Prototip aviona MC-21, reg. 73051, koji je prošle godine dobio domaće motore PD-14, obojen je u novu livreju United Aircraft Corporation. Avion se 2.6.2023 vratio iz Uljanovska na aerodrom u Žukovskom.
Eksperimentalni avion MC-21-310 reg. broj 73055 izvršio je let od Žukovskog do Irkutska, gde će zameniti sve preostale inostrane avionske sisteme domaćim ruskim pandanima da bi avion bio pripremljen za sertifikaciju verzije MC-21-310RUS. Sertifikacija se planira za XI mesec 2023. godine. Fabrika aviona u Irkutsku uporedo nastavlja sa montažom prvih šest proizvodnih aviona MC-21-310, koji bi trebali do kraja 2024 godine biti predati avio-kompaniji Rossiya Airlines. Trenutno se završavaju ispitivanja sistema, uključujući avioniku, komunikacionu opremu, sistem klimatizacije i stajnog trapa. Sve će to biti ugrađeno u avion i u XI mesecu 2023. će se početi sa konačnim testiranjem potpuno ruskog MS-21. Zadatak je da se ovi testovi završe i da 2024. počne isporuka aviona avioprevoznicima.
Uz održavanje navedenih rokova za završetak zamjene uvoznih komponenti i njihovu certifikaciju, očekuje se da Rossiya Airlines može započeti komercijalni transport na MS-21 krajem zime 2024 – početkom proljeća 2025.
autor: Dejan Radojević, dopisnik (Moskva), foto: MC-21
Kome treba ova kršina
Ruskim prijevoznicima. Očajno!
Meni se jako svideo ovaj avion. Savremeno krilo, šira i udobnija kabina, sa američkim motorima obećavao je ekonomičnost u rangu A320NEO i MAX-a. U suštini, da se nije izdešavalo sve ovo oko Ukrajine od 2014. mogao je biti pravo osveženje na tržištu uskotrupaca. Boing bukvalno cedi suvu drenovinu iz prastarog 737, A320 je isto tako već poprilično stara platforma, Kinez ipak nije po performansama u rangu duopola, jedino ke Rus bio makar na papiru dostojan takmac. Naravno, sve i da nije bilo politike, pitanje je da li bi uspeli da isprate prodaju servisiranjem i podrškom, to je najskuplji deo.
A vidimo u slučaju SSJ-100 da su tu opako uprskali.
Realno. S tim da je to i najteže i najskuplje u svakoj industriji. Uzmimo za primer da sad grupa investitora proba da uspostavi proizvodnju najobičnijeg velikoserijskog automobila u recimo Srbiji ili Hrvatskoj. Sam razvoj i fabrika i sve bi verovatno koštali u rangu nekoliko milijardi Evra, zvuči mnogo ali nije nedostižno čak ni nekim domaćim investitorima. Ali uspostaviti sistem da taj auto možeš da prodaš i u Japanu i da ga neko tamo servisira, e to je praktično nemoguće uraditi od nule bez partnera koji takvu mrežu već ima ili jezivo velikih para.
Ma naravno.
Bio bi odlican za Qantas.
Majke mi pocinjem se pitati jel sa vama nesto jako pogresno. Mislim da bi se ipak trebali ic pregledat.
Pa u stvari bi i bio. Najbolje na liniji za London. Onako kao tramvaj: svako malo pa stanica. Em užitak za putnike koji bi za iste novce vidjeli puno zemalja, em ogroman profit za QF…
Hahaha
Wow, hvala za ovaj članak. Znam da inače Rusima ne treba mnogo vjerovati kad pričaju o rokovima, ali ako je ovo što ste tu napisali i upola istinito onda je stvarno riječ o velikom napretku. S velikim iščekivanjem ću pratiti napredak i sudbinu ovog aviona.
Vidjet ce mo!
Pa bilo je raznih probijanja rokova, jednostavno se zabrani zbog sankcija karbon (krila su od karbona), zabrane motor, zabrane ostale komponente. Ne nisu sve sankcije vezane za SVO, mnoge su počele mnogo ranije, i za posljedicu su imale prolongiranje rokova od “samo što nije” prema još nekoliko godina. Međutim sad su sve izmijenili šta su imali, pa ne bi trebalo još puno da traje uvođenje u proizvodnju. Napravili svoju fabriku karbonskih vlakana i preprega, imaju svoje motore, zamijenili su sve dijelove (ovo još nije gotovo u potpunosti ali je blizu). Napravili su i proizvodnju guma za avione (slučajno znam da je u toj priči jedan dubrovčanin – oni su uvijek blizu velikih poslova i velikih para 🙂 )
Vec sada se kasni i prolongira, poglavito ovo sa gumama.
Što je SVO?
Specijalna vojna operacija
U prevodu agresija na Ukrajinu?