autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Airbus
Dužine pista potrebnim za polijetanje prema specifikacijama proizvođača (at maximum takeoff weight, International Standard Atmosphere, sea-level, hi thrust):
- A330-200 2770 m
- A330-300 2770 m
- A330-800 2200 m
- A330-900 3000 m
- A340-300 3000 m
- A340-500 3350 m
- A340-600 3400 m
- A350-900 2600 m
- A350-1000 2600 m
- A380-800 3000 m
- B767-200 1900 m
- B767-200ER 2480 m
- B767-300 2800 m
- B767-300ER 2650 m
- B767-400ER 3290 m
- B787-8 2600 m
- B787-9 2800 m
- B787-10 2800 m
- B777-200 2440 m
- B777-200ER 3380 m
- B777-200LR 2800 m
- B777-300 3230 m
- B777-300ER 3050 m
- B747-400 3260 m
- B748-8 3100 m
- A318 1780 m
- A319 1850 m
- A320 2100 m
- A321 2210 m
- A320neo 1951 m
- A321neo 1988 m
- B737-200 1859 m
- B737-300 2430 m
- B737-400 2650 m
- B737-500 2290 m
- B737-600 1878 m
- B737-700 2042 m
- B737-800 2316 m
- B737-900ER 3000 m
- B737MAX7 2100 m
- B737MAX8 2500 m
- B737MAX9 2600 m
- B737MAX10 2500 m
- B757-200 2070 m
- E170 1644 m
- E175 2244 m
- E190 2100 m
- E195 2179 m
- E175-E2 1800 m
- E190-E2 1450 m
- E195-E2 1970 m
- CRJ700 1605 m
- CRJ900 1939 m
- CRJ1000 2120 m
- SSJ100 2052 m
- Dash 8-400 1425 m
- ATR 72 1367 m
- ATR 42 912 m
Konačno zasebna tema za lamentiranje da se ne spama tamo u temi o ZL Zadru. Ali ono što sam tamo tvrdio mogu i ovdje navesti; Pula definitivno ima kapacitet da primi i otpremi većinu širokotrupaca na long haul linije. I Zadar neće biti treći nego četvrti aerodrom u Hr. koji će to moći učiniti kada prošire pistu. Po ovim generalnim specifikacijama čak bi i Split mogao otpremiti wide body avion za Ameriku i Kanadu pod uvjetom da kompanija ima 767 ili A332/3. Air Transat je i trebao 2019.g letjeti za Split sa A332 pa su odustali i prebacili let u Zagreb. A negdje je sad i pisao članak da je Splitu u cilju privući long haul linije iz Amerike.
Inače, imao sam osobno prilike vidjeti slijetanje i polijetanje cargo 744 sa Krka pred 3 godine. Nisam mogao vjerovati koliko se ta mrcina brzo zaustavi nakon što dotakne pistu (let je bio iz Chicaga direktni). Također, drugi ili treći dan je taj isti 744F poletio iz Rijeka za Hong Kong (direkt bez tehničkog stopa) i sumnjam da je bio potpuno prazan pa je pri polijatanju iz Rijeke možda koristio 2/3 staze, a znamo koliko je dugačka staza u Rijeci. Ok, cargo varijante su ogoljene do bola i ostaje enigma koliko je imao tereta u sebi kod polijetanja, ali pretposatvka je da iz Rijeke nije letio prazan na tako dalek put.
Ja sam uvjeren da sutra npr. American iskaže želju da iz Splita leti za Ameriku da bi mi druge godine gledali 767-ice na Resniku bez problema…..
A što onda nema tih letova?
”Što se tiče interkontinentalnih letova – da, svaki novi let je dobar i prije pandemije bilo je ozbiljnih kontakata i razgovora, pa čak i najava. No nama je i dalje znatno važnije imati dobru povezanost s destinacijama poput Amsterdama, u kojem se može presjesti na let za gotovo bilo koji kraj svijeta, nego imati direktnu vezu s jednim ili dva grada na drugom kontinentu.”
Lukša Novak T-portal.Hr u 09/2021
——————————————————————————————————————————–
Sjećam se da je sličan intervju dao i kada se otvarao novi terminal i kada se je Split opasno približio brojkama Zagreba (2019.g). Znam da je tada rekao da im nije prioritet pokretanje interkontinentalnih linija niti da budu prva zračna luka u Hr. Ne mogu sada naći gdje je to izjavio, ali tako je rekao.
Ovo gore izrečeno od strane direktora ZL Split je u suprotnosti što je neki dan izašlo, a to je da i Split radi na dovođenju interkont. linija….. Ko će ga znati što se valja.
——————————————————————————————————————————-
”NOVA LINIJA: Air Transat idućeg ljeta spaja Toronto i Split
Kanadski prijevoznik Air Transat je objavio da od 20. lipnja iduće godine uvodi liniju Toronto – Split, koja će biti aktivna do 12. rujna 2019.
Linija Toronto – Split će biti dostupna četvrtkom, a Split – Toronto petkom u tom razdoblju.”
———————————————————————————————————————————-
Ovo je najava Transatove linije na VisitSplit iz kraja 2018.g. Transat je već pročeo prodavati karte za tu liniju i onda je odustao i prebacio treći let u Zagreb.
Ali jedno je sigurno; znali su kojom flotom raspolažu (A332 i čini mi se da su imali A300 tada) i znali su tehničke karakteristike Splita pa su svejedno odlučili da bi letili u Split. Iz toga razloga mislim da bi čak i Split mogao bez većih restrikcija otpremniti takav jedan avion na put od svega 7500km.
Air Transat je tada imao A310 koji je mogao polijetati sa 2300 metara.
Znali itko koliko minuta odmora treba posadi između dva leta na dhc twin otteru otprilike?
Ne razumijem sasvim vase pitanje ali bih oprezno odgovorio da je odmor onoliko dug koliko treba vremena za “okrenuti” avion. Letio sam sa twin otterom od Grand Canyon Airlinesa na panoramskom preko Grand Canyon i zapravo su samo ugasili motore, ljudi su se iskrcali, mi se ukrcali i opet su krenuli na let koji traje oko 45 minuta. Nakon sto smo se mi iskrcali, ukrcali su odmah iducu “turu” i krenuli. Sve skupa su na stajanci proveli mozda 10 minuta. Pri transferu sa Male do hotela, situacija je jos “tjesnija” jer lete do nekoliko hotela i ako se jos dobro sjecam, desni motor nisu ni gasili vec samo lijevi, pristali smo na mol, izaslo je nas 4-5, iskrcali su nase kofere i odmah krenuli dalje…
Pa ti si to po ekzotikama putovao 🙂
Neznam ćemu ove brojke. Samo zbunjujete ljude. Znaci ovi avioni mogu imati osim navedenih uvjeta u komentarima i razlicite motore na sebi. Također i da li je neka prepreka ispred same piste i na kojoj udaljenosti igra jako jako veliku ulogu. Kako ispred sebe imam od Airbusa program za računanje performansi mogi vam reci da ako se i stavi max. masa u poletanju i standardni uvjeti i aerodrom bez znacajne prepreke nakon poletanja moze vam biti dosta 10ak posto manje od navedenih vrijednosti za A330 i A320. To se jos moze i smanjiti cak za kakvih 50ak m, al necemo u detalje.
Podaci koje proizvođači objavljuju se ne mogu tumačiti kao kad kupujete auto pa gledate koliko troši na 100 km, a cak i tada i sami znate da ni to nike istina;) Tako da ne vjerujte ni ovima. Kompanije dobe puno bolje programe ili u proslosti tablice na kojima onda gledaju za koje operacije koriste ili bi mogli koristiti avione pa se odlučuju, a onda im poslije kad kupe avion j… m… ako su proizvodjaci malo nabrijali statistiku za novi avion koji se jos nije imao prilike u stvarnosti isprobati. I to ste vjerojatno vidjeli puno puta.
Lp
Naravno da na dužinu piste za polijetanje utječe gomila faktora. Zato se ista i računa baš za svaki let. Ali ovo su specifikacije proizvođača At maximum takeoff weight, International Standard Atmosphere, sea-level, hi thrust i kako su kod svih jedinstvene onda su i komparativne. I samim time to je interesantno.
Vrapce je kvart.
Alen se predstavlja kao bog zna kako uspesan poslovan covek sa vezama na sve strane. Ako si bas toliko veliki biznismen, onda je nelogicno da zivis u roditeljskom domu a “ured” da ti bude u dvevnoj sobi. Slazes li se?
Genije, ja ne živim u roditeljskom domu nego u vlastitoj kući od 220 m2 + garaža od 50 m2. Dakle kuća je moje vlasništvo.
I ne, nemam urede u dnevnoj sobi, nego imam na jednom katu urede, a drugom katu skladišta, a na trećem katu stan. Uredi i skladiša mi imaju oko 145 m2.
Zašto se blamirate?
A zasto ste vi obrisali sve ostale komentare?
Zato što nečije stambeno pitanje nije ničija briga? Zašto pravite Zadrugu od svega?
Alen se lepo pohvalio. Nije rekao samo koji mu je auto u garazi. Nije zadruga, veliki brat je 🙂
U garži su mi:
Suzuki Grand Vitara 2,4
Citroen C4
Peugeot 208.
Što je to bitno?
Mozda mu posao ne ide bas tako dobro kao sto on to predstavlja. Moj gari je bas takav suzuki pazario za 4000e. Dobar je to auto, ali nije bas neki simbol uspeha. Mi smo moleri i pecarosi pa nam je ok i za posao i za hobi…
Kupili ste Suzuki Grand Vitaru za 4000 EUR? Svaka čast. Moj kada sam ga uzeo i bio je ganc novi (iz trgovina) koštao je 257.000 kn ili 34.267 EUR.
Evo prodajem ga, ali ga sigurno neću dati za 4000 EUR.
Ne lazi!!! Kada sam ja bio kod tebe, 208 je stajao u dvoristu!!! Grozno, stravicno i nadasve bezobrazno kao tu manipuliras sa iskrenim i dobronamjernim citaocima kao sto je to Alen Ford.
Hahahaha… da da i zato ti nisi mogo parkirat auto u dvorište. Istina. Sramim se.
Upravo tako, što nekog boli briga gdje ja živim i kakve veze to ima sa mojim radom na portalu? Ljudi su stvarno…
Zadruga In je u krvi l…
Jer su bili krajnje bezobrazni.
…a Zagreb je grad, Hrvatska je drzava, Europa je kontinent a Zemlja je planet! I kakve veze ima gdje se nalazi sjediste neke firme? Ja sam moj stan u Zagrebu naslijedio od mame: da imam neki business u Hrvatskoj, zakaj da ne radim iz tog stana i da mi ured bude u bivsoj dnevnoj sobi??? IQ odredjenih ljudi na ovom forumu je negdje oko servirne temperature dobroga crnog vina!
No, pa ti si bar bio kod mene. I bio si u mojim uredima. Ti to liči na dnevni boravak?
Nimalo! Ali moram priznati da bi onaj ugodan naslonjač u kojem sam sjedio rado imao u mojoj dnevnoj sobi! A i kava je bila super!!! A donositeljica još bolja… 😁
🙂
Vrapce je kvart, isto kao i Kaludjerica ili Ovča u Beogradu. Otprilike ista udaljenost i isti sastav.
Alen se predstavlja kao bog zna kako uspesan poslovan covek sa vezama na sve strane. Ako si bas toliko veliki biznismen, onda je nelogicno da zivis u roditeljskom domu a “ured” da ti bude u dvevnoj sobi. Slazes li se?
Genije, ja ne živim u roditeljskom domu nego u vlastitoj kući od 220 m2 + garaža od 50 m2. Dakle kuća je moje vlasništvo.
I ne, nemam urede u dnevnoj sobi, nego imam na jednom katu urede, a drugom katu skladišta, a na trećem katu stan. Uredi i skladiša mi imaju oko 145 m2.
Zašto se blamirate?
Uvek pise pod kojim uslovima je navedena distanca. Uvek se uzima standard ISA, SL, MTOW. To znaci: International Standard Atmosphere, Sea Level, Maximum Takeoff Weight.
Tako je.
Ne znam koliko su ovi tačni podaci. U Sarajevo je slijetao b747, a pista je duga 2650 metara.
Ovo su, vjerovatno, podaci vezani za postizanje V1 brzine (dovoljna brzina za polijetanje sa oba ispravna motora) pa ukoliko jedan otkaže da se može da zaustavi u toj dužini koju je Alen naveo. I to sve pri standardnim ISA uslovima atmosfere 15 stepeni, normalan pritisak i vlažnost. Inače samo za polijetanje treba dosta kraća distanca. Evo toliko od amatera…
Ovo su specifikacije proizvođača.
Sletanje uvek ima manju distancu od poletanja.
Da, tako je.
Već sam Vam objasnio. B747 može poletjeti sa 2650 metara ako ima jako malo goriva u tankovima. Pa je taj avion ili letio negdje za Europu ili imao tehnički stop za nadopunu goriva.
Valjda je bitna ukupna težina aviona a ne koliko goriva ima, avion se nikad ne puni, kao auto, do čepa već se radi kalkulacija između tereta, distamce koju treba da pređe, količine goriva, dužine piste, visine aerodroma, vazdušnog pritiska, temperature, vlažnosti vazduha, stanja piste, dužine piste, smjer i brzina vjetra. Dakle milion kombinacija. A ovo što ste naveli za specifikacije proizvođača, ja sam samo dopunio pod kojim uslovima (i to samo nekoliko uslova), inače da je to samo jedan podatak, bile bi ih vijesti pune svaki dan…
Da, naravno ukupna težina aviona. No predumijeva se da avion ima maksimalno opterečenje, tj. da je pun. Tada je količina goriva presudna.
Znači kada se računa traži se MTOW – količina goriva. Jasno, ako u avionu ima tek 50% putnika bez carga može se staviti više goriva za polijetanje sa kraće piste.
Da, svi znamo kako piloti računaju količinu goriva za avion, prije par dana sam napisao članak o tome.
Kolicinu goriva za let ne racunaju piloti nego to rade licencirani vazduhoplovni dispeceri upotrebom savremenih softvera.Piloti to ne znaju da rade niti su ovlasteni za to.
Dispeceri predlazu kolicinu goriva za let, piloti donose zadnju odluku, tj. Odredjuju koliko ce se uzeti goriva za svaki let. Piloti to itekako znaju i moraju znati jer je to njihova odgovornost. Ugrubo, kolicina goriva za jedan let : trip fuel +contigency fuel+ alternate fuel+final reserve fuel+taxi fuel je minimalna količina goriva za let…imate cijele procedure na netu, googlajte prije nego sto napisete ovakvu glupost….
Upravo tako. To je napisano i u mom članku, a to je i opće poznata informacija.
I da, čitatelj je napisao glupost.
Ne citatelj nije napisao glupost nego je licencirani vazduhoplovni dispecer koji zna sto je njegov posao.Pitajte moje kolege iz Croacije pa ce vam i oni potvrdi isto.Mozete pitati i Cvijina koji je vlasnik Trade Aira da li on kalkulise gorivo ili dobije podatke na navigacionom planu od svojih dispecera koje placa.
Pročitajte članak. Informacije su od pilota!
Ha? Ste pročitali članak o tome? Niste? Pa pročitajte:
https://zamaaero.com/10/10/2021/novosti-iz-regije/zanimljivosti-sto-posade-rade-prije-leta/
I upravo ste napisali da na osnovu proracuna goriva koji je dobio od dispecera kapetan donosi odluku o konacnoj kolicini goriva.
Da.
Dakle da rezimiramo dispecer upotrebom software za dati rutu,payload,tip aviona,DOW ,uzimajuci u obzir meteo uslove IZRACUNA gorivo za let.Kapetan u skladu sa kompanijskim procedurama ima diskreciono pravo da na izracunato gorivo doda odredjenu kolicinu goriva koja se vodi kao comander extra fuel.Dakle kapetan ne radi nikakav proracun vec je za to od kompanije ovlascen foo ili fod.
No, na koncu odluku donosi kapaten!
Da ali ni u kom slucaju ne vrsi kapetan proracun goriva!Cak mora i daobrazlozi u pisanoj formi ako je uzeo znacajno vecu kolicinu goriva od one koju je dobio u ofp.
OK, ali njegova je ipak zadnja, zar ne? On na kraju odlučuje.
Evo dopuna mala:
A321ceo 2210m
B737 MAX10 2500m
B757-200 2070m
B757-300 2605m
B717-200 1905m
A310-200 1860m
A310-300 2290m
A340-200 2900m
A340-300 3000m
A340-500 3350m
A340-600 3400m
CRJ100 1920m
CRJ200 1920m
ATR 42-600 912m
Da, nisam stavljao avione koji se više ne koriste masovno. Ali nekima od onih koje ste vi stavili je mjesto na listi. Hvala na nadopuni.
Ove su duzine za normalne atmosferske prilike. Ako uzmete hot high i humid kao sto sam doziveo u Bogoti ili Denveru, imate podobro da se narulate. Adis Abeba je jedan od poznatijih aerodroma po tome. Navodno je JAT svojevremeno iz doba 707 je ponekad u Dubaiju cekao mrak da i pad temperature da bi mogli da polete.
Da, jasno.
Pa i sa DC10 sa Tivta se uvek kalkulisalo i uvek je to bio večernji let kada bi se tamo slao avion
Zašto večernji let?
Zato što je uveče hladnije.
Što to stvarno toliko utječe?
Zalosno je da objavite clanak o performansama vazduhoplova a postavite u raspravi ovako diletantsko pitanje.
Ma znam da utječe, pobogu. Ali da je DC-10 bio baš na tolikoj granici u Tivatskih 2500 metara da je morao čekati “hladniju” večer?