analitičar: Ivan Pusineri (Beograd), foto: Aerodrom Bergamo

Bergamo je, kao što je ranije već pisano na portalu, od nedavno ušao u redak period hladnijih odnosa sa glavnom kompanijom na aerodromu – Ryanair-om. Do konflikta dolazi jer Bergamo ne želi da poveća količinu subvencija koju daje kompaniji za letove u sledećem ugovornom periodu koji obuhvata 2028-2034. Kao posledica ovog usporavanja u pregovorima, Ryanair je objavio smanjenje broja aviona baziranih na aerodromu sa 24 do 20, a Bergamo sada mora da se suoči sa realnošću profita koji se polako ali uporno smanjuje iz godine u godinu, uprkos ogromnom rastu u broju putnika koji je katapultirao aerodrom na poziciju trećeg najprometnijeg u Italiji.

SACBO, koji je operater aerodroma, je u 2023. imao profit od samo 11,4 miliona evra. U 2022. je imao profit od 6,3 miliona, dok je recimo pre 17 godina, daleke 2007, SACBO već imao profit od preko 10 miliona evra i to sa oko 2,5 puta manje putnika. U ovom periodu, sredinom 2000ih, je saradnja SACBO-a sa Ryanair-om relativno rečeno tek bila u začetku. Bergamo je 2008. dostigao 6 miliona putnika, skoro isključivo zbog podrške Ryanair-a i nakon toga je odlučeno da se produbi saradnja sa kompanijom primenom još većih namenskih subvencija. Već 2011, Bergamo je dodao preko 2 miliona putnika, čime je imao preko 8 miliona putnika i to u vrhuncu ekonomske krize u Italiji, a operater aerodroma SACBO je imao profite od preko 12 miliona evra. Na osnovu ovih podataka se jasno vidi koliko je aerodrom, finansijski barem, u priličnoj stagnaciji uprkos povećanju u broju putnika od preko 150% tokom poslednjih 20ak godina.

Kako funkcionišu subvencije u Bergamu

Ryanair subvencije dobija isključivo na osnovu broja putnika koji koristi aerodrom, konkretno u iznosu od 8 evra po putniku u 2023. Nije komplikovano izračunati da je, pored 16 miliona putnika ukupno tokom 2023, od kojih je oko 80% letelo Ryanair-om, isti dobio abnormalno velike subvencije. Ako se pogleda unazad na broj godina koji Ryanair leti sa aerodroma, ukupni iznos subvencija postaje nezamisivo velik – po svojim finansijskim izveštajima, SACBO je Ryanair-u u poslednjih 15 godina platio oko 350 miliona evra u subvencijama za rast i razvoj ruta sa aerodroma. To i ne uzima u obzir ogromne investicije koje je aerodrom morao da napravi u proširenje aerodroma sa novim rulnicama, parking pozicijama, proširenjima terminala (od kojih se još jedno trenutno radi), unutrašnjim renoviranjima itd…

Odnos između Ryanair-a i SACBO-a je generalno bio međusobno benefitirajući, što je izvesno jedan od, ako ne i najbolji primer saradnje između kompanije i aerodroma u Evropi. Uzimajući ovo u obzir, vrlo je teško proceniti da li je u poslednjih 15 godina ovde jedna od dve partije prošla bolje ili gore od druge – Ryanair je dobio značajne subvencije, ali je zato zbog odlične saradnje sa upravom aerodroma uspeo da u Bergamu napravi svoju najveću bazu u kontinentalnoj Evropi, sa oko 30 baziranih aviona, koja je treća najveća baza ako uračunamo Irsku i UK. Bergamo postaje sada još bitniji za kompletnu organizaciju Ryanair-a s obzirom da je kompanija na aerodromu nedavno otvorila prvi trenažni centar za pilote i posade (u kontinentalnoj Evropi), kao i svoje vlastite hangare i MRO za flotu B737MAX. Ukratko sumirano, Ryanair je zacementirao svoj položaj u Bergamu, moglo bi se čak reći i zauvek. Paralelno ovom uspehu, Bergamo je dobio sve navedene infrastrukturne investicije Ryanair-a, katapultiran je na poziciju trećeg najvećeg aerodroma Italije po broju putnika, zaradio je ozbiljne sume novca od Ryanair-a koje su izfinansirale renoviranje i proširenje aerodroma, a najbitnije od svega, saradnja sa Ryanair-om je stavila Bergamo, do 2000ih kompletno nebitan i nepoznat aerodrom, na mapu bitnijih aerodroma Evrope. Ovaj razvitak je pomogao ekonomskom razvoju grada Bergamo kao i cele regije, a ovaj razvoj je posledično (tek nedavno) podstakao konačno proširenje opsega putnika, potražnje i destinacija, koje je dovelo do toga da strane kompanije počnu sa letovima sa potpuno novih tržišta, kao što su Afrika i Bliski Istok – a ovo je promena koja je ključna za uspeh aerodroma u budućnosti.

