analitičar: Ivan Pusineri (Beograd), foto: Croatia Airlines Druga po redu analiza o iskorišćenosti flote kompanija regije baviće se drugom najvećom kompanijom iste, Croatia-om. Rezimirano, o iskorišćenosti flote se najviše priča u kontekstu prednosti koje LCC imaju nad legacy kompanijama. Posmatrajući broj sati koje avion provede u vazduhu u jednom danu, u pre-covid periodu, najčešće navođene cifre su bile da avioni evropskih legacy kompanija u proseku provode 8-9 sati u vazduhu dnevno, dok je za LCC taj broj bio bliži 11-12 sati. Analiza je obavljena u periodu od 28.10. do 4.11, tj. u prvoj nedelji zimske sezone po IATA kalendaru i prvoj u kojoj se prešlo na zimski red letenja. Analiza je obuhvatala praćenje broja odrađenih letova i broja sati koje je avion sakupio u posmatranom periodu. Flota kompanije je sačinjena od trinaest aviona; četiri A319, dva A320, šest DHC8, kao i jednog A220-300, kog je kompanija dobila krajem VII meseca.

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Croatia Airlines Croatia Airlines se odlučila za unificiranu flotu Airbusa A220. Te je kompanija odlučila nabaviti 13 A220-300 (149 sjedala) i 2 A220-100 (127 sjedala). Prvi A220-300 je došao u kompaniju u 30.7, a drugi bi trebao doći do kraja godine. Jel ovo pametna odluka kompanije? Unifikacija flote nije loša stvar. Na ovaj način LCC dodatno štede i to je jedan od razloga zašto mogu imati tako niske cijene karata. No, to nije uobičajeno kod legacy carriera. U Europi samo airBaltic ima unificiranu flotu sa A220-300, sve ostale kompanije nemaju tu logiku i lete bar dva modela kod uskotrupaca, neki i više njih. Air Serbia tako leti tri modela: A319/320, Embraer E190/195 i ATR 72. Croatia Airlines nije airBaltic, ona taj model funkcioniranja ni na koji način ne može kopirati. Zašto se onda odlučila na tako suludi potez? Naime, A220-300 je adekvatna zamjena za Airbus

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Croatia Airlines Iako je ogromna većina kompanija planete imala jako dobra i profitabilna izvješća za 3. kvartal ove godine, Croatijino izvješće je više nego tragično. Rekao bih katastrofalno. Kompanija je u prvih devet mjeseci godine ostvarila 20.433 polijetanja, tek neznatno više nego prošle godine (19.999). I svi ostali podaci su tek malo bolji nego prošle godine, operativno vrijeme je 20.858 BH sati (28.083 prošle godine), putničke kilometre od 1092. mil. km RPK (1038 u 2023.). Kompanija je prevezla 1.424.916 milijuna putnika (1,35 milijuna prošle godine). Od toga je u međunarodnom prometu prevezeno 1.046.208, a u domaćem 333.096 putnika. U charteru je prevezeno samo 45.612 putnika. U jednoj od najvećih turističkih zemalja Europe? Užas. U Hrvatskoj se broj putnika povećao 16,4% no Croatia je povećala broj putnika za samo 5,5%. Pobogu Croatia! I dalje se zaostaje, i dalje se gubi tržišni udio. Do kada više? I

analitičar: Alen Šćuric (Zagreb); Dubravko Kužnik (Sisak) Prvo sam odlučio ne pisati o tome da je pas napravio štetu na letu Croatie Airlines, 30.9. ove godine. Ono, pas se oslobodio i napravio neku štetu. I nije neka tema. No, šteta je bila istinski ogromna. Pritom sam razgovarao sa nizom djelatnika Croatie Airlines, te mehaničara kompanije od kojih sam dobio informacije iz ovog članka. Pa krenimo redom. Belgijski ovčar je utovaren u prtljažni prostor u mobilnom putnom kavezu, na letu Zagreb-Stockholm (OU486), na Airbusu A319 registracije 9A-CTL. Odmah na početku leta, tijekom rulanja pas je podivljao i prvo je pregrizao tj. uspio je odgristi prednja vrata kaveza i oslobodio se. Potom je u panici počeo uništavati unutrašnjost prtljažnog prostora vjerojatno u želji da si probije put iz mračnog i bučnog prostora. Pritom je uništio je niz panela, pa kad ih je izvalio sa stjenki došao je do instalacija koje je počeo