Nerado se upuštam u ovakve diskusije, jer nije moguće smisleno diskutovati u ovakvom formatu, a nije im ni mesto na portalu o avijaciji, ali ovakva tvrdnja je spektakularno pogrešna. Ono što se dešava u Boeing-u nije ništa drugo nego direktna posledica sistema u kome živimo, poodmakli stadijum kapitalizma. Nesposobna uprava Boeing-a je upravo produkt tog kapitalizma i besomučne jurnjave za profitom. Čak i da nije očigledno da to sve proizilazi iz samog koncepta tržišne ekonomije, dovoljno je da se pogleda malo unaokolo i da se vidi da ovo nije izuzetak već pravilo. Ni sam Airbus nije imun na ovo, a dovoljno je pogledati kompanije kao što su Intel i gomile drugih koje su u istim problemima. Svuda su na rukovodeće pozicije dovedeni ekonomisti, umesto iskusnih inženjera i drugih stručnjaka, zarad kratkoročnog maksimiziranja profita.

Na kraju priče dolazimo do toga da država mora konstatno da finansira Boeing, ali to nije “komunizam” već samo još jedna posledica istog tog sistema koji nema nikakvih problema, niti zadrške, kada treba novac preliti u džepove vladajuće klase. Na prvi pogled zaista deluje kao “korupcija” osnovnih načela slobodnog tržišta i nemešanja, ali je zapravo posledica seta pravila tog istog sistema koji nezadrživo gura u svojoj tendenciji da maksimalizuje profit i kada je proizvod degradiran do te mere da dolazi do gubitka tržišta, kreće da grabi tamo gde novca ima, a to je državna kasa. Nije “narod” odlučio da hoće da finansira Boeing, Raytheon, propale bankare i ostale, već je bogata elita, koristeći lobiranje i svoj novac i uticaj, zagrabila u tuđe pare ne bi li sprečila svoje propadanje.

Tužno je zapravo da ljudi dopuštaju da budu uvučeni u isprazne konflikte između dva veštački postavljena “izbora” – kapitalizam ili komunizam, Tramp ili Bajden/Hilari, Rusija ili Amerika, četnici ili ustaše, Pepsi ili Koka-Kola… Zar zaista skoro nikome ne pada na pamet da su svi ovi izbori/konflikti veštački i da zapravo ni jedna od ponuđenih opcija u stvari ne valja? Svi su toliko ostrašćeni u borbi izmešu dva fiktivna tabora, da ne stižu da razmisle malo i shvate da rešenja leže na sasvim trećoj strani. Najlakše je odabrati tabor i onda bez uključivanja mozga osipati paljubu po “protivničkom” taboru, ponavljajući isprazne floskule koje im se serviraju kroz medije. Za sve to vreme, niko ne razmišlja gde su stvarni problemi i kako ih rešiti, već se fanatički brani odabrani tabor, bez ikakvog preispitivanja. A, najlepše od svega je što oba tabora najčešće brane sam sistem u kome živimo i ako se neko usudi da bilo šta kaže protiv istog, isti se odmah besomučno napada i diskredituje. Nešto nije u redu sa kapitalizmom? Kriv je komunizam! Boeing je upropašten zbog lošeg rukovodstva – kriv je komunizam! Radnici hoće svoja prava – komunisti! Ljudi hoće zdravstveno osiguranje – komunisti! Ljudi hoće da provedu penziju u miru, uživajući u plodovima onoga što su stvarali ceo život – komunisti! Ljudi hoće da mogu normalno da žive – neradnici i komunisti! Pa, gde su ti komunisti? Gde danas u 21. veku postoji komunizam? U Rusiji? U Kini? Ne budimo deca, to “k” nije videlo od komunizma. Čak i tamo gde je komunizam bio nekad uvođen, vrlo brzo je degenerisao u religiju i diktaturu, upravo iz razloga što nije bio ni realan ni adekvatan ni dobar. Ali, je i dan danas, decenijama nakon što je i poslednji trag nestao i izobličio se, odlično strašilo za svakog ko bi da posumnja u kapitalizam. Glasaj za mene, inače će radikali doći na vlast. Glasaj za mene ili će Tramp doći na vlast. Glasaj za mene ili će Le Pen ili neki treći ekstremisti doći na vlast. Glasaj za ovaj zakon inače će komunisti pobediti!

