autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Air Serbia
Air Serbia je uprihodila 418,6 milijuna EUR u 2023. daleko više nego 2021. kada je prihod bio 232,9 milijuna EUR. Među prihodima su i prihodi do prijevoza putnika u redovnom prometu u visini 340,9 milijuna EUR, od chartera 42,9 milijuna EUR i od prijevoza robe (cargo) 12,1 milijun EUR, te od specijalnih usluga u zračnom prometu 7,5 milijuna EUR. Kompanija nije definirala koje su to specijalne usluge. Srbija je dokapitalizirala kompaniju u 2022. u visini 15,1 milijun EUR.
Rashodi kompanije su 388,4 milijuna EUR. Ukupni prihodi kompanije su bili 444,1 milijun EUR, a ukupni rashodi kompanije 421,0 milijuna EUR, istim je dobit prije oporezivanja bila 23,5 milijuna EUR. Neto dobitak Air Serbia je 21,5 milijuna EUR. Kompanija ima 71,4 milijuna EUR gotovine.
Kompanija je potrošila na gorivo 136,4 milijuna EUR, tri puta više nego 2021. Kompanija je potrošila na tehničko održavanje zrakoplova 42,6 milijuna EU, na troškove navigacijskih taksi i taksi preleta 24,5 milijuna EUR, na polijetanje i slijetanje 19,4 milijuna EUR, za troškove provizija 6,1 milijun EUR, za osiguranje aviona 0,8 milijuna EUR, za ostala osiguranja 1,0 milijuna EUR, za catering 5,1 milijun EUR, za troškove smještaja i prehrane putnika kod poremećaja u tržištu 1,4 milijuna EUR, za troškove održavanja softvera i licenci 2,4 milijuna EUR, za obroke i smještaj posada 0,7 milijuna EUR, za ff program 0,2 milijuna EUR. Rashodi kompanije zbog poremećaja u tržištu su bili 2,6 milijuna EUR. Za zakup aviona kompanija je platila 18,2 milijuna EUR, što je više nego duplo spram 2021. kada je po toj osnovi potrošila 8,8 milijuna EUR. Po osnovi lizinga kompanija ima dospjelih obveza na dan 31.12.2022. za period otplate do 1 godine 22,2 milijun EUR, od 1 do 5 godina 52,4 milijuna EUR i preko 5 godina 1,4 milijuna EUR. Promjene u obvezama lizinga za avione i motore je na dan 31.12.2022. 75,5 milijuna EUR. Odljev gotovine po osnovu lizinga u 2022. godini je bio 22,2 milijuna EUR. Trošak zarada zaposlenih je 24,7 milijuna EUR, što je tek 14,3% više nego 2021. Kratkoročne financijske obveze su 31,2 milijuna EUR, dok je to 2021. bilo daleko manje 13,1 milijun EUR.
Prošle godine kompanija je po osnovi subvencija dobila 24,7 milijuna EUR, ove godine prema financijskom izvješću nije imala subvencije. Ipak kompanija je imala 0,9 milijuna EUR kratkoročnih potraživanja spram Vlade Republike Serbije. Donacije koje predstavljaju potraživanja za naknadu troškova ili gubitka koji su već nastali, ili za svrhe pružanja neposredne financijske podrške Društva, bez povezane buduće obveze, priznaju se u bilansu uspjeha u periodu u kome su postale potraživanja. Donacije kojima se Društvo nadoknađuju troškovi koji će tek nastati se početno priznaju u bilansu tanja kao razgraničeni prihodi. Nakon početnog priznavanja takve donacije se isknjižavaju i knjiže u bilansu uspjeha na sistematičan način u periodu u kome se priznaju povezani troškovi.
No, ove godine kompanija je imala „drugih poslovnih prihoda“ u visini 8,8 milijuna EUR, nešto što 2021. nije imala. Druga potraživanja su i u stavci za date kredite i zajmove, prodate proizvode, robu i usluge i date avanse i druga potraživanja i to u iznosu od 1,1 milijun EUR, a u istoj toj stavci su i „druga potraživanja od drugih organa i institucija u visini 0,2 milijuna EUR. Sveukupno je po osnovi „drugih prihoda“ kompanija uprihodila 10,1 milijun EUR. Treba se postaviti pitanje koji je to prihod i koja su to sredstva kojih prije bilo nije. Nažalost financijsko izvješće nam ne daje ovaj odgovor.
Kompanija je u 2022. imala kratkoročnih kredita i zajmova u visini 18,5 milijuna EUR, što u 2021. nije imala. Ukupno je kreditno kompanija zadužena 32,2 milijuna EUR, dok je u 2021. kreditna zaduženost bila samo 13,4 milijuna EUR. Dakle kompanija se daleko više zadužila, čak 18,8 milijuna EUR.
Air Serbia je u 2022. imala prosječno 1077 zaposlenih, što je smanjenje od 17 radnika spram 2021. (1094). No, 31.12.2022. imala je 1.128 zaposlenika (31.12.2021. 1062), što je 66 zaposlenih više.
I koji je sada zaključak? Kompanija je iskazala vrlo pohvalan profit od 21,5 milijuna EUR. Ipak treba istražiti „druge prihode“ od 10,1 milijun EUR, a koje kompanija u bilješkama nije opravdala i koji čak i da jesu neki oblik indirektnog financiranja od strane države još uvijek ostavljaju velik profit kompanije. Treba vidjeti i što je 7,5 milijuna naplaćenih od specijalnih usluga kompanije. Jednako tako treba ispitati razloge i efekt daleko veće zaduženosti kompanije od 18,8 milijuna EUR. Zamaaero je poslala upit kompaniji, a po odgovoru o istom ćemo izvijestiti javnost.
