Aerodrom Beograd je u VII. mjesecu ostvario 905.071 putnika (712.800 u VII/2022). Ovo je 123,2% putnika iz istog mjeseca 2019. (734.898). Više nego fascinantno. Ovo je i prvi puta u povijesti da je Beograd prešao 900.000 putnika u jednom mjesecu. Ovime Beograd u VII. mjesecu ima 160.351 putnika više nego Split, 457.756 putnika više nego Dubrovnik i 535.578 putnika više od Zagreba. U prvih sedam mjeseci Beograd je ostvario 4.191.931 putnika što je 25,2% u usporedbi sa istim periodom 2019. Ovo je 2.128.926 putnika više od Zagreba (2.063.005) i prvi puta Beograd je ostvario 103,2% putnika Zagreba, tj. više od 100% spram Zagreba. autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Prema neslužbenim izvorima Menzies Aviaton planira pokrenuti zemaljsko opsluživanje zrakoplova (handling) u Beogradu. Menzies operira na 250 aerodroma diljem svijeta. Menzies već ima registriranu djelatnost hendlinga, te certifikate Agencije u Srbiji i može krenuti sa opsluživanjem vrlo brzo. Uz to izvori tvrde da i Airpink Željka Mitrovića planira otvoriti hendlanje u Beogradu. I ova firma već ima certifikate. Za sada je poznato da Airpink želi hendlati privatne avione. Airpink u floti ima 19 business aviona. Srbija je 12.7. ukinula ograničenje broja kompanija koje pružaju zemaljske usluge na Aerodromu Beograd. Do sada se ovim poslom bavio samo Vinci (Aerodrom Beograd), Sky Partner i Air Serbia koja više ne radi taj posao i prepustila je radnike Aerodromu Beograd, no i dalje ima registriranu kompaniju za hendling. Certifikate za hendlanje u Srbiji ima još i grčki Goldair Handling. autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Dakle, 16.08.2023 smo leteli direktnim jutarnjim letom JU650 iz Beograda za Moskvu. Želja nam je da ovde predstavimo jutarnju situaciju na aerodromu Beograd i uopšte sve što je vezano sa operativnom otpremom leta JU650 iz Beograda (t.j. ono sto je vidljivo putniku). Cilj ovog dopisa nije kritika niti blaćenje Air Srbije ili Aerodroma Beograd već da predstavimo realno stanje onakvo kako ono jeste pa možda i to pomogne nekima da donesu neke zaključke i uvedu eventualne promene radi optimizacije procesa rada. Letelica predviđena za nas let je bila A320 (YU-APH), avion je stigao prethodno veće u Beograd i noćio je na aerodromu tako da bi se moglo pretpostaviti da je glavni faktor za  polazak na vreme ispunjen. Predviđeni izlaz za ukrcavanje  je bio A1. Na aerodrom smo došli u 04:00 kolima koja su nas ostavila u takozvanoj K&F zoni ispred terminala. Tu i dalje ima nekih dasaka i skela tako

Aerodrom Beograd je već više od 10 puta u zadnjih nekoliko dana bio na listi među pet najgorih gradova po „airport disruptions“ na Flightradaru24. Nekoliko puta je bio na 5. mjestu, par puta i na 4, jednom i na 3. a jadnom čak i na prvom mjestu, kao najgori aerodrom po broju kašnjenja i otkazivanja u svijetu. Ovo je sada već postalo gotovo svakodnevno. autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Aerodrom Beograd je nakon našeg članka, ali i sugestije našeg dopisnika iz Moskve g. Dejana Radojevića po našem članku, promijenio ime aerodroma O’Hare International Airport u Chicago. Nažalost nije prihvaćena sugestija g. Radojevića za naziv Chicago ORD, obzirom da u Chicagu postoje tri aerodroma, a što bi bilo daleko točnije, kao što nazivaju i New York JFK. No ovako je svakako bolje nego O’Hare International, što istinski malo ljudi poznaje kao naziv aerodroma. Drago nam je da je naš članak imao pozitivan efekt na Aerodromu Beograd. autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Novo osvjetljenje ispred putničke zgrade Aerodroma Beograd se isključivo napaja iz sunčeve energije. Postavljeno je 90 stupova i svaki je potpuno autonoman. Ovo je energetski efikasno, na duge staze će pružiti uštedu aerodromu, te je ekološki izuzetno prihvatljivo. Vrlo pohvalno! autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

U subotu 5.8. je stanje na letovima Air Serbie istinski bilo kaotično. Najgore ove godine. Gore nego je bilo megakaotičnog 18-25.6. Naime, Air Serbia je trebala imati ukupno 82 leta. Od toga je na vrijeme stiglo tek 13 letova (15,9% letova), od 16 do 59 minuta je kasnio 21 let, od 1 do 2 sata kasnilo je 12 letova, od 2-3 sata kasnilo je 10 letova, od 3-4 sata kasnilo je 8 letova, od 4 do 5 sati kasnilo je 6 letova, više od 5 sati kasnilo je 7 letova. 4 leta su otkazana (Dusseldorf, Zagreb, Frankfurt i Antalya), a leti iz Pule je divertiran na Niš da bi na koncu sletio sa 7:37 sati kašnjenja (6,1% letova). U odlasku je otkazan i Monastir. To znači da je 84,1% letova kasnilo, da je 58,5% letova imalo dugačka kašnjenja, a 32,1% letova je imalo ekstremno velika kašnjenja ili su otkazani. Najduža