Jedino što Boeing može i treba da uradi je da pod hitno promeni kompletan menadžment, pokuša da dovede iskusne inženjere da ponovo uvedu principe proizvodnje od pre spajanja sa MD, redefiniše procese proizvodnje i kontrolu kvaliteta, privuče stručne ljude i zadrži već postojeće tako što će ih pošteno platiti. Ali, naravno da to neće učiniti, jer na kratke staze to košta previše, a nikoga trenutno ne zanima tako daleka budućnost koja je za 10 godina, kamoli 20. Zato će Boeing i dalje ostati ono što jeste sad, nekada svetski gigant, a danas trula kompanija koja polako počinje da se urušava. I biće tako sve dok se sve totalno ne uruši, bilo da sama kompanija dođe do stadijuma da ne postoji ta količina novca koja može da zamaskira sve propuste, bilo da država više ne može da pokriva gubitke.

Poštovani, zahvaljujem na kulturnom i iscrpnom odgovoru, nije čest slučaj. Dopustite da se ne složim s većinom toga.
1990-ih je došlo do “okrupnjavanja” američke aeronautičke industrije na poticaj američkog ministarstva obrane. Ministarstvo obrane SAD-a kao javno tijelo je isplaniralo, potaknulo i organiziralo “udruživanje” koje je onda provedeno u dosluhu sa tadašnjim upravljačima navedenih koncerna. To okrupnjavanje je izvedeno pod mantrom da su potrebna iznimna financijska sredstva da bi se financirao razvoj novih tehnologija i da su pojedine tvrtke premale da bi to mogle iznijeti same. “Morali su postati veći kako bi ostali konkurentni”.
Treba naglastiti i kako je DoD itekako koristilo batinu zvanu “nacionalni interes” kako bi antimonopolska tijela dala dopuštenje da se provedu ta preuzimanja i udruživanja. Dakle, javno tijelo je bilo inicijator i organizator udruživanja – bez obzira jel se lik u tom tijelu zove sekretar za obranu ili ministar ili član centralnog komiteta zadužen za xyz. nije to bilo tržište.

Da američki obrambeni lobyy, ili da se zadržimo samo na zrakoplovnoj industriji – nemaju veze sa kapitalizmom – dat ću vam samo primjer F-35 program koji je pojeo tolika sredstva za avion koji je i danas upitno upotrebljiv (moje osobno mišljenje). US GAO ured je od početka programa pisao izvještaje, upozoravao na prekoračenja projekta, tražio izmjene i nadzor – a ministarstvo obrane u isto vrijeme potpisivalo ugovore o kupnji stotina zrakoplova koji nisu ispunili dobar dio specifikacija iz natječaja kako bi umjetno spustilo cijenu aviona po “komadu”. Jel to komunizam u kojem državni činovnik određuje što je viši cilj koji se mora doseći ili “samo korupcija”, možemo o tome raspravljati. Ali kapitalizam sigurno nije. U normalnom kapitalizmu bi otkazali projekt, a Lockheed bi bio prepušten dioničarima da ga spase ili likvidiraju. Njihovi novci, njihova odluka. Kao što Boieing ne bi dobio narudžbu za nedovršeni KC-46 projekt… Ali Airforce naručuje, jer eto riješit će se.
Boeing i Lockheed Martin nisu tržište. Točka. Oni su postali “državna poduzeća” Sjedinjenih Socijalističkih Država koja moraju opstati da bi ostvarila cilj – tako da (bih se usudio reći kako) moja tvrdnja nije spektakularno pogrešna, nažalost.

Dat ću vam primjer kapitalizma i tržišta – Ford je kupio Volvo za mislim ca. 6 milijardi dolara, a nakon nekoliko godina ga utopio kinezima za manje od 2 milijarde. Tko je pojeo gubitak? Dioničari Forda. Nikakve narudžbe države. To je tržište.

Kina? Kina je specifičan društveni eksperiment u kojem država predstavlja hibrid između “prosvijećenog apsolutizma” i komunističkih petogodišnjih planova. Kini je kapitalizam vlak u koji je ušla jer u ovom trenutku jer ide u njenom smjeru, ali Kina planira putovati puno dalje od zadnje stanice tog vlaka. Uostalom, Kina vrlo ciljano, učinkovito i okrutno koristi državne subvencije da eliminira konkurenciju.

Ovaj čitatelj na svaku novost koji uključuje povišicu radnicima odgovara kao papiga “komunizam komunizam fuj”, tako da bi trebalo da ste navikli na to. Želi svijet avijacije u kojima imamo robove koji tovare prtljagu, robove koji rade na check in-u i plaće menagmentu sa 13 nula.

Poštovanje. Slažemo se oko toga šta se dešava, tj. šta je ishod, ali mislim da brkate uzroke i posledice u celoj priči. Takođe, previđate jako bitnu, odnosno ključnu činjenicu – ko je vlasnik. U komunizmu, vlasnik kompanija je država (“narod/radnička klasa/šta god”), dok su u ovom slučaju vlasnci veoma bogati pojedinci.