Alene, zašto u analizi CA financijskog izvješća niste napisali tako detaljno troškove? Recimo koliko točno na gorivo, održavanje zrakošlova… Bilo bi zanimljivo usporediti.
Zato sto OU nije objavila te podatke.
Alene, Air Serbia je 2022 imala 7.5 miliona prihoda po osnovu specijalnih usluga (najverovatnije PSO letovi). U napomenama broj 6 koji se odnose na ostale poslovne prihode vidim samo te prihode kao znacajnije. “Drugi poslovni prihodi” 2022 su iznosili 0 dinara, a ne kako ste naveli 10.1 miliona evra. Dakle kompanija je 2022 bez subvencija imala 14 miliona evra profita. Molim vas elaborirajte gde ste videli 10.1 miliona drugih poslovnih prihoda
U izvještaju, majko mila.
PSO nije 7,5 milijuna EUR.
Nego koliko je PSO?
Sorry, my bed, PSO je 11,9 milijuna EUR.
https://i.postimg.cc/FKcNgjF2/Screenshot-2023-05-25-at-12-49-47-PM.png
Ovo se odnosi na Ostale prihode u kojima su najcesce subvencije. Moja teorija je da je 7.5 miliona prihod od subvencija na konto PSO. Ja ne znam gde ste vi tacno videli 10.1 miliona drugih prihoda. Subvencije se u racunovodstvu knjize na kontu klase 64X sto odgovara Ostalim prihodima. Cak i po statistickom izvestaju na koji se pozivate 1.03 milijarde dinara je ukupna suma “drugih poslovnih prihoda” ne odgovara brojki od 10.1 miliona evra koju ste naveli u tekstu. Obracunali ste 7.5 miliona dva puta. Vi ste u svom tekstu rekli da su primili 7.5 miliona i jos 10.1 milion (sto je pogresno izracunata suma ostalih poslovnih prihoda). Izbacite 10.1 milion iz teksta i tekst ce biti uredu
https://www.paragraf.rs/edokumenti/poreski/racunovodstveno-evidentiranje-drzavnih-davanja-u-finansijskim-izvestajima-za-2020-godinu.html
Ovde imate kako se knjize subvencije. Takodje “drugi poslovni prihodi” u statistickom izvestaju odgovaraju “ostalim poslovnim prihodima” u bilansu uspeha u dinar.
> Ipak treba istražiti „druge prihode“ od 10,1 milijun EUR, a koje kompanija u bilješkama nije opravdala i koji čak i da jesu neki oblik indirektnog financiranja od strane države još uvijek ostavljaju velik profit kompanije. Treba vidjeti i što je 7,5 milijuna naplaćenih od specijalnih usluga kompanije.
Ovo ste napisali u tekstu i ovaj deo je sporan. 7.5 milion evra su specijalne usluge i oni su”ostalim prihodima” u bilansu uspeha, a odgovaraju iznosu od koji ulazi u 1.03 milijarde dinara. Ovako kad napisete stice se utisak da su od drzave dobili 17.6 miliona evra kad su ustvari dobili samo 7.5 na konto PSO.
Vidjet ćemo što će odgovoriti kompanija. Ako oni ovo potvrde onda ćemo to i objaviti.
Dali se može iščitati koliko su platili za kompenzacije putnicima zbog kašnjenja i otkazivanja?
Pa piše vam u članku.
Aha, 1.4 milijuna. Hvala.
Molim.
Мој нестручни утисак је да фирма јако лепо напредује. Све и да те специјалне приходе и сличне суштински посматрате као индиректне субвенције, то уопште није тако лоше, ко што би неко очекивао уз толико партократије.
Sad kada znamo da Lufthansa zvanično preuzima prvo veliki deo a zatim i većinsko vlasništvo na ITA Airwayssom možemo da naslutimo dalju ekspanziju ka TAPu itd. Svakako će Er Srbija biti jedna od retkih a pritom uspešnih državnih kompanija u Evropi. A za ekspanziju i dobit polako! Što bi naši stari rekli bolje vrabac u ruci nego golub na grani…
Da Lufthansa već sada opako ide na TAP.
Ja sam primetio nesto cudno, moguce da gresim, izvinjavam se u tom slucaju pa korigujte.
“Kompanija ima 71,4 milijuna EUR gotovine.” Ako ne gresim, ovo znaci koliko imaju “para na racunu”.
Kako se ovo uklapa sa nedavnom izjavom da JU trenutno ima 180 miliona na racunu, cifra koja je meni od starta bila sumnjiva? Pa kad ITA, 5 puta veca kompanija ima 400 miliona, kako to da JU ima 180. Pritom to je vrlo velika cifra za kompaniju ove velicine. Do sad bi te pare uveliko trebali da trose na otkupljivanje nekih sredovecnih aviona ili neku drugu kapitalnu investiciju.
Zar nije ovaj podatak za 180m spomenut na otvaranju ORD? Bitnije pitanje – ko je to rekao? (Pitam posto nisam video ko je rekao)
Ako pricam o istom finansijskom podatku, odakle ovo nepoklapanje racunica?
Vučić. Zar je njemu za vjerovati?
Naravno da treba vjerovati, ali treba nešto uzeti i sa rezervom. Ovde je razlika skoro pola godine i normalno je da ima odstupanja. Kompanija je poslednjih mjeseci imala extra zaradu extra prihod jer su e rezervisati kapaciteti za ljeto. To je normalno.
