autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Tuzla
Na ovom portalu se razvila teorija da Zagreb ima daleko najveći postotak sezonskih linija spram cjelogodišnjih. I to nije baš tako. Ovaj članak je u obzir uzeo sve linije, redovne i chartere, poglavito što charteri u nekim tržištima stvaraju vrlo velik postotak putnika tamošnjih prijevoznika, koje i ti prijevoznici i same zračne luke toliko ponosno ubacuju u svoje respektabilne brojke putnika. Pa ako ih se koristi za marketinške svrhe broja putnika, onda ih se nikako ne smije izostaviti i u brojanju linija. Da je drugačije to bi bili dvostruki kriteriji. Konačno, to jesu putnici. Da nema tih chartera oni bi koristili redovne linije. Uostalom, Air Serbia sve više chartere pretvara u redovne linije i niz sadašnjih chartera će slijedeće godine postati redovne linije. U tom kontekstu stanje je slijedeće:
- Mostar nema cjelogodišnjih, ali ima 7 sezonskih linija ili 100% sezonskih linija
- Morava 1 cjelogodišnja i 2 sezonske linije ili 66,7% sezonskih linija
- Ohrid 6 cjelogodišnjih i 11 sezonskih linija 64,7% sezonskih linija
- Sarajevo 15 cjelogodišnjih i 17 sezonskih linija ili 53,1% sezonskih linija
- Osijek 4 cjelogodišnje i 3 sezonske linije ili 42,9% sezonskih linija
- Ljubljana 24 cjelogodišnjih linija i 16 sezonskih linija ili 40,0% sezonskih linija
- Podgorica 26 cjelogodišnjih i 17 sezonskih linija ili 39,5% sezonskih linija
- Niš 14 cjelogodišnjih i 7 sezonskih linija ili 33,3% sezonskih linija
- Beograd 86 cjelogodišnjih i 34 sezonskih linija ili 28,3% sezonskih linija
- Zagreb 53 cjelogodišnje linije i 20 sezonskih linija ili 27,4% sezonskih linija
- Priština 50 cjelogodišnjih i 14 sezonskih linija ili 21,9% sezonskih linija
- Banja Luka 14 cjelogodišnjih i 3 sezonske linije ili 17,7% sezonskih linija
- Tuzla 14 cjelogodišnjih i 2 sezonske linije 12,5% sezonskih linija
- Skopje 44 cjelogodišnjih i 6 sezonskih ili 12,0% sezonskih linija
Dakle daleko je od istine da je Zagreb najlošiji od kontinentalnih zračnih luka po postotku sezonskih linija. Upravo suprotno Zagreb je u donjem dijelu tablice, na 10. mjestu od 14 zračnih luka. Niz zračnih luka ima daleko veći postotak sezonskih linija, a to ima čak i Beograd.
Letališče v Ljubljani okreva po dvojnem udarcu: stečaju Adrie Airways in pandemični krizi. Število potnikov, povezav in prevoznikov raste, če ne bo večjih pretresov, bodo letos poskrbeli za 1,2 milijona potnikov, lani pa jih je bilo, za primerjavo, 970 tisoč. Spomnimo, pred covidom je potovalo okoli 1,7 milijona potnikov.
Letališča po Evropi okrevajo po pandemiji. Nekatera so predpandemično raven že presegla, druga se borijo za vsakega potnika. Letališče Jožeta Pučnika tekmuje v tekmi regionalnih letališč severne Italije, Zagreba, tudi Celovca. Število potnikov raste.
Sve to stoji što govorite, ali na koncu Ljubljana je pala sa nedavno 7. (prije 3.) na 11 mjesto, po svim parametrima je zadnja u Europi. Potpuno nepotrebno i krajnje neprihvatljivo. I produkt loših odluka slovenskih vlasti.
TZL
WIZZ u 17:25 za MEMMINGEN
RYANAIR u 17:30 za MEMMINGEN
Avioni idu jedan za drugim kao busevi kakvi
Da da
Ono sto se ne pominje to je profil sezonskih linija.
Cak iako uzmemo u obzir chartere (za koje kompanija nema uticaj u biranju – osim ako neki ne odbije) vidi se jako bitna razlika.
Po danasnjoj kolumni tu se sve zbraja pa vidimo da su iz Beograda letovi do Antalije, Hurgade, Santorinija, Lamecija-Terme, Majorke, te Barija, Rijeke, Pule, Splita, Dubrovnika itd. Retko koja je primarna ili sekundarna destinacija. Sve su prave leisure.
Sa druge strane u slucaju Zagreba ima sezonske letove Iberia do Madrida, Finnair do Helsinkija, Air Transat do Toronta, TAP do Lisabona (Lisabon jeste na moru ali spada u sekundarne).
Zbog toga se nigde u tekstu i ne spominje o kojim se linijama radi.
I sta na nam kraju sve to govori?
Beograd ima sezonske linije skoro 90% ka moru i leisure su. Zagreb ima primarne i sekundarne.
Dakle Zagreb tek treba te da „pretvori“ u celogodisnje pa tek onda da ima neke prave leisure. Nema ih…
Btw. danas je 23.01. a Zagreb ima doslovno 0 (brojevima:NULA) novih linija.
Makar da je neka nova sezonska do Hurgade ili Antalije. Ali ni to.
Da, Zagreb nema ni jedne nove linije. I o tome smo naveliko pisali u posljednjoj analizi.
Kako to mislite da Beograd nema sezonskih linija prema glavnim aerodromima Europe. A što su linije Air Francea prema Parizu, airBaltica prema Rigi, Eurowings za Stuttgart i Dusseldorf…?
Lepo sam napisao da su skoro 90% ka moru i da su leisure za razliku od Zagreba gde su 90% primarne i sekundarne. Jos kada se te kompanije povuku sa tih linija bukvalno ih nema na spisku.
U tih 10% u Beogradu spadaju Air France, airBaltica i Eurowings… Jos kad se pogleda broj letova i frekvencije (posto racunate i chartere) ta brojka je i manja od 10% od ukupnog broja letova. Pa samo ka Antaliji je cca. 30-35 letova nedeljno a to je mnogo vise nego Air France, EW, airBaltic i ostali zajedno.
Zato i kazem (po vasoj teoriji) da su sezonske linije u Beogradu leisure, one ka moru, ka odmaralistima dok su one u Zagrebu gotovo 90% (mozda i vise) primarne i sekundarne.
I da, kad maknemo chartere Zagreb ima najveci % sezonskih linija i to uglavnom legacy kompanija ka primarnim i sekundarnim aerodromima. Narocito kad uzmemo vaznost tih kompanija jer se u dobar deo godine gubi prisustvo Iberie, Finnair-a, TAP-a…
Ma kojih crnih 90%. Dakle sezonske linije iz Zagreba:
primarne i sekundarne destinacije: Toronto, Barcelona, Dublin, Dusseldorf, Helsinki, Madrid, Lisabon
charteri, leisure i ostale destinacije: Brač, Tel Aviv. Antalya, Bratislava, Brindisi, Krf, Malmo, Solun,
Dakle manje od 50%. I pritom su Barcelona i Lisabon zapravo leisure destinacija, a Tel Aviv, Dusseldorf i Dublin dijaspora destinacija.
Ma koja Antalija iz Zagreba? Za ovu godinu imate sezonsku do Antalije? Ko je prevoznik? Gde to moze da se vidi?
Zar Malme, Bratislava i Diseldorf nisu celogodisnje?
Drugo, Malme i Bratislava su sve samo ne leisure. Kakav crni leisure.
Inace vidim da se ovde spominje da je moguce kupiti P2P kartu BEG-AYT preko agencije ili bilo koju drugu charter liniju je nemoguce!
