Intervju vodio: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Beograd

Francois Berisot je vrhunski profesionalac koji je prije funkcije CEO-a Aerodroma Beograd bio na visokim funkcijama u TAV-u, Airport de Paris, Vinciu. Ovaj intervju sam čekao tjednima, nakon što je prošao sve korporativne procedure, te kontrolu Vincia. No, sada je konačno ovdje. Uživajte.

VINCI Airports je za Beograd platio istinski mnogo. 501 milijun EUR. Daleko više nego su plaćene koncesije drugih aerodroma u okruženju. Znači li to da je Vinci prepoznao u Beogradu više potencijala nego imaju drugi aerodromi?

Procena kompanije VINCI Airports je da zbog svog geostrateškog položaja, beogradski aerodrom ima veliki potencijal kao tačka koja povezuje istok i zapad, sever i jug.  Takođe, posmatrali smo i kretanje srpskog stanovništva i šire srpske zajednice. Uvereni smo da će mnoge direktne konekcije sa različitim delovima sveta (Jugoistočna Evropa, EU, Rusija, Bliski istok i SAD) biti korisne kako za porodice i prijatelje koji posećuju rodbinu, tako i za poslovne aktivnosti.

Namera nam je da, uz podršku i iskustvo kompanije VINCI Airports, kao globalnog operatera koji trenutno upravlja sa 53 aerodroma na četiri kontinenta, na najbolji način iskoristimo ovaj potencijal.

Već je vidljiv pozitivan uticaj nove dinamike, a i relevantne međunarodne institucije prepoznaju naše napore. Na primer, nagrada Međunarodnog saveta aerodroma za kvalitet usluge (Airport Service Quality) za 2020. godinu, dodeljena je prema anketama sa našim klijentima. Beogradski aerodrom Nikola Tesla nagrađen je za najbolji aerodrom u Evropi u dve kategorije: Najbolji aerodrom po veličini u regionu, 5 do 15 miliona putnika godišnje u Evropi i za najbolju primenu higijenskih mera u regionu (Evropa). Ovo je prvo priznanje tog tipa koje je dodeljeno beogradskom aerodromu otkako se pridružio mreži VINCI Airports. O značaju ovog priznanja najbolje govori podatak da ga je prošlog leta u Beogradu lično Olivije Jankovec, direktor Međunarodnog saveta aerodroma za Evropu (ACI Europe) uručio Nikoli Notbaru, predsedniku kompanije VINCI Airports, u prisustvu premijerke Srbije.

Verujemo da će Aerodrom Nikola Tesla na kraju koncesije postati drugačiji u svakom segmentu, od operativnog kapaciteta i efikasnosti, do pružanja boljeg korisničkog iskustva i veće udobnosti za putnike.

VINCI je krenuo sa ekspanzijom terminala beogradskog aerodroma u Covidu-19. Logično, time je iskoristio period lošeg prometa za nesmetane radove. Investicija je istinski velika, a aerodrom će dobiti ogromne dodatne kapacitete. Hoćete li stati na postojećim radovima ili će po završetku ovog konkursa C gateova i dodatka terminalnoj zgradi na sredini aerodroma biti kraj ekspanzije ili planirate dalje proširenje po dovršetku radova?

Radovi na modernizaciji odvijaju se u kontinuitetu od početka 2020. godine, a izvodi ih građevinska podružnica kompanije VINCI, VINCI Terna Construction JV, sa podizvođačima.

Najveći deo građevinskih radova biće izveden u naredne tri godine, a najvažniji radovi uključuju:  modernizaciju i proširenje putničkog terminala, umetnutu poletno-sletnu stazu, dodatne rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, novu platformu za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona, dodatna parking mesta za automobile kao i nove pristupne puteve. Svi navedeni radovi su trenutno u pripremnoj fazi ili su već u toku. Tako je i sa rekonstrukcijom i proširenjem gejtova u fingerskom hodniku A.

Dogradnja zgrade terminala na C strani je u toku, očekujemo da će biti spremna za komercijalnu upotrebu u prvoj polovini godine. Uvodimo niz novih funkcija, kao što su centralizovana bezbednosna kontrola, koncept otvorenih gejtova i razdvajanje dolazećih i putnika u odlasku na različite spratove, koji ćemo primeniti i na A strani terminala. Centralni deo zgrade Terminala 2 će u narednim fazama biti dodatno proširen i modernizovan.

