McDonnell Douglas je istinski bio dobra kompanija, 3. najveći proizvođač aviona na planeti. Kompanija je prodala 556 DC-8, 976 DC-9 i 1191 MD-80, dakle preko 2700 uskotupaca. Kompanija je prodala i 386 širokotrupaca DC-10.
No, 1990-tih kompanija je ozbiljno „zglajzala“. Oba nova modela su im bila promašaj. MD-90, treći puta modernizirana varijanta DC-9 je doživjela fijasko i prodao se u samo 116 komada, dok je MD-95 naručen u tek 45 komada (kasnije je ovaj avion postao Boeing 717). I moderniziran MD-11 je doživio fijasko i prodao se u samo 200 komada. Stoga ne treba čuditi da je kompanija otišle u ropotarnicu povijesti i da ju je 1997. preuzeo Boeing.
analitičar: Alen Šćuric (Zagreb), foto: JAT
Nestali su nakon udesa Turkish airlines, fl 981, iznad Pariza….kargo vrata lose dizajnirana su se otvorila….
Mozda Pavle…ku daju azil za SAD pa da ih vrati na pobjednicke staze. On dok je skijao nije nikada usao u drugu voznju ali je kasnije kao predsjednik sve nadoknadio. … Mozda ima i kakvog Beechcrafta na karibima, prekrivenog sa ceradom ispod palme?
Da i onda su zatrovali korporativnu kulturu Boeinga i upropastili i njega
Vidimo na primeru Boinga kako izgleda šibati staru ragu. Boeing šiba 737 a Douglas je to probao sa MD serijom. Možda i ono što je najvažnije, Douglas-ov menadžment se okrenuo profitu naspram kvaliteta. Taj isti menadžment je došao u vrh Boeing-a prilikom spajanja i napravio Boeing-u isti problem.
MD 11 je bio strasan avion ali verovatno neisplativ u vreme visokih cena goriva u nestabilnim politickim vremenima. Leteo sam sa njim 1994 na relaciji Amsterdam-Aruba-Lima sa KLM-om. Bio sa odusevljen u poredjenju sa DC-10.
Sto se stabilnosti tiče, bio je upitan po “pitchu”, pa je imao sustav koji mu je kao i kod lovaca, vraćao stabilnost korigirajuci ono sto piloti nebi mogli/nebi stigli(vrlo slican MCAS-u). Sve zbog maksimalnog smanjenja otpora i smanjenja stabilizatora i komandnih površina u repu. Ta karakteristika aviona je ubila neki broj cargo pilota, jednostavno ne oprašta prevelike greske. Pravi inzinjerski avion sa tri motora je bio L1011 Tristar, bio je skoro na razini MD-11, a konstruiran je kad i DC-10, koji je bio leteća katastrofa. Piloti koji su letjeli MD-80 su tvrdili da je to bio jako dobar avion, no ta MD-ova i kasnije Boeingova fiksiranost na mala ulaganja u razvoj novog ih je koštala.
Pored toga što su forsirali decenijama iste platforme, što rade i drugi, zar ne?
Još jedna stvar ih je koštala mnogo. A, to je katastrofalni bezbednosni dosije DC 10. Posebno u prvim godinama, dizajn vrata kargo prostora. To je uticalo na nabavke i dovelo do finansijskih problema.
Tako je, … to su jadni ljudi letili kroz ta vrata ko papirici na vjetru. Strasno! Samo ljudi brzo zaborave, … to je bio krs od aviona koji je imao izvarendnu propagandu posebno u americkim filmovima, … a ono je vrijeme bilo, sve je sto je americko je dobro, znate ono? Hot dog? pecivo sa hrenovkom i senfom? pa to je 7 liga za nase kobasice sa rostilja, dolaskom interneta i sada KI se klupko odmotava, … ja volim SAD ali nije sve sto dolazi iz SAD zlato
Nije to bio krš od aviona, DC-10 je odličan avion, znam iz prve ruke. Napravio sam na njemu 1200 sati s desnog sjedala. Imao je nedostatke u konstrukciji, ali su oni rješavani kao su stvarali probleme u datom trenutku. Otpadanje cargo vrata se desilo zbog nepravilnog rukovanja zemaljskog osoblja, jedino je problem MCD što nije predvidio da će zemaljsko osoblje primjenjivati proceduru na silu. Otpadanje motora u Chicagu je opet problem službe održavanja, a ne konstrukcijska greška. Opet važi isto, MCD nije predvidio da će aviomehaničari podizati motor viljuškarom i to po potpuno pogrešnoj proceduri. Eksplozija motora kod Sioux Citiya je prouzročena pukotinom na disku turbine, koju tehnička služba nije dijagnosticirala. Bilo je još par nesreća, ali uvijek zbog ljudske greške. A avion je bio fenomenalan, jedino je pilotsko sjedalo malo neudobno za 10 sati leta. Nažalost, DC-10 nije uspio držati korak s novim Boeingovim dvomotornim avionima, a računicu mu je žestoko pomrsio i A-300. Tri motora su ipak puno previše za avion tog kapaciteta. Douglas je propuštao sve šanse, baš sve, nisu napravili nijedan novi model, dok je Boeing izašao sa 757 i 767, a kasnije i 777. MCD se držao svoje tromotorne mutacije MD11 i izgubio tržišnu bitku. Douglasovi avioni su bili odlični, pravi radni konji, ali vlasnici aviokompanija trebaju avione koji smanjuju troškove, a ne radne konje. Douglas se u tom segmentu nije snašao.
