Ma i danas ima skične stihije kod CA.

Bila bi interesantna činjenica LF iz Beograda i iz svih ostalih gradova, ubeđen sam da bi Vas ta činjenica žestoko pokopala.

A vi znate LF ili samo pretpostavljate?

Ne možete da pretpostavite LF ? Ne možete da pretpostavite da je najviše ljudi kako iz zemlje tako iz inostranstva letelo za Beograd?

Beograd je imao 60% prometa kompanije iz Beograda. Zaista čudno. Gde je Inex Adria imala najveći promet?

Ne znam odakle vama ideja da je kompanija iz Beograda trebala da ima više letova iz Zagreba nego što je imala.
Zašto Croatia Airlines ne otvori liniju za Detroit ili New York? Je l’ joj brani Beograd? Gastarbajter može da organizuje kupovinu Dreamliner-a Gavrilovićevom šunkom, tržište je višestruko veće nego tada, imate mnogo novih hotela, kampova i samo nebo vam je granica.

Ima i Lauda avione u Zagrebu, pa to nije Hrvatska kompanija. Opšte je poznato gde je bilo sedište JAT-a, gde je bila uprava, održavanje aviona…

Ja znam ali vi očigledno ne znate. Pogledajte koji su bili OOUR JAT-a, poslovnice za prodaju karata nisu imale avione a pogledajte i gde su završile te poslovnice. Lauda hrvatska kompanija? Gospode Bože😁

Znači ako nekad rešite da izađete iz EU, tražićete od Lufthanse ili Air France da vam daju malo aviona?
Ja imam izvore za ono sto pišem a vi me demantujte činjenicama ako nešto nije tačno.

Hahahahahah velika hrvatska zrakoplovna kompanija AIR France, poznati ste po sukobu identiteta 🙂

To sto se Air France sa aspekta traffic rights smatra domacom kompanijom u Hrvatskoj ne znaci da je to hrvatska firma.Evo i Wizz Air ima baze u drzavama regiona koje nisu clanice EU kao sto su Srbija,Makedonija,BiH i uskoro Crna Gora pa niko ne moze reci da je Wizz Air makedonska,bosanska ili crnogorska kompanija.

Alene, OOUR je znači Osnovna Organizacija Udruženog Rada. To bi u današnjem vremenu bile podružnice ili zavisni pravni subjekti koji pripadaju nekoj velikoj kompaniji (holdingu).

JAT je imao OOUR-e u svakoj republici, ali Jatovi oour-i nisu imali sopstvenu flotu niti su bili samostalne kompanije. To su bila zavisna preduzeća-podružnice Jata po republikama, a Jat je bio registrovan u Beogradu i glavni hub je bio na surčinskom aerodromu. Valjda je logično da avio kompanija ima najveći broj letova iz svog glavnog huba, zar ne?

Alene, čini mi se da ste pomešali OOUR i OUR.
OUR – “Organizacija Udruženog Rada” (sa jednim slovom O) je po zakonu bila samostalna firma, takvih firmi u Jugoslaviji je bilo na stotine. To su uglavnom bile manje firme, max. do hiljadu radnika, koje su se bavile isključivo jednom vrstom poslovne delatnosti.

OOUR-i su najčešće bili sastavni delovi velikih kompanija (holdinga u današnje vreme). U ono vreme, holdinzi su se zvali SOUR, a njihova zavisna preduzeća ili poslovne jedinice su bili OOUR-i.

PS. Evo šta kaže “Zakon o udruženom radu” iz 1976. godine. 🙂 Zakon je na ćirilici, ali koga zanima, u članu 14 jasno piše da “osnovna organizacija (OOUR) ne može postojati samostalno, van sastava radne organizacije”…
https://www.scribd.com/document/371302147/ZAKON-O-UDRUZENOM-RADU-1976-pdf

Na stranu pravna tumačenja, mene zanima odakle vam podatak da je Jatov OOUR u Zagrebu imao svoju flotu? Da li to onda znači da je OOUR u Zagrebu samostalno birao destinacije na koje leti, da li je zagrebački OOUR imao svoju mrežu linija, nezavisno od direkcije Jata u Beogradu? Ne bih rekao da je baš tako bilo…

I još nešto, to što je Jugoslavija bila federacija, ne znači ništa u poslovnom smislu. USA je takođe federacija, ali Delta najviše letova ima iz svog primarnog huba u Atlanti, United iz Čikaga itd.