Želeo bih da istaknem snažan fokus na održivo poslovanje, u skladu sa globalnom politikom našeg osnivača, kompanije VINCI Airports, koja ima za cilj smanjenje uticaja na životnu sredinu u smislu emisije gasova staklene bašte, kao i u oblastima prerade vode i otpada. Na Aerodromu Nikola Tesla počela je sa radom najsavremenija trigeneraciona toplana, kao i postrojenja za preradu čvrstog otpada u javnoj i restriktivnoj zoni aerodroma. Trenutno je u toku izgradnja solarne farme i postrojenja za preradu otpadnih voda.

Modernizacija aerodroma je proces koji traje, a nakon završetka velikih radova, nastavićemo da radimo na daljoj primeni integrisane inovativne strategije kompanije VINCI Airports, koja je stalni izvor svežih ideja za poboljšanje infrastrukture, upravljanje tokovima putnika i putničkog iskustva.

Zašto umetnuta uzletno-sletna staza? Ako se već investiralo toliko novac u uzletno-sletnu stazu, zašto se nije napravila neovisna staza na zapadnoj strani aerodroma?

Postojeća poletno-sletna staza od svoje izgradnje nije nikad kompletno renovirana (osim redovnog održavanja). U okviru našeg projekta modernizacije planiramo renoviranje glavne piste i izgradnju novih rulnih staza i manevarskih površina, kako bismo podržali povećanu potražnju za kretanje vazdušnim putem u regionu.

Kako bismo obezbedili nesmetano odvijanje vazdušnog saobraćaja tokom radova na glavnoj pisti, već smo započeli izgradnju nove umetnute piste dužine 3.500 metara. Nova pista biće opremljena sistemom za sletanje u uslovima smanjene vidljivosti.

Nova, rezervna pista će ostati u upotrebi kao paralelna rulna staza pored postojeće, jer će doprineti povećanju kapaciteta aerodromskih operacija.

VINCI je već reorganizirao prostor u terminalu, no po otvaranju 3. kata reorganizacija će se provesti u cijelosti, što znači micanje kontrole na gateovima i postavljanje centralne kontrole putnika. Time će se dobiti lakša komunikacija, ali i bitno veći prostor aerodroma. Kako bi terminal morao izgledati nakon toga?

Fokus na korisnika i iskustvo putnika predstavlja osnovu strategije kompanije VINCI Airports.

Na beogradskom aerodromu ovaj će se princip, između ostalog, manifestovati u vidu centralizovane bezbednosne kontrole, koja će biti uspostavljena na prvom spratu, sa 8 linija za bezbednosni pregled na početku, koji će se kasnije proširiti na 10, i kapacitetom opsluge više od 4.500 putnika u špicu.

Na spratu za putnike u odlasku biće izvršeno razdvajanje putnika u dolasku i odlasku  (uz dodatni krovni koridor), ostavljajući više prostora za kompletan redizajn unutrašnjosti aerodroma. Veći prostor obezbediće više komercijalnog sadržaja, veći komfor i efikasniji protok putnika i unaprediti korisničko iskustvo, uvođenjem centralnog trga sa novim prodavnicama i barovima.

Beogradu istinski nedostaju ozbiljni ugostiteljski kapaciteti. Ponuda je skromna i nedostatna. Što planirate napraviti na tom polju?

Svesni smo da su beogradskom aerodromu potrebni dodatni ugostiteljski kapaciteti, i trenutno razvijamo ponudu novih kafea i restorana. Ponuda ugostiteljskih usluga povećaće se u narednom periodu po završetku preostalih radova na proširenju terminala. Koncept kompanije VINCI Airports fokusira se na predstavljanju lokalne ponude, a Srbija je, između ostalog, poznata po svojoj kuhinji, ali i svetski poznatim brendovima hrane i pića. Balans lokalne i internacionalne ugostiteljske ponude pruža svakom posetiocu veću mogućnost izbora i raznovrsnu gastronomsku uslugu.

Planira li se po dovršetku 3. kata i reorganizacije prostora uvesti više trgovina i ugostiteljskih objekata?

U toku je formiranje koridora za putnike u dolasku, kako bi se uvela centralizovana bezbednosna kontrola.