Za ovu godinu ćemo tek vidjeti financijsko izvješće
Pre treba ne verovati njegovim brojkama. Stvarno sumnjam, pored svih letnjih rezervacija i odlicnog performansa, da su stavili cak 100 miliona ciste zarade na racune i to za samo 5 meseci. Koliko onda da ocekujemo na kraju Q2, 350 miliona?
Njemu se sigurno ne može vjerovati.
Finansijski izveštaji pokazuju stanje na kraju godine a pomenuti iznos je objavljen sredinom maja (petog meseca) i menja se svakog dana.
Aha, pa vi mislite da je kompanija koje je na kraju 2022. imala 71 milijuna novaca, je u četiri i pol mjeseca vrlo lošeg dijela godine ostarila dodatnih 110 milijuna EUR gotovine. Stvarno to smatrate realnim?
Ја сматрам реалним јер тада народ креће да полако купује карте за пролеће. Највише фирми пропадне после лета или на рану јесен јер тада мало ко купује карте, тј за период крај године.
110 milijuna, pobogu?????
Da
Svašta. Majko mila.
Da to je realno. Jer se baš u tom peridou extra zarada. Ne znam kako to ne znate. Ne vidite. Kad vi ili kad turističke agencije plaćaju aranžm,ane?
Svašta pričate.
Kompanija je imala EUR 71.4 mil. na računu na dan 31 dec 2022. godine.
Podatak o kešu na računu je za javnost nebitan. Ako Er Srbija ne plati npr. aerodromske takse na vreme, imaće pare na računu ali će imati i dug. Tako da će praktično na svom računu imati tuđe pare. Važi i obrnuto – JU može da ima profit, a da nema pare na računu ni da plati plate jer joj npr. agencije nisu na vreme uplatile obavljenu uslugu.
I za konkretno pitanje – podatak o kešu iz finansijskog izveštaja je na dan 31.12, a ovaj Vučićev podatak od pre neki dan.
Pa da sacekamo odgovor komp. Ovako mozemo nagadjati, jer malo bode oci “drugi prihodi “, a da nisu definisani. Specijalne usluge kompanije , takodje treba definisati, ali su mi oni nekako razumljiviji u smislu prihoda. Pritom, ova dva prihoda nose skoro 80% iskazanog profita kompanije u 2022. godini.Meni su interesantne i “kratkorocne finansijske obveze 31.2 mil EUR, ” koje su u 2021. iznosile 13.1 mil EUR.
Upravo tako, da pričekamo odgovor.
Da, sve je ovo jako interesantno.
Drugi prihodi i ostali rashodi treba da budu na nivou 10% i to je prihvatljivo. Sa druge strane ako drugi prelaze tih 10% onda je sumljivo
Ne mogu se sa time složiti. Drugi prihodi mogu biti tek neznatan korektiv, ispod 1%. Sve preko toga je sumnjivo. Pa 10% je u slučaju Air Serbie 44 milijuna EUR. Duplo više od profita.
Alene, obrasci bilansa uspeha su isti za sve kompanije, tako da se ne može odrediti generalno pravilo do kog thresholda je neki prihod normalan ili nije.
To treba staviti u kontekst kompanije i/ili industrije.
Ne postoje takva pravila. Posebno u vanrednim situacijama (a prošla godina je i dalje bila bar delimično vanredna) taj odnos se jako remeti – recimo, kompanija prodaje aviokarte i ima i neki poslovni prostor. Ako se dogodi da se recimo letovi zabrane a da kompanija proda poslovni prostor, onda će ostali prihodi činiti 100% prihoda kompanije. Konkretno za avijaciju, u ostale prihode može da uđe prodaja starih aviona, prodaja poslovnog prostora, dobitak od prodaje učešća ili hartija od vrednosti, prihod od osiguranja…
Da, ali i te kako je sumnjivo ako su “ostali prihodi” značajan postotak prihoda i još pritom nisu objašnjeni.
Ne može da bude drugačije definisano u finansijskom izveštaju jer su “drugi poslovni prihodi” računovodstvena kategorija svuda u svetu. Naravno, kompanija treba da da odgovor o čemu je reč.
Naravno.
Tacno tako, ne sporim , ali oni moraju biti definisani. Ako nema podataka o njima, verovatno ulazimo u drugaciju sveru poslovanja, hipoteticki.
Kratkoročne finansijske obaveze se odnose na dospeće obaveza koje su u prethodnom bilansu stanja bile dugoročne.
Ono što ima rok dospeća ispod godinu dana se u bilansu prikazuje kao kratkoročna obaveza, a ostatak do punog iznosa obaveze koji ima rok dospeća preko godinu dana se prikazuje kao dugoročna obaveza.
Tako jedan kredit može biti prikazan na dve linije bilansa, podeljen na kratkoročni i dugoročni deo.
To što neka kratkoročna obaveza sada postoji ne mora da znači da je u pitanju nova obaveza, nego može značiti da joj je rok dospeća na novi datum bilansa stanja sada kraća od godinu dana.
Kad se pogledaju dugovanja po lizingu, sto bi trebalo delom da udje i u kratkorocnu obavezu, cifra ne pije vodu. Ne znam da li ima novih.Mozda gresim. Zato sam i napisao da mi je taj deo interesantan.
Evidentno tu ima ozbiljnih pitanja. Razlike u izvještajima, neobjašnjene stavke. Iskreno tako nešto me ne čudi za Srbiju.
Da ima ozbiljnih pitanja.
Revizorski izvestaj stize tek od jula meseca tako da je za sad finansijski izvestaj nerevidiran tako reci. Alen je pogresio u pisanju nikakvi “drugi poslovni prihodi” ne postoje u napomenama koji se odnose na ostale prihode. Postoje prihodi po osnovu specijalnih usluga i oni iznose 7.5 miliona evra. Postoje “ostali poslovni prihodi” koji ukupno iznose 8.58 miliona evra od toga manji deo cine prihodi od zakupa, a veci deo vec navedene “specijalne usluge”, “drugi poslovni prihodi” u napomentama broj 6 iznose 0 dinara 2022. Profit bez specijalnih usluga iznosi 14 miliona cisto
Pogledajte statistički izvještaj.
Да ли верујете Мареку?
Za sada da.
Alene, Ministar te drzave plati naruceni clanak u FTu, da kasnije taj clanak kao dokaz prezentira o uspjesima njegovog rada koji su renomirane novine potvrdile. Mogli bi do sutra sto se tu sve frizira i manipulira! Njihova drzavna industrija iz godine u godinu obiljezava rekordni rast i promet, samo kad velikog vodu lupi 5 minuta javne depresije cujete koliki su gubitasi i koliko su sindikati nezahvalni sto sve drzava upumpa da sanira nikad vece dugove. U takvom nakardnom sistemu su brojke jako jako relativne. Ja to sve gledam s velikom rezervom! Sjetite se kod nas pricu s Uljanikom koji je iz godine u godinu obarao rekorde dok nije tuzna istina dosla na vidjelo pa vlada morala s 400mil€ intervenirati da kupi socijalni mir. Ipak je to od kad smo u EU iznimka ne praksa a kod susjeda vlada druga klima!
istina, potpuno ste u pravu. Potpisujem.
Ja ove vase reci gledam kao ljubomorni odgovor na uspeh Air Serbije jer govorite o zemlji u kojoj ne zivite i kojoj nista ne znate.
Da li ste vi svesni da 80% svih letova Air Serbije popunjava domaca traznja a o tome koliko je bilo povecanja letova ne treba ni govoriti. Cak se i sa tolikim povecanjem opet ne zadovoljava povecana traznja.
A odakle traznja cijenjeni susjedu ako je stanje u Srbiji toliko lose koliko ga vi i vama slicni vole predstavljati? Nazalost moracu da vam razbijem iluzuje i obavestim da srpska prosecna plata i dalje raste, standard se generalno govoreci povecava kao i smanjenje nezaposlenosti.
Da li su se cijenjeni susjede falsifikovale i informacije o broju novih destinacija Air Serbije, porastu njenih frekvencija, dolasku novih avio kompanija u Beograd kao i ukupnom porastu saobracaja na aerodromu Beograd? Da li si to sve fatamorgane, falsifikati i podmetacine? Mozda ti avioni uopste i ne postoje, mozda su svi oni samo privid?
Iskreno vam preporucujem da zatvorite Vas tisak koji svakodnevno citate, dodjete u Srbiju i uverite se u neistinitost svojih navoda. Onda se lepo mozete vratiti svojoj kuci i opet nam napisati svoje utiske.
Ovako samo ispadate smesni.
Postovani Gospodine,
Da li imate informacije oko imigracionih zakona u Vasoj prelepoj drzavi. Vrlo sam zainteresovan da se uselim u Vasu drzavu. Molio bih Vas da napisete koji su uslovi za useljenicki vizu.
Ujedno bih Vas zamolio da napisete koje lekove je potrebno uzimati ili je dovoljno koristiti prirodne halucigene supstance kao, na primer, pecurke, weed…..?
Hvala unapred!
🙂
Evo vam od srca 🥪. Po vasem postu vidim da ste jako mladi i da vam je svijet jos jaaaako mali. Jer samo mlada i naivna osoba misli da sa takvim plitkim komentarom nabrijanog sadrzaja moze impresionirari kamoli dementirati cinjenice. Da da, znamo zlatna decenija za siroke mase! Danas ste ispunili vasu normu pa slobodno dobar tek 👍😘 Sljedeci put kad sam poslovno u Beogradu na poziv vaseg ministarstva, slobodno dodite na protest i skandiranje pred Hotel 🙏 recite to je onaj Hrvat koji mrzi Srbiju , koji proziva rezim a joj zastupa njemacki Konzern , uh Nazi 🙏😊 bit ce mi zadovoljstvo osobno kad vam vasih mentori rastumace kako svijet odrasli funkcionira kad je novac u pitanju ☺️ Ne ne , pardon ja jos nikad nisam bio u Srbiji pogotovo ne u Beogradu 😂😂
Sta biste vi drugo pominjali nego sendvic. Stari dobri “argument” koji se kao poteze kad se nema sta drugo reci. Jadno i bedno.
Dedukcija vam je ocigledno nepoznata kategorija i zato vam ne bih preporucio da se istom bavite. Krecete u generalizaciju sto je najbolji dokaz manjka argumenata. Hajde da kazem nesto uopsteno, pa mozda kod nekog prodje. Mozda.
Verujem da niste bili u Beogradu. Steta.
Rade botine prekovremeno
Apsolutno je nemoguće da je 80% domaća potražnja. To bi značilo da svi transferi, svi business putnici koji dolaze u Srbiju, sva dijaspora, svi turisti koji dolaze u Beograd, i svi Bosanci, Hrvati i Rumunji koji koriste JU jer ima najbolje cijene spadaju u preostalih 20%. To je nemoguće.
Da, nemoguće je. 20% su samo transferni putnici, što je sa ostalima.
Ali mi ovde cujemo da Hrvati ne koriste BEG, da Beograd nema turisticki potencijal i da su turisti uglavnom Bosanci koji dolaze kolima u Beograd.
Dijaspore nema na letovima za Egipat, Portugal, Spaniju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju, Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju, Grcku, Tunis, Letoniju, Poljsku, Kinu. I opet puni letovi i novi se jos dodaju.
Mora da su to sve Rumuni iz Temisvara 😉
Od koga ste to čuli? Na ovom portalu niste.
Да ли верујете премијеру Пленковићу, оној особи Бајићу, (извините, не знам коју функцију има у OU)? Видим да не верујете чланку у FT и кажете да је плаћен? Онда вероватно не верујете ни чланку у NYT? Вероватно, он (по Вама) није наручен и плаћен?
П.С.
Зар никад нисте чули за нешто што се зове ПР? Да ли је поред текста писало ПР? Ако није писало, како сте закључили да је плаћени текст? То би FT морао написати. Ипак је то позната и реноминирана новинска кућа.
И да код нас, Ваших сусједа, влада континентална клима са примесама евро – медитеранске климе. Код Вас, очито, влада пустињска клима.
Bas ste me nasmejali. Pustinjska klima 🙂
Baš ste me dobro nasmejali 😀
Jel tvrdite da Air Serbia frizira rezultate i da je ova ekspanzija lažna i da je zapravo kompanija u dubokoj krizi?
Razumem, nije vam baš najjasnije kako to da u RS avio kompanija napreduje a da kod vas u EU nacionalni prevoznik tavori u blatu. Eto, dešava se…
У наредном периоду ЈУ планира да уведе BEG-ICN. Ето прилике за ОУ да стави код како би профитирала. Јасно је да се КЕ никада неће вратити у Загреб. Добра би то била прилика за њих. Нека чак уведу ZAG-BEG, SPU-BEG, DBV-BEG, BWK-BEG, OSI-BEG…
JU će otvoriti ICN? Je baš? Za koga?
OSI-BEG? Dajte nemojte pisati gluposti. Portal sa dječjim gluparijama je neki drugi, nije ovaj. Mi smo ovdje ozbiljni ljudi, nemammo 5 godina.
Pa Marek je izjavio da ce u nekom srednjem periodu razmotriti uvodjenje Seula i Tokija.
I Kube. Super su letjetli tamo prošle zime.
Videćemo.
To sigurno.
Ali zamislite otvorili sve evro mediteranske letove, otvorili TSN, otvorili ORD…Bice da je samo razmisljanje o HAV mnogo vaznije od svega ostalog sto su uradili.
Ne, nije vaznije.
I da, u srednjorocnim planovima Air Serbije se nalazi i ICN.
Ne nije važnije, ali da Marek voli provaliti i da mu je kredibilitet ozbiljno poljuljan, to svakako jest. Takva praksa nije bila do njega u Air Serbiji.
Nešto ovako reći za CEO najveće firme u regionu u poslu kojem se vi bavite je najmanje… nekorektno.
To je činjeica. Upravo zato što je CEO mora se čuvati takvih izjava i ne izletavati se.
Morao bi da se cuva najavljivanja ruta pa zatim otkazivanja istih, ali se to nikada nije dogodilo.
Marek nikada nije rekao “letecmo za Havanu u WS22/23”, covek je rekao samo da razmatraju uvodjenje te rute. Sta je tu nekorektno? Valjda je bolje da drzi javnost informisanu, da barem vidimo sta, i da li nesto rade, sta razmatraju, i u kom smeru im ide vizija za kompaniju.
Pogotvu bitno jer je na kraju krajeva ASL idalje u drzavnom vlasnistvu, bilo bi cak korektno reci da javnosti ima pravo da bude umereno upucena u sta se radi sa nacionalnom kompanijom.
To mu nije trebalo da izjavljuje dak se linija nije realizirala. Njegovi prethodnici to nisu činili.
Zasto ne? Covek deli planove nacionalnog avio prevoznika sa javnoscu.
Nema tu nista lose.
To se ne radi, majko mila! Takvo ponašanje smo zvali Jatovanje.
Ne, trebao je da cuti za sve ove nove linije pa da bude iznenadjenje kad se otvore, ali bez putnika.
Stvarno mi nije jasno zasto na ovom portalu ljudi imaju potrebe govoriti takve mega gluposti.
Naravno da treba liniju objaviti sto ranije ali nikako ne prije nego sto je sigurna.
Ko to mi?
Svi koji smo u struci ali i siroka javnost.
A kakva je bila praksa do njega? Iz mog ugla ovaj čovek ima najviše kredibiliteta od svih rukovodilaca Jata/Er Srbije za mog života.
Do njega kompanija nije iznosila nikakve podatke dok nije bilo sigurno.
Nije nista iznosila. Njegov prethodnik niti je davao izjave niti sirio mrezu linija i destinacija.
Ovako je daleko bolje.
Dajte ne pričajte da Air Serbija prije nije širila mrežu linija. Svašta.
U ovoj meri sigurno da nije.
A ni izjava nije bilo.
Nije u toj mjero ali je itekako imala novih linija.
Kako nije, zar nije njegov predhodnik potpisao ugovor o kupovini aviona na sajmu Abu Dabiju , i javno rekao da nikada nije , a da misli i da nikada nece potpisati takav ugovor santoliko cifri. I jos mnogo toga je sa javnoscu podeljeno. Nemojte biti nepravedni prema predhodnicima. Malo pamtite.
Ali on je stvarno potpisao takav ugovor, dok se ovdje najave ne desavaju.
Tako je, samo sto nikada nije realizovan. Da li je bilo penala zbog toga , ne znamo , a ako jeste, koliko li je to kostalo Air Serbia?
