Regionalni turbopropelerski avioni ostaju okosnica kratkih ruta zbog male potrošnje goriva i mogućnosti rada sa malih aerodroma. Porodica ATR 42/72 dominira ovim segmentom decenijama. IL-114-300 ulazi na tržište sa drugačijim zadatkom — ne da se takmiči ekonomski, već da prevaziđe teške uslove rada. Uporedimo ova dva aviona prema ključnim parametrima:

Ekonomičnost

Što se tiče potrošnje goriva, ATR 72 ostaje merilo — oko 10-12 g/pass-km. IL-114-300 je inferioran: sa oko 12-14 g/pass-km, a stvarne brojke tek treba potvrditi u radu. 1:0 pobedu odnosi ATR.

Kapacitet

ATR 72 prevozi do približno 70-78 putnika i na taj način obezbeđuje minimalnu cenu letenja po sjedištu. IL-114-300 prima oko 64-68 putnika, ostajući bliže nižoj klasi uporednih veličina, što direktno utiče na ekonomičnost leta. 2:0 pobedu opet odnosi ATR

Domet letenja

ATR 72 obavlja letove do oko 1400-1500 km sa punim opterećenjem. IL-114-300 pokazuje uporedive vrednosti pod istim uslovima. Praktično nema razlike u komercijalnom dometu vazduhoplova – Pokazatelji zaise o konfiguraciji i opterećenju. Ovde je nerešen rezultat.

Uslovi rada

IL-114-300 je prvobitno stvoren za rad u teškim uslovima — zemljanim pistama, hladnom klimom i slabom pratećom infrastrukturom. ATR 72 je ograničen u takvim scenarijima zbog niskog rasporeda motora i zahteva za kvalitetnom pistom. 2:1 pobedu u ovom segmentu odnosi IL-114-300.

Radni staž platforme

ATR ima hiljade aviona u funkciji, predvidljivu ekonomiju i dobro razvijenu servisnu mrežu. IL-114-300 tek ulazi u proizvodnju, a njegov glavni faktor neizvjesnosti je motor TV7-117. Dok ne potvrdi stabilan rad u stvarnom radu, prerano je govoriti i o punoj spremnosti za teške uslove. 3:1 pobedu opet odnosi ATR.

Konačni rezultat je 3: 1 u korist ATR-a. ATR ostaje lider u ekonomičnosti i predvidljivosti. IL-114-300 nudi nešto drugo, mogućnost letenja tamo gde je infrastruktura ograničena. Stoga, dok ATR optimizira profit, IL-114 treba da osigurava dostupnost letenja u teškim uslovima i zahtevnim regijama.

dopisnik: Dejan Radojević (Moskva), foto: Ilyushin