Veoma je naivno od američke i svetske javnosti kada govore da Tramp nešto ne može. On je dokazao da ga se zakoni ne tiču i vrlo uspešno ih izigrava, kao i sam ustav. On ide na taktiku zatrpavanja javnosti, koja onda ne uspeva da reaguje na sve gluposti i prekršaje koje on pravi. Tu i tamo uspeju po neku odluku da mu ospore, ali koliko vidim i te stvari su samo privremene. Isti šablon kao i nenadležna institucija u Srbiji koja ne bi smela da radi šta radi, ali itekako to radi.

Tramp ne može da hapsi i deportuje ljude bez osnova i suđenja, ali ipak vidimo da može. Tramp ne može da sam donosi tarife, ali ipak vidimo da može. Tramp ne može da dobije treći mandat, ali plašim se, videćemo da ipak može.

Prosto je tragikomično da Tramp, koji se zarekao kako će pomoći američkoj industriji, sada se kao malo dete duri što neće dobiti svoju omiljenu igračku i udara na Boeing. Meni uopšte ne bi bilo žao da Boeing ovakav kakav je nestane, ali nekako sam uvek mislio da će ga restruktuirati i da će se onda vratiti nekim normalnijim tokovima. Bilo bi zaista greota da se Boeing svede na jedan državni kompleks koji pravi osrednje avione samo za lokalno tržište… Ali, trenutno Boeing ima ogromne probleme – menadžment koji je fokusiran na profit, ne na proizvod i koji je tokom decenija stvorio trulu kompaniju, manjak visokostručnog kadra, ogromne probleme u snabdevanju i proizvodnji (kao i većina proizvođača danas), gomile projekata koji kasne i generišu gubitak i sad na sve to i predsednik koji se duri. Ne sumnjam da će preživeti, ali u kakvom obliku, to je već druga priča.

On koristi Vučićevu taktiku zatrpavanja javnosti stalno novim stvarima tako da narod zaboravlja sve prethodno. Ne postoji afera koja se može zadržati duže od par dana u javnosti jer je zatrpana gomilom novih stvari. Pretpostavljam da je Vučićev tim to naučio upravo od Amerikanaca. Amerikanci su to praktikovali i ranije ali sada guraju do maksimuma.

Ustav se može promijeniti kod banana država. Hrvati bi očas posla promjenili ustav. Srbija takođe. Kako treba u tom monetu. Kod velikih i ozbiljnih nacija to ide veoma sporo
I u Srba su se zakoni sporo mijenjali do ovih sad vremena.
Recimo da je profesor Mihailo kontsantinović radio 40 godina na obligacionom zakonu koji je usvojen u Srbiji. Potom u Hrvatskoj i dalje. Taj zakon sa veoma malim izmjenama je u životu i danas.
Švajcarcima trebaju decenije da neki suštinski zakon promjene, a vama na informaciju amewrički ustav je donešen 1787 a na snazi je 1788 godine.
Tokom vremena dopunjen je sa 27 amandmana od kojih je prvih deset objedinjeno u Zakon o pravima. Među njima su i čuveni prvi amandman o slobodi izražavanja i drugi o slobodi držanja vatrenog oružja. Jedan od kasnije odbačenih amandmana bio je onaj o prohibiciji, odnosno zabrani točenja i konzumiranja alkohola.

Da će se to kod njih promijeniti… NEĆE

Pa i oni su mijenjali svoj 27 puta. Zadnji put 1992 godine