dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: Aerodrom Fiumicino

Fiumicinu, koji je glavni (a efektivno i jedini relevantan) aerodrom Rima, je nedavno odbijen plan proširenja do sredine 2030ih. Ovo nije prvi put da se ovo dešava, što nakon nedavne blokade dovodi do toga da menadžment aerodroma, zajedno sa lokalnim političarima, nagoveštava nadolazak ozbiljnog konflikta sa relevantnim regulatorima.

Fiumicino je od kraja 2000ih započeo postepen proces renoviranja bukvalno celog aerodroma, koji se ubrzao od 2015, a sada je u konačnim fazama. Sagrađen je novi terminal za letove van Schengen zone, koji je sada glavni “međunarodni” terminal, dok je ceo Schengen terminal postepeno renoviran, a zatim i proširen dodatkom nove zone koja je povećala ukupnu površinu za preko 50%. Ova poboljšanja su dovela do toga da je Fiumicino sedam puta proglašen najboljim aerodromom u Evropi od strane ACI-a, a uoči ovoga, kao i ogromnog porasta u potražnji za letovima i u broju putnika (+20% u odnosu na 2023.), proširenje postaje neophodno.

Plan proširenja koji ima procenjenu vrednost od oko 5 milijardi evra, za koji je uprava aerodroma već osigurala budžet, bi podrazumevao izgradnju novih taxiway-ova, dodatnih remote pozicija, a najbitnije i izgradnju četvrte piste. Problem je, po menadžmentu aerodroma, političke prirode a ne regulativne, jer je od 260 hektara zemljišta koji su potrebni za proširenje, preko pola obuhvaćeno rezervatom, a problem takođe prave i građani grada Fiumicino koji se nedavno proširio i približio aerodromu. Pored ovoga, aerodrom zahteva i proširenje autoputa koji vodi ka Rimu, koje je toliko neophodno da je aerodrom ponudio da sam plati ovo proširenje 250 miliona. Problem pored već navedenih pravi i generalna politika, jer je za ovoliku infrastrukturnu intervenciju neophodno odobrenje direktno od vlade. Nakon ovoga naravno aerodrom čekaju analize zagađenja, analize urbanističkih planova, kao i ekspropriacija zemljišta.

Nasuprot ovim kašnjenjima i problemima, koji su počeli još 2020, Fiumicino počinje da dostiže pun kapacitet. U periodima tokom letnje sezone, aerodrom će po prvi put biti na 100% kapaciteta. Čak četrdeset pozicija koje aerodrom ima za širokotrupne avione su u proseku već sve skoro popunjene. Čak je i kapacitet pisti postao problem, jer istog praktično više i nema u udarnim periodima od 7-10h i 19-21h. Ovo ne uzima u obzir činjenicu da je na aerodromu bazirana ITA, koja ima planove za prilično značajna proširenja u nadolazećim godinama, a koja će prerasti “istorijski” kapacitet aerodroma u nekim segmentima. ITA će u roku od dve godine, recimo već imati više širokotrupnih aviona nego što je Alitalia (u odnosu na koju su delimično projektovana starija proširenja aerodroma) ikada imala! A ovo i ne uzima u obzir recimo ogroman porast u prekoookeanskim letovima za SAD i Kanadu.

Po trenutnim procenama, Fiumicino će ove godine imati oko 53 miliona putnika, u porastu od 50 koje je imao u 2024. Kapacitet aerodroma je oko 60-62 miliona putnika, a uprava aerodroma smatra da bi mogla da taj broj putnika dostigne već 2027. ili 2028. Aerodrom će pustiti u promet još jedno produženje Schengen terminala sa 14 gejtova do tada, ali ovo neće omogućiti preveliko povećanje maksimalnog kapaciteta. Liberalizacija prometa na Ciampinu se razmatra kao opcija koja bi kupila malo dodatnog vremena, prebacivanjem nekih LCC letova, ali i ovo bi bilo privremeno rešenje. Uoči ove situacije, s obzirom da operater aerodroma (AdR) tvrdi da je pravi momenat za odobrenje proširenja sada, i da bi u slučaju kašnjenja dužeg od nekoliko meseci već bilo prekasno, AdR, uprava grada Rima, regija Lazio, kao i italijanski DCV (ENAC) prete da će u bliskoj budućnosti da tuže državu i grupe koje se protive proširenju aerodroma, da bi konačno rešili ovu situaciju. Isti navode neizbežnost proširenja aerodroma, ekonomske penale koje bi nedostatak istog prouzrokovao samo u domenu aerodroma, zatim i aviokompanija (pre svega se misli na ITA-u), a zatim i na nivou cele države. Umešane partije planiraju da u ovoj tužbi iskoriste vrlo dobre primere drugih aerodroma i država koji su kasnili sa proširenjima, kao neoboriv dokaz za njihove argumente. Za očekivati je da će im poći za rukom, jer pored primera kao što je recimo Heathrow, bilo kakvi drugi detalji su nepotrebni. Ivan Pusineri