Ideja je formiranje plaza koncepta, koji smo započeli već prošle godine, kada je glavna komercijalna zona obogaćena novim walk through free shop-om i kad je formiran Teslin trg, kao novi koncept komercijalne zone, u kojoj je predviđeno da putnici provedu većinu svog boravka na aerodromu, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Odmah nakon proširene i modernizovane duty-free  prodavnice, nalazi se Teslin trg, gde je putnicima na raspolaganju zona za relaksaciju, novi restoran i kafe bar, kao i gaming zona, a dostupan je i novi prostor za roditelje sa decom. U celoj zoni putnici imaju besplatan i neograničeni pristup internetu za svoje lične i poslovne potrebe, što predstavlja standardu uslugu dostupnu na svim aerodromima unutar mreže kompanije VINCI Airports.

Nakon uvođenja centralizovane bezbednosne kontrole, u narednim fazama rekonstrukcije centralnog dela zgrade terminala biće uklonjeni svi zidovi koji su formirali čekaonice, čime će se obezbediti prostor za dodatne komercijalne objekte.

Od kada je došao koncesionar u Beograd evidentan je dolazak niza novih kompanija u Beograd. I usprkos Covidu-19 uspjeli ste dobiti KLM, AnadoluJet, Luxair, Nordwind, Windrose, vratio se Eurowings. Respektabilno. Znači li to da će nakon Covida-19 biti još bitno više kompanija u Beogradu?  

Kao deo kompanije VINCI Airports, kompanija Belgrade Airport posvećena je pružanju visokokvalitetne usluge svim avio-kompanijama koje saobraćaju iz Beograda. Vazduhoplovni marketing jedan je od ključnih faktora uspeha kompanije VINCI Airports. Naši timovi širom sveta rade u bliskoj saradnji sa više od 250 partnerskih avio-kompanija, među kojima su i niskotarifne avio-kompanije, kako bi identifikovali potencijalne nove linije i na njima započeli letove.

Nastavićemo da poslujemo u skladu sa strategijom upravljanja VINCI grupe, razvijajući proaktivnu politiku proširenja saobraćaja i ispunjenja očekivanja putnika unutar naše operativne oblasti. Radićemo i sa lokalnim ekonomskim akterima i turističkim kompanijama, kako bismo podržali njihov razvoj.

Pored toga što je nacionalna avio-kompanija, Air Serbia je i daleko najveći korisnik aerodromskih usluga. Zbog toga su avio-kompanija Air Serbia i beogradski aerodrom razvili poseban odnos koji nastojimo da održimo. Poboljšaćemo uslove poslovanja, kako bismo omogućili avio-kompaniji Air Serbia da ponudi nove letove u dugolinijskom saobraćaju, kao deo svoje strategije razvoja saobraćajnog čvorišta, ali ćemo graditi i partnerstva sa ostalim avio-kompanija, kako bismo dodatno povećali obim saobraćaja i povezanost aerodroma, u skladu sa snažnim potencijalom ekonomskog rasta Srbije.

Uspeli smo da obnovimo letove avio-kompanije Air France, a avio-kompanija El Al započela je letove prošle godine, koji su prekinuti usled globalne krize prouzrokovane virusom korona, ali očekujemo i njihov povratak. U toku su intenzivni pregovori sa nekim novim avio-kompanijama, ali pre zvanične objave nismo u prilici da javno iznosimo detalje. Za sada je izvesno nekoliko novih linija o kojima ste i sami izveštavali, kao što su Rodos i Iraklion avio-kompanije Aegean Airlines, letovi za Rim avio-kompanije Wizz Air, za Diseldorf avio-kompanije Eurowings, kao i letovi za Šarm el Šeik avio-kompanije Air Cairo. Air Serbia je već najavila neke od novih linija za 2022. godinu, poput Nice, Madrida, Amana, Venecije, Barija, Trsta, Bolonje, Hanovera, Nirnberga, Salcburga, Rijeke, Palma de Majorke i prve domaće linije za Niš. Posebno nas raduje što ćemo zahvaljujući najavljenoj liniji nacionalnog prevoznika do Liona moći direktno da povežemo dva aerodroma iz mreže.

Raduje nas obnavljanje letova velikog broja avio-kompanija i postepeni oporavak saobraćaja, ali će tok pandemije i regulative zemalja uticati na odluke avo-kompanija o obnavljanju letova.

Za Beograd ne lete neke od najvažnijih kompanija Europe, poput Britisha, Brusselsa, Iberie, TAP-a, Finnaira, SAS-a… Planira li VINCI što napraviti da dobije ove prijevoznike?

Kompanija Belgrade Airport redovno komunicira sa svim avio-kompanijama, i otvoreni smo za saradnju sa svima. Na avio-kompanijama je da o novim linijama odluče, u skladu sa svojim poslovnim planovima. Neke od pomenutih avio-kompanija su zainteresovane za početak letova iz Beograda, ali svaka avio-kompanija odluku o početku letova donosi samostalno. Na primer, avio-kompanije KLM je u 2021. godini započela letove iz Beograda, a godinu je završila sa gotovo dva leta dnevno.

Ryaniar ne leti za Beograd iako leti za sve velike aerodrome u okruženju poput Atene, Sofije, Bukurešta, Budimpešte, Beča, Venecije i Zagreba. Možemo li uskoro očekivati da će se Beograd pridružiti drugim VINCIevim aerodromima i dobiti Ryanair?

Tržište niskotarifnih avio-kompanija predstavlja podjednako važan segment razvoja, a na beogradskom aerodromu već je zastupljen veliki broj letova niskotarifnih avio-kompanija. Ipak, odluka o uspostavljanju linije za Beograda je na avio-kompaniji Ryanair.

Beograd ne stoji dobro sa interkontinentlanim letovima. Osim Air Serbia koja leti na samo jednoj liniji za New York nema drugih interkontinentalnih letova. Možemo li očekivati ikakve pomake na ovom polju u doglednoj budućnosti?

Pre pandemije imali smo veliki broj putnika na nekoliko interkontinentalnih destinacija i imali veliki broj putnika na destinacijama do kojih nije bilo direktnih letova. Međutim, broj putnika i odluke avio-kompanija zavise od načina i tempa oporavka nakon pandemije, kako na Istoku, tako i na Zapadu.

Veoma smo zainteresovani za letove u dugolinijskom saobraćaju, s obzirom na činjenicu da avio-kompanija Air Serbia u Beogradu razvija model sabraćajnog čvorišta, povoljnog za razvoj dugolinijskog saobraćaja i korisnog za celokupno avio-tržište i region.

Beograd, za razliku od ostatka regije ima izuzetno velik broj letova prema Bliskom Istoku. Za Beograd lete Flydubai za Dubai, Qatar za Dohu i Wizz Air za Abu Dhabi. Zagreb je prije Covida-19 imao bitno više letova prema Bliskom Istoku od Beograda, no sada Beograd ima 4 puta više letova. Kako to? Koji su to putnici koje Beograd ima, a Zagreb je izgubio u Covidu-19?

Bliski Istok za nas predstavlja jedno od prioritetnih tržišta. U stalnom smo kontaktu sa avio-kompanijama sa tog područja, sa željom da unapredimo postojeće, i otvorimo nove linije. Na ovom pitanju radimo zajedno sa avio-kompanijom Air Serbia koja dopunjuje našu ponudu svojom hub and spoke politikom.  Takođe, tokom pandemije, u skladu sa pozitivnim pristupom Republike Srbije, i mi smo putnicima sa tog područja omogućili boravak i dalje konekcije iz Beograda, tako da u narednom periodu možemo očekivati dobre vesti sa ovog tržišta.

Air Serbia leti izuzetno mnogo i ima delako više linija i putnika nego druge kompanije u okruženju iako je Srbija imala bitno veće restrikcije za putovanja od npr. Hrvatske i Slovenije. Kako to objašnjavate?

Avio-kompanija Air Serbia je i pre pandemije imala najveći obim saobraćaja u bivšoj Jugoslaviji, a spremna je i brzo da reaguje na promene na tržištu i iskoristi povoljne trenutke. Takođe, veliki broj putnika iz dijaspore doprineo je da se pojedine linije održe, ali i poveća tražnja tokom letnjih meseci. Ovaj segment tržišta pokazao se kao najelastičniji u odnosu na restrikcije, a turisti iz Srbije požurili su da iskoriste prvu priliku da odu na letovanje na dostupne destinacije, među kojima je i Hrvatska.

Vidljiva je odlična suradnje Air Serbie i Aerodroma Beograd, koja se nastavila i nakon dolaska VINCIa. Smatrate li Air Serbiu svojim glavnim partnerom kojeg ćete i dalje bitno podržavati u nastojanjima razvoja Beograda kao huba jugoistočne Europe?

Naravno, avio-kompanija Air Serbia je naš najveći partner koji našem aerodromu omogućava transformaciju u model saobraćajnog čvorišta. Ova saradnja dragocena je za obe kompanije, a zajednčki  ćemo nastojati da putnicima omogućimo što veći izbor destinacija.

Wizz Air je definitivno drugi partner po broju putnika u Beogradu. Kompanija je najavila i ekspanziju. Ima li Wizz Air ikakvih subvencija i dodatnih popusta u usporedbi da drugim kompanijama?

Svim avio-kompanijama koje saobraćaju sa našeg aerodroma, uključujući i avio-kompaniju Wizz Air, dostupna je mogućnost stimulacije, u skladu sa javno publikovanim dokumentima, kao što su cenovnici i plan stimulacija, što je u skladu sa nacionanom regulativom.

Kolike popuste obzirom na broj putnika i baziranih aviona dobiva Air Serbia, a kolike Wizz Air?

Avio-kompanija Wizz Air koristi pogodnosti koje kompanija Belgrade Airport transparentno objavljuje i koje su dostupne svim korisnicima naših usluga.

Lufthansa Grupa ima 8 do 9 dnevnih letova za Beograd i ta brojka konstantno raste. Gdje vidite mogućnost dalje razvoja Lufthansa Grupe u Beogradu?

Kao što znate, politika avio-kompanija Lufthansa, Austrian Airlines i Swiss prilično ograničava razvoj novih linija. Njihov razvoj zasniva se na povećanoj opštoj potražnji i generičkom rastu. Očekujemo da će najveći razvoj imati avio-kompanija Eurowings, koju smo nakon nekoliko godina pregovaranja uspeli da vratimo na naš aerodrom. Tu vidimo potencijal za otvaranje novih linija, kao što je najavljena linija za Diseldorf, odnosno druge destinacije u Nemačkoj, kao i mogući letovi iz njihovih najnovijih baza. U Beogradu bismo takođe voleli da vidimo i avione avio-kompanije Brussels Airlines.

Beograd evidentno ima problema sa divljim taksijima, nešto što ne nalazimo u drugim zračnim lukama Europe? Ponovo ste uveli taxi štand, regulirali ste dolazak taxija pred terminal, što je još potrebno napraviti da se ovaj problem iskorijeni?

Čini se da to predstavlja dugoročan problem za ceo grad Beograd, a ne samo za aerodrom. Ono što je važno jeste da su putnici pozitivno reagovali na šalter sa taksi vaučerima sa fiksnom cenom uluge taksi prevoza, koji je, u saradnji sa Sekretarijatom za javni prevoz Grada Beograda, ponovo postavljen u zoni dolazaka. Za napredak u rešavanju ovog pitanja potrebni su kontinuirani zajednički napori svih nadležnih organa.

Beogradu istinski nedostaje hotel, aerodrom ove veličine bi morao imati hotel za kontektirane putnike, ali i mogućnosti kongresa i sastanaka na aerodromu. Postoje li planovi za otvaranje hotela unutar aerodromskog kompleksa?

Izgradnja ovih objekata nije predviđena ugovorom o koncesiji. Vlada Srbije i Grad Beograd doneli su prostorne planove šireg aerodromskog područja, koji se ne odnose samo na područje predviđeno ugovorom o koncesiji. Obim Plana detaljne regulacije odnosi se na mnogo šire područje (hipermarket, outlet, ritejl parkovi, železnica, gasovod, itd.) od područja predviđenog koncesionim projektom, koje obuhvata samo koncesionu lokaciju unutar postojećih granica aerodromskog kompleksa.

Sa poslovnog aspekta, podržaćemo sve inicijative čiji je cilj poboljšanje atraktivnosti, udobnosti i povezanosti područja oko aerodroma sa gradom.

Cargo u Beogradu je najveći u regiji, no još uvijek je prilično skroman. Što se može napraviti da Beograd postane cargo centar jugoistočne Europe?

Kompanija Belgrade Airport aktivno radi na modernizaciji objekata namenjenih robnom saobraćaju, a razgovaramo i sa više špediterskih agencija o mogućnostima da se robni saobraćaj koji odlazi na druge regionalne aerodrome, preusmeri na naš aerodrom.

Preduslov za razvoj robnog saobraćaja je savremeno skladište sa segmentiranom ponudom skladišnog prostora za specijalne pošiljke. U navedeni segment poslovanja uložićemo posebne napore u narednom periodu.