Da, nije realiziran. Da sve nas interesira koliko je to koštalo JU?
Alene, zašto ne želite da odgovorite kod koga mu je kredibilitet poljuljan?
Kod svih kojima su ti podatci bitni.
Alene ipak JU planira da uzme a321 tokom letnje sezone.Nasli su nesto zanimljivo
Jesu li? Jel isto kao što i treći A330 dolazi do VII. mjeseca. No, upsssss…
Vi, naravno, znate da nije isto uzeti A321 i A330, pogotovo sad kad je manjak A330 na tržištu
A A321 ima koliko želite? Vjerujte mi lakše je sada nabaviti A330 nego A321.
Alene,
Niste dobro protumačili deo koji se odnosi na zaduženost.
Ovo što vi gledate su samo kratkoročne obaveze, ne ukupne obaveze.
Ukupne obaveze su:
2022: EUR 85.9 mil.
2021: EUR 70.7 mil.
Ako pogledamo napomene uz FI, možemo da vidimo da rast dolazi u potpunosti iz IFRS 16, odnosno leasing aviona i motora.
Dugoročni kredit koji je postojao prošle godine (EUR 20 mil.), je delimično otplaćen (EUR 10 mil.), a druga tranša je reklasifikovana i prikazana u poziciji kratkoročne finansijske obaveze, budući da je otplata predviđena u toku 2023. godine.
Kamata na ovaj kredit je 3.95% p.a.
Kompanija sa druge strane, osim gotovine ima kratkoročne plasmane (RSD 1 mil. i EUR 10 mil.) – ovde bi meni bilo pitanje zašto kompanije oročava svoja sredstva umesto da ih iskoristi za otplatu kredita?
Imajući u vidu kamatnu stopa na primljeni kredit (3.95%), moguće je da su svoj novac oročili po povoljnijim uslovima, naročito ako su to uradili u drugoj polovini prošle godine, kada su kamatne stope krenule da rastu.
Mi samo kod kreditne zaduženosti zbrojili kratkoročne i dugoročne kredite.
Pa niste dobro uzeli onda, jer ste za prošlu godinu uzeli samo kratkoročnu obavezu (i to tekuće dospeće IFRS 16 jer nisu imali kratkoročni kredit), a niste uzeli dugoročni kredit (EUR 20 mil.)
Uzeo sam i dugoročne kredite.
Pobogu, pa kako vam je onda prošle godine obaveza za kredit EUR 18.5 kad je dugoročna obaveza samo za kredit EUR 20 miliona?
Tako što niste uzeli prošle godine taj kredit u obzir, nego samo obavezu za leasing.
To tako ne može. To je različito.
Alene,
Ne znam zašto mi ne objavljujete komentare gde sam ukazao gde ste pogrešili?
Niste ispravno zbrojili kratkoročne i dugoročne kredite u ove dve godine.
Što se tiče kredita, prošle godine je kompanija imala obaveza za kredit od EUR 20 miliona, što je bilo u potpunosti u liniji dugoročne finansijske obaveze.
Ove godine kompaniji je preostala druga rata kredita, EUR 10 miliona, u liniji kratkoročne obaveze.
Dakle, obaveza za kredit je niža ove godine u odnosu na prošlu, odnosno obaveza je niža za tu jednu ratu što je kompanija tokom 2022.
Ako gledamo UKUPNE finansijske obaveze, onda je ona ove godine veća što dolazi iz IFRS 16, odnosno obaveze za leasing.
Gledajte ja sam to financijsko izvješće proučavao više od 10 sati jučer. I ne vjerujem da sam pogriješio. Kako god, evo vaše objašnjenje je ovdje, pa nek čitatelji presude. A mi ćemo pričekati odgovore kompanije.
Verovatno ću požaliti što dajem odgovor, kao što sam požalo svaki put ovde, ali ne mogu dopustiti da kardinalne greške promiču.
1) U statističkom izveštaju AOP stavka 9108 sadrži samo iznose uz grupe računa 65 (konta).
2) U Bilansu uspeha AOP 1011 sadrži sabrane iznose i grupe računa 65 , ali i grupe računa 64
Prostim jezikom, nisu uporedivi podaci. 1011 se sadrži u 9108, ali sav 1011 nije u 9108.
Pitaje knjigovođu, on svakako ima veće znanje od kontnom okviru od mene i od vas i sigurno bi vam uštedeo bar polovinu od 10 sati juče.
Razgovara sam sa vlasnicom mog knjigovodstvenog servisa koja je izuzetan sručnjak i ima 30 zaposlenih knjigovođa.
zAŠTO NISTE ZAKAČILI POSLOVNI IZVJEŠTAJ KOMPANIJE. Ovako je sve podložno pitanjima šta kako zašto…
ostali prihodi mogu biti na primjer od lože na aerodromu
od prevoza specijalnog tereta
od nepokretnosti…
morali ste ovo mnogo bolje da predstavite
Ne znam, vidjet ćemo što će kompanija reči, postavili smo im pitanja.
Не верујем да ће вам одговорити, мислим да нисте више у добрим односима. Видите да вам не одговарају везано за авион.
Mislim da jesmo u dobrim odnosima. Bar smo bili na simpoziju u Beogradu. Do sada su uvijek odgovarali. Ako sada, po prvi puta ne odgovore i to je indikativno, zar ne?
5,3 miliona za ketering i ff program ukupno. E tu vidimo da je trošak za te vrste usluga mali. Voleo bih da znam koliko bi iznosile te dve stavke kada bi usluga Er Srbije bila na nivou Turkiša uz razvoj vlastitog ff programa koji može sam da bude isplativ tako što se plasiraju proizvodi u Er Srbija šopu (koferi, kozmetika, garderoba, all-inclusive putovanja itd.) a koji bi podigao load faktor za koji procenat. Budući da putnici sa Balkana najviše obraćaju pažnju na to da li su dobili čips ili sendvič, smatram da bi Er Srbija trebala da unapredi servis (kao što to upravo čini) kako bi napravila razliku u odnosu na ostale prevoznike. Ako su u 2022. potrošili na 2,5 miliona putnika 5,1 miliona evra za ketering onda vidimo da je to od prilike 2 evra po osobi. Kada bi to digli na 4 evra a prosečne cene karata za 2 evra putnici ne bi primetili ali bi on-board usluga trebalo da bude “duplo” kvalitetnija. Prva stvar: na svim letovima vratiti orasnice! A kao što smatram da je velika greška što Er Srbija nije preuzela Jat tehniku, mislim da je velika greška da u Beogradu Er Srbija nema svoj ketering. Oni bi mogli da rade ketering i za druge kompanije što opet generiše prihode. To mora što pre da se desi. I evo još jedan predlog za longhaul i mediumhaul biznis klasu: Zašto Er Srbija ne bi napravila saradnju sa nekim od najboljih restorana u Beogradu da oni naprave “fine dining menu” za putnike kao što to rade neki veliki igrači poput Lufthansa ili Singapur?!
Bile bi daleko više. Iako sam se iznenadio da je i toliko. Očekivao sam da je catering bitno manje, manje od milijuna.
Slažem se i za bolju uslugu, i da bi trebali imati svoj catering.
Kako može biti manje od miliona na taj broj putnika?
A što daju? Ništa. Nešto malo u business klasi, sve ostalo u nabavnoj vrijednosti ne može nešto bitno koštati.
Na 2,76 miliona prevezenih putnika ketering manje od miliona ste očekivali? Čips i voda koštaju minimum 0,5 eura u nabavci.
Ako im čips i voda koštaju pola eura onda imaju jako velikih problema i moraju nešto ozbiljno mijenjati.
Onoliki cipsic i vodica ne mogu kostati vise od 0,2 evra u nabavci. Pritom JU to nabavlja u velikim kolicinima, pa placaju jeftinije.
Apsolutno. To se kupuje na veliko, sigurno ne plaćaju maloprodajne cijene. A i da plaćaju. Kojih mrtvih pola EUR.
Ma i da kosta maloprodajnu cenu, 0,25l vode kosta 20 dinara ~ 0,17 EUR, dok bi cips maloprodajno kostao isto oko 20 dinara. Maloprodajno bi to kostalo oko 0,35 EUR, veleprodajno ne moze biti vise od 0,2 EUR.
Slažem se.
U maloprodaji to košta 1 eur
Zar vi stvarno mislite da JU tako što kupuje u maloprodaji na tu količinu?
Ne izmišljajte nešto što ne znate, toliko ni ambalaža ne košta, 0,1 euro je povratna naknada za plastičnu flašu. O čemu vi pričate?
Vjerujte da na veliko mala boca vode i čips ne koštaju 0,5 EUR. I da koštaju to je tek 1,5 milijuna EUR, nikako ne preko 5 milijuna.
A vi znate koliko je otišlo na čips i vodu a koliko na ketering a koliko na hranu u biznis klasi, koliko u salonu AS?
Ne, naravno da ne znam. No, hrana u business klasi ne može biti nešto ogromno pa tu ima tek par putnika svaki dan. Gdje se vodi poslovni salon ne znam, ali i tamo nema jako puno ljudi.
Par putnika svaki dan!? Možda znate broj putnika u biznis klasi AS pa da nam kažete!?
Znam okvirne brojke.
Treba raditi na unapređenju usluge kako bi se ponovo flagcarrier razlikovao od lowcosta
Stoji
Možete unajmiti i revizora za izveštaj ali kamenje počnite sakupljti.
Vidjte ćemo nakon odogovora. Nije problem nabaviti kamen.
Свака част Ер Србији! Наш понос и дика!
Alene, jasno je navedeno sta predstavljaju “ostali poslovni prihodi” u iznosu od 8,8 miliona EUR. U bilansu uspeha se navodi da je to objasnjeno u napomeni broj 6.
U napomenama pise sledece:
Prihodi od zakupa nepokretnosi – 1,26 miliona EUR
Specijalizovane usluge u vazdusnom saobracaju – 7,52 miliona EUR
I nije istina da 2021. godine nije postojalo “ostalih poslovnih prihoda”. Bilo ih je tacno 34,49 miliona EUR. Tada su obuhvatali:
Prihodi od refundacije karata – Covid 19 – 14,1 miliona EUR
Prihodi od refundacije stete – Covid 19 – 14,42 miliona EUR
Prihodi od zakupa nepokretnosi – 1,4 miliona EUR
Specijalizovane usluge u vazdusnom saobracaju – 4,56 miliona EUR
Drugi poslovni prihodi – 392 EUR
Ne nije. Po ovoj osnovi koju smo mi napali niti je objašnjeno što to znači, niti je bilo prošle godine. Postavili smo pitanje o tome Air Serbiji.
Specijalne usluge su posebna stavka što smo takošer postavili kao pitanje Air Serbiji.
Navedite koja tacno stavka nije bila 2021. godine. Bila je stavka pod nazivom “ostali poslovni prihodi” i iznosila je 34,49 EUR.
Iznosila je 34 EUR? U izvještaju tako ne piše.
34,49 miliona EUR, pardon.
U izvještaju tako ne piše.
Pise u izvestaju tako. Zasto niste objavili sliku isecka iz izvestaja koju sam okacio?
U dijelu izvještaja (statistički izvještaj) tako ne piše.
Otvorite statistički izvještaj, idite na stavku X. “DRUGI PRIHODI” i vidjet ćete da ima u 2022. 1.030.273.000 dinara, a u 2021. nula dinara. Evo vam link:
file:///C:/Users/ALEN/Downloads/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-1.pdf
A zasto onda u bilansu uspeha, kao i u napomenama, stoji da je 2021. godine bilo 4.046.241.000 dinara “Ostalih poslovnih prihoda”, dok za 2022. godinu stoji da ih je bilo 1.030.273.000 dinara?
Evo Vam link, pa Vi meni to objasnite:
https://fin.apr.gov.rs/JavnaPretraga/Home/DownloadDocumentFile?barcode=7100173175505&xrnd=541D2BA82BAA2116797485B2214369B686FA4CC2
Pritom ste meni okacili link koji ne mogu da otvorim, jer je to path sa Vaseg racunara, a ne internet link. Evo Vama pravi link, pa Vi objasnite.
Evo i slika gde se vidi da je ostalih prihoda bilo i 2021. godine:
https://i.postimg.cc/nhG1sWB5/Screenshot-2023-05-25-at-12-48-48-PM.png
Evo i napomena gde se taksativno navodi sta cini ostale prihode:
https://i.postimg.cc/FKcNgjF2/Screenshot-2023-05-25-at-12-49-47-PM.png
Kako su onda po vama dokuementi različiti. Jeste vidjeli moj link i statistički izvještaj gdje piše nula za 2021. Kako to objašnjavate?
Nisam video Vas link jer na njega ne mogu uci. Okacili ste path iz Vaseg Downloads foldera, a ne link ka sajtu APR-a.
Ma vrlo jednostavno otiđite na izvješteje i uđite u statistički izvještaj.
Statistički izveštaj ≠ Bilans uspeha
Čitajte bilans uspeha i napomene uz FI, tamo ćete se lakše snaći od statističkoj izveštaja koji je prilično bezveze obrazac.
Pa ako je bezveze može se razlikovati od drugih dokumenata izvješća?
Nije Vam palo na pamet da Specijalizovane usluge predstavljaju PSO?! Majko mila…
Nije mi palo na pamet, niti je to taj iznos novaca. Vidjet ćemo što će odgovoriti kompanija.
Не верујем да ће одговорити
Do sada su mi uvjijek odgovarali. Ako ovaj puta neće i to je odgovor i vrlo indikativno.
Zavjera, naravno. Što drugo može biti.
Ma ne. Ali ako ne odgovore onda nešto skrivaju.
Alene,
Kao što je prethodni komentator napisao, ostali poslovni prihodi su postojali i prošle godine:
2022: RSD 1.030 milijardi
2021: RSD 4.046 milijardi
Takođe, kao što je napisao, u napomeni 6 je dat breakdown ostalih prihoda.
Nisam vidio da s ostali prihodi objašnjeni, evo provjerit ću ponovo. 2021. nije bilo ostalih prihoda. Bila je nula.
Nije bilo 0, bili su RSD 4 milijarde – pozicija 1011 u bilansu uspeha.
Odgovorio sam na ovo. Imate linkove.
Gde ih je Marko onda video, pojavili se u međuvremenu? To što ih vi niste videli ne znaci da ih nije bilo.
Evo provjerio sam. U glavni 6 nema objašnjene druge poslovne prihode. Tamo piše da je manji dio prihodi od zakupa nepokretnosti, a ogroman dio “specijalizovane usluge u vazdušnom saobraćaju”. Dakle i opet nije objašnjeno.
Objasnjeni su:
https://i.postimg.cc/FKcNgjF2/Screenshot-2023-05-25-at-12-49-47-PM.png
Kako je to objašnjeno, pobogu. Što su te specijalne usluge. I zašto u statističkom izvještaju piše 0 dinara u 2021. Kako ta dva dokumenta mogu biti različita?
Ne bih znao zasto pise drugacije u statistickom izvestaju, to je dobro pitanje i tu se slazemo.
Pa to i je glavno pitanje. Što tu ne valja?
Došlo je do promene u knjiženju – prihodi od zakupa nepokretnosti i “specijalizovane usluge u aviosabraćaju” su prebačeni sa grupe računa 640 (subvencije) na grupu 65 (drugi prihodi). Prihodi po oba ova osnova su postojali i u 2021 ali su bili umanjeni (6 EURmn u 2021 naspram 8.8 EURmn u 2022).
U statističkom izveštaju, međutim, te dve stavke su u 2021 bile grupisane na računu 640. U samom bilansu stanja su grupe 64 i 65 grupisane zajedno u Ostali poslovni prihodi. Napomene uz finansijski izveštaj daju jasniji pregled na strani 34 koja dodatno objašnjava bilans uspeha (income statement).
Link za izveštaj:
https://fin.apr.gov.rs/JavnaPretraga/Home/DownloadDocumentFile?barcode=7100171824597&xrnd=206043F4BA452BF483CE069522E54E21956D623E
Stavka u pitanju:
https://ibb.co/RY8NC4y
I dalje nije jasno šta je tačno pod stavkom specijalizovanih usluga u aviosabraćaju, pošto je prevelika da bi obuhvatila isključivo subvencije aerodroma u Nišu, ali je jasno da ovo nije novonastali prihod.
vidjet ćemo što na to kaže kompanija.
Znate kada kompanija promijeni naćin knjiženja spram prošle godine onda to postavlja dodatna pitanja.