autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: SMATSA Premijerka Ana Brnabić je izjavila da će se sa eksproprijacijom zemljišta za Aerodrom Trebinje krenuti najesen, a da bi izgradnja trebala početi tek 2022. Predizborni nonsensi da će prvi letovi biti do kraja 2021. su se pretvorili u početak radova tek 2022. I nikom ništa! Vuk izio magare! No, ono što je daleko indikativnije je prošlo ispod radara javnosti. Ministar Tomislav Momirović je objavio da je uvjet da se gradi aerodroma da kontrolu leta nad tim područjem ima srpska SMATSA ili bosansko-hercegovačka BHANSA, a ne Hrvatska kontrola zračne plovidbe koja ga sad kontrolira. Ministar zna da se tako nešto niti može lako, a niti brzo provesti. Konačno koji je problem tko kontrolira nebo za potencijalni aerodrom? Što je to toliko važno u ovom momentu Aerodromu Trebinje? Upravo stoga se treba postaviti pitanje radi li se ovdje o „izlaznoj strategiji“ Srbije? Evidentno je da

autor: Luka Babić, suradnik (Beograd), foto:Aerodrom Trebinje Projekat Aerodroma Trebinje ponovo je privukao pažnju dela javnosti objavljivanjem tendera za izradu planske i projektno-tehničke dokumentacije. Rok za predaju ponuda je 17.5. preduzeću Aerodromi Srbije. Ovaj projekat, koji je već privukao pažnju javnosti svojim planovima, ponovo nas je prikovao uz ekrane. Aerodrom će se nalaziti 14 km zapadno od centra Trebinja i zauzimaće površinu od 282 ha. Vrlo zanimljivo je da je to područje kraško polje, te će biti potrebno da se obave dodatna izučavanja tla koja će naravno poskupeti radove. Jedna od predispozicija kraških polja kao geografskih oblika reljefa je da su niža od okružujućeg predela, te tako čine neku poludepresiju veće ili manje veličine, što može biti vrlo nezgodno zbog prilaska aviona. Ponuđač će morati napraviti projekt sa dve opcije piste, od kojih će komisija odabrati jednu u zavisnosti od toga da li će se pista odmah graditi u punoj