Airbus je najavio povećanje proizvodnje aviona na 70 primjeraka mjesečno do 2025 (840 godišnje), a možda čak i na 75 aviona mjesečno. Stoga su se dva najveća lezora AerCap i Avalon zabrinuto obratili Airbusu i naglasili da je planirana brojka prevelika. Lezori se boje da bi previše izbačenih aviona na tržište moglo skinuti cijene njihovih aviona u lizingu, te smanjiti količinu starijih rabljenih aviona koji bi prije morali na rezanje.
autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Airbus
Ne znam da li je istina, ali jednom mi je jedan sagovornik rekao da negde kod Minhena postoji pogon za uništavanje Audija koji su iz ovog ili onog razloga oduzeti vlasnicima/korisnicima između prve i treće godine. Momentalno ih uništavaju da im ne ubiju cenu novih Audija u Nemačkoj. I to im se isplati…
Naglašavam da ne garantujem za tačnost informacije.
OK…
Koliko je meni poznato tako nešto u EU 🇪🇺 nije dopušteno raditi. Takvo utjecanje na tržište je protuzakonito i kažnjivo ogromnim novčanim kaznama.
Što je za Jupitera nije za bika. 🙂
Školski primer truleži sistema u kome živimo. Veštačko ograničavanje ponude da bi se digle cene.
Upravo tako. Koma.
Ali ovo se nije desilo. Svako ima pravo da traži šta mu odgovara, zašto je to trulež?
Pa je trulež: ajde vi nemojte napraviti više aviona, kako bi mi skuplje prodavali ove najstarije i ekološki neprihvatljive. Koliko je nemoralno tražiti od proizvođača kojem je cilj proizvesti što više, da smanji prizvodnju da bi oni profitirali?
Pa to bukvalno rade proizvođači nafte. Ali dobro, to je ograničen resurs. Ja ne vidim ovde ništa sporno – recimo kompanije uvek traže smanjenje poreza, to direktno utiče na budžet države i njena davanja. Da li je to nemoralno? Nije. Da li bi bilo nemoralno to prihvatiti? Da.
Tako i ovde – dok god Erbas nije deo ovog dogovora, stvar nije dramatična i definitivno ne govori ništa o “sistemu u kom živimo”.
Da vam dam drugi primer – Er Srbija traži od CAD da ne dozvoli određene letove konkurencije. To takođe utiče na brojne stvari, nekad se i prihvati. Da li je to nemoralno? Kroacija traži od MZLZ posebne uslove nakon dolaska Rajana. Nemoralno? Ne znam zašto ljudi očekuju od kompanija moralan pristup kad znamo da su kompanije osnovane zbog para. Moraju da postoje odgovarajuće instutucije koje će da kažu šta ne može, a kompanije nek pokušavaju…
Da, neki potezi su nemoralniji, neki manje moralni. Neki su malo iznad granice da ih se tolerira ili dozvoljava, neki malo ispod granice pa ih se ne dozvoljava. Kako god, ovaj potez nije moralan. Hoće li uspjeti u naumu? Sam bog zna.
Pa, o tome baš i govorim. To sve što ste naveli nije u redu i jeste dokaz da sistem u kome živimo je truo. Čak i da živimo u nekom idealnom svetu gde postoje mehanizmi kojim se štitimo od takvih stvari (a realnost je upravo suprotna), sistem koji prirodno generiše takvo ponašanje i stavove nije održiv na duge staze. Uostalom pročitajte šta ste napisali – nije nemoralno tražiti nešto što je nezakonito, ali je nemoralno prihvatiti takvu ponudu? To baš i ne zvuči kako treba. Zar nije logičnije da sistem uopšte ne navodi ljude da traže takvo nešto? Da tako nešto bude neprihvatljivo i da se pomisli, a kamoli nekom sugeriše? Ali, jasno, u takvom sistemu ne biste mogli da se obogatite, ne bi bilo privilegija koje mogu da se kupe novcem, pa jako malo onih koji trenutno imaju novac uopšte želi da razmotri nešto takvo. Što je najgore, čak i oni koji žive u bedi bi trenutno radije da žive u svetu gde postoji šansa da će se jednog dana obogatiti i živeti na tuđ račun, nego da žive u svetu gde svi imaju iste mogućnosti…
Da ne skrećem previše sa teme, dok god je ovakav sistem, proizvođači svega, pa i aviona, će optimizovati troškove na račun sigurnosti i kvaliteta, a to vremenom dovodi do toga što sad imamo sa Boingom. Stotine ljudi izginulo, glavni krivci dobili masne bonuse, jedan nebitan lik će zaglaviti u zatvor jer je sistem takav da ga je terao da bira između dobrobiti njegove porodice i činjenja moralne stvari. Danas lezori vrše pritisak na Airbus da smanji proizvodnju, za 5 godina Airbus ima zbog toga manji profit nego što je neko zacrtao i krene da hvata krivine i za 10 godina još par stotina ljudi izgine. Meni se to čini žešće trulo i nemoralno. A, argument da svi to rade uopšte nije kontra-argument, već upravo suprotno – dokaz da ceo sistem ne valja.
Woooow koji komentar Golub. Iskrene čestitke i veliki respekt!
Potpisujem svaku riječ, zaraz i točku. I duboki naklon!
Slažem se, čak sam napisao u prethodnom komentaru neke stvari za koje bih se posvađao sa ljudima, ali malo sam drugačije razumeo inicijalni komentar. Tako da da, u pravu si potpuno, dopustili smo kompanijama suviše, a ja još uvek nisam upoznao nijednu koja će interes zajednice staviti iznad profitnih interesa.
Nažalost.
Da, i ja se u potpunosti slažem sa tim – nema mnogo firmi (a ni pojedinaca, kad smo već kod toga) koja će staviti etiku i moral iznad profita. I ne može ih biti, a ono malo što ima će ubrzo nestati. Ono što je, po meni, glavni problem je što je to sistemski problem, a ne neka anomalija. Ako stavite bilo šta ispred profita, gotovo sigurno propadate u tržišnoj utakmici, jer će se uvek naći neko ko je voljan gurnuti granicu malo dalje. U početku smanjite plate zaposlenima i tako ostvarite dodatan profit ili ako ništa drugo, povoljnije cene kojima konkurišete na tržištu. Onda konkurencija uradi isto, plus otpusti 10% radnika i ima nižecene od vas. Onda vi dolazite do toga da morate da premestite proizvodnju u zemlju gde su plate i regulativa niže i tako dalje. Problem je što tu više nema kraja. Moralan čovek će u jednom trenutku stati i reći – sad je dosta i ispasti iz trke (i rizikovati da mu deca ne idu u dobre škole, da ostane bez kuće…), oni ostali će nastaviti dalje jer ih sistem tera. I onda smo došli do ovog što imamo sad, da konkurencija više ne garantuje bolji proizvod za krajnjeg korisnika, čega je Boing nažalost veoma očigledan primer. Zato smatram da je sistem u kome živimo, trenutna verzija kapitalizma, kako god da je nazovemo, jednostavno – truo. Ili, bolje, toliko je neadekvatan, da tu više nema popravki. Mora se pronaći novo rešenje, novi sistem. I ova priča oko Airbus-a i Boeing-a je zaista dobar primer kontradiktornosti sistema. U sistemu kakav je, ne bi valjalo da Boeing propadne, jer će onda, makar na određeno vreme, Airbus postati monopolista i to sasvim sigurno neće dovesti do kvalitetnijeg proizvoda i nižih cena za kupce. Sa druge strane, ako se dozvoli Boeing-u da se izvuče sa ovim, onda će nastaviti da rade kao i do sad i verovatno u nekom trenutku naterati i Airbus da pravi kompromise sa kvalitetom. Na duži rok, to će dovesti do smanjenja kvaliteta i problema, a niko novi ne bi lako mogao da se ulkjuči, jer u startu mora da pravi gomilu kompromisa ili da ima duplo više cene. Potencijalna konkurencija iz Kine i Rusije može da uzburka stvari na kratko vreme, ali je jasno da to nisu zemlje koje su poznate po visokim standardima i poštovanju interesa običnog čoveka. Idealno bi bilo da se svi zaista odgovorni u Boeing-u smene i da im se sudi, ali pitanje je – ko bi ih smenio? Oni koji imaju moć da ih smene (vlasnici) su najverovatnije i sami forsirali takve odluke. Oni sasvim sigurno neće okriviti svoje izvršioce i tako kompromitovati sebe. Jedino moguće rešenje je da država/pravni sistem pokrene proces protiv istih, ali taj isti sistem ne funkcioniše, niti može da funkcioniše kada okrivljeni ne da može da kupi one koji treba da se bore protiv njih, već verovatno i cele države gde isti žive…
Tako da – nadam se da Airbus neće popustiti pred pritiscima, nadam se da će Boeing kazniti one koji su stvarno odgovorni i vratiti se svojoj filozofiji kvaliteta ispred svega, nadam se da će Comac da se uključi u trku i da će njihovi avioni moći po kvalitetu da stanu rame uz rame sa Boeing-om i Airbus-om. Problem je što ni najmanje ne verujem da će se išta od toga desiti (osim možda ako me Comac ne iznenadi 🙂
Potpisujem.