Po nedavnoj reportaži italijanskog Corriere-a, iako Lufthansa već ove godine dobija mogućnost da otkupi još 49% ITA-e od italijanske vlade, kompanija će ovu kupovinu odložiti najranije do kraja 2026, zbog promene u finansijskim obavezama ITA-e. Corriere tvrdi da ITA ima 2 milijarde evra u dugovnim obavezama, što upravni odbor Lufthansa Grupe (LHG) smatra značajnom brojkom, s obzirom da LHG ukupno ima 7.7 milijardi evra dugova. Ovo je relevantno jer prelaskom sa 41 na 90% vlasništva ITA-e, LHG bi bila u obavezi da konsoliduje finansije ITA-e u finansije cele grupacije, čime bi direktno na sebe preuzela dugove ITA-e.
Novinar Corriere-a je doduše blago pogrešio u tumačenju podataka – spomenutih dve milijarde dugova ITA-e nisu zapravo dugovi, već budući troškovi leasing-a aviona u toku sledeće četiri godine (“operating lease commitments”), što isti i citira kasnije u istom tekstu, pravo iz finansijskog izveštaja ITA-e za 2023. godinu. Realni dugovi ITA-e su “samo” oko 650 miliona evra. Dve milijarde evra budućih leasing obaveza se odnose na leasing 83 aviona i 5 motora. ITA trenutno u floti ima oko 100 aviona, od kojih je oko 85% iznajmljeno. Kompanija očekuje isporuku još 19 aviona, koji će većinski biti u vlasništvu ITA-e.
Realni razlog odlaganja prodaje većinskog udela ITA-e je činjenica da je ovoliko nizak odnos aviona u vlasništvu i leasing-u previše mali u poređenju sa ostalim kompanijama LHG, koje su vlasnici većine svojih flota. CEO LHG je u prošlosti takođe i potvrdio da su cene leasing-a ITA-e same po sebi vrlo velike, kao i da bi ITA mogla da izmeni ugovore sa lessor-ima da bi dobila jeftinije lease-ove uz podršku Lufthansa Grupe, što bi bio neophodan korak pre preuzimanja većinskog udela ITA-e i konsolidacije iste u finansije LHG. Sličan proces očekuje ITA-u i Lufthansu u domenu handlinga i MRO-a.
dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: ITA
Odličan članak i ako me pitate, spajanje ITA-e i Lufthasne predstavlja jedan od nauzbudljivijih poteza koji će se gledati globalno što se zrakoplovog prijevoza tiče. Stoga Ivane, kapa dolje na ideji i tekstu.
Iako na prvu može djelovati kao da Lufthansa “koči” akviziciju ITA-e, zapravo se radi o klasičnom slučaju gdje se želja i realnost moraju uskladiti. Naime, Lufthansa zaista želi ovu akviziciju, Italija je posljednje veliko tržište u Europi koje nema jakog domaćeg nositelja, a istovremeno generira ogroman promet u LHG mreži (posebno prema FCO i LIN). ITA je, unatoč manama, najlogičniji alat za dugoročnu pozicioniranost Grupe na tom tržištu, i to bez potrebe za građenjem od nule.
No, želja ne znači i spremnost da se preuzme cijeli paket po bilo kojoj cijeni. LHG ima jasne financijske standarde i strogu internu disciplinu – upravo to je omogućilo da relativno uspješno konsolidiraju prethodne akvizicije (Swiss, Brussels, Austrian…), pa čak i u kriznim razdobljima zadrže stabilnost. I tu dolazimo do ključne točke: iako je brojka od 2 milijarde eura izazvala medijsku pozornost, ona zapravo predstavlja buduće troškove leasinga – tj. operativne obveze, a ne dug u užem smislu.
No, sama struktura leasinga, visina cijena najma te vrlo nizak postotak aviona u vlasništvu čine ITA-u, u ovom trenutku, skupljom i rizičnijom za integraciju u LHG. Nije problem u samim obvezama, već u njihovoj „kvaliteti“. Dodamo li tome i činjenicu da ITA još nije prošla punu optimizaciju MRO-a, handlinga i korporativne efikasnosti, jasno je zašto LHG želi dodatni prostor za konsolidaciju prije preuzimanja 90% vlasničkog udjela.
To ne znači da odustaju, pače, ovaj „zaručnički period“ koristi se kako bi se pripremila optimalna podloga za budući brak. ITA već sad ima koristi od sinergije s Lufthansom, a cijela priča ide prema modelu koji smo već vidjeli s Brussels Airlinesom: postupna integracija, uvjetovana racionalizacijom troškova i prilagodbom standardima Grupe.
Zaključno, Lufthansa ne bježi od ITA-e, ali neće ni srljati. A to što ITA nije savršena danas, ne znači da uz prave poteze ne može postati poželjan član obitelji sutra. Samo, to sutra očito još nije došlo.
Ovo je ono što ja nazivam “pravom robom” i poslasticom. Velika, pače i gigantska priča oko koje bi mogli ispresti i pregršt geopolitičko – geostrateških apekata i intriga, no o tome jednom drugom prilikom.
Slazem se sa svime sto je napisano!
Dodao bih jedino da LH uopste ne koci. Ako se pogleda sira slika, LHG cuva IT vladu kao strateskog partnera u slucaju problema sa EC, po navodima CEOa.
Komedija…ovi Italijani su neverovatni🤣
Kako to Ita odjednom ima para da kupuje avione? Zar nisu oni do nedavno bili u crvenom na godisnjem nivou?
Hmm
Money laundering ali na drugom nivou…
Imaju, i to ne od jednom – operativno su u plusu jos od 2022, a u 2023. su bili u minusu samo za oko 5 miliona. Iako nisu izasle finansije za 2024, po izjavama poslednjeg CEO-a pre dolaska Lufthanse, ITA je 2024. zavrsila ili na nuli, ili sa blagim profitom, do oko 20 miliona evra maksimalno