Ko je trenutno u goroj poziciji?

Kratko i jasno, Ryanair. Malopre navedene “novosti” za aerodrom Bergamo su ključ njegovog uspešnog razvoja u budućnosti. Uprava aerodroma se pred početak pandemije očigledno osvestila i počela je da radi na diverzifikaciji kompanija koje lete za aerodrom. Za početak, Wizzair je počeo da leti iz Bergama, dok su za isti počele da lete razne nove kompanije, neke od kojih su Neos, FlyDubai, AirArabia, AnadoluJet… Cilj dovođenja ovih kompanija je bio da Bergamo postane neka vrsta “mini-hub-a” za LCC letove unutar Evrope, kao i za putnike koji stižu iz Bliskog Istoka, time što SACBO podstiče indirektne transfere na LCC, primenom servisa kao što je njegov vlastiti BergamoLynk. SACBO je takođe svuda gde vidi potencijal maksimalno podržao kompanije, pa je čak recimo potpisao značajno partnerstvo sa Aeroitalia-om koja je za samo dve godine otvorila bazu i već skupila značajan broj putnika. U relativno kratkom periodu od oko 5 godina, Bergamo je uspeo da obori udeo Ryanair-a sa malo više od 80%, na trenutnih oko 75%. Iako nije preterano drastična promena, Bergamo je ipak pokazao da nije nemoguće osamostaliti se od Ryanair-a.

S druge strane, Ryanair se nalazi u zamci – može da pristane na niže subvencije od aerodroma, da uživa u i dalje ogromnim svotama novca koje će dobiti svake godine i da nastavi da profitira sve više od Bergama, uvođenjem novijih MAX-ova i povećanjem ušteđenja od “economies of scale”. Aerodrom će u nekom trenutku postati saturisan, ali ta tačka je i dalje daleko, a Ryanair uvek može da pospeši dodatno potražnju. U slučaju da odbije smanjene subvencije, kompanija nema puno opcija. Može da (po običaju) preti smanjenjem baze, može čak i da smanji bazu za još nekoliko aviona, ali problem je u tome što će Ryanair brzo ostati bez kapaciteta za smanjenje. Tokom trenutne zimske sezone iz Bergama je povučeno dva aviona, dok su smanjenja na rutama koje su verovatno već bile slabo profitabilne. Ukoliko Ryanair nastavi i povuče recimo još 5-6 aviona, kompanija će početi da reže rute koje su relativno profitabilne, a čim to krene da radi teren će ostati prazan, taman da se Wizz širi na aerodromu, možda čak i easyjet. A kad se pređe ova metaforička granica, nema povratka. Svaka ukinuta ruta od tada će samo biti još jedna ruta na kojoj će početi da leti konkurencija, dok će Ryanair-ova baza postajati sve neefikasnija, ali će se uporno održati jer kompanija ne bi mogla da napusti svoj MRO i trenažni centar. Pored ovoga, Ryanair polako gubi i bitku optike u Italiji – koliko god da situacija deluje lepo i uspešno u Italiji, kompanija je pod istragom za ilegalno suzbijanje sindikata, neplaćanje poreza, takođe sa udelom od malo manje od 50% na domaćim letovima u Italiji rizikuje pobunu vlade pod optužbama monopolizacije tržišta. Reputacija kompanije je čak na udaru i među mušterijama, nakon niza od tri manje nesreće koje su se dogodile na kompanijinim avionima u samo jednoj nedelji u bliskoj prošlosti. Nakon svega ovoga, jasno je da, iako situacija Bergama trenutno nije zavidna, na duže staze prednost ovde definitivno ima aerodrom, a ne Ryanair. Ivan  Pusineri