Do sada smo se pozabavili povijesti razno-raznih kompanija regije: JAT-a, Croatie Airlines, Adrie, Air Bosne, Trade Aira, Montenegro Airlinesa… No, u regiji se nikada nije pisalo o jednoj kompaniji koja je živjela tek 2 godine, iako je tada bila i te kako važna. JUSTA. Što je bila JUSTA i kako je funkcionirala?
Podataka o JUSTA-i gotovo da i nema. Jako sam teško do njih došao, doslovce sam izokrenuo cijelu regiju da bih dobio neke podatke. No, JUSTA je čista egzotika i zato sam si tvrdoglavo upucao u glavu da ja taj članak napraviti moram.
Ogromna zahvalnost dragom prijatelju Mariju Ragužu, istraživačkom novinaru, zrakoplovnom arhivaru i kolekcionaru, te piscu stručnih knjiga o zrakoplovstvu iz Dubrovnika koji se doslovce ubio da mi pronađe fotografije JUSTA-e među kolegama diljem regije.
Kratka povijest JUSTA-e
Kratka povijest JUSTA-e nije zato što tako traži format članka, nego jer je kompanija radila samo dvije godine, od 1947. do 1949. Ipak u tih dvije godine svašta se nešto dešavalo sa JUSTA-om.
JUSTA je bila jugoslavensko-sovjetsko akcionarsko društvo za civilno zrakoplovstvo. Zapravo to je bio način još jedne kolonizacije Sovjetskog Saveza svojih pulena i komunističkih zemalja nakon 2. svjetskog rata. Jugoslavenske vlasti su već krajem 1944. ozbiljno promišljale što će sa civilnim zrakoplovstvom po kraju rata. S jedne strane vlasti su željele da se oformi JAT, kompanija u vlasništvu Jugoslavija, no Sovjetski Savez je inzistirao da se napravi JUSTA, kompanija koju zajedno drže Sovjetski Savez i Jugoslavija. Već 1945. intenzivno se radi na pokretanju te kompanije.
I da se razumijemo, bila su to turbulentna vremena. Tito još nije siguran hoće li osvojiti vlast u Jugoslaviji nakon rata, Šubašić na sve načine pokušava vratiti ili bar djelomično vratiti predratnu vlast. Šubašić se nada poštenim izborima na kojima će pobijediti Tita. Beogradski sporazumi 1.11.1944. pokazuju kako je Titova vlast bila nestabilna. Naravno, Tito prevarom uspijeva izigrati sporazum sa Šubašićem i preuzeti apsolutnu vlast, uz ogromnu čistku i masovna ubojstva 1945. i 1946. Glave su doslovce padale bez ikakva rezona i temeljem brzinske (par minuta kvazi postupka) odluke nekog malog aparatčika ili nižeg časnika NOB-a (Narodnooslobodilačke vojske). I to tisuće i tisuće glava.
Od 1944. Tito se daleko najviše veže uz Sovjetski Savez. Crvena Armija tijekom 1944. (od 6.9.) ulazi na prostor Jugoslavija i konačno oslobađa Beograd 20.10.1944. Sovjeti su u Jugoslaviji ostali do kraja rata i još neko vrijeme nakon rata. Pritom je Jugoslavija tolerirala i ignorirala njihove „nepodopštine“ poput silovanja lokalnog stanovništva, ubojstva bjelogardejaca i svih ostalih „neprijatelja“, pljačke i drugih krajnje nemoralnih i nezakonitih ponašanja. To se jednostavno desilo nije. Stoga ne treba čuditi da su bespogovorno prihvaćene i ideje poput JUSTA-e.
U tom kontekstu ideja iz 1945. da se oformi Sovjetsko-jugoslavenska kompanija, naišla je na plodno tlo. Za formiranje kompanije trebalo je nešto manje od dvije godine. Aeroput je tijekom njemačke okupacije Jugoslavije izgubio većinu aviona, a preživjela su samo tri aviona sa kojima je kralj pobjegao iz Jugoslavije, te isti završavaju u britanskom ratnom zrakoplovstvu Sjeverne Afrike. Aeroput se 1945. nadao obnoviti operacije u Jugoslaviji, no komunistička vlast je tu ideju spriječila, a ratom osiromašena kompanija je nestala sa poslovne scene.
