Dubrovnik je prije imao daleko više carga nego danas. Tako je 1962. imao 352 tone carga. Cargo je rastao, pa je 1964. imao 655 tona carga, nakon čega je tonaža oscilirala od 511 do 651 tonu u idućim godinama. Da bi 1971. aerodrom dostigao rekordnih 1003 tone carga. 2000 tona prvi puta je preskočio 1976. kada je imao 2038 tona. 1979. aerodrom je dostigao 2452 tone. No, tu brojku više nije dostigao sve do 1985. kada je ostvario 2490 tona, što je bio i povijesni rekord aerodroma. U idućim godinama je imao preko 2000 tona. No, 1989. je pao na 1716 tona, a 1990. na 1639 tona.
U ratnim godinama cargo je bio devastiran. Tako je 1991. aerodrom imao 500 tona carga, a 1992. tek 0,5 tona. 1993. tonaža raste na 104 tone, te idućih godina raste na 176 do 296 tona. Konačno 1999. aerodrom ostvaruje 599 tona carga. Već 2000. ima 680 tona, a 2004. 822 tone. 2008. je ostvario poslijeratni rekord od 997 tona i tu brojku više nikada ni izbliza nije uspio ostvariti.
U posljednjim godinama aerodrom ima loš cargo. 2017. je imao 204 tone carga, netom prije Covida-19 2019. godine 127 tona. U Covid-19 2020. godini imao je samo 28 tona carga, no već iduće godine cargo raste na 390 tona, da bi 2022. dostigao 410 tona carga, daleko i od 2008, a pogotovo daleko od radoblja Jugoslavije. 2023. Dubrovnik je imao samo 56 tona carga, a 2024. tek 25 tona, manje i od Covid-19 godine.
analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: ZL Dubrovnik
Čekamo reparacije iz Crne Gore i iz Srbije.
Bit ce ove godine opet povecanje, svaki dan United dovodi i odvodi lijepu brojku carga.
Daj bože.
valjda su prebacili cargo iz vencije za dubrovnik?
Da li znate, barem okvirno, koji materijali su zastupljeni u tom cargu? Da li je u pitanju klasična roba široke potrosnje ili nešto specifičnije?
Kako tako malo?
Da baš čudno. 20 puta manje nego prije par godina, 100 puta manje nego u vrijeme Jugoslavije.
ništa se ne događa. Ovo prije covida su bili kinezi s mostom
I nije tako cudno, YU je imala industriju koja je proizvodila svasta, gradila po celom svetu i izvozila dok danasnje banana drzave neslednice uglavnom prodaju usluge u pizza i razanj prometu i sva ekonomija im se zasniva i zavrsava na tom modelu.
sumnjam da je to uzrok jer u tom dijelu Dalmacije a ni u dijelovima BiH koji treniraju prema DBV niti onda nije bilo neke industrije koja je koristila avio Cargo, a sumnjam da se iz Srednje Dalmacije bilo što vozilo za DBV kraj SPU. Možda je bilo nešto više carga za DBV koji danas, zbog daleko boljih cestovnih veza, ide cestom..
Dubrovnik je prije rata imao solidnu industriju, samo TUP (tvornica ugljenografitnih proizvoda) je zapošljavala 600 radnika i izvozila četkice za elektromotore u veliki broj zemalja. Bilo tu još i drugih tvornica.
Dubrovnik nikada nije bio neko jako industrijsko srediste, kao ni jedan dalmatinski grad osim mozda Zadra, Rijeke, Pule i Šibenika. Cak je i Split, za svoju velicinu, imao nedovoljno jaku industriju.
Odgovorno tvrdim da sada propadne sav turizam, da bi Dalmacija bila ubjedljivo najsiromašniji dio Hrvatske. Rame uz rame s Likom. Slavonija bi bila Silicijska dolina za to.
Da, porazna činjenica ali u pravu ste, Dalmacija je sad jako bogata, ali bez turizma bi bila pri dnu.
Da, sada Dubrovnik ovisi gotovo isključivo od turizma i da propadne turizam većina ljudi bi spala na prosjački štap, ali nije istina da Dubrovnik nikad nije imao jaku industriju. Osim TUP-a koji je zapošljavao 600injak ljudi, tu je još bila i tvornica boja i lakova, zatim velika tvornica ulja, bilo je nešto i tekstilne industrije. U susjedstvu je bila Tvornica alata Trebinje. Koliko su svi oni izvozili zračnim putem to ne znam.
Nije propao turizam ni u Covidu-19, pa zašto bi onda propao?