Prema tome, Beograd je imao najviše letova jer je bio najveće tržište u SFRJ.

Beograd + Šumadija + Vojvodina (koja nema civilni aerodrom i prirodno gravitira BEG), to je bilo tržište od nekih 5 miliona stanovnika, ubedljivo najveće regionalno tržište u SFRJ. U uslužnom sektoru (uključujući vazdušni saobraćaj) “veličina je bitna” 🙂 Što veće tržište, veća i ponuda, zar ne?

Poštovani Alene, zar niste vi davno pisali o “gravitacionim područjima” aerodroma u regiji? Sećam se da sam to čitao još dok ste pisali za T6.

Uzmite mapu exyu, pa pogledajte koliko aerodroma je postojalo u SR Srbiji i SAP Vojvodini?
Jedan jedini, aerodrom Beograd. Nemojte da zaboravite da je niški aerodrom bio isključivo vojni aerodrom JNA i da je prvi avion Jata poleteo iz Niša tek sredinom osamdesetih godina.

Kad se ima ovo u vidu, vrlo lako je izračunati da je BEG-u gravitiralo bar 5 miliona stanovnika iz Vojvodine, Centralne Srbije (Šumadijsko-pomoravskog regiona) i samog Beograda. Na tom relativno velikom području nije bilo drugog aerodroma, nema ga ni danas.

Pride, treba reći da je Vojvodina bila jedna od najrazvijenijih regija u SFRJ, Beograd je takođe bio iznad proseka SFRJ, PLATEŽNA MOĆ tog tržišta je bila daleko veća nego u južnoj Srbiji, na Kosovu ili u Makedoniji recimo.

Znači, nije uopšte čudno da je iz Beograda bilo najviše linija Jata, em je to bilo najveće regionalno tržište u SFRJ, em platežno sposobno da podrži sve te linije.

Zašto nonsens? Beograd i Zagreb su u tom trenutku u istoj državi, Beograd duplo veći, a ljudi hoće na najlepšu rivijeru podjednako i iz Zagreba i iz Beograda? Računamo naravno da tada nema transfera preko Zagreba. Ovaj odnos zvuči logično, posebno kad vidite slabe frekvencije sa BEG za Tivat. Nije valjda tajna da su Srbi preferirali hrvatsku obalu u odnosu na crnogorsku?

Sigurno, ovde komentarišem avio tražnju za Dubrovnikom i Splitom i mislim da u tom periodu ona jeste bila veća u Beogradu.

Ali nije niti isto ići u Dubrovnik kopnom iz Zagreba i iz Beograda. Ni u ono doba, a kamoli danas.

Ali u Beogradu su živeli savezni funkcioneri, pa su malo češćs putovali i na more, a i kod avojih. Dosta njih je boravilo na primorju, drug Marko je i umro u Dubrovniku.

Da, Srbi jesu preferirali HR obalu u odnosu na CG. Tada kao i sada kopneni put iz Srbije za Dalmaciju je katastrofa zbog loše infrastrukture pa je avio prevoz praktično bez konkurencije. Istra je tada bila dostupnija kopnom Beograđanima i Vojvođanima zbog autoputa.

Pa malo je predugaĉak taj put, kad bi išao direktno kroz Bosnu ili Crnu goru bio bi duplo kraći.

Od niš i Leskovca do Splita, pogledajte kartu ili google maps i sad nudi alternativu kroz Bosnu ili Crnu goru, uporedite kilometražu:
https://maps.app.goo.gl/EfTxXS6hFJ2wmrgv6?g_st=ac

Pa da postoji normalan put bilo bi dosta manje vremena, to je bila cela poenta.

Niš-Split 1000 km i 10,5 sati vožnje.
Niš-Solun 400 km i 4,5 sati vižnje.

Nije ni slično.