U jesen 1944. počinju pripreme za obnavljanje zračnog prometa, te se prvi letovi obavljaju avionima Transportne grupe Jugoslavenske armije i sovjetske transportne grupe „Sokolov“. Transportna grupa prevozi ranjenike, sanitetski materijal, hranu u ratom opustošene krajeve i poštu, ali i pokojeg putnika, u prvom redu časnike (oficire) vojske i političare. U to vrijeme Britansko ratno zrakoplovstvo (RAF) je održavalo stalnu liniju Beograd-Bari (Italija), a američko ratno zrakoplovstvo stalnu liniju Beograd-Beč. Konačno je 6.11.1945. uvedena je i prva redovna linija Jugoslovenske armije između Beograda i Praga koja je održavana sa vojnim zrakoplovom Douglas C-47 (vojna varijanta DC-3). 8.4.1946. vojno zrakoplovstvo krenulo je letjeti linije između Beograda i Podgorice, te Beograda i Sarajeva koje su obje letjele tri puta tjedno, 15.4.1946. između Zagreba i Zadra, a 6.5. kreće linija Beograd-Zagreb-Ljubljana, dok 14.5.1946. kreće linija Beograd-Skopje. 9.7. kreće i linija Beograd-Tirana. 1946. prevezeno je 10.086 putnika i 101 tona tereta. Putnici su sjedili na improviziranim sjedalima, nije bilo kabinskog osoblja, putnici su mogli ponijeti 15 kg prtljage, a karte je kontrolirao mehaničar-letač. Zadatak formiranja civilnog zrakoplovstva u poslijeratnoj Jugoslaviji pripao je novooformljenoj Glavnoj upravi civilnog zrakoplovnog prometa (oformljena 22.2.1946.).
JUSTA je konačno oformljena 1.2.1947, a prvi let je imala u ljeto 1947. Sovjeti su uložili avione, dijelove i tehnička sredstva, a FNRJ (Federativna Narodna Republika Jugoslavija) aerodrome i infrastrukturu. JUSTA je imala hub u Beogradu, na Zemunskom aerodromu. Prve linije su bile prema Zagrebu i Sarajevu.
JUSTA nije bila jedina takva kompanija u Istočnom bloku. Sovjetski Savez je na isti način isforsirao mađarsku kompaniju Maszovlet (Magyar-Szovjet Polgari Légiforgalmi Részvénytársaság), tj. Mađarko-sovjetsko civilno zrakoplovno dioničko društvo. Kompanija je osnovana 29.3.1946. i trajala je do 25.11.1954. kada je iz nje oformljen Malev. Kompanije je u floti imala sovjetske Lisunov Li-2. U Rumunjskoj je osnovan TARS (Transporturi Aeriene Romano-Sovietice), zajednička kompanija Rumunjske i Sovjetskog saveza. Kompanija je oformljena 1.2.1946. i trajala je do 18.9.1954. kada je oformljen TAROM. TARS je letio a Lisunovima Li-2. U Bugarskoj je oformljen BVS, Bulgarske Vazdusne Sobsternice 29.6.1947. koji je 1949. prebačen u TABSO i operirao je do 1954. kada je iz njega napravljen Balkan Bulgaria Airlines. I TABSO je letio a Lisunovima Li-2. U Litvi, Latviji, Estoniji, Bjelorusiji, Ukrajini i drugim državama nije bilo ovakvih kompanije jer su one bile dio Sovjetskog Saveza i tamo je letio Aeroflot. U Poljskoj i Čehoslovačkoj nije bilo takvih kompanija jer su one obnovila prijeratne jake kompanije LOT i ČSA. I ove kompanije su nakon 1945. letjela sovjetske avione.
Ono što je vrlo značajno je da je JUSTA bila preferirana spram JAT-a koji je osnovan 1.4.1947. kao isključivo jugoslavenska kompanija bez utjecaja Sovjetskog saveza, s tri C-47 Dakote i tri Junkersa Ju-52, koji su prepravljeni za prijevoz putnika. Već krajem 1947. JAT ima tri Junkeras Ju-52 i osam Douglasa DC-3. Te 1947. JAT je letio na linijama Beograd-Zagreb-Ljubljana, Beograd-Titograd (Podgorica), Beograd-Zadar-Zagreb, Beograd-Sarajevo, Zagreb-Sarajevo, Beograd-Tirana, Beograd-Bukurešt, Beograd-Zagreb-Ljubljana-Prag-Varšava. To znači da je od 1947. do 1949. Jugoslavija imala dvije kompanije. JUSTA je kao preferirana kompanija imala pravo prva pokretati domaće i inozemne linije, i JAT je otvarao tek one linije koje JUSTA nije htjela ili gdje mu je JUSTA to dozvolila. JUSTA je bila vlasnik i svih aerodroma u komunističkoj Jugoslaviji. JUSTA je odlučivala i o cijenama karta te redovima letanje, kako svojima, tako i onih JAT-a. Stoga je jasno da su Sovjeti isforsirali da JUSTA bude glavna kompanija u Jugoslaviji i tolerirali postojanje JAT-a.