Elem, vrlo ste precizno opisali šta se dešava, ali grešite oko toga šta je uzrok a šta posledica, odnosno ko je inicijator svega. U tržišnoj ekonomiji je glavna ideja opstanak najboljih – najbolje kompanije opstaju na tržištu, one ostale ili propadaju ili bivaju apsorbovane od strane jačih. Konsolidacija više kompanija u jednu je upravo jedna od strategija da se izbegne da vas pregazi neko jači – udružiš se sa konkurentom/kompatibilnom kompanijom ne bi li bio jači. Slažem se da to nije interes tržišta (iz ugla potrošača), ali svakako jeste interes vlasnika kompanije (i upravo to i jeste jedan od problema). Vlasnicima je pre u interesu da se spoje u jednu kompaniju i nastave priču po starom, pa čak i mnogo unosniju, nego da propadnu. Iz toga posledično proizilazi da je stvaranje monopola prirodna tendencija tržišne ekonomije, a ne izuzetak ili devijacija. Uostalom, matematičke simulacije sistema tržišne ekonomije po pravilu dovode do ukrupnjavanja i stvaranja monopola.

Kada se to uzme u obzir, vidi se da jedini koji su imali interes u navedenom spajanju, konsolidaciji i monopolizaciji tržišta su upravo vlasnici kompanija. Oni su iskoristili poluge koje su im zakonski na raspolaganju u SAD, kao što je lobiranje, da bi DoD i ostali izgurali ono što je njima u interesu. Koje su mantre/priče servirane javnosti, to je običan marketing. Inicijator toga je bio onaj koji je imao interes u tome. Ja ne vidim nikakvu logiku da državne institucije (a kamoli obični ljudi) guraju ovo same od sebe. Koji bi tu bio njihov interes? Koji je interes DoD da tržište bude monopolizovano i da dovedu sebe u situaciju da ne mogu ništa svome jedinom dobavljaču jer ne postoji alternativa. Kako može biti komunizam/socijalizam da država povlači poteze koji su nepovoljni po nju, a od kojih profitira uski krug bogatih ljudi? Da je država rekla – nacionalni interes je da ne može lični interes nekog tamo milijardera da nam utiče na nacionalnu sigurnost, sad ćemo da nacionalizujemo Raytheon, onda bih razumeo vaše rezonovanje. Ovako, to mi deluje kao brkanje pojmova i klasično spinovanje te iste industrije kako je kriv “komunizam”, jer im se država meša u poslovanje. Ne meša se država iz neke svoje koristi ili ideologije, već upravo po nalozima tih istih vlasnika kojima je u interesu da budu monopolisti i da dovedu državu u situaciju gde će morati da im plaća jer alternative neće biti. Ako mi ne verujete, pratite samo tokove novca i ko profitira od cele priče. Ako vidimo da “žrtve” “komunizma” najviše profitiraju u celoj priči, onda čitava priča baš i ne pije vodu, zar ne?

Tako da, ostajem pri tome da je vaša tvrdnja veoma pogrešna.

Ja plaćam Američki porez i to debelo, vjerojatno više platim u porezu USA nego je Vaša godišnja plaća na Balkanu, tako da se ipak malo više pitam nego Vi u vezi toga. A povećanje plaća će povećati kvalitet jer nezadovoljni radnici neće morati naduvani dolaziti na posao da bi podnijeli pritisak, nego će imati monetarnu motivaciju.

A Američki državljani imaju veća prava da govore kako i što treba u Boeingu? Rade se referendumi o tome što i kako treba? Konačno, je li Boeing državna tvrtka?!

Pa kako točno? Uostalom i ja ću za koju godinu biti zvanično Amerikanac, što ćemo onda? Koja to prava Amerikanci imaju koje ostali ljudi koji ovdje žive nemaju?

Hahaha. Kakav umišljen komentar. Otkud znate što radim i koliko poreza platim? Komično

Radim za plaću u europskom koncernu od 75.000 tisuća zaposlenih 😊. Ne pada mi na pamet ulaziti u detalje mojih primanja.
A jedini koji pljuje na Hrvate ste vi sa svojom umišljenom opaskom kako je *teško da moja plaća veća”…
Ma svi mi u Hrvatskoj živimo u bijedi… Nemamo obrazovanje, poslove, ne znamo ni što je struja, ponekad se skupi za svijeću…
Ono što znaju biznismeni koji uz vođenje firme imaju vremena tipkati po zrakoplovnom forumu, mi hrvateki to jednostavno ne možemo shvatiti.
Ajte molim vas. Komično