analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: Berlin Brandenburg
Berlin Brandenburg je danas istinski zanemaren aerodrom obzirom na potencijale. Još nedavno su u Berlinu bila aktivna tri aerodroma: Tegel, Schönefeld i Tempelhof. Tempelhof iako je prije 2. svjetskog rata bio broj 1 aerodrom Europe, je prije zatvaranja bio aerodrom duhova sa jako malo letova. Imao sam tu sreću da sam bio na sva ova tri aerodroma i istinski Tempelhof je imao ono nešto, bio je najveći simbol zrakoplovstva planete, ne samo radi Hitlerove opsesije da sve u Berlinu mora biti najveće nego i radi zračnog mosta kod blokade zapadnog Berlina. I kod zatvaranje on je bio velik i fascinantan. Sa Schönefelda (prije pada Berlinskog zida aerodrom Istočnog Berlina) sam letio sa Germanwingsom i on je pod kraj bio aerodrom za ruske i izraelske kompanije, te LCC. Od tamo je brdo letova imao easyJet (jedan cijeli terminal je bio njihov), Ryanair i Germanwings/Eurowings. Tegel je pak bio glavni berlinski aerodrom od pada Berlinskog zida, a prije je bio aerodrom Zapadnog Berlina. Ogroman broj kompanija, brdo letova, specifičan „kružni“ terminal, ali i ogromna gužvetina i puno premalo prostora. Kad god sam letio od tamo doslovce me ubijala ta klaustrofobija i pretrpanost. Ipak Tegel je imao onu dušu. Onaj toranj za spotere je bio istinski nešto posebno.
Čekalo se na Berlin Brandenburg ekstremno dugo. Aerodrom se gradio punih 14 godina i kasnio je 9 godina, te je konačno otvoren 31.10.2020. I koštao je nekih 9 milijardi više od prvotnog plana (trebao je koštati 2,8 milijardi EUR). Aerodrom je napravljen na prostoru Schönenfelda, te i danas koristi jednu uzletno-sletnu stazu tog aerodroma, a koristio je i terminal, te stajanku Schönenfelda. Danas je taj terminal zatvoren.
I da očekivalo se da će ujedinjenjem svih aerodroma isti procvasti. Jasno, spojile su se flote easyJeta (koji je radio na oba aerodroma) i bio je najveći prijevoznik Berlina. Lufthansa/Eurowings je također spojila flote. To je omogućilo daleko bolju sinergiju i iskorištenost aviona, te dalo ogromne benefite putnicima. Aerodrom je odmah isplivao na broj tri u Njemačkoj. Iako je Tegel bio 4. aerodrom u Njemačkoj sve do 2020, a Brandenburg je preskočio Dusseldorf već 2021. i od tada je treći aerodrom Njemačke. Danas Berlin Brandenburg ima 25,5 milijuna putnika, a Dusseldorf ima 20,0 milijuna. Dakle Berlin je veći za 25%. No, ono što je žalosno je da su Tegel i Schönefeld još 2019. imali 35,6 milijuna putnika zajedno, dok danas Brandenburg nema ni blizu tog broja, tj. ima dobrih 10,1 milijuna putnika manje. Zašto pobogu? Istina svi veliki njemački aerodromi još uvijek imaju bitno manje putnika nego 2019, ali nitko nema tako velik pad kao Berlin.
Ispred Berlina su danas samo aerodromi Minhan i Frankfurt. Berlin kao grad ima 4,6 milijuna stanovnika, što je daleko više nego Minhen koji ima 2,6 milijuna ili Frankfurt koji ima 2,3 milijuna. Berlin ima godišnje 12,7 milijuna turista, Minhen ima 9,3 milijuna turista, Frankfurt 6,4 milijuna turista. Uz to Berlin je sjedište prejake Njemačke vlasti, a to znači gomila putovanja političara, diplomata, birokrata, administrativaca i drugih službi, te osoblja i diplomata stranih veleposlanstava kojih ima gomila u Berlinu, čak 165 veleposlanstava i stranih diplomatskih misija. I zašto onda Berlin toliko zaostaje?
