Pa ne razumem zašto po 50-ti put drvimo o ovome. Jasno je kao dan da je Vinci uslovio rast drugih aerodroma u Srbiji rastom Beograda, da je vlada zbog toga preuzela ostale aerodrome i da verovatno kontroliše njihov rast. Takođe je jasno da lokalna zajednica nije imala novac za razvoj Niša, novu infrastrukturu i sve što je potrebno da bi aerodrom dugoročno rastao. Držaće ga država na uzici dok Beograd ne dostigne magičnu brojku iz ugovora (jer je tako jeftinije) i bildovati infrastrukturu da taj momenat dočeka spreman, pa se nadajmo posle toga silovitom rastu, pošto sada infrastrukturnih kapaciteta ima a i tržište će biti jače do tada. Politika je umetnost mogućeg, ne spisak lepih želja. Naše su političke elite debelo pritisnute i kontrolisane interesima većih država i krupnog međunarodnog kapitala i sve što se dešava u manjim državama dešava se u okvirima onoga što ti veći centri moći definišu, uz naravno visok nivo korupcije i jadne političke elite, koje su opet posledica opšte ekonomske razvijenosti. Sve je to na kraju apsolutno očekivano. Ako me pitate kako se menja, odgovor je polako i postepeno. Što je država bogatija, korupcija i neke stvari oko uređenja postaju bolje. Fokus je na ekonomiji i rastu, obrnuto nikada niko nije postigao. A što se tiče načina kako nas tretiraju veliki i međunarodne kompanije, to se neće promeniti nikada. Naprosto prihvatiš činjenicu da si u nekoj interesnoj zoni, ćutiš i radiš onoliko koliko ti dozvole. To nije lepo, ni pravedno ni demokratski, ali je tako, svako ko vam priča da je drugačije vas laže i prodaje vam šarene laže o “vrednostima”, “slobodi odlučivanja”, “demokratiji” i sl. frazama.