Nakon što je Norwegian ukinuo long-haul letove, transatlantski LCC letovi su pali ispod 1%. 2018. ovi letovi su imali 8% sveg prometa. Trenutno ove letove ima French Bee, JetBlue i WestJet. Pokretanjem Norse Atlantica i najavom letova Playa za SAD ova brojka bi se ponovo morala povećati.
Istovremeno joint venture na transatlantskim letovima se povećao sa 72% iz 2018. na 79% u 2021.
autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Norse
Nije siguran ovaj business model. Imati profitabilan transatlantski LCC je, ipak, dosta kompleksnije nego imati “klasični” LCC. Dužina leta, jako skupa transatlantska taksa (ne znam kako ide ona skraćenica), avioni koje moraju koristiti moraju biti wide-body (širokotrupni) uglavnom (ima izuzetaka), dosta su skuplji od narrow-bodya (uskotrupni). Kada bi imao novca za aviokompaniju, ja bi se držao istog kontinenta na kojem sam bazu/e i otvorio (kao i većina). Niko se nije dugoročno proslavio sa ovime, pa treba prepustiti ovo legacy prevoznicima.
A ako cete transatlanske letove radit sa A321XLR? Ko Wizz Air i Frontier?
Ipak je A321 uvijek dio A320 familije, koliko god X-ova oni stavili i proširivali njegov domet, nije to avion za takve letove (moje mišljenje), širokotrupni avioni su dosta komotniji i samim time udobniji za let 8+ sati.
A ne bih se složio. Činjenica je da je A321XLR naručen u preko 500 primjeraka, činjenica je da će niz kompanija sa njima letjeti transatlantske letove. Dobra je to opcija. Jedan avion u floti, iste posade, isto održavanje, a letovi preko 8500 km.
Zašto su širokotrupci konforniji? Isti razmak sjedala, isti razmak prolaza. Uskotrupci imaju manje WC-a, ali su i manji, a broj WC-a je sukladan broju putnika. A drugi prolaz vam baš ničemu ne pomaže. Ako šećete šećete i ovako i onako kroz jedan prolaz.