Takođe, veliki potencijal vidimo i u razvoju poštanskih usluga, tako da ćemo u narednom periodu razvijati i te kapacitete.

U toku su pregovari sa velikim avio-kompanijama u cilju otvaranja dodatnih letova u redovnom robnom saobraćaju.

Svjedoci smo ogromnih problema koje Jat Tehnika ima, gubitka lincenci i smanjenja posla. Tako što sigurno nije dobro za aerodrom. Ima li aerodrom planova dovođenja još nekih maintenance kompanija u Beograd? 

Naša koncesija ne predviđa širenje ove ponude u avio-sektoru, ali pokušavamo na sve načine da iskoristimo prednost zajedničkog rada sa kompanijom za održavanje i popravku vazduhoplova na aerodromu.

Businesa avijacija je daleko razvijenija u Beogradu nego u bilo kojoj drugoj zračnoj luci regije. Možemo li uskoro očekivati bolji VIP terminal kakve imaju npr. Zagreb i Zadar, a koji bi servisirao ove putnike?

Beograd je baza dva operatera poslovne avijacije, avio-kompanije Air Pink, koja predstavlja lidera poslovne avijacije u regionu i Evropi, i avio-kompanije Prince Aviation, koji pored usluga prevoza nudi i usluge održavanja letelica poslovne avijacije.

Prepoznali smo ogroman potencijal ovog segmenta avijacije, a oba operatera imaju ambiciozne planove za naredni period, i sa njima smo u redovnom kontaktu, kako bismo obezbedili podršku daljem razvoju njihovog poslovanja.

Na kraju iskrene čestite na sva postignuća koja je imao Beograd. Aerodrom je još bitno odskočio od ostatka regije, povećao je razliku, te je koncesionar evidentno bio dobar odabir za aerodrom. Koji su vaši kratkoročni, a koji dugoročni planovi za Beograd? 

Pozitivni uticaj pridruživanja mreži aerodorma kompanije VINCI Airports intenzivno se oseća na beogradskom aerodromu. Radovi na modernizaciji sjajno napreduju, ekološke performanse napreduju, poboljšava se kvalitet usluge. Nastavljamo da pratimo posvećenost kompanije VINCI Airports saradnji sa  srpskim vlastima, podržavajući stvaranje novog modernog, održivog i atraktivnog aerodromskog čvorišta u regionu.

Novo čvorište u Beogradu predstavlja realan cilj, transformacija je vidljiva, a razlika koja će se videti u budućnosti biće još značajnija.

Zahvalni smo Davaocu koncesije i institucijama Republike Srbije, kao i svim našim partnerima i putnicima na odličnoj saradnji, razumevanju i prilagođavanju novim okolnostima, organizaciji saobraćaja i putničkih tokova, čak i eventualnim neprijatnostima do kojih može doći usled značajnog obima građevinskih radova koji se izvode na više lokacija u okviru aerodromskog kompleksa. Podrška svih zainteresovanih strana od velikog je značaja, s obzirom na to da gradimo infrastrukturu budućnosti, koja će biti u stanju da prihvati saobraćaj nakon potpunog oporavka, kao i projektovana povećanja obima saobraćaja, ali i doneti  brojne prednosti za sve korisnike aerodroma.

Dinamika oporavka saobraćaja u Beogradu je dobra, a ona istovremeno predstavlja pokretač rasta za ceo region. Važno je da su promene na beogradskom aerodromu uočljive i prepoznate od strane avio-industrije (prve nagrade ACI Europe) i da je kompanija Belgrade Airport prvi put nagrađena kao najbolji aerodrom u svojoj kategoriji.

Celokupni projekat modernizacije, rekonstrukcije i proširenja u okviru koncesionog projekta, ima za cilj da podstakne rast saobraćaja, stvori dodatnu vrednost, poboljša iskustvo i udobnost putnika. Zahvaljujući iskustvu, stvaramo operatera svetske klase, kako bismo najveći aerodrom u Srbiji pretvorili u glavno saobraćajno čvorište jugoistočne Evrope i na taj način pokrenuli razvoj države, povezujući aerodrom sa ostatkom sveta. Zahvaljujući fokusu na održivo poslovanje, nastavićemo da razvijamo saobraćaj, povećavamo kapacitete i težimo da postanemo referentni u pogledu ekoloških performansi.