U pravu ste. Iako imaju losu statistiku. Sto se tice vrata, dizajn za zakljucavanje je bio problem. Zemaljsko osoblje ali i piloti nisu mogli utvrditi da li su vrata potpuno zakljucana ili ne. Nema nikakve veze sa nepravilnim rukovanjem zemaljskog osoblja. Ovo ostalo ste u pravu, a i kompetentiji ste od mene. … meni su cak DC-10 i Tristar medju najljepsim avionima. … O vodstvu MDouglas se ne isplati pricati, … to je negdje razina bila, ova nasa na koju smo na tjednoj bazi navilkli.
Moje prvo putovanje avionom 6. mijesec 1976. Beograd – Split. DC-9 JAT
Moje Zagreb-Istanbul, 1986. isto DC-9
08.08.1979. YU-AHV na JU815 iz ZAD za ZAG..
https://www.planespotters.net/photo/249210/yu-ahv-jat-yugoslav-airlines-mcdonnell-douglas-dc-9-32
Moje iste godine Lavov- Lenjingrad valja neti TU-134
1. mjesec 1976, JAT, DC-9, RJK BEG
moj 1 let Titovim B727 Batajnica – Split
Моје Зг-Бг новембар 1991.
Летјелица Ан-26.
Moje prvo DC-9 leto 1980te Beograd Split..pa u Kaštel Stari..
Ulazak u avion sa piste na repna vrata a motori bili vec upaljeni…kakvo uzbudjenje…prvi let…
Motori sigurno nisu bili startovani dok je trajalo ukrcavanje putnika. To se čuo APU.
Hvala za info…
Nista lepse od sistanja APU-u kod ulaska u rep na DC9 i B727, pa onda PW JT8D… milina.
Propali su jer nisu hteli modernizaciju i oslanjali su se na ugovore sa vojskom. Onda je njihov menadžment postao pola menadžmenta Boinga, gde su pokušali da nastave praksu… Ostalo je istorija
Zašto nije bilo inovacija? Problemi sežu još u vrijeme prvih mlažnjaka. Douglas se kasno uključio u jet eru i stalno je financijski kaskao za Boeingom. Zato je njihov moto bio evolucija, a ne revolucija jer za revoluciju nisu imali novca.
Zato što ga je vodio menadžment potekao u GE-ju , ili kako volim da ih zovem Welchovi svedoci. Uzgred budi rečeno, isti su upropastili Boeing. Kao i sam GE.
Da su valjali opstali bi!!
I upravo je to preuzimanje bilo početak problema, možda i kraja, za Boeing. Preuzeli ono najgore od MD, da financijaši vode engineering, da se inžinjere ništa ne pita, odjel kvalitete sveli na formalnost…HQ premjestili u Chicago
Da li je moguće da niko ne vidi suštinu!?!
Pa trebalo je suprotstaviti se narastajućoj opasnosti od ozbiljnog upliva Erbasa na svetsko tržište.
Po klasičnom američkom pristupu: Kad nisi glavni po važećim pravilima- napiši nova!
Trebalo je satrti konkurenciju.
Krah su odložili na više decenija, a tek pre nekoliko godina je Erbas počeo da prodaje više aviona od Amerikanaca.
U međuvremenu su se “pomešali” i sa Erbasom pa sada “slučajno” nema dovoljno američkih motora za evropske novoproizvedene avione.
Sve radnje rade, samo da budu najveći bez obzira na ostatak Sveta!
Nije cilj mog komentara politika, ali zagrebite malo u skorija dešavanja i prepoznaćete iste principe u ponašanju, ako ih uopšte ima.
Mislim da je ključni problem McDonnell Douglas bio predugo oslanjanje na postojeće platforme (DC-9 → MD-80 → MD-90). Plus novi projekti nisu doneli očekivani rezultat jer je MD-11 podbacio, a i DC-10 je objektivno imao svojih problema.
Po meni, postoji određena paralela i sa Boeing-om odnosno B737 (Classic → NG → MAX). Naravno, Boeing je daleko od situacije u kojoj je bio McDonnell Douglas 90-ih (na sve gore napisano dodao bih i ekspanziju Airbus-a), ali mislim da su ipak napravili grešku time što nisu razvili potpuno novu platformu uskotrupnog aviona.
