Iako naslov deluje kao greška u kucanju, ili kao alternativna istorija – nije. Sada već bivša nacionalna kompanija Italije i dalje posluje, a čak je i profitabilna iako već dve godine ne obavlja svoju primarnu delatnost – komercijalne letove.

Alitalia je 2017. proglasila bankrot i ušla u restrukturacionu administraciju nakon raskida upravnog ugovora sa Etihad-om. Nastankom ITA-e 2021, Alitalia nije nestala, već je i dalje nastavila da posluje u bankrotnoj administraciji sa ciljem razmirivanja konačnih ugovornih obaveza sa kompanijama i zaposlenima.

Zaključno sa Q3 2022., Alitalia je u operativnom profitu za oko 30 miliona evra, dok je ironično ITA u tom period bila u minusu za oko 200 miliona evra. Iako su komercijalni letovi obustavljeni, Alitalia je nastavila da se bavi MRO i servisnim uslugama u svojoj bivšoj bazi operacija u Rimu. Paralelno ovome, otvoreni su tenderi za prodaju različitih delova kompanije koji su i dalje imali značajnu vrednost, pre svega Alitalia Engineering sa svojih devet hangara na aerodromu Fiumicino, koju je otkupio napuljski bazirani Atitech. Alitalia je takođe imala prilike da nastavi korišćenje svojih aviona, neki od kojih su bili iznajmljeni ITA-i tokom tranzicionog perioda između dve kompanije. Konačni profit je ostvaren prihodima od: 45 miliona od održavanje aviona (MRO), 35 miliona za handling (agenti za check-in i ukrcavanje, shuttle-bus servisi u Rimu, aerodromska oprema), 44 miliona od prodaje ETS kvota, 17 miliona od prodaje aviona. Šlag na torti su prihodi od 29 miliona za prodaju karata preko kreditnih kartica i preko 5 miliona u prihodima od iznajmljivanja aviona ITA-i.

Pored ovoga, Alitalia je pobedila u tužbi protiv Ryanair-a, prodala MRO i handling grane kompanije i završila raspuštanje većine preostale radne snage. Direktori bankrotne administracije predviđaju da će preostale legalne obaveze završiti u bliskoj budućnosti i da će tokom 2024. moći da vrate neodređenu količinu novca u državni budžet, a zatim da zatvore administraciju, a samim time konačno i samu kompaniju.

autor: Ivan Pusineri, analitičar (Zagreb), foto: Alen Šćuric