dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: ITA

U kasnim satima 11.11.2024, Lufthansa, Ministarstvo finansija Italije (MEF) i ITA su konačno potpisale zvanični ugovor o prodaji italijanske nacionalne aviokompanije, naslednice Alitalia-e (u duhu barem). Ovo se desilo nakon nedelju dana napetih pregovora, koji su postali neophodni kada je prošle nedelje sat vremena pred rok za predaju dokumenata Evropskoj Komisiji (EC), Lufthansa tražila popust na konačnu cenu ITA-e, zbog čega je Ministar finansija Italije protestno odbio da potpiše ugovor o prodaji kompanije. Lufthansa je na kraju popustila u pregovorima i nije dobila nikakav popust na prodajnu cenu ITA-e, što je šokantno ne samo jer je Lufthansa popustila nego i jer je Italija uspela uopšte da to izdejstvuje, iako je u mnogo lošijem položaju u pregovorima. “Zeleno svetlo” od EC, za ulazak Lufthansa-e u upravu ITA-e, se očekuje do kraja meseca a sama ITA će postati član Lufthansa Grupe efektivno od prvih dana 2025.

Da ukratko rezimiramo – Evropska Komisija (EC) je 3.7.2024. izdala preliminarno odobrenje za prodaju ITA-e. Izdavanju konačnog odobrenja je moralo da prethodi podnošenje finalizovane dokumentacije i ugovora koji bi definisali kako bi Lufthansa i ITA održale konkurentnost tržišta na izabranim rutama. Rok za predaju ugovora je bio ponedeljak 4.11, kada se očekivalo da će kompanije predati i konačnu dokumentaciju prodaje, za koju je rok bio nedelju dana kasnije, 11.11.2024. U neočekivanom obrtu, dokumenti za mere konkurentnosti su predati EC u noći ponedeljka 4.11, ali je sledećeg jutra otkriveno da dokumentacija za prodaju ITA-e ipak nije predata, jer je Lufthansa bukvalno u poslednjem trenutku tražila aneks ugovora o prodaji, kojim bi se smanjila procenjena cena ITA-e u tzv. drugoj tranši prodaje. Ministar finansija Italije je protestno odbio da potpiše ugovor o prodaji, čime je bukvalno preko noći predstavio mogućnost poništavanja cele prodaje i propadanja dve godine napornih pregovora. Izvori tvrde da je do utorka uveče ugovor smatran “klinički mrtvim” pogotovu jer je, kao čovek koji je većinski odgovoran za prodaju ITA-e, ministar finansija bio izuzetno besan, smatrajući ovo pokušajem prevare od strane Spohr-a (CEO-a LHG), sa kojim je on lično pregovarao preko dve godine oko ITA-e. Lufthansa je po planu trebala da prvo kupi 41% kompanije za 325 miliona, zatim u drugoj fazi ugovora još 49% kompanije ponovo za 325 miliona i u trećoj opcionalnoj fazi poslednjih 10% za 100 miliona. Sve ove pare bi bile uplaćene na račune ITA-e kao “equity” investicija, dok italijanska vlada ne bi dobila ništa, osim 100 miliona evra u trećoj fazi kao dodatni bonus za dobar performans kompanije koji bi se platio direktno italijanskoj vladi.

Iako nije formalno potvrđeno, situacija je vrlo brzo eskalirala. Originalna vest da je nesuglasica bila oko devaluacije ITA-e u vrednosti od oko 10 miliona evra je vrlo brzo zamenjena mnogo realnijom, da je Lufthansa zapravo tražila popust bliži 60-90 miliona evra usled “devaluacije ITA-e i povećanja vrednosti investicija koje bi bile neophodne”. Lufthansa je ovo opravdala pozivanjem na klauzulu ugovora koja je omogućavala promenu cene ITA-e u slučaju promena na “makro” nivou, ili bilo kakve (političke) intervencije koja bi oslabila finansije kompanije na značajan način. Ova logika jednostavno rečeno nema nikakvog smisla i ovaj razlog je jasno izmišljen od strane Lufthansa-e da bi se zamaskirala realnost, a ta je da je Lufthansa u 2024. iz mnogobrojnih razloga u mnogo lošijem finansijskom stanju nego očekivano, pa se smatralo da može da se uštedi na ITA-i. ITA je od najave prodaje Lufthansi u V mesecu 2023. poboljšala svoje finansije i potpuno je eliminisala gubitke, a čak i očekuje mali profit u 2024, dok je sama kompanija operativno u profitu još od Q1 2023. Spohr je pozvan u Rim na urgentan sastanak sa ministrom u sredu uveče da bi se spasao ugovor. Tokom ovog sastanka mu je predočeno da je početna premisa pregovora da Italija ne planira da obori cenu kompanije i da mogu jedino da imaju fleksibilnost po pitanju odlaganja godine koje bi Lufthansa dobila pravo da otkupi ostatak kompanije. Ovo je upravo i dogovoreno, ostali detalji su sređeni preko vikenda i u ponedeljak 11.11. su obe strane potpisale aneks ugovora, zatim konačni ugovor i na kraju su ga poslale u Brisel, Evropskoj Komisiji, u 11 uveče – sat vremena pred konačni rok koji je bio ponoć 11.11.2024. Tokom pregovora se Spohr složio da teoretsko “smanjenje vrednosti” ITA-e bude nadoknađeno naknadnom reevaluacijom finansija kompanije od V meseca 2023. i uzimanjem u obzir vrednosti aviona koje je ITA od tada kupila.

Sve umešane partije su objavile da su predati dokumenti “u skladu sa ugovorom potpisanim u V mesecu 2023.” Evropska Komisija će po italijanskim medijima odobriti prodaju definitivno do kraja XI meseca, možda čak i do kraja ove nedelje. Lufthansa formalno ulazi u upravu ITA-e od 1.1.2025, do kada će verovatno biti objavljen ulazak dva nova Lufthansina člana u upravni odbor ITA-e. Jedan od ova dva će biti novi “Administrator” (direktor) kompanije, a u pitanju je efektivno potvrđeno Joerg Eberhart, bivši CEO Air Dolomiti-a i trenutni šef strategije cele Lufthansa Grupe. Prvi očekivani korak integracije će biti povezivanje ITA-e na Lufthansin sistem prodaje, koji se očekuje već početkom 2025.

Ovime se zatvara jedno istinski istorijsko i kontroverzno poglavlje evropske aviacije, a to je dvadesetpetogodišnja saga italijanske nacionalne aviokompanije, u kom god obliku, korporativnom entitetu ili imenu da je ista postojala od početka ovog milenijuma. S druge strane, posledice ove prodaje postavljaju temelje za ogromne promene na nivou evropske avioindustrije. Pre svega naravno na polju alijansi i promenama tržišta, ali takođe i u optici Lufthanse, koja verovatno prvi put ikada nije dobila sve po svojim željama tokom pregovora i koja je prvi put morala da kapitulira u svojim zahevima pri kupovanju kompanija. Možda i najbitnije od svega, ova prodaja će imati ogromne posledice u polju antitrust-a i budućnosti prodaje evropskih kompanija u sve više grupisanom tržištu evropskog kontinenta. TAP, Air Europa, SAS, pa čak i manje kompanije kao airBaltic, LOT možda jednog dana i Air Serbia i Croatia Airlines, su sve kompanije koje bi trebalo da pažljivo prate svaki korak Evropske Komisije, koja je na primeru ITA-e, a zatim i Air Europa-e pokazala šta čeka evropske kompanije i grupacije u budućim akvizicijama i spajanjima.