analitičar: Alen Šćuric (Zagreb); foto: IndiGo
Kada je IndiGo kretao bio je klasično LCC. I danas se on vodi kao takav no je li danas IndiGo doista LCC? Nikako nije. On je hibridna kompanija, no daleko je više legacy prijevoznik nego LCC. Dva bivša vlasnika su imala ekstremni sukob oko strategije kompanije, jedan je želio da IndiGo postane legacy prijevoznik, drugi da ostane klasičan LCC. Na koncu je Rakesh Gangwal izgubio bitku i predao se, te prodaje svoje dionice, dok je Rahul Bhatia došao na svoje i kompaniju približava legacy prijevoznicima.
IndiGo u floti prvenstveno ima 360 aviona, od toga ima 21 A320, 195 A320neo, te 96 A321neo. Kompanija ima naručenih nevjerojatnih 970 aviona, pa čak i 69 A321XLR sa kojima će moći ostvariti letove prema svim destinacijama u Europi, Aziji i većini Afrike. No, IndiGo leti i 45 regionalnih turbopropa ATR 72-600, te ima još 5 naručenih ovih aviona, a pregovara i o 100 novih primjeraka sa ATR-om. Ovo je istinski neuobičajeno za LCC, da leti sa ATR-om. Ekstremno rijetka pojava. Već ovo pokazuje da IndiGo odstupa od klasičnog LCC.
Uz to IndiGo ima i cargo avione. Kompanija leti 3 Airbusa A321P2F, a ima naručen još jedan ovaj avion. LCC ne lete cargo avione. Ovo je ogroman odmak od LCC koncepta.
Konačno kompanija leti dva Boeinga 777-300ER kojeg je u lizing uzeo od Turkisha. No, kompanija je naručila čak 30 Airbusa A350-900 koji će u IndiGo dolaziti od 2027. Malo je LCC koji imaju long-haul avione. Jako malo. Stoga je i ovo ozbiljan odmak od LCC koncepta.
Konačno kompanija ima velik broj code-share ugovora i to sa najveći kompanijama. Tako code-share ugovore imaju sa Air France-om, Americanom, Britishem, JAL-om, KLM-om, Qantasom, Qatarom, Turkishem i Virgin Atlanticom. Vrlo, vrlo neuobičajeno za LCC.
Kompanija upravo uvodi business klasu na nekim od svojih A320obitelji koji će letjeti kako domaće, tako i internacionalne linije, a imat će business klasu i na A350-900. Kompanija ima i ff program koji se zove 6E Rewards.
Na koncu IndiGo omogućava svojim putnicima brojne konekcije na svojoj mreži. Također nešto što nije česta pojava kod LCC. Zbog svega ovog jasno je da IndiGo više nije klasična LCC kompanija nego se istinski i rapidno transformira u legacy prijevoznika hibridnog tipa.
IndiGo ima vrlo povoljne cene, i razgranatu mrezu, prvi put cu putovati s njima u januaru naredne godine, pa bas pisem kako je proslo..
Dajte, svakako. Mene iskreno i više nego interesira. Jako puno sam o njima pisao, ali nikad nisam putovao sa njima.
Letjela sam ja nekoliko puta. Sasvim ok kompanija, nije bilo kašnjenja i ljubazno osoblje. Nekad jeftiniji od Air Indije, nekad ne.
Leteo sam sa njima 2019. Vrlo dobra kompanija – oba leta novcati 320neo. Interesantno da imaju through letova. ja sam leteo iz Hyderabada u Kochi. Izmedju smo sleteli u Bangaloru i ostali u avionu dok je polovina putnika izašla i kad su novi ušli – obrnuli su za 35 minuta.
Lete na domaće – obično stare terminale i utoliko su lowcost. U Trivandrumu je taj terminal zaista vremeplov u odnosu na novi. U Mumbaju su leteli na stari terminal 1. Ti stari terminali su obično na sasvim drugom kraju aerodroma, / u Mumbaju 5 km , u TRV 3 km daleko/ zato je teško s njih kombinovati letove. Ali zato imaju terminal za sebe, vrlo brz izlaz na pistu i kraće vreme okretanja aviona.
Ključ je povezivanje regionalnih aerodroma direktnim ili through letovima bez hubova.
Imaju probleme sa PW motorima i zato su nove narudžbe sa CFM leap.
Indusi dosta kupuju na avionu.
Kad sam hteo da kupim odredjeni artikal, koji nije bio na stanju u avionu, na aerodromu u Kochiju sam ga dobio na šalteru jer su mi ga rezervisali.
Letovi su bili tačni i prepuni.
Za mene vrlo prijatno iskustvo.
Još bolji od njih je bio GOair. Oni su otišli u stečaj zbog novih motora. Još ljubazniji i zaista vrlo kvalitetni. Oni su jedini leteli Jaipur-Hyderabad. Opet poprečne linije.
Glede na zagušenost Mumbaja i NewDelhija i kašnjenja i haos na državnoj Air Indiji normalno da su našli dobru nišu.
Koliko je važan avionski saobraćaj u Indiji, mogu reći iz iskustva s njihovim vozovima.
Voz je kasnio 39 SATI jer se srušio most na putu /izmedju TRV i Kochija/. Izmedju leti upravo Indigo sa ATR-om.
Dobar koncept i za Indiju vrlo pouzdan.
Hvala puno na iskustvu.
PS
Još da dodam, ušli su u veliku ekspanziju kad je propao Jet airways koji je upravo bazirao svoj promet u Mumbaju sa hubom na tom starom terminalu. Time su dobili taj terminal samo za sebe.
A kakve su im cijene u prosjeku? LCC-ovske ili LC-ovske? Ako je i to isto LC, onda vise ni po cemu nemaju veze s LCC.
Cijene su im OK. Ali to je više do indijskog tržišta.
1. “LCC ne lete cargo avione.”
– Niz LCC kompanija prevozi cargo. To ne rade jedino Wizz Air, Ryanair i easyJet.
2. “Na koncu IndiGo omogućava svojim putnicima brojne konekcije na svojoj mreži.”
– Niz LCC kompanija pruza mogucnost konekcija. U Evropi to omogucuju easyJet, Norwegian, Transavia, itd…
1. Jedno je prevoziti cargo, drugo je imati cargo avione.
2. Nije niz LCC. Istina je da neke dozvoljavaju, ali nije niz.
Iz ovog teksta vidim jednu stvar a to je da je ATR postao jedini relevantni proizvođač turbopropa te veličine u svetu nakon prestanka proizvodnje DASH-a. I to isto nije baš dobra stvar. Kao i u slučaju Boeing-Airbus bitke nije dobro kada nema konkurencije.
Istina.