Ne bi li bilo logično da Berlin postane treći hub Lufthanse. Kada je Lufthansa sredinom 90-tih stvarala hub od Minhena svi su bili skeptični. I pogledajte koliki je to hub danas. Zašto to ne naprave sa Berlinom? Imalo bi svu logiku ovog svijeta. Trokut Frankfurt-Minhen-Berlin bio bi idealan za Njemačku. Franfkurt je udaljen od Minhena samo 384 km ili 3:55 sata putovanja autom ili 4:30 vlakom, pa su aerodromi toliko razvijeni i povezani sa brdom dnevnih letova. Za razliku od toga Berlin i Frankfurt su udaljeni 553 km, tj. 5:30 sati autom ili 5:05 sati vlakom, a Berlin i Minhen su udaljeni 575 km, tj. 5:40 sati autom ili 5:50 sati vlakom. Ovo je više nego motivirajuće za povezanost Berlina sa Frankfurtom i Minhenom.
Danas Lufthansa ima 15 letova između Frankfurta i Berlina, te 12 letova između Minhena i Berlina. Avioni u načelu idu svakih pola sata do sat vremena. Kada bi Berlin postao treći njemački hub ovih letova bi bilo i više.
I dok je Frankfurt glavni hub koji ima linije skoro prema svim destinacijama, u tom sustavu bi trebao imati više frekvencija za Zapadnu Europu i interkontinentalne letove. Minhen bi pak trebao imati više frevencija za Južnu Europu, Afriku i Bliski Istok. Jasno i Frankfurt i Minhen bi imali niz linija koje bi imao i Berlin, ali svaki ovaj aerodrom bi trebao imati oslonac i veći broj frekvencija prema svojim osnovnim tržištima, te dominaciju prema njima.
Stoga bi Berlin trebao imati više linija i frekvencija za Sjevernu i Istočnu Europu. To znači Skandinavija, Island, Baltičke Republike, Poljska, a po prekidu rata i zatvaranju sankcija i prema Rusiji, Ukrajini i Bjelorusiji. Ogroman je broj aerodroma na ovim tržištima koje bi mogao imati Berlin. Jasno Lufthansa bi istim trebala preuzeti letove Eurowingsa, koji bi eventualno mogao ostati na lesiure tržištu. Danas Eurowings leti to bazično tržište Berlina prema Gothenburgu, Helsinkiju, Stockholmu, te sezonski prema Kittili, Roveniemiu i Tromsu. Tromso bi svakako trebao postati cjelogodišnja linija, a Lufthansa mora uvesti letove prema Copenhagenu, Oslu, Keflaviku (Reykjaviku), Bergenu, Trondheimu, Stavangeru, Billundu, Sandefjordu, Bodu, Aalborgu, Rigi, Tallinnu, Vilnijusu, Kaunasu, Varšavi, Krakowu, Gdansku, Katowicama, Wroclawu, Poznanu. Po završetku Rusko-ukrajinskog rata treba uvesti i letove za Kijev, Lavov, Odesu, Minsk, Moskvu, St.Petersburg, Sochi, Novosibirsk, Ekatarinburg, Kazan, Mineralnye Vody, Kaliningrad, Ufu i Samaru.
Istim bi Berlin trebao dobiti i nešto long-haul linija poglavito prema SAD-u, Singaporeu, Kanadi, te Kini. Danas long-haul iz Berlina lete stranci i otimaju posao Lufthansi, što je totalni nonsens. Letove imaju Hainan (Peking) i United (Newark), te sezonski Air Transat (Toronto), Delta (New York), Norse (New York, Miami). Do nedavno je letove imao i Singaporeov Scoot.
Jasno Berlin bi se feedao iz cijele Europe, no najviše iz Dusseldorfa, Kölna, Stuttgarta, Bremena, Nuremberga, Dortmunda, Karlsruhea, Munstera, Paderborna, Bruxellesa, Rima, Milana, Zuricha, Geneve, Basela, Beča, Innsbrucka, Linza, Salzburga i Graza, tj. aerodroma Lufthansa Grupe. Berlin već danas ima letove Austriana, Brusselsa, Swissa, a očekuje se pokretanje i letova ITA-e. Od Star Alliance partnera za Berlin lete još i Aegean, Croatia, Egiptair, LOT, SunExpress, TAP, Turkish i United.
