autor: Zoran Cvetković, suradnik (Toronto); foto: Porter

Porter Airlines je potvrdio nabavku 30 Embraer E195-E2 aviona sa opcijama za kupovinu još 50, o čemu smo pisali prije par dana. Totalna vrijednost nabavke po osnovnim cjenama je, US$ 5.82 milijarde, a obzirom da je Porter biti prvi kupac u regionu i broj aviona cjena je sigurno niza.

Obzirom da se radi o mlaznim avionima, Porter neće moći da leti E2 sa svog hub-a sa Ostrva (Toronto Billy Bishop Airport) zbog dužine piste i zabrane mlaznih aviona na istom. Porter će nastaviti Q400 operacije 8.9. prvo na Kanadskim destinacijama i 17.9. prema SAD-u.

Svi se pitaju da li je to prevelik zalogaj za Porter, jer plan je da ide u koštac sa velikim igračima kao sto su Air Canada i WestJet sa aerodroma u Torontu, Montrealu, Halifaksu i Otavi. Cilj je da se leti ka većim aerodromima u zapadnoj Kanadi i popularnim destinacijama u Americi, više destinacija na  Floridi i Nassau na Bahamima. Ako pogledao profil destinacija, ciljana populacija je da se proširi lista lojalnih putnika koji su letili Porterom sa Ostrva. Vrlo lako se može desiti da ce jedan dio Q400 biti prebačen na Pearson za konekcije ka postojećim destinacijama koje su pokrivane sa Ostrva.

Ovo nije prvi pokušaj Portera da počne letiti mlazne avione, 2013 Porter je poručio C series od Bombardier-a (A220-100) pod uslovom da se produži pista i dozvoli sletanje mlaznih aviona na ostrvo. Ta opcije je nedavno istekla.

Da li to znači da Porter napusta Ostrvo, to za sada ne znamo i zavisi od više faktora. Kada je Porter počeo sa operacijama, voz do Pearsona iz centra grada je bio u dugoročnim planovima. Lobi je obustavio izgradnju mosta do ostrva tako da i dalje idete ili tunelom ili najkraćom trajektnom linijom na svijetu gdje putovanje traje čitavih 90 sekundi da bi se prešlo impresivnih 150 metara. Na to se treba pridodati tužba Portera protiv vlasnika terminala Nieuport. 2018 Porter je smanjio operacije radnim danima u određenim slotovima, a Nieuport je nastavio da im naplaćuje punu uslugu od 172 slota na osnovu dogovora koji je postignut 2015. Na to su se dodali troškovi korištenja terminala u toku pandemije.  Porter takođe tvrdi da su im slotovi 3 do 4 puta skuplji nego na Pearsonu. Porter je bio vlasnik terminala do 2015. godine kada ga je prodao bankarskom konzorcijumu za 700 miliona kanadskih dolara kada je i formiran Nieuport. Porter tuzi Nuiport za 21 milion dolara za povrede ugovora i traži otpisivanje duga od 45 miliona. Kontratužba sa strane Nieuport-a trazi 10 miliona za štetu i dodatni novac za troškove,  dugove itd. sa ukupnom sumom od 49 miliona dolara. Uz to zahtjevaju kreditnu garanciju od 11 miliona dolara kao depozit.

Iza Portera je grupa privatnih investitora na čelu sa Robertom Deluce. Deluce potiče iz letačke familije, 1975 je bio jedan od finasijera Air Ontaria koji je kasnije prodan Air Kanadi i bio je osnovica Jazz Aviationa. 1988 je pokrenuo Canada 3000 sa engleskim Air2000. 2001 je pokrenuo REGCO  sa dokazanim modelom koji je imao kroz Air Ontarijo iz koga je nastao Porter Airlines. Cilj Delucea je da Porter izađe na tržište (IPO) i potez sa mlaznim avionima je vjerovatno iskorak ka prodaji kompanije. Šta ce biti u budućnosti, samo će vrjeme pokazati.