Zrakoplovne kompanije bi mogle u zadnjem kvartalu 2026. i tijekom 2027. imati vrlo niske cijene mlaznog goriva. Naime, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je objavila da zbog blokade Hormuškog tjesnaca ima viška nafte koja je pohranjena u tankovima i tankerima, te se očekuje 5 milijuna barela nafte dnevno viška kada ta nafte krene, a to pak znači bitno nižu cijenu. Mlazno gorivo čini 30% operativnih troškova zrakoplovnih tvrtki.
Na sreću povećana proizvodnja nafte u Europi, SAD-u, Kanadi, Venecueli, Indiji i Nigeriji naknadila je 20% manjka goriva u Europi radi blokade Hormuškog tjesnaca pa nije bilo bojazni da će biti nestašica u Europi tijekom ljeta, a što pogotovo neće biti slučaj sada kada se Hormuški tjesnac otvara.
Cijena barela nafte je bila početkom godine 58 USD, no tijekom rata je prešla 100 USD, 7.4. je bila čak 113 USD, da bi sada pala na 75 USD po barelu. Jasno ovo je direktna posljedica mira dogovorenog između SAD-a i Irana.
analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Virgin Atlantic
Hoce li se videti to kroz cene karata?
Sigurno da hoće.
Sigurno da neće haha. Kad su aviokompanije ikad spustile cene karata nakon povećanja?
Jesu. I hoće.
Pad cena avio-goriva se na cene avio-karata odražava sporo, delimično i sa velikim zakašnjenjem, a putnici najčešće ne osete direktno pojeftinjenje. Kada kerozin pojeftini, cene karata ne padaju automatski niti u istom procentu.
Zašto karte ne pojeftinjuju drastično?Iako gorivo čini između 25% i 35% ukupnih operativnih troškova jedne avio-kompanije, pad cene kerozina često biva neutralisan drugim faktorima:Visoka potražnja: Ako ljudi masovno kupuju karte i putuju, avio-kompanije nemaju nikakav ekonomski razlog da spuštaju cene karata, bez obzira na to koliko je gorivo jeftino.Rast drugih troškova: Inflacija konstantno podiže cene aerodromskih taksi, održavanja aviona, keteringa i, pre svega, plata pilotskog i kabinskog osoblja koje širom sveta štrajkuje tražeći veća primanja.Nadoknada starih gubitaka: Avio-kompanije koriste periode jeftinog goriva da akumuliraju profit i pokriju dugove nastale tokom prethodnih kriza.
Pa smo ipak svjedoci da se to dešavalo u povijesti.
E ovo sam čekao. Znači idemo u NY (zajedno) 🙂
Ajmo!
Nece! Kada ste videli da su takse za gorivo pale? To ide samo u jednom , uzlaznom smeru. Snižavanje YQ taksi (doplata za gorivo) u praksi je izuzetno retko i avio-kompanije ih gotovo nikada ne smanjuju automatski ili u istoj srazmeri kada dođe do pada cene nafte na svetskom tržištu. Dok se ove doplate drastično i brzo podižu kada kerozin poskupi, istorija avio-industrije pokazuje da jednom uvedene ili povećane YQ takse najčešće ostaju trajni deo strukture cene avio-karte ili se zadržavaju na visokom nivou pod izgovorom drugih operativnih rizika.
Značajnije i masovnije smanjenje ili ukidanje doplata za gorivo zabeleženo je samo u nekoliko specifičnih i ekstremnih istorijskih trenutaka:
Globalna recesija 2008. godine: Nakon dramatičnog skoka, cene nafte su doživele kolaps krajem 2008. godine usled svetske ekonomske krize. Zbog drastičnog pada potražnje za putovanjima, vodeće svetske kompanije (poput Lufthanse, British Airways-a i azijskih prevoznika) bile su prinuđene da nekoliko puta uzastopno smanje YQ takse kako bi privukle putnike.
Pandemija i pad cena 2020. godine: Tokom proleća 2020. godine, kada je avio-saobraćaj bio gotovo potpuno obustavljen a cena sirove nafte pala na istorijski minimum (čak i ispod nule na terminskim ugovorima), YQ takse su na mnogim linijama privremeno pale na nulu, ali isključivo zato što letova skoro da nije ni bilo.
IEA je vrlo ozbiljna asocijacija. Njihovim procjenama treba se vjerovati.