Samo da vam kažem Alene. Da imam para, ja BiH vama dao odriješene ruke da vodite kompaniju i dao vam odmah 10 E195

Pitanje za autora teksta, da li ste bili u Amsterdamu ili njegovoj okolici kad ste pisali ovu ” strucnu analizu”, jer bi to reklo što šta u vezi ovog teksta.

Nekako ste Banja Luku marginizovali u drugom a u prvom niste uopšte uključili. Simbolički samo 2 leta. Jesu li to tako investitori tražili? Očigledno. Mostar duplo više linija i letova o drugima da ne pišem

Hvala na transparentnosti. Svi vole sa pricaju o uspesima, ali mnogi nisu svesni koliko neuspeha treba da se dogodi i svakodnevno se dogadja. Glava gore, i ide se dalje.

Ko je potpisnik teksta? Isprv asam mislio da je Alen Šćuric, ali u tekstu piše da je u konsultacijama sa gospodinom Alenom došao do toga da nije isplativo… Dobro, ne mora otkrivanje identiteta, može samo inicijali ili pseudonim…

Ideje su za svaku pohvalu. I sam sam izlazio sa sličnim idejama, ali nisam imao tog famoznog investitora, koji često priča kako ke spreman da obezbijedi novac (a to je često kredit) ali se brzo povuče, ili na kraju kada treba da poentira (prepadne se, ili želi špekulativnu dobit ili je od početka lagao da ima novac). Možda bi tu trebalo ići na grupu investitora gdje bi se aktivirali njihovi interesi iz njihovih primarnih poslova ili privatnih želja (da i sam bude klijent da brzo stigne negdje, da se malo “folira” da je suvlasnik avio kompanije – a da ne trpi veliki rizik, da ima priliku da klijenta doveze do sebe brzo, privredne komore – putovanje na sajmove, itd). Naravno, ovaj proces nije lak, rijetko ko želi da služa više pd 5 minuta i da to što treba on da’ minimalne novce a da bude maksimalan gazda 😜

Što se tiče C208, vrlo specifičan avion i može se koristiti na više načina. Noje baš zabredovne linije, kako je i navedeno u ovoj analizi, ali bio dobar za Avio Taxi, a može da služi i kao kargo avion. Evo moje razrade na tu temu… C208 registrovati kao Avio Taxi, čitajući pravilnike došao sam do zaključka da je potrebno dosta manje “papirologije” nego za linijaša. Može se letjeti na razne destinacije, a ne samo na predefinisane linije. Može da doleti na “livadu”(travnatu pistu, takvih aerodroma ima ogroman broj) dakle pravimo scenario:
– Firma želi da posjeti klijenta u Slovačkoj, idu direktor, sekretarica, tehnički direktor i poslovođa iz proizvodnje. Taj avion treba za tu turu 2 do 2.5 sata, nakon što preleti granicu, sleti na neki međunarodni aerodrom u EU (recimo Maribor, tamo nema gužve 😂) i leti na najbliži lokalni aerodrom do klijenta, koji šalje vozilo po njih 10 km. Posjeta se odradi u jednom danu, na visokom nivou, i uz ogromnu uštedu vremena a i nije finansijski zahtjevno (kada uračunate amortizaciju skupih auta, gume, gorivo, putarine, smještaj u hotelu, ishranu, a najviše gubitak vremena koje ključni ljudi kompanije provedu na točkovima a ne na svojim mjestima – ispada da je ovakav tip prevoza čak i jeftiniji).
– Grupa solidno stojećih putnika (u finansijskom smislu) želi da se prevezu iz Banjaluke do Brača, autom treba čitav dan a avionom je bliži nego Sarajevo…
– Grupa privrednika želi da posjeti sajam, preko privredne komore se dogovori let i posjeta se odradi u jednom danu.
– taj isti avion se može koristiti za panoramske letove, kao turistička atrakcija, i to ne samo u jednom gradu…
– Taj avion se lako konvertuje (izbace sjedišta) u kargo, mislim da bi neke kompanije bile zainteresovane da koriste BNX kargo terminal na taj način, iz Zagreba (ili Ljubljane) to je samo da se preskoči granica, troškovi ne bi bili veliki a mislim da bi vrlo brzo radio dvije ture u toku jednog dana.
Tako da bi se za ovaj avion moglo naći posla.

Što se tiče E195, mislim da tu ideju treba razrađivati isto sa više investitora, aerodrom Tuzla, Aerodrom Banjaluka, Mostar, hotelijeri, gradovi, turističke organizacije, svi oni već imaju budžete koje daju razmaženim prevoznicima koji onda važu ko im je više dao pa hoće ili neće – dakle novci za to već postoje. Tako da Vašu ideju ne smatram propalom, već se završio samo njezin prvi ciklus… 😀

Prvi projekat sa Cessnom nisam baš najbolje razumeo ali ideja jeste out of box. Dve stvari mi padaju na pamet: prvo, svi gradovi koji su na trasi autoputa Ljubljana Skoplje su inače vrlo dobro povezani. Tu bi jedino veza Skoplje Zagreb/Ljubljana imala smisla zbog dužine putovanja kopnom. Ili recimo Niš Ljubljana. A na toj trasi su praktično najveći gradovi i najveća tržišta uključenih zemalja. Jednostavno vreme putovanja, fleksibilnost i mogućnost nošenja više prtljaga daje prednost kopnenom prevozu. Tu bi više posla bilo u povezivanju kopnenih centara sa obalom Jadrana na primer ili centralnom Bosnom zbog loših puteva. Druga stvar bi bila da su recimo sve te države u EU i Šengenu, brža i jednostavnija bi bila procedura. Druga stvar, šta mislite kada se ne bi koristili primarni aerodromi? Na primer koristiti manja sportska/GA letilišta kao Lisičji Jarak u Beogradu ili Čenej u Novom Sadu? Ne znam da li ovaj Caravan može da radi i sa travnatih staza. Ali to bi dosta pojeftinilo operacije. I putnicima bi bilo brže da prođu sve procedure na malom aerodromu gde nema uopšte ili nema mnogo drugog saobraćaja. Do svih njih se lako i brzo dolazi iz centara okolnih gradova i mesta, lako se parkirati. Tada možda ne bi bilo situacija koje otežavaju operacije iz Sarajeva ukoliko bi se, a ja ne znam da li ima, našlo nekon zgodno letilište dovoljno blizu samog grada Sarajeva. Naravno Morava ili čak i Niš mogu se koristiti jer imaju inače malo posla a nisu skupi.

Ovaj prvi je baš bio “nategnut” i bez operativni problema sa letovima za i iz Sarajeva. Konstantno visok load faktor za vrlo specifičnu uslugu, pa i da isključimo solidno visoku cenu, teško da bi mogao da prođe i na nekom malo platežnijem tržištu od našeg lokalnog. Posebno za kompaniju koja bi tu krenula od nule, bez ikakve prepoznatljivosti u javnosti.

Ovaj drugi zvuči realno, ali ima ozbiljan izazov na kom se vrlo često “gine” u ovoj industriji. Kako da biznis koji kreće od nule preživi dovoljno dugo da krene da sam sebi donosi dovoljno novca da se održava u životu dok nekad ne krene i da donosi profit. Plus, i da mu u tome uspe – konstantno je u riziku da neku veću igrač (a više-manje su svi u tom trenutku i dalje veći) odluči da uzme deo tog kolača koji se tu napravio za sebe. Kako preživeti takvu borbu?

To ne znači da mi ne bi bilo drago da ste pokušali i uspeli, niti da ne bi trebalo dalje pokušavati, tek znači da vas sve nebeske sile moraju pogledati da bi vam to uspelo.

Ministar Forto kaže da SJJ može imati još milijun putnika godišnje. Zar se ovako veliki projekti ne dogovaraju upravo sa državom?