U četvrtak, 21.11. puštena je u rad redizajnirana web stranica aerodroma Beograd. Na žalost predstavlja još jedan dokaz nestručnosti, neprofesionalizma i neznanja ljudi koji rade i onih koji su ih tu postavili. Neko ko se ne razume ni u avijaciju ni u naš jezik je jednostavno tupo i glupo uzeo za primer kao šablon relevantnu web stranicu nekog stranog aerodroma i pomoću Google prevodioca uradio prevod termina. Kao rezultat tog inovativnog pristupa i kao dokaz domaće stručnosti i pameti zaposlenih dobili smo sledeće … nabrojaću po redu: 1) U naslovu tabele reda letenja (u dolascima i odlascima) je na engleskom napisano “#flight” umesto broj leta, let ili # leta 2) U naslovu tabele reda letenja (u dolascima i odlascima) je napisano “Sati” umesto “Vreme” 3) U naslovu tabele reda letenja (u dolascima i odlascima) je napisano ” Kapija” umesto “Izlaz” 4) U sekciji odlazaka umesto reci “Odleteo” ili “Poleteo” stoji

Pobogu i opet se desilo. U Beogradu je pao prvi snijeg. No, palo ga je samo 5 cm. I isto je i ponovo izazvalo kolaps na aerodromu. Ujutro je situacija bila prihvatljiva. Otkazan je samo let za Amsterdam (KLM), a kašnjenja su bila uobičajenih 15 do 60 minuta, a čak je i nekoliko letova bilo na vrijeme. Jedino je Swiss kasnio 2:50 sati. No, od 12:00 sati su krenuli problemi. Od 12:00 sati u Beogradu je trebalo biti 68 letova. No Air Serbia je otkazala 5 letova (Sarajevo, Sofija, Tivat, Venecija i Zurich), dok su ostale kompanije otkazale 7 letova (dva leta Swissa za Zurich, Lufthansa za Minhan, LOT za Varšavu, te Wizz Air za Berlin, Maltu i London). To znači da je ukupno otkazano 12 letova ili 17,7% svih letova. Užas! Air Serbia je imala 5 letova koji su kasnili 16 do 59 minuta, 13 letova koji su kasnili

Aerodrom Beograd je ostvario 752.207 putnika u X. mjesecu što je povećanje od 1,1% spram prošle godine (746.061). Broj operacija povećao se za samo 0,6%. Od početka godine Beograd je ostvario 7.180.846, što je povećanje od 7,2% spram prošle godine (6.698.353). Beograd će na kraju godine imati oko 8,4 milijuna putnika. analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Zagreb je ovog ljeta imao čak 18 letova za Bruxelles (11 za sam Bruxelles Croatie i 7 Ryanaira za Charleroi), što je daleko više letova nego je imao i jedan drugi aerodrom u regiji prema belgijskom glavnom gradu. Ljubljana je tako imala 7 letova, a Skopje, Zadar i Dubrovnik po 5 letova. No, Beograd ima samo 2 tjedna leta za Bruxelles Air Serbie te je grad sa najmanje letove za Bruxelles u regiji, tj. čak 13 gradova ima više kapaciteta za Bruxelles od Beograda. Istinski jako čudno. Naime, Bruxelles je velik grad, a aerodrom ima 22,2 milijuna putnika. Air Serbia leti za nekoliko desetaka gradova koji imaju bitno manje putnika od Bruxellesa. Uz to Srbija je kandidat za ulazak u Europsku Uniju, što znači da niz diplomata, političara, birokrata odlazi u Bruxelles, ali i niz korisnika ogromnih sredstava Europske Unije koji se svake godine odobravaju Srbiji. Istinski čudno. analitičar: Alen

U subotu ujutru, Beograd se probudio u gustoj magli koja je stvorila probleme Aerodromu Beograd. Za sletanje na aerodrom je bio neophodan CAT III, pa su zato avioni ATR flote bili preusmeravani na druge aerodrome što je stvorilo velika kašnjenja u jutarnjem talasu Air Serbie. Naime, let iz Bukurešta je preusmeren na Sofiju, pa je sleteo u Beograd u 10.30 umesto 5.00. Letovi iz Sofije, Tirane i Soluna su preusmereni na Niš, pa su u Beograd stigli sa oko 5 sati zakašnjenja. Avion iz Soluna je bio na holdingu dva sata, pokušao dva puta sletanje, ali su se oba završila sa go around, pa je tek onda preusmeren u Niš. Zanimljivo, za to vreme, jedino je ATR72 iz Skopja uspeo da sleti u Beograd. On je prvo kružio nad Kragujevcem, pa nad Obrenovcem i Pećincima da bi sleteo u Beograd sa samo sat i po zakašnjenja. Niska vidljivost je bila

Tabloid Informer objavio je snimke nadzornih kamera Aerodroma Beograd gdje se vidi aktivist Nikola Ristić kako odlazi po, kako oni kažu „instrukcije u inozemstvo“ (kažu da je letio za Lisabon). Objavljene su tri snimke sa tri različita dijela aerodroma. Ristić je aktivist grupe SviĆe koji je pokrenuo proteste nakon pogibije 14 osoba na željezničkom kolodvoru u Novom Sadu. Uz to Informer je objavio fotografije na kojima se vide i lica drugih putnika, tj. iste nisu zamućene. Ovo je krajnje nemoralno, neprihvatljivo i protuzakonito. Pobogu, pa kako je moguće da ovakva snimka dospije iz aerodroma u medije i javnost. Apsolutno i krajnje neprihvatljivo, nešto što se stvarno ni u kom slučaju i nikako ne smije desiti. Ovo je povreda ne samo privatnosti nego i elementarna povreda GDPR-a, što bi u Europskoj Uniji bilo vrlo ozbiljno kažnjeno, te bilo skandal bez premca. Pobogu! Stoga ne čudi da je Marko Pantić, Ristićev odvjetnik

WH Smith, ogroman britanski maloprodajni lanac i jedna od najvećih na svijetu, koji je vrlo prisutan na aerodromima ulazi i na Aerodrom Beograd u I. mjesecu 2025. Na Aerodromu će imati jedan maloprodajni objekt. WH Smith Grupa posluje u više od 30 zemalja svijeta, te zapošljava 14.000 radnika. Trgovine ima na aerodromima, željezničkim postajama, shoping i poslovnim centrima, u središtima gradova i duž autoputeva. U svijetu imaju preko 1200 trgovina od čega u Velkoj Britaniji imaju 580, a u SAD-u 320 trgovina. WH Smith trgovina prodaju časopise, knjige, hranu, piće, slatkiše, suvenire, igračke, dodatke za mobitele i kompjutere, dodatke za putovanja (maske, okovratne jastuke, lokote, mobilne vage za mjerenje prtljage…) isl. analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Aerodrom Beograd je konačno dobio restoran u međunarodnoj zoni. Restoran In and Out radi svaki dan od 5:00 do 21:00 sat i poslužuje jednostavne i brze obroke. Restoran nije velik i ima tek pet stolova. Istinski Beogradu i te kako nedostaje jedan ozbiljan self service restoran sa ozbiljnom ponudom jela, jedan fast food (McDonald’s, Burger King ili KFC), te a’la carte restoran sa srpskim nacionalnim specijalitetima. Nevjerojatno je da aerodrom od 8,5 milijuna putnika nema tako nešto. analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd