analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Emirates

Prošli puta sam ovaj članak pisao 2017, prije 8 godina. No, u međuvremenu se situacija bitno izmijenila. Ako bi se Emirates odlučio za 4. alijansu sada na dispoziciji ima manje avio kompanija. Više u SAD-u nisu na dispoziciji Alaska i Hawaiian koje su se spojile i članovi su Oneworlda. U Aziji Jet je bankrotirao, Oman je ušao u Oneworld, u Africi Royal Air Maroc je ušao u Oneworld, u Oceaniji Fiji je ušao u Oneworld.

Ipak još uvijek je nekoliko stotina kompanija koje bi mogla oformiti alijansu. Naravno, alijansama nisu bitne kompanije koje imaju samo par aviona. Realno alijanse se ne osvrću na kompanija koje imaju manje od 20 aviona. Za svaku alijansu najbitnije je da ima po jednog jakog predstavnika u SAD-u, Europi, Kini i Aziji. Jedina kompanija koja bi mogla pokrenuti 4. alijansu u ovom momentu je Emirates.

Kao što sam rekao u SAD-u Alaska i Hawaiian više nisu na dispoziciji. No, u međuvremenu se otvorio JetBlue. On više nije klasični LCC, ima mnogo code-share ugovora, intenzivno traži suradnju. Kako JetBlue ima 6 hubova na svim dijelovima SAD-a, ogroman broj linija diljem SAD-a poglavito iz New York JFK, te ima 289 aviona i 89 naručenih on bio idealan partner za Emirates. U Kanadi WestJet je već na vratima SkyTeama, Air Canada je u Star Alliance, no moglo bi se privući Air Transat (43 aviona) i Porter (75 aviona).

U Kini su sve velike kompanije zauzete osim Hainana. Air China je u Star Allianceu, China Eeastern u SkyTeamu, a China Southern je na putu da uđe u Oneworld. Hainan ima 5 hubova, među kojima i Peking Capital, te još 6 fokus aerodroma u Kini, te ima 221 avion i 132 naručenih. Hainan je odličan partner Emiratesu. Kina ima i niz kompanija koje imaju i po 100 aviona koje bi također mogle u alijansu. U ostatku Azije slobodni su još El Al (nisam siguran da bi Emirates sa njima htio surađivati), Etihad (koketira sa SkyTeamom i velika je konkurencija Emiratesu pa nije opcija), Philippine, Iran Air (sankcije), PIA Pakistan International, Uzbekistan, Turkmenistan, Air Astana, Bangkok, Gulf Air, Kuwait, Biman Bangladesh i Sri Lankan. Odlična opcija bi bila IndiGo no on se ozbiljno približava SkyTeamu. Ali u Indiji bi se mogao napraviti deal sa SpiceJetom.

No, u Europi je stanje daleko gore. British i Iberia su u Oneworldu, Air France i KLM u SkyTeamu, a Lufthansa i Swiss u Star Alliance. I niz drugih manjih kompanija je u alijansama. Ni jedan veliki igrač više preostao nije. Stoga bi Emirates ovdje mogao pucati samo na manje igrače i spojiti ih u jedna sustav pri čemu bi oni mogli pokrivati pojedine dijelove Europe svojim konekcijama. Tu bi Emirates mogao računati na Icelanadair (sjever Europe) koji ima 47 aviona, Luxair (srednja Europa) koji ima 21 avion, Smartwings (srednja Europa) koji ima 50 aviona, KM Maltu (južna Europa) sa 8 aviona, Air Serbiu (južna Europa) sa 29 aviona, Bulgaria Air (južna Europa) sa 17 aviona, SkyExpress (južna Europa) koji ima 27 aviona, te jednog dana Ukraine International (istočna Europa) kada se završi rat sa Rusijom. AirBaltic (sjeverna i istočna Europa) opako koketira sa Lufthansom i Star Alliance, no Emirates bi sa investicijom u kompaniju istu mogao okrenuti na svoju stranu, a kompanija ima 50 aviona. Kada bi se Emirates jako potrudio i gledao out of box mogao bi dobiti easyJet a to je i te kako velika i značajna kompanija sa 11 baza diljem Europe i 355 aviona.

U Latinskoj Americi slobodi su Azul, Gol, Conviasa (sankcije), Sky Airline i Bolivian. U Africi slobodni su Tunisair, Air Algerie, Air Peace i Air Tansania. U Oceaniji Virgin Australiu je kupio Qatar, Qantas je u Oneworldu, a Air New Zealand u Star Alliance, pa su slobodni tek mali igrači Air Nuigini i Air Tahiti.

Nažalost ne vidimo nikakve inicijative kod Emiratesa da napravi takvu alijansu. Oni jednostavno takav interes nemaju, ogromni su i sami su sebi dostatni, a potrebe za suradnjom rješavaju sa code-share i joint venture ugovorima.