autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Austrian OK, nije neuobičajeno da kompanija kasne u Europi, poglavito zimi, pa ni da radi toga putnik izgubi konekciju. Ali da jedna eminentna i respektabilna kompanija pritom toliko uprska, e to nije prihvatljivo i zato je moje subotnje iskustvo predmet današnje analize. Naime, u normalnim okolnostima bih na ekstremno bitnu skupštinu u Češku odletio dan prije, pa neka kasni avion koliko želi, no u petak sam imao 30. godišnjicu mog kluba (Zagrebačke mažoretkinje) koja se održala u VIP loži Maksimir Dinamovog stadiona pred 500 gostiju, te svim partnerima i sponzorima kluba. Proslava je trajala do 2 sata u noći. Stoga nije bila ni opcija da idem automobilom. Alternativa je bila jutarnji let za Beč Austrianom u 7:55. Stoga sam spavasamo sat vremena, u 6:00 odjurio na aerodrom. Konekcija u Beču za let prema Pragu bila je 50 minuta, dakle 20 minuta više od minimalne

Sa Austrianom sam istinski napravio puno letova. Iskreno kompanija uslugom niti smrdi, niti miriše, ali ima onaj neki duh, neki drugačiji ambijent, nešto je u toj kompaniji staro „bečko“, austrougarsko. Kabinci im imaju žarko crvene uniforme koje prilično iritiraju, a stjuardese imaju i napadno crvene hulahopke što mi nikako ne paše. No, isti su i te kako prepoznatljivi na aerodromima i odskaču iz mase šabloniziranih i neprimjetnih posada. Sve to stvara neku drugu sliku o kompaniji, koja u konačnici nije loša. Većina putnika na Austrianu odradi check in kod kuće online, no ako odlazite na šalter postupak je relativno brz i jednostavan. U Beču ima vrlo mnogo šaltera namijenjenih Austrianu. Putnici sa osnovnom tarifom imaju pravo na besplatan kofer koji unose u kabinu veličine 55x40x23 i težine do 8 kg. Umjesto toga putnici mogu imati i preklopnu torbu za odijelo veličine 57x54x15 cm. Uz to putnici mogu imati još jednu