Slažem se.
Pa da ali Boeing su od 2000tih do skoro vodili BUKVALNO istii ljudi koji su pre vodili MD… 🙂 Zato su i uspeli da sjebu dve kompanije 🙂
Istina.
Da, trebali su razviti novi uskotrupac.
Mada izgleda da su, kao i Lockheed, slomili zube na wide-bodyju.
Evo, razvijaju rusi potpuno jovu platformu pa im se to ovdje uzima kao veliki minus
Situacija je mnooogo složenija od toga. O tome biste mogli da pišete feljtone a kamoli ovako kratak članak.
MD je suštinski propao još krajem 1970tih jer je kompanija tada u to neko vreme prestala sa inovacijama i okrenula se “pravljenju” profita kroz besomučne modernizacije i apgrejdovanje. Kompaniju su vodili surovi menadžeri dok se inženjeri nisu mnogo pitali. Faktički od 70tih MD nije ponudio tržištu suštinski ništa novo.
Poznato vam zvuči? Pazite sad, taj isti menadžment se posle umuvao u Boeing posle spajanja i vrlo brzo došao na važne pozicije tamo, što je za posledicu dovelo do direktnog propadanja Boeinga u 21 veku…
737max, 777x i sve što ide uz ta sranja vuče direktne korene od ljudi koji su prešli iz MD! 787 je zamišljan znatno drugačije ali su menadžeri MD-a tokom 2000tih od aviona napravili nešto drugo…
Mnogi vole da se surovo našale da nije zapravo Boeing preuzeo MD već da su MD-ovi ljudi preuzeli Boeing 🙂 Čuvena je priča da je dotadašnji moto Boeinga “Working together” promenjen u “More for less”… a to vam sve govori…
Da, istina. Potpuno ste u pravu i o tome smo već nekoliko puta raspravljali na zamaaaero.
Slazem se, ispravan komentar. To se kralo do besvijesti. Znaci lopova ima i preko bare. 🙂
Nema di nema lopova.
MD90 je bio dobar avion.
Samo ga je politika unistila.
MD90 je bio zastarjeli koncept. Kakva politika? Kompanije ga nisu naručivale.
Politika Boeinga koji nije htio gurati MD uz svoj 737.
Pa nije bilo trumpavog da ih pogura
MD-11 koji je imao ogromne tehnološke napretke imao je od početka veliki problem…… Treći motor!
B767 A300-600 i A310 su već harali nad Atlantikom pod ETOPSom.
A330 i B777 su bili na domaku.
Tu je MDD napravio stratešku grešku što nije video da je budućnost u dvomotornim ETOPS avionima.
Da
MD jeste imao projekat DC-10 sa dva motora… Ljudi često pričaju da je MD uradio ovo ili ono… Iz istorijske perspektive danas je više nego jasno da je MD u stanju u kome je bio 1980tih nije ni mogao da razvije bilo šta revolucionarno novo i da je hteo… tako da obrni-okreni ista priča…
Čak ni taj treći motor na MD-11 ne bi bio toliko strašan da su uspeli da ispune specifikacije koje su obećali kupcima… Menadžment MD-a je to znao ali su to prosto PREĆUTALI te su kupci tek u eksploataciji videli da su odstupanja od specifikacija bila ogromna… što je poljuljalo veru u kompaniju…
Iskreno jedino je MD-95 tj. Boeing 717, iako budževina, bio OK avion, znatno bolji od 737-600… ali eto nije mu se dalo zbog nekih drugih odluka da ostane duže u proizvodnji…
MD-90 su u japanu zvali Tamagotchi jer si morao da mu titraš da bi radio kako treba, bio je veoma bagovit…
MD je zamislio DC-10 sa dva motora, ali tada nisu postojali tako jaki i pouzdani motori za avion te velicine. Da ne spominjem tadasnju ETOPS regulativu, gdje su 3 motora davala velike i realne uštede u odnosu na dva motora. Imao je nekoliko nesreća u startu, ali je na kraju imao bolji safety record od 747.
MD-80 je bio bolji avion od 737classic po apsolutno svim aspektima, od reliabilitya, potrosnje goriva, brzine leta, pa do ciljenice da je imao dvoje vlastitih stepenica, bio odobren za power back i tako dalje.
Inicijalna varijanta MD-80 je trebala imati CFM motore, ali su odustali jer su tada JT8D bili pouzdaniji, a potrošnja goriva i CO2 takse nisu bili neki bitni faktori.
Problem kod MD je bio što su gledali previše unaprijed sa nekim stvarima, i to 30-40 godina prerano.
Primjer za to je MD12, avion na dva kata, dizajniran prije više od 30 godina ili unducted fan koji imao prototip i vec se testirao u letu 1988, znači prije 38 godina, a tek danas se stidljivo pojavljuju ideje da nove generacije aviona imaju takve motore.