No, JUSTA nije imala dovoljno aviona. Po osnivanju je dobila tek četiri putnička Lisunov Li-2P i dva cargo Lisunov Li-2T aviona. Stoga kompanija nije uspjela pokrenuti sve linije koje je planirala i nije se postavila kao dominantna 1947. godine već je to bio JAT. Naime, JAT je 1947. prevezao 26.423 putnika i 89,5 tona carga, a JUSTA tek 6294 putnika i 77,0 tona carga.
No, tijekom 1948. JUSTA dobiva dodatne Lisunove Li-2, njih 12 (10 putničkih i ostala su 2 cargo, no jedan Li-2P je izgubljen u nesreći) kao pomoć SSSR-a (YU-BAA, BAB, BAC, BAD, BAE, BAF, BAG, BAH, BAI, BAJ, BAR i BAP) te uspijeva prevesti 14.117 putnika dok je JAT prevezao manje, 13.612 putnika, pola manje nego 1947. Ovo je bio jasan pokazatelj ogromnog preferiranja JUSTA-e i političkog utjecaja na zračni promet. Jednostavno Sovjeti su forsirali JUSTA-u pod svaku cijenu, pa čak i kroz ukupno smanjenje broja putnika. Da bi JUSTA imala više putnika 1948. je u Jugoslaviji bilo tek 27.729 putnika, dok je ratom više uništene 1946. godine prije bilo 32.717 putnika. Skoro 5000 manje. Što reći?
Te 1948. JAT je otvorio liniju Zagreb-Rijeka-Ljubljana. 1948. JAT i JUSTA, su uz ČSA i Aeroflot sudjelovali na konferenciji zrakoplovnih poduzeća narodno-demokratskih zemalja u Pragu. 1948. JAT izbacuje iz flote Junkerese Ju-52.
Na koncu 1949. Tito se politički usprotivio Staljinu i Sovjetskom savezu, te Informbirou koji je bio potpuno pod utjecajem Sovjetskog Saveza. Iako je sve tinjalo još od kraja 1948, situacije je postala ozbiljna 27.3. kada je Staljin poslao pismo u kojem proglašava Tita, Kardelja, Đilasa, Kidriča, Rankovića i ostale komuniste za upitne marksiste, te ih naziva protusovjetskim i antikomunističkim elementima i ozbiljno se prijeti. Staljin se nadao svrgnuti Tita, te na čelo KPJ postaviti Žujovića, a za premijera Hebranga (1949. ubijen od strane Tita). 12.4. Tito šalje pismo Staljinu u kome tvrdi da je Sovjetski savez ima pogrešne informacije, no Staljin 3.5. odbacuje taj stav i još žešće napada Tita. Tito odbija otići na Informbiro sastanak u Bukurešt gdje se trebao konfrontirati sa Staljinom. U idućim danima situacija je bila na rubu eskalacije, očekivao se napad Sovjetskog Saveza na Jugoslaviju, a Tito je u samo par dana energično i ekstremno grubo raskrstio sa staljinistima u Jugoslaviji. Ljudi koji su samo par dana prije bili politički vrh, sada su postali državni neprijatelji broj 1. Niz ih je pobijen, većina je završila na Golom otoku (oformljen 9.7.1949.) ili drugim najgorim zatvorima u Jugoslaviji. Preko 50.000 ljudi je ubijeno, poslano na robiju ili težak fizički rad. Iste te 1949. SAD podržava sukob sa Staljinom i daju veliku pozajmicu Jugoslaviji. 1949. zbog sukoba sa Staljinom JAT ukida sve linije prema Istočnom bloku, no zato otvara 24.8.1949. prvