U današnjem svetu, u kojem su klimatske promene i očuvanje okoline postali centralni prioriteti, avioindustrija je postala fokus pažnje i rasprava. Njena reputacija kao zagađivača postavlja zahtev za održivim inovacijama koje će omogućiti dalji razvoj bez nepotrebne štete za planetu. Kao osoba koja je duboko posvećena razumevanju i podržavanju održivosti, impresioniran sam brojnim ekološkim inovacijama u avioindustriji i njihovim potencijalnim pozitivnim uticajem na našu planetu.
Jedna od najuzbudljivijih inovacija koja me posebno inspiriše je razvoj električnih aviona. Wright Electric je kompanija koja se zalaže za transformaciju vazdušnog saobraćaja putem električnih letelica, a njihov model “Wright 1” sa 186 sedišta predstavlja revoluciju u industriji. Korišćenjem baterija umesto tradicionalnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ovaj avion obećava znatno smanjenje emisija štetnih gasova. Ima potencijal da preokrene način na koji gledamo na regionalne letove i putovanja uopšte.
Biogorivo je još jedna održiva inovacija koja biva sve učestalija. Avio-kompanije poput KLM i Alaska Airlines prepoznale su potencijal biogoriva kao održivog izvora za svoje avione. KLM, na primer, koristi biogorivo proizvedeno od recikliranog biljnog ulja na određenim letovima, što smanjuje emisiju ugljen-dioksida do 80%. Ovaj primer pokazuje kako se otpadni resursi mogu pretvoriti u korisne i ekološki prihvatljive izvore goriva.
Moderne letelice takođe igraju ključnu ulogu u ekološkoj održivosti avioindustrije. Airbus A350 XWB je jedan takav avion, poznat po upotrebi kompozitnih materijala i naprednih motora. Ovo smanjuje potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova, čineći ga efikasnim i ekološki prihvatljivim izborom. Kao entuzijasta za održivost, raduje me što sve više takvih aviona postaje deo globalne flote.
Upravljanje vazdušnim saobraćajem je često zapostavljano područje, ali igra ključnu ulogu u smanjenju uticaja avioindustrije na okolinu. U Evropi, projekt “Single European Sky ATM Research” (SESAR) ima za cilj optimizaciju upravljanja vazdušnim saobraćajem, što će smanjiti gužve u vazduhu, potrošnju goriva i smanjiti emisije. Kroz bolje upravljanje saobraćajem, možemo smanjiti negativne posledice letova na planetu.
Održavanje flote je još jedan ključni aspekt održivosti. Avio-kompanije kao što je Delta Airlines ulažu u tehnologiju i prakse održavanja koje pomažu očuvanju performansi aviona. Redovno održavanje osigurava da avioni rade efikasno i smanjuju potrošnju goriva, što je korak napred u smanjenju negativnog uticaja na okolinu.
U celini, ovi primeri ekoloških inovacija u avioindustriji su nadahnjujući i pružaju nadu da možemo putovati brže, udobnije i efikasnije, uz manji uticaj na životnu sredinu. Kao osoba koja se trudi da bude informisana i podržava održivost, verujem da će ove inovacije pomoći avioindustriji da se razvija u ekološki prihvatljivu industriju koja je spremna za budućnost.
autor: Marko Jovanović, suradnik (Stockholm), foto: Alaska
Antropogene klimatske promjene ne postoje. Čovjek ne utječe na klimu. Klima se uvijek mijenja i nastaviti će se mijenjati. Čovjekov doprinos je zanemariv ( osim zagađenja prirode kemikalijama i plastikom)…
LF je najekološkija mera….
???
Dobar LF doprinosi najmanjem mogućem zagađenju po glavi putnika, loš obrnuto…. Treba težiti boljem LF…….recimo da neka linija operiše 10pw i da ima LF 70%, kad bi se smanjila na 8pw LF bi skočio itd
Ne nužno.
Гомила нетачности у чланку. Одакле настаје струја за те батерије? Како се праве те батерије? Неко ко долази из земље где се боримо да спречимо Рио Тинто и слично би требало да је бар помало чуо нешто о томе. Колико енергије и хемикалија више се потроши за та посебна горива?
Мало изгуглајте све те теме па опет напишите чланак.
Zelite da kazete da je odrzivije koriscenje fosilnih goriva od bio-goriva i elektricnih vozila?
Protiv Rio Tinta se bori grupa entuzijasta koja je osetila pljacku drzave niskom rudnom rentom. Jednostavno da nasa drzava dobija dostojnu kompezaciju, kao i fabriku baterija, to bi bio fantastican projekat za siromasnu drzavu kao sto je nasa.
Vi ste gospodine postavili samo mnogo pitanja, bez ikakve argumentacije, za mene bio-goriva i baterije koje mogu da se napajaju solarnom energijom su svakako mnogo bolje resenje od fosilnih goriva.
Поштовани Стокхолм, није злато све што сјаји. Мање мејнстрима у животу,. А више садње дрвећа, најбоље машине за прераду ЦО2 у О2 која тренутно постоји.
Препорзчујем да се сами информишете детаљно. Има баш пумо добрих радова. И да попричате са неким инжењерима, физичарима, хемичарима а поготово енергезичарима да вам кажу шта мисле о томе из стручног угла.
Тема је огромна за коментаре.
Што се тиче Рио Тинто рудника, запитајте се зашто баш нигде тако нешто не раде посред пољопривредне и насељене зоне. Нека копају литијум у својим земљама а ми нашу да чувамо за потомство. Литијума има на јако пуно места по Европи.
Мање мејнстрима, а више читања и разговора са стручњацима препоручујем.
Gospodine, Vasa prethodna dva komentara su uvredljiva, jer niste svakako upoznati koje medije ja pratim, koju literaturu proucavam i u kojem krugu ljudi se krecem.
Iskoristicu priliku i napisati moj odgovor na Vasa prethodna 2 komentara:
-CO2 nije jedini nezeljeni proizvod sagorevanja fosilnih goriva, vec ima dosta drugih od kojih neka izazivaju respiratorne probleme, kancer i mnoge druge bolesti.
-Imate puno primera gde su se izmestali celi gradovi zbog rudnih nalazista, npr. Kiruna u Svedskoj.
-Govorite o potomstvu? Kakvu drzavu bi svojim potomcima ostavili norvezani da nisu odlucili da eksploatisu svoja nalazista nafte i gasa? Bila bi to jedna veoma siromasna drzava. Ovde bih se nadovezao na moj komentar od pre, ukoliko bi drzava dobila dobru rudnu rentu ili sama vadila jadarit koristeci nojnovije tehnologije, kao i imala fabriku baterija i automobila, a zatim ulagala taj novac u razvoj privrede,to bi moglo da obezbedi jedan lep i sredjen zivot generacijama koje dolaze. Ovako ostavljate generacijama koje dolaze jednu siromasnu drzavu, punu korupcije i nezadovoljnih ljudi.
Slazem se sa Vama da se ova tema moze komentaristi, ali ovo je portal za avio vesti, tako neka ostane na ovome napisanom.
Svakako Vas srdacno pozdravljam!
Uh Marko, pa kako proizvodnja baterija ili bio goriva može biti ekološka? I šta je tu tačno održivo (ili makar duže održivo)? Moram da priznam da me je iznenadilo objavljivanje ovako površne “analize” na ovom portalu.
А струја за те батерије приде дошла ниоткуда. А тек домет тих авиона на батерије што је добар…
Izneresantno zapazanje Dejane! Ukoliko bi se povela rasprava, svelo bi se na kraju na licna misljenja onih koji su za i onih kojih su protiv elektricnih vozila i koriscenja bio-goriva. Bio gorivo je ekoloski prihvatljivije jer vecim delom je rezultat reciklaze. Na zalost ta ulja koja se koriste za reciklazu, u skoro svim zemljama koje su manje razvijene, zavrsavaju u rekama. Baterije se mogu reciklirati X puta i upotrebljavati iznova i iznova.
Nije rezultat reciklaže. Bio gorivo se dobije od biomase i palminog ulja, koje se posebno radi za tu svrhu. Ovo što spominjete, reciklaža pomfri ulja iz McDonaldsa, je beznačajna količina. Razmišljanje Vam je u načelu dobro, ali ste propustili spomenuti jako, jako puno elemenata koji ulaze u ideju bio goriva. Kao prvo, cijena proizvodnje. Biogorivo se ne može proizvesti jednostavnim procesom frakcijske destilacije, cijena mu je tri puta veća od klasičnog kerozina. Proizvodnja biogoriva zahtjeva kompleksne tehnološke procese, koji ispuštaju CO2 u atmosferu. Znači, pirova pobjeda. Dobijete gorivo koje je CO2 prihvatljivo, ali tu razliku ispusti pogon u kojem se biogorivo proizvodi. A električni avioni su svjetlosnu godinu daleko od stvarnosti. Airbus radi naveliko na korištenju vodika za električni pogon, baterije apsolutno ne dolaze u obzir za putničke avione. Gorive ćelije su već dale određene rezultate, međutim to je tek u povoju. A ako Airbus nije ni blizu rješenja, kao jedini svjetski proizvođač aviona koji je tehnološki daleko, daleko ispred Boeinga, ili bilo koga drugog, iako drugog ni nema, budite sasvim sigurni da je Wright 1 samo dekoracija. To je toliko široka tema i ima toliko puno varijabli i prepreka, da bi mogli u Zamaaeru organizirati seminar o tome.
Mogli bi