Ne postoji apsolutno nikakv nacin da kupite P2P na carterima. Jednostavno JU nema prave da prevozi putnike na taj nacin niti agencija sme da proda. Samo paket.
To stoji striktno u ugovoru sa agencijama i nije to bahacenje ili sprecavanje Air Serbia prema agencijama vec im i Turska, Egipat ili bilo ko drugi striktnim ugovorima zabranjuje takvu prodaju.
Nema sanse da usetate u Big Blue ili u bilo koju agenciju i kupite P2P kako ste zamislili. Mozda u Bosni, RS, CG ili Hrvatskoj mozete – tu vec ne znam kako to funkcionise. U Srbiji nema sanse. Preko agencije mogu da se kupe samo karte na redovnim linijama kao sto ce biti ove godine za Izmir, Palermo, Majorku itd.
Da, za Antalyu leti freebird. Letio je i ove zime.
Tko je rekao da su Bratislava i Malmo leisure linije? Gdje ste to pročitali. Tamo piše: “Charter, leisure i OSTALE LINIJE”.
Iskreno ne znam jel na kojoj konrketnoj liniji moguća kupnja samo karata preko neke od agnecija, ali to jest uobičajna praksa u svijetu. Vjerujem da je i u Srbiji bar preko nekih agencija. Ako Turska ili Egipat tako što zabranjuju Grčka i druge EU zemlje to sigurno ne zabranjuju.
Na Freebird-ovom sajtu se ne mogu kupiti karte za letove ZAG-AYT. Tih letova nema u rasporedu trenutno, ni za leto, ni tokom zime.
Kad vec pitate o kupovini karata u agencijama za charter letove, ali bez aranzmana za letovanje, znajte da to nije praksa kod agencija u Srbiji. Po pravilu se karte na tim letovima ne daju u slobodnu prodaju, vec moraju da idu zajedno sa hotelom. Na molbu je moguce isto dobiti, ali nije praksa. Tako da, charteri Air Serbie su prilicno nedostupni ljudima koji ne zele da putuju preko agencija. Sorry, ali tako stoje stvari.
Logicno.
Pa zar agencije ne bi reklamirale BEG-AYT ili BEG-SSH ili BEG-SUF?
U Srbiji je nemoguce kupite P2P na carterima.
Sad je malo prije čitatelj rekao da kao izuzetak to jest moguće.
Izuzetak uz pisanu molbu o kojoj ce odluciti ‘ljudi na visim pozicijama’. Dakle, to je jako redak izuzetak, skoro pa nemoguc zbog ugovora izmedju JU i agencija.
Ovim Vam je dokazano da charteri Air Serbie nisu u slobodnoj prodaji i da nisu dostupni svima, pa nije u redu da te linije brojite u linije Air Serbie. I sada Vam pada u vodu ceo clanak i ovi procenti koji vise nisu tacni jer nisu svi letovi komercijalno i transparentno dostupni svima.
Pa kako nisu. Čak i da je opcija charter+hotel i opet su dostupni svima. Eto ja upravo razmišljam da platim ljetni godišnji preko Kontikija.
Vi slobodno idite preko Kontikija i lepo se provedite u svom resortu.
Ali ja ne zelim da idem preko Kontikija, na primer imam prijatelja u Antaliji koji ima stan i odseo bih kod njega. Zelim samo let, nemam direktan let, ne mogu kupiti kartu na charteru, stoga meni taj let nije dostupan. Mogu jedino preko Istanbula/Ankare/Izmira.
OK, šteta za vas.
Čudna praksa. No, i opet tko želi može kupiti chareter sa hotelom (a eto i bez njega kao izuzetak).
Ocito ne razumete. U Srbiji je to moguce samo na pisani zahtev agenciji, i to samo ako oni odobre tu molbu. Licno sam pitao jer sam proslog leta. Receno mi je da nemaju tu praksu jer oni zakupljuju avione po ceni po sedistu koja je niza od trzisne, a popust dobijaju na kolicinu i da u ugovoru sa Air Serbiom imaju klauzulu da ne smeju to da rade. Receno mi je takodje da ukoliko zelim mogu da posaljem pisanu molbu, pa ce o tome odluciti ‘ljudi na visim pozicijama’. Dakle, gotovo je nemoguce kupiti takve karte!
Čudno jako.
Koliko je to leteo Freebird? Par puta organizovala neka agencija koja je mogla i OU da plati.
Ne postoji sansa da kupite P2P kartu na carterima. Samo paket aranzman.
Pa bas je to i poenta. Charter zakupljuje agencija prema svojim potrebama i ti letovi varijaju u frekvencijama. Nisu stalni, a evo vidimo i da je nemoguce kupiti kartu za let AYT-ZAG Freebirdom. Dakle, ceo tekst pada u vodu.
Polako. Prerano je još za Freebird. Činjenica je da je on letio prošle godine i da je za sada u planu da leti iduće.
Gde je u planu? Gde mogu videti taj plan?
U planu ZL Zagreb. Vi ga ne možete vidjeti.
Kolika je cena bila tih letova Freebird? Koliko puta je obavljen let? Na saci jedne ruke stane.
A da? Na šake jedne ruke? Ako vi tako kažete
Sta je RS?
Republika Srbija
Aludira na drzave izuzev Srbije u kojima ne zna kako stvari funkcionisu, pa mi nije jasno kako je stavio RS u to, pomislih mozda je mislio na Sloveniju 🙂
Stvarno ne znam što je čitatelj mislio.
RS=Republika Slovenija?
A zašto ovakve rasprave ne vodite u komentarima, a za vesti i analize ipak ostavite statistike koje imaju smisla?
A ova statistika nema smisla?
Nikakvog. Sezonalnost podrazumeva da znamo i broj frekvencija, broj putnika, pad novembar vs. oktobar i tako dalje. Ovo je početak analize, ne analiza.
I te kako ima. Ovaj članak ima svog smisla. O broju letova smo pisali već odavno u dvije posebne analize.
Pa koji je smisao (osim da odgovorite komentatoru)?
Kao i svaki članak. Da iznese neke informacije koje čitatelji nisu znali, da iznese neke stavove, da obznani neke sustavne činenice, da analizira neke pojava i da potakne na kontsruktivnu raspravu…
1. Stvarno nije jasno kako mozete da poredite sve ove aerodrome. Kada sam izneo podatak o broju sezonskih linija, jasno sam bio naveo da su u razmatranje uzeti samo VECI KONTINENTALNI aerodromi regije. Tu spadaju BEG, ZAG, SKP. Svi ostali imaju ispod 50 linija i to stvara pogresnu procentualnu sliku.
2. Ne mozete racunati chartere u broj linija jer oni nisu komercijalni, tj. karte nisu u slobodnoj prodaji. Takodje, oni varijaraju iz godine u godinu, kako u destinacijama, tako i u frekvencijama. Iz tog razloga, jedino relevantno je brojati REDOVNE linije. Naravno da ce ti prevoznici i aerodromi brojati putnike na charterima jer im svakako donose novac, ali se ne broje u linije jer nisu svima dostupne. Isto kao sto kada objavljujete nove linije, nikada ne objavljujete nove chartere, vec samo redovne linije.
3. Beograd ima 105 redovnih celogodisnjih linija, a ne 86. Zbog cega ste toliko smanjili broj, da biste mu podigli procenat?? To je obmanjivanje javnosti. Podaci su javno dostupni!
PRAVE BROJKE:
BEG, ZAG, SKP – REDOVNE LINIJE:
ZAG – 19 redovnih sezonskih, 53 redovnih celogodisnjih -> 26,38%
BEG – 25 redovnih sezonskih, 105 redovnih celogodisnjih ->19,23%
Dekle, ne mogu se računati charteri, ali zato aerodromi i avio kompanije bez imalo proglema putnike charetera uračunavaju u broj putnika i onda to marketinški naglašavaju. A gdje je tu logika? Jesu to linije? Jesu. Jel one stvaraju putnike? Stvaraju. Kako charteri nisu svima dostupni, pobogu? Pa svatko može platiti i putovati charterom.
Ne znam odakle vama ovakav broj linija, ali mi vodimo vrlo preciznu statistku broja linija o kojoj je objavljena i vrlo precizna analiza. I ova brojka linija stoji. Uzet je broj linija iz VIII. i XII. mjeseca 2022, osim što smo Sarajevu smanjili broj linija koje je izgubio zatvaranjem baze Wizz Aira.
Da broje se jer donose novac, ali to idalje nisu svima dostupni letovi.
Svako moze kupiti kartu za charter? A gde to tacno mogu kupiti kartu za Air Serbijin charter za Antaliju ili Dalaman? Ne mogu na sajtu Air Serbije. Dakle, nisu svima dostupne. Dostupne su samo putnicima koji putuju preko agencija.
Molim da mi navedete sajt preko koga mogu kupiti kartu za let Air Serbiom za Antaliju, ali ne zelim turisticki aranzman, samo kartu. Hvala unapred.
Odakle mi brojevi linija? Sa Wikipedie. Tu su ukljucene i sve do sada najavljene linije za leto.
Postoje dvije vrste chartera:
1. ad hoc koji se ne broje u linije već samo broj putnika koji oni akumuliraju ide u ukupan zbroj putnika dotičnog aerodroma
2. redovan charter. Svojedobno se u tu kategoriju svrstao onaj charter koji je imao najmanje 5 uzastopnih i redovnih rotacija. I ti letovi su se vodili pod linije
Kategorija “charter” kao takva gotovo da je izumrla u normalnom turističkom saobraćaju. Čak više ni veliki turoperatori ne uzimaju kompletne avione u najam već ili uzmu kontingente ili kupuju sjedala na dnevnoj bazi i po dnevnim cijenama. U oba slučajeva karte za “Flight only” se mogu kupiti i preko agencija i kod samog prijevoznika. Izuzetak su redovni charteri koji voze putnike u početne luke za ukrcaj na kruzere. Tipičan primjer za to je let iz FRA i MUC za LRM od kuda polaze krstarenja sa “Mein Schiff” od TUI-ja. Tu se karte ne mogu kupiti. Mali izuzetak je tu Schauinsland sa Sundair koji dio kapaciteta koristi isključivo za vlastite potrebe iako prodaju i “Flight only”.
Ma jasno.
Gdje se moze kupiti charter? U bilo kojoj turističkoj agenciji koja ga prodaje. Majko mila pa to bar niti je problem niti nešto posebno teško 2023. godine. Niz agencija prodaje samo aviokarte na charterima.
Zašto bi pisali sve najavljene linije za ljeto, kada ne znamo koje će od najavljenih linija Air Serbia stvarno i operirati. Sjetimo se prošle godine Ammana i Nice. Bili su najavljeni i nikada se nisu operirali. Zato je bilo daleko logičnije da uzmemo letove koji su ostvareni u ljeto 2022. i sezoneks linije u zimi 2022.
A zasto molit cu lijepo se charteri ne bi racunali? Sam zato sto to ne odgovara vasoj statistici? Zaci ubrajate charetere u broj putnika, bez njih Beograd bi imao puno manje putnika, ali sada kada vam to ne pase sad ih malo ne bi ubrajali u broj letova?
Charter je normalan let, on stvara punitnike, on je sezonalan i on se tek treba ubrajati u ove letove.
A šta u ovoj statistici paše ili ne paše? Odnosno, šta mislite da je dobro, a šta loše, ne mogu da razumem? Za veliku većinu sezonskih linija u našoj regiji alternativa nije da budu celogodišnje nego da ih nema uopšte. Tako da ne znam o čemu pričamo.
Ma jasno. Sezonske linije su realnost svagdje. Ne vidim tu baš nikakvog problema.
Upravo tako.
A sad pogledati koliko od tih linija leti JU, pa onda da se vidi stvarni interes i/ili komercijalna isplativost, a ne Marekovo “pumpanje linija” po direktivi politbiroa. Inace, znamo da Marek sta god je taknuo je pretvorio u “kakicu”, a diktator u nastajanju se razumije u zrakoplovstvo ko Marica u krivi qrac.
Istina u prijašnjim kompanijama gdje je Marek radio nije bio uspješan. No, još nikad nije bio prva violina i imao mogućnost vođenja kompanije, nego je samo provodio odluke šefova kao CFO i ostale funkcije.
Koje sezonske linije JU vidite kao direktivu politbiroa? Zadar, Split, Dubrovnik, Pula? Heraklion, Krf, Kefalonija? O kojim destinacijama pričate konkretno?
Devojčice,oladi malo sa nastupom. Nit su profesorka u školi, niti smo ti mi ucenici. To je bilo prvo. A sta se tice odgovora na tvoje pitanje – ne mislim niti na jednu konkretnu liniju, vec na opcenito pumpanje linija i megalomaniju. Primjer – JU leti totalno nepotrebno na xy odredista u Italiji, sto ne rade daleko veci igraci na daleko vecim trzistima s daleko vecim transferima. Sve to (nazalost) ide u propast vrlo skoro, kao i svi megalomanski projekti (ne samo kod nas/vas, vec i u svijetu). Dok politiku firme vodi osoba koja se razumije u avijaciju kao marica u krivi qrac (pritom ne mislim na Mareka, iako nije ni on neki mag) to nije dobro.
Marko, na ovom portalu nismo na ti. Malo elementarne kulture. Ne možete se obračati nekom sa “ti” ako ga ne poznajete. Ne tjerajte me na sankcije.
Da, “ti” je problem, a “djevojčice” je OK. Ne zameram, to je rečnik ljudi bez argumenata. Broj linija za Italiju nije ušao u Alanovu analizu jer se nije bavio sledećom sezonom. Tako da je još jednom pitanje o čemu pričate? Inače, svakako bolje biti devojčica nego šovinista.
Naravno da je problem i “djevojčica” i te kakav problem.
Alene, kacite se na potpuno krive stvari. Ti-vi je totalno nebitno u kontekstu izljeva gluposti određenih citatelja. Meni je fascinantno da ti ljudi koje mene zovu sovinistom ne daju rec rijec protiv JU i BEG. Ko da iz njihove guze sve sta izađe je cisto zlato. Give me a break. Ako bih bas zelio talasati onda bih pitao da mi se objasni sljedeće: Tesla – roditelji Srbijanskog porijekla, a on rođen u Hrvatskoj te je neupitno Srbin. U redu, postujem i prihvacam, nista sporno. Dapace. Ali onda, Novak Đoković – majka Hrvatica, otac Crnogorac, a on rođen u Srbiji. Ako primjenimo istu logiku i nemamo dvostruke arsine, tada je on ili Hrvat ili Crnogorac. Jel tako? Kako s time, tako i sa JU i BEG – vjecito voda na vlastiti mlin, uvijek najbolji i uvijek drugi krivi za sve. Ljudi dragi, ok je da povremeno kazete – ne, “nasi” su oko ovoga omanuli…
Eto upravo smo otkrili da je i najveći albanski junak Skenderbeg zapravo Srbin. Već se počinjem pitati jesam li i ja Srbin.
Pa nikoliko, čovjek folksdojčer čisti što se i vidi.