Nitko ne očekuje da Berlin naraste preko noći, da odmah dobije sve navedene linije, poglavito interkontinentalne, ali ima i te kakvog smisla da se on razvije kao treći hub lufthanse sa gore navedenim ciljevima.
Vidim da Autor ne zna razliku izmedju huba i focus city-a.
Evo na primer, JU iz Nisa ima 7 linija i nudi konekcije na svom sajtu preko Nisa. Dakle putnik moze kupiti kartu CGN-INI-TIV.
Prema Autoru to bi znacilo da je Nis hub za JU.
Nece biti, Nis je focus city za JU jer je primat na P2P putnicima, dok su transferi minimalni.
Vi uspoređujete Niš koji ima 7 linija i Stockholm koji ih ima 95? Naravno da znam što je hub, što baza, a što fokus city.
Ne uporedjujem Nis sa Arlandom. Gde ste to procitali?
Arlanda je veliki hub.
Ali hub nije Milano Linate, ili Porto. To su focus city. Vi to ocigledno ne razumete.
Milano Linate nije hub? Nazdravlje.
Ne, nije. Sam aerodrom kaze da je on focus city za ITA.
https://en.wikipedia.org/wiki/Milan_Linate_Airport#Airlines_and_destinations
Focus city for ITA Airways
Čovječe božji pa nije wikipedija izvor. Linate ima 28 linija sa brdom frekvencija, uz to ima 11 feeding linija. Pobogu.
Tocno to. Nis i stockholm su neusporedivi po bilo kom kriteriju.
Da tako je. Stockholm je hub, Niš nije.
Lufthansa ignoriše Berlin. Zato drugi lete sa Berlina
Da
Nije pitanje da li bi trebalo, nego zašto već nije?
Berlin nije samo glavni grad najjače ekonomije Evrope, nego i grad koji (već rečeno) najviše privlači mlađe turiste. Dok je Frankfurt više finansijski centar, a Minhen i Bavarska više industrijski, dotle je Berlin turistički najviše eksponiran.
Ono što je čudno jeste “maćehinski” odnos LH prema BER-u. Kako je moguće da samo long-haul letove radi konkurencija, a LH nema reakciju na to?
Pomenuta je Severna Evropa, ali ne treba zaboraviti Aziju, naročito, Indiju, Singapur i Saudijsku Arabiju (domaćin SP u fudbalu 2030 godine). Takođe i tržište Rusije (posle sankcija) i Ukrajine ali i Japana pa čak i Australije (Sidnej ili Melburn).
Mislim da su Nemci ponekad previše rezervisani jer “ako ne znaju u šta ulaze, bolje da ne ulaze uopšte” .
Bar je avio saobraćaj pokazao naročito posle godine korone da je potrebno ponekad rizikovati, razmišljati proaktivno, a ne čekati da “stvari legnu na svoje mesto” ili da se vrate kakve su i bile.
BER ima sav mogući kapacitet, stručnost, sposobnost, da postane 3.hub LH-a, naročito zato što bi povećanje broja linija, frekvencija i avioprevoznika doprineo boljoj finansijskoj situaciji aerodroma koji je previše koštao poreske obveznike Nemačke.
A opet…možda je to neki tajni dogovor političkih partija u ovoj zemlji, da radi ispunjenja “zelene agende” ne otvaraju opet zatvorene nuklearne centrale, ne otvaraju nove hub-ove za avio saobraćaj, ne proširuju putnu infrastrukturu.
Kao i uvek, neko zna odgovor na ovo pitanje….
Upravo tako, zašto već nije?
Nonsens. Imati 3 huba u drzavi nije izvodljivo. Tako nesto postoji samo u SAD.
Sve evropske kompanije imaju 1 hub, retki imaju 2 huba poput Aegean-a i Lufthanse. Apsolutno niko nema 3 huba.
Zašto bi to bio nonsens? Po dva huba imaju British, Air France, TAP Portugal, Aegean, LOT, Lufthansa, ITA, Swiss.
SAS, Aer Lingus i airBaltic imaju tri huba (i još nešto baza).
Профитабилни су…?
Velika većina pobrojanih je.
Koji to hub broj dva imaju BA i AF?
Nemojte mi samo reci LGW i ORY.
To su leasure luke, i imaju malo veze s pravim hubom, jer ne suplementiraju primarni hub, niti ostvaruju smisao huba sa konekcijama.
MUC je pravi hub, a u EU, uz LH, takav nitko nema. A3 ima dva huba, ali ne leti long haul, pa i nema prevelikog smisla to usporedjivati. LX i TP imaju limitiran drugi hub sa po par letova sto opet nije isto.
Operativno gledano, LH bi si pucala u nogu da tamo otvori hub, jer bi ih onda imala 3, zakomplicirala operacije, a konkurenti bi joj bili i dalje na jednom sa konsolidiranim prometom. Uz to, nemaju ni flotu za tako nesto, jer imaju puno velikih aviona.
Eventualno da stacioniraju vecinu flote od EW i/ili 4Y , pa da oni imaju nekakvu konsolidaciju, makar 4Y bi onda izgubio sve sto ima u FRA.
Bliskoistocni prijevoznici, koji su limitirani destinacijama u njemackoj, svi radje lete u DUS nego u BER, kako to?
Ocito tamo ima vise novaca za pokupit.
British ima hub u Heathrowu i Gatwicku, a njegov CityFlyer u Cityu.
Air France ima hub u Paris CDG i Orlyu (koji se sada zatvara), a ima i hub u Lyonu gdje ima 15 linija. Lyon ni u ludilu nije leisure hub. i Gatwick, i City, i Lyon imaju feeding linije i konekcije.
Milano Linate nije pravi hub ITA-e? Krakow koji ima čak i interkontinentalne linije nije hub LOT-a? SAS nema preko 100 linija iz Stockholma i brdo iz Osla? AirBalticovi hubovi u Vilnijusu i Tallinu su mali? Swiss ima malo letova iz Geneve. Ma da što je 52 linije iz Geneve, zanemarivo. Poglavito letovi za New York, Dubin, Heathrow, Brussels, Copenhagen, Atenu, Berlin, Minhen… A i TAP-ovih 11 linija iz Porta je zanemarivo, posebno za New York, Rio de Janeiro, Boston, Sao Paulo, Luandu… malo, nebitno i zanemarivo.
Lufthansa ima velike avione. Aha, poglavito A319, A220, CRJ900, E195… Čudo od velikih aviona.
Vi imate pravo kad kazete da su to hubovi.
Ali znate onu, postoje auti i postoji mercedes?
Ajmo ovako:
U zagradama su brojevi dnevnih letova
LH(bez ostatka grupe) iz MUC(395) leti za 180 destinacija
BA(bez ostatka grupe) iz LGW(90) leti za 58 destinacija
AF(bez ostatka grupe) iz ORY(55) leti za nenadmasnih 11 destinacija, iz LYS 15
TP iz OPO(22) za 12 destinacija
LX iz GVA(82) za navedenih 52 destinacije
AZ iz LIN(105) za 25 destinacija
Tako da, u usporedbi sa MUC, ovo su relativno patuljci. Oba preostala prijevoznika od EU3, kad zbroje promet iz svih preostalih ne primarnih hubova nisu ni do koljena LH u MUC.
A kad smo kod velicine aviona, mislio sam na sirokotrupce, jer ako radis hub, radis ga za svakakve letove, ne za uskotrupne.
A ako ce radit hub da bi letili uskotrupcima, nevidim smisao toga kad:
EW iz BER(58) za 42 destinacije.
I onda cu opet postaviti pitanje, Cemu HUB u BER?
Da ima većih i ima manjih hubova. I?
Pa koja je poanta ovog clanka?
Kad ste napisali da bi BER trebao postati treci hub, onda ste napisali da bi trebao imati vise destinacija i long haul, sto bi znacilo ici prema 150+ dnevnih letova i 80+ destinacija, cime bi dobro rasteretili MUC i FRA, i dodali kompleksnost u operacije.
Sve manje od toga nema smisla jer vec sad EW tamo ima hub sa 40+ destinacija i 60+ letova, sto je poprilicno s obzirom na velicinu sekundarnih ‘hubova’ ostalih EU prijevoznika.
Njemacka je i ovako najlosija po pitanju zracnog prometa nakon covida i ima najlosiji oporavak, pa kakvog onda smisla ima da LH u takvom okruzenju radi znacajan treci hub? Dok ostalo u EU nemaju ni znacajan drugi hub.
Jednostavno mogu pojacati EW, eventualno ubaciti 4Y da odradi neki Long haul, i doci do istog.
Zasto EW? Pa zato sto su tamo konkirencija FR i U2, sa poprilicnom prisutnoscu. Sumljam da bi samo ime LH privuklo puno vise korisnika.
Jos jedna stvar je da BER nema long haula, sto sam vec pisao, a da ima potencijala, vec bi se netko bio ubacio, a nije.
I za primjer sam naveo da QR, EK i EY kukaju zbog svojih bilateralnih sporazuma gdje su ograniceni sa brojem destinacija u njemackoj, ali istima nikad nije palo napamet prebaciti se iz DUS u BER, koji ima vise putnika nego DUS. Znate li zasto?
Berlin ima long-haul linije i da tu su drugi došli. Pročitajte u tekstu. To što bliskoistočne kompanije vide više potencijala u manjim aerodromima od Belina, nema veze sa Lufthansom koja ima logike otvoriti 3. hub u trokutu FRA-MUC-BER.
Ima ali koda i nema
Cjelogodisnje su: UA iz EWR i HU iz PEK
Sezonske: DL i N0 iz JFK, te N0 za MIA
S tim da se N0 povlaci.
Za takav aerodrom i grad skoro nula.
E da, koliki bi dali da imaju toliko.
Nema. Ne postoji termin “veci hub” ili “manji hub”. Postoji “hub” i “focus city”.
Gluposti. Da zračne luke su hubovi. Neke su veći hubovi, neke su manji hubovi. I da, svi su oni hubovi.
Bas tako.
Lufthansa nema A220 u floti. Nijedan jedini!
Ima od airBaltica.
To je wet-lease. Ovde govorimo o sopstvenoj floti.
I? Lete sa tim avionom, on je manji avion koji koriste, sa njim mogu letjeti linije. Pričali smo o manjim avionima koji koriste, a to su A319, CRJ900, E195 i ovi A220 Air Baltica.
Trenutno nema ali narucenih 40 komada za Lufthansa City krecu s isporukom 2026.LH grupacija je narucila 40+20 opcija. Kako Austrijan krece u zamjenu embraer flote moglo bi ovih 20 zavrsiti kod njih. Austrijan je uspjesno odbio 737 koji je Lufthansa narucila i prebaceni su Eurowingsu ali hoce li uspjeti zamijeniti embraer za embraer to cemo vidjeti.
Austrian mijenja Embraere?
imati tri huba je potpuno normalno ako broj stanovnika dozvoljava…
Istina.
Ima, ali ne sada.
Zapadnonjemacki aerodromi su dugo u pogonu, bas je to uhodan sistem. Berlin nije imao neku strategiju, a kada su i dobili, pa odlucili napraviti novi aerodrom, to je ispao fijasko svjetske klase.
Putnika ima, svakakvih i puno. Pa berlin je berlin.
Al vidim po tekstu, i komentarima, da iako ima smisla, jos nije vrijeme lufthansi.
Malo europskij zemalja ima 3 turbojaka huba.
Njemacka ima 2, fra i muc. Franzuci imaju pariz, cijela engleska ima london (vise aerodroma al opet). Rusija, europski dio, ima st petersburg i moskvu.
Spanjolska madrid i barcu. Italija rim i milano. Barca i milano su ipak slabiji od minhena u toj usporedbi.
Al recimo cijela skandinavija ima ozbiljan hub tek u cph. Turska ima istanbul kao hub, iako ima masu putnika i na drugim aerodromima.
Lufthansa ce dobro razmisliti prije nego krene u takvu avanturu, jer ne zeli avanturu nego dobro slozen posao.
Skandinavija (SAS) ima ozbiljne hubove u Copenhagenu, Stockholmu i Oslu.
Stockholm ne. Nikako. Mozda regionalno, ali to niposto nije ozbiljan hub, ne u rangu sa kopenhagenom. Niposto! Jer coh se razvija preko grbace arn.
A arn, odnosno swedavia/operater, si sama puca u nogu jer ne podupiru razvoj zrakoplovstva zbog ekoloskih pitanja. Al to je druga prica.
Stockholm nije hub? Stockholm ima 95 linija SAS-a, baš su mini i jadan hub.
Ono sto bi mogli biti, i gdje bi mogli biti, ukazuje na to da nisu hub. Za sas jesu, ali u usporedbi sa pravim igracima nisu.
Kajgot pišete.
Jedini pravi sas-ov hub, globalni, je kopenhagen.
Oslo se drzi, a arlanda propada, ili u najbolju ruku stagnira. Zasto arlanda nike tu? Pa zato jer svedska nema pravo glasa, a kako af-klm ulaze u njega tako zele maksimizirati pricu, a to je kopenhagen. Iako je oslo bomboncic od aerodroma, u stilu minhena za manje zemlje, a arlanda je uz macehinskinodnos svedks i prometno na rubu, zbog izolacije rusike na ovaj ili onaj nacin. Svedska i norveska su emitivna trzista sa dosta putnika s obzirom ma svonu velicinu, a zbog olatezne movi, ali nisu hubovi sasu kao sto je minhen lufthansi.
Kako dovraga Stockholm nije hub? Pa vi ste jedini u Europi koji to smatra.
To nisam napisao. Smisao diskusije je da je stockholm relativno manji hub. Manji od minhena ili barcelone. I to pisem. Ne da nije nikakv hub. Nego to da ne moze biti veliki hub.
Clanak se pita moze li berlin zazivjeti kao lufthansin 3. hub. Moze. Zeli li lufthansa napraviti tamo manji hub po uzoru na arlandu, ili pak da se ipak priblizi minhenu, recimo sa 150-200 letova? Ako je tako, to bi znacilo da bi berlin usao u visu kategoriju. I sami ste napisali, postoje veci i manji hubovi. Meni se cini da pricamo istu pricu, al zbog nekih sitnica, mozda limitiranosti oblika chata se ne slazemo.
Manji je. I? Imat 95 linija SAS-a ne da nije malo nego je to huge, pobogu!!!!! Konačno SAS ni u Copenhagenu nema puno više, tek 119 linija.
Sto se sasa tice, od njih 95 je 13 za svedske destinacije plus jedna sezonska isto unutar svedske. Imaju tek jednu jedinu interkontaninentalnu liniju, za newark.
Nemaju bangkok, nemaju los angeles, nemaju miami, nemaju indiju, nemaju kinu. To sve se leti oreko cph.
Malo sala malo sitina: Croatia da uvede new york, boston, ne znam dubai, ucinila bi zag relativno jacim hubom za sebe nego sto to radi sas na arlandi 😀
Ako ima toliko linija iz Švedske to je super, jer to su feeding linije.
Ne bas. S obzirom na frekvencije i sve, to su vise kao pso linije za putnike za stockholm, nesto kao sto leti trade air u hr, doduse sa vecim avionima.
Al sas leti jedan jedini istinski long haul. A iz cph? E to je prica 🙂
Kako god, to su feeding linije, bile one PSO ili ne.
Yes.
Ali bas zbog nedostatka sasovog long haula, stockholm nije sasov hub kao sto minhen JE lufthansin hub. On je hub za regiju, ili europu, ali nije minhen-style hub za svijet. A to je poanta.
A netko je tvrdio da je to Minhen style?
Ne. Izgleda da pricamo istu pricu iz razlite tocke gledista. I to je ok. Zato postujem koment sekciju ovog sajta.
Mislim da da.
👌👍
Bravo! Super analiza!
Hvala.
njemačka privreda je na koljenima, Nijemci lete privatno manje, ogroman broj bankrotiranih firmi smanjuje značajno broj poslovnih ljudi. Uz to visoko oporezivanje letova od strane njemačke politike dodatno opterećuje letenje iz/za/u Njemačkoj. Nažalost je Njemačka i dalje u recesiji, brojke za 2025. nisu nimalo ohrabrujuće, a neki veliki pomak ne očekuje se ni za iduću godinu. Uz to ICE Sprinter vozi od München HBF do Berlina HBF 3 sata i 45 minuta po (relativno) novoj brzinskoj pruzi, a Frankfurt HBF-Berlin HBF 4 sata i time je vlak de facto brži od aviona (za tvoju informaciju München HBF – Frankfurt HBF ICE Sprinter vozi 3 sata i 11 minuta). Stoga bi bilo ekonomsko samoubojstvo ići na otvaranje 3. HUB-a u ovoj situaciji. A kako ne vjerujem da će se njemačka privreda tako brzo oporaviti od tri godine zelenih talibana uz tendenciju sadašnje vlade (koja je de facto manjinska i ovisna je u puno slučajeva od glasova zelenih i lijevih s obzirom da se glasove AfD-a ne želi!!!) da nastavi istim putem kao i semafor koalicija, BER će i dalje ostati slijepo crijevo Njemačke..
3. hub svakako nema smisla prije nego se ponovo za LH otvore Ukrajina i Rusija.
@alen foglar
@alen scuric
Cesto kriticki gledam na analize i komentare obojicr. Ponekad se i ne slazem sa stavovima.
Ali ova analiza i komentar su za svaku pohvalu.
Hvala.
@ foglar “Uz to ICE Sprinter vozi od München HBF do Berlina HBF 3 sata i 45 minuta po (relativno) novoj brzinskoj pruzi”
Od 10 voznji samo jednom sam dozivio zo vrijeme. Sve ostalo je bilo kasnjenje ili preusmjerenje. Covjek treba planirati barem 5h30 min.
Nazalost.
@anon 11.07: nažalost je DB jedno od boljih primjera propadanja Njemačke..
Potpuno ste u pravu. Danasnja Nemacka se ne moze porediti sa Nemackom od pre bar 10 godina. Koliko je pre desetak godina bilo optimizma da ce sutra biti bolje toliko je danas apatija gde bi ljudi potpisali da im sutra samo ne bude gora nego sto je danas.
Problemi pre svega u auto industriji, hemijska industrija zbog nedostatka jeftinog gasa iz Rusije rapidno propada, poslova i porudzbina sve manje, recesija iz godine u godinu…
Vracace se mnogi iz Nemacke na Balkan.
Evo ja znam dva primjera ljudi koji su se vratili iz Njemačke u Hrvatsku.
Samo da nadodam kako je najbolji primjer i svjedok ovom činjenica da je Hrvatsku u prvih 5 mjeseci ove godine posjetilo samo 69,56% Nijemaca u odnosu na isto razdoblje prošle godine, pri čemu su ostvarili samo, poraznih, 60,79% noćenja u odnosnu na isto doba prošle godine. Ovo nije blagi pad koji se može objasniti raznoraznim afinitetima, vremenskim prilikama i slično. Ovo je pokazatelj teške krize, bez obzira što aktualna vlast vlastitoj publici laže. Nije im to prije bilo svojstveno, no postalo je unatrag nekoliko godina i sada imamo prilično teško stanje.
Tako je.
Potpuno ste u pravu. Ovo samo jos vise potvrdjuje moj prethodni post o stanju u Nemackoj.
Neopisivo ruzan aerodrom.
Meni niti smrdi niti miriše.