dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto:Aeroitalia

Aeroitalia odustaje od svog četvorogodišnjeg poslovnog modela, koji je kompaniju održavao u životu od njenog osnivanja – jurenje PSO programa i pratećih subvencija, po svaku meru. Nasuprot ovome, kompanija se u 2026. sprema za okret ka Evropi, usled više nadolazećih kriza, kao što su konstantno pojačavajući pritisak ITA-e, reforma PSO programa i upitna vizija i strategija kompanije na duže staze.

Aeroitalia od svog osnivanja nikada nije imala stabilnu mrežu ruta. Kompanija je bukvalno “skakala” s jednog kraja Italije na drugi, otvarajući kratkotrajne baze na manjim aerodromima od severozapada Italije (kao što je recimo Cuneo, blizu Torina), skroz do jugozapada države (kao što je Comiso, blizu Katanije), i svuda između (recimo Forli, Foggia, Ancona). Iste su bile praćene PSO subvencijama ili direktnijim subvencijama i popustima od aerodroma i regija u kojima se oni nalaze, uz naravno i veliki optimizam za profitabilnost novih letova. Ovo naravno nije uspelo praktično nigde i Aeroitalia bi se redovno, uz spontanu najavu, “spakovala” i premestila negde drugde. Od 2023, menadžment odlučuje da višak kapaciteta prebaci na otvaranje novijih i “stabilnijih” tržišta. Tako je napravljen pokušaj sa letovima ka Rumuniji, a otvorena je i jedina iole smislena ruta kompanije, koja zapravo idalje postoji, Rim-Katanija, koja je praćena otvaranjem rute Rim-Palermo, na kojima Aeroitalia ima 3-4 dnevna leta i gde je relativno uspešna isključivo jer služi kao “backup” u slučaju skupih karti na preko 20 konkurentnih letova ITA-e i Ryanair-a. No, prava “stabilnost” je kompaniju uhvatila kada je Aeroitalia, procedurom koju većina stručnjaka smatra nekonukrentnim dumpingom, dobila ekskluzivna prava za četiri PSO rute sa Sardinije. Izvesne su tokom sezone ultra profitabilne, a da bi se pokrili zimski gubici, Sardinija daje subvencije koje se mere u desetinama miliona. Problem je što PSO ugovor ističe za oko tri meseca, a Aeroitalia izgleda neće dobiti obnovu istog usled povećane konkurencije ITA-e i Volotee.

Po nedavnoj reportaži Corriere-a, Aeroitalia je u finansijskoj situaciji koja je daleko od dobre. Load faktor je oko 75%, transferi kroz jedini tzv. “hub” u Rimu su u “niskim jednocifrenim brojevima”, a kompanija zavisi od Sardinije za oko 70% kapaciteta i 55% ukupnih prihoda – uprkos “pretnjama” da će se povući iz Sardinije. Rute su većinski neprofitabilne, a kompanija dobija oko 90% svih prihoda isključivo od pet ruta: dve ultra profitabilne iz sardinijskog PSO-a, Rim-Palermo/Katanija i sezonalna Rim-Ibiza. Po pitanju ostalih, CEO kompanije je za Corriere izjavio da su na rutama ka Rumuniji “u suštini na nuli”, dok su ostale rute (među kojima i PSO) takođe na nuli ili u blagom minusu.

Kada se gleda šira slika, situacija nije ništa bolja. Troškovi osoblja rastu brže nego njihova brojnost, likvidnost se smanjuje već dve godine, porezi su naglo skočili i plaćaju se na rate, ali CEO tvrdi da su se sve brojke u 2025. poboljšale, iako su u prvih devet meseci isti skoro pa stagnirali, po podacima koje je kompanija sama objavila. Po pitanju kapitala kompanije, takođe se vidi stagnacija – kompanija je u 2024. pretrpela preko 7 miliona u gubicima zbog “loše investicije u Rumuniji”, tj. apsorbovanja AirConnect-a, integrisanja i na kraju likvidacije. Ovo sve inače služi kao uvod za 2026, u kojoj kompanija: očekuje prve MAX-ove od AirLease-a, otvara vlastiti handling u Rimu, otvara bazu u Genovi, mora da reaguje na ITA-u koja kreće u ekspanziju, mora da reaguje na sve veće probleme kapaciteta u Rimu, i konačno mora da se održi dovoljno relevantnom da kompanijini (ipak impresivno) novostečeni interline partneri; AFKLM, Delta, Qatar i Etihad, ne odustanu od partnerstva sa kompanijom i time konačno stave tačku na ambicije Aeroitalia-e da ima pravi hub u Rimu.

CEO tvrdi da ima “Plan B” na koji se kompanija sada fokusira. Okret ka Evropi je, uprkos drami i glumi koju CEO često priređuje za medije, ipak zasigurno bio isplaniran, jer je naravno neophodan. Videvši da je PSO nesiguran kapacitet, Aeroitalia je morala nešto da obeća svojim interline partnerima, a to nešto je očigledno bio partner za feeder letove drugih hub-ova, kao i konkurent ITA-i u Rimu, barem na najbitnijim rutama. Drugim rečima, ako se Aeroitalia sada ne uozbilji i stabilizuje, verovatnoće da kompanija preživi do kraja decenije su vrlo, vrlo male. Uz predstojeći rebrending koji se očekuje početkom 2026. (zbog tužbe ITA-e za kršenje autorskih prava Alitalia-e), kompanija ipak ima realnu, i vrlo dobru šansu da se otarasi negativne pažnje koju stari brend vuče sa sobom, i da time osigura sebi budućnost. S druge strane, u emailu zaposlenima krajem 2025, CEO je za probleme kompanije, bez preterivanja, okrivio “deep state”, dok je novinarima Corriere-a za Plan B rekao da “bog sam zna” da li će biti uspešan, kao i da je 2025. bila najbolja ikada godina u istoriji Aeroitalia-e.

Jedna je stvar samo sigurna, a to je da je nemoguće predvideti kakva iznenađenja sprema, i kakva iznenađenja čekaju kompaniju pod trenutnim nazivom Aeroitalia (ukoliko se isti ne promeni do objave ove analize!).