati 5 svojih Airbusa A220-300 start upu SUA Lines Aereas iz Urugvaja.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: airBaltic

Frontier je bio kandidat za kupnju Spirita 2022. godine. I kada je sve već bilo dogovoreno, uletio je Jet Blue i trebao je kupiti kompaniju, što je kasnije sud zabranio. Sada su kompanije ponovo krenula u pregovaranje o preuzimanju. Frontier je ponudio 350 milijuna USD ulaganja u dužnike i 400 milijuna u kapitalu za 19% kompanije.

Ako će se kompanije spojiti postale bi 5. najveća kompanija u SAD-u odmah nakon Americana, Delte, Uniteda i Southwesta, sa preko 100 milijuna putnika, 371 avionom u floti (obije kompanije imaju A320obitelj), 214 naručenih aviona i 19 baza, dok na 6 aerodroma obije kompanije imaju baze.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Spirit

Eurocontrol je objavio listu letova po zemljama u 2024:

1. Velika Britanija 5488 letova u prosjeku (4% više spram 2023. i 6% manje spram 2019.)
2. Španjolska 4984 leta (+8% spram 2023. i +8% spram 2019.)
3. Njemačka 4711 letova (+4% spram 2023. i -16% spram 2019.)
4. Francuska 4086 letova (+2% spram 2023. i -5% spram 2019.)
5. Italija 3789 letova (+9% spram 2023. i +6% spram 2019.)
6. Turska 3140 letova (+4% spram 2023. i +12% spram 2019.)
7. Nizozemska 1596 letova (+5% spram 2023. i -5% spram 2019.)
8. Grčka 1483 leta (+8% spram 2023. i +18% spram 2019.)
9. Švicarska 1287 letova (+5% spram 2023. i -2% spram 2019.)
10. Norveška 1283 leta (1% manje spram 2023. i 9% manje spram 2019.)

Od zemalja u regiji najviše letova imala je Hrvatska, u prosjeku 344 leta (23. u Europi), potom Srbija i Crna Gora 303 leta (25. u Europi), Makedonija 68 letova (38. u Europi), pa Slovenije 67 letova (39. u Europi) i BiH 62 leta (posljednja 40. u Europi). Hrvatska je 8. mjestu po povećanju broja letova spram 2019. (+12%), Makedonija 18. (+7%), Slovenija 19. (+7%), pa Srbija i Crna Gora na 22. mjestu (+5%), BiH na 25. mjestu (+5%)

Europa je imala 10,7 milijuna letova u 2024, što je 5% više nego 2023. i 4% manje nego 2019. Legacy mainline kompanije su imale prosječno 10.395 letova, LCC 9865 letova, regionalne 3700 letova, business letovi 2065 letova, cargo letovi 987 letova.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: London LHR

Krajem XI meseca 2024, zaposleni Neos-a su ispred kompanijinog trening centra održali štrajk upozorenja u dužini od nekoliko sati. Razlog je bio da se stavi fokus na operativni zamor posada kompanije, koja je u protekle dve godine u ubrzanom razvoju, ali na način koji je specifično nepogodan po posade koje rade na letovima kompanije. Konkretan događaj koji je izazvao štrajk je bila situacija u kojoj se jedna posada B787 našla u nedavnoj prošlosti – šest članova kabinskog osoblja je bilo dodeljeno letu iz Rima za Havanu, a pred isti su tražili produženi “rest period” zbog repozicioniranja. Kompanija je zahtev za produženje odbila, a posada je nakon toga odbila da radi na ovom letu, prijavljivajući kao razlog preterani zamor i posledice po bezbednost leta.

Posade Neos-a su ovde u pogotovu nezavidnom položaju, zato što, iako je kompanija bazirana u Veroni, ista leti iz mnogobronjih baza širom Italije, a od nedavno i Evrope. Efektivno funkcioniše kao nešto između Charter i Scheduled kompanije. Velika većina njenog prometa, pogotovu na long haul tržištu, se realizuje iz Rima (FCO) i Milana (MXP), ali takođe postoji značajan broj long haul letova koji krecu iz Bergama, Verone, ostatka Italije i Centrale Evrope ka Karibima, Emiratima, egzotičnim destinacijama u Africi… Samo tokom pisanja ovog teksta (sredina I meseca 2025.), Neos-ovi B787 su imali long haul letove iz Rima, Milana, Bergama, Cagliari-a, Verone, Praga, Ostrave i Brna, za destinacije širom sveta kao što su Phuket, Punta Cana, Point-a-Pitre, Mombasa, Cancun… Ovo je još i pored redovnih (scheduled) long haul letova kompanije iz Milana, Rima, a uskoro i Palerma za Njujork, plus iz Milana za Toronto. Kompanija je uzimala i dodatne wet-lease avione od Norse-a. Ovo sve podrazumeva da Neos mora redovno da ima i veliki broj letova koji lete samo za repozicioniranje aviona i samih posada, a zbog ovog ritma letenja je izvesno i došlo do protesta zaposlenih, koji iako su trebali da lete iz Rima za Havanu, verovatno su kasno stigli u Rim iz, recimo Ostrave, zbog čega nisu mogli da imaju adekvatan crew rest.

Italijanski DCV (ENAC) je izjavio da je ponašanje Neos-a bilo krajnje nekorektno i da je sa istim u komunikaciji za rešavanje ovog tipa problema. Neos je izjavio da se protivi protestu, govoreći da je “iznenađen ovakvim alarmističkim i netačnim izjavama”.

dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: Neos

Putnički avion IL-114 sa turbopropelerskim motorima je mašina iz kasnog SSSR-a. Stvaranje prve verzije ovog aviona započelo je pod sloganom zamene masivnog An-24 sa 50 sedišta, kao i zastarelih Il-14 i Il-18, koji su korišteni u udaljenim delovima Rusije i sveta još 1980-ih. Nije slučajno što govorimo o “prvoj verziji”, jer je moderna verzija IL-114-300, uzimajući u obzir novu elektroničku opremu i razna poboljšanja u stvari po mnogo čemu sasvim novi avion.

Dana 31.3.2024, drugi Il-114-300 sa oznakom RA-54115 (serijski broj 0110), a zapravo prvi potpuno izgrađen u Rusiji “od nule”, započeo je program testiranja. Avion je sastavljen u fabrici aviona u Lukovitskom. gde se završavaju i radovi na drugom (trećem) Il-114-300 (serijski broj 0111), koji će se pridružiti letačkim testovima u prvoj polovini 2025. Istovremeno, fabrika modernizuje proizvodnju za godišnju montažu 12 Iljušina i sastavlja rezervu trupova za kasniju implementaciju proizvodnog programa. Avion se finalno sklapa u Lukovitskom, ali komponente isporučuju Voronješka Fabrika aviona (VASO) i Uljanovski Aviastar. VASO proizvodi krilo, repnu jedinicu i gondole motora, a ploče trupa, otvori i vrata se rade u Aviastar-u.

Prema zvanično objavljenim podacima, IL-114-300 sa posadom od 2 osobe prevozit će do 64 putnika na udaljenosti do 2000 km (s punim komercijalnim opterećenjem od gotovo 7 tona) brzinom od 450-500 km/h. novi avioni koriste serijske turbopropelerske motore ruske proizvodnje TV7-117ST-01 snage oko 2.900 KS. Dužina aviona je oko 27 metara, širina trupa oko 3 metra, a raspon krila oko 30 metara. Pretpostavlja se da će osim civilnih aviokompanija potencijalni klijenti postati i vojne i vladine korporacije i organizacije.

Sertifikacija IL-114-300 biće završena krajem 2025.godine, a isporuke prvih proizvodnih aviona počeće 2026. godine. Dostizanje najavljenih 12 aviona godišnje je u planu za 2027-2028. Dakle, proizvodni program IL-114-300 izgleda sasvim realno od početka 2025.godine. Ovde se radi o potpuno domaćem avionu, za koji se očekuje da će u udaljenim regijama zameniti iscrpljene vremenom i teškim radnim uslovima AN-24 kao i strane ATR-ove koji su trenutno u eksploataciji.

dopisnik: Dejan Radojević (Mostar), foto: Ilyushin

Mlazno strujanje zraka preko Atlantika u posljednjim danima dostiže brzine između 300 i 350 kilometara na sat. Očekuje se kako će zrakoplovne kompanije iskoristiti ovo zračno strujanje kako bi povećale brzinu i uštedjele na gorivu na putovanjima iz Sjeverne Amerike  prema Europi. Tako je Aer Lingusov let iz Dublina za New York 22.1. trajao 7 sati, a povratak nešto malo vise od 5 sati.

Let iz New Yorka za Lisabon postigao je brzinu od preko 1300 kilometara na sat što je čak za oko 400 kilometara na sat brže od prosječne brzine leta, a čak oko 100 kilometara na sat brže od zvuka. Još nekoliko letova je postiglo veće brzine od standardnih tako da ne bi bilo iznenađenje ako neki let postigne i rekord u brzini leta komercijalnih zrakoplova. Za komercijalne letove najviša brzina leta je između 1000 i 1200 kilometara na sat, ovisno o modelu zrakoplova kao i uvjetima leta, a prosječna je brzina oko 900 kilometara na sat.

dopisnik: Ivica Šantić (Dublin), foto: Aer Lingus

Više od polovine stranih aviona u floti ruskih avio-kompanija već je otkupljeno od stranih lesora. Tako je u skoro tri godine oko 256 aviona oslobođeno dvostruke registracije, što je bila prepreka letovima ka inostranstvu. Sada, uzimajući u obzir domaće avione SSJ-100 koji su u ekspolataciji, više od 500 aviona može leteti izvan granica Rusije. Aeroflot grupa je postala lider u procesu oslobađanja od dvostruke registracije, preregistrovavši 192 aviona. Od toga su 92 finansirana iz prethodno dodeljenih sredstava državnog nacionalnog fonda.

Po istom principu, S7 je eliminisao 45 aviona iz stranog lizinga, Ural Airlines-19. Ukupno 300 stranih aviona iz flote ruskih aviokompanija trenutno je registrovano na Bermudima, Broj registrovan u Irskoj nije naveden. Od februara 2022.u Bermudskom registru bilo je 745 aviona, a u irskom registru 36. Nakon uvođenja sankcija, 80 aviona je zaplenjeno i vraćeno lesorskim kućama.

dopisnik: Dejan Radojević (Pula), foto: Aeroflot

London City Aerodrom je pokrenuo postupak za izdavanje dozvole za slijetanje Airbusa A320neo od strane UK CAA. Ovo je ogromna vijest. Naime, do sada su najveći avioni koji su slijetali na City bili Embraer E195-E2, Airbus A318 i Airbus A220-100. Biti će to svakako ogroman iskorak za City. Ovime bi City mogao dobiti i nonstop letove za SAD i Kanadu (do sada je A318 imao jedan stop u smjeru New Yorka). Konačno ovime bi i LCC mogli početi letjeti za City.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: London City

Eurocontrol je objavio broj letova po aerodromima za 2024. godinu:

1. Istanbul 1,401 let (+2% spram 2023, nema usporedbe sa 2019.)
2. Amsterdam 1,336 letova (+6% spram 2023, -4% spram 2019)
3. London Heathrow 1,302 leta (+4% spram 2023, -1% spram 2019)
4. Paris Charles de Gaulle 1,275 letova (+2% spram 2023, -8% spram 2019)
5. Frankfurt 1,204 leta (+2% spram 2023, -14% spram 2019)
6. Madrid Barajas 1,148 letova (+8% spram 2023, -2% spram 2019)
7. Barcelona 951 let (+9% spram 2023, +1% spram 2019)
8. Minhan 887 letova (+8% spram 2023, -22% spram 2019)
9. Rim Fiumicino 862 leta (+18% spram 2023, +2% spram 2019)
10. London Gatwick 725 letova (+3% spram 2023, -7% spram 2019)

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Istanbul Aerodrom

Hongkonška kompanija Great Bay Airlines će u II. i III. mjesecu otkazati 128 letova na 64 linije radi kašnjenja aviona koje su naručili. Obzirom na dosadašnja otkazivanja pitanje je da li su baš kašnjenja isporuka razlog. Vlada Hong Konga je objavila zabrinutost oko ovih otkazivanja.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: Great Bay Airlines

Eurocontrol je objavio najveće kompanije Europe u 2024. godini:

1. Ryanair 3044 letova u prosjeku (8% više spram 2023, 31% spram 2019)
2. easyJet 1553 letova (+5% spram 2023, -7% spram 2019)
3. Turkish 1435 letova (0% spram 2023, +8% spram 2019)
4. Lufthansa 1144 letova (+1% spram 2023, -23% spram 2019)
5. Air France 999 letova (+1% spram 2023, -17% spram 2019)
6. KLM 860 letova (+8% spram 2023, 0% spram 2019) – preskočio je Wizz Air
7. Wizz Air 838 letova (+3% spram 2023, +42% spram 2019)
8. British 827 letova (+5% spram 2023, -9% spram 2019)
9. SAS 611 letova (-1% spram 2023, -25% spram 2019)
10. Vueling 609 letova u prosjeku (3% više spram 2023 i 1% više spram 2019)

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb). foto: Ryanair

Nakon pada Jeju Aira i pogibije 179 osoba kompanija sve više reže svoje operacije. Tako će tijekom zime otkazati skoro 2000 letova. No, sad ukida i cargo letove od 2.2. do 29.3. Kompanija u floti ima dva B737-800BCF. Kompanija već u ovom momentu ima prizemljen jedan cargo avion. Nije dobro! I te kako se postavlja pitanje hoće li Jeju preživjeti ovaj pad. Jeju u floti ima ukupno 38 B737-800 i dva B737-8.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Jeju

Oluja Eowyn je poharala Irsku i Veliku Britaniju u petak radi čega je otkazano preko 1000 letova. Najviše su pogođeni Dublin, London Heathrow, Edinburgh, Glasgow, Belfast i Aberdeen. Od kompanija najviše su stradali Ryanair, British, easyJet i Aer Lingus.

novinarka: Maja Mrkus (Pula), foto: British Airways

Drugi najveći dioničar T’Waya, Daemyung Sono Grupa (vlasnica 26,77% kompanije) službeno je zatražila ostavku managementa kompanije jer nisu uspjeli prikupiti kapital potreban za nesmetano poslovanje kompanije i održavanje sigurnosnih standarda. Sukob dva najveća dioničara će kulminirati do sastanka dioničara u III. mjesecu 2025. T’Way u regiji jedino leti iz Zagreba za Seoul.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: T’Way

SAS i Air Europa su potpisali code-share ugovor. SAS će imati kodove na 12 destinacija u Španjolskoj i Portugalu, Air Europa će pak imat kodove na 7 linija SAS-a u Skandinaviji. Uvodi se i direktna linija SAS-a Madrid-Copenhagen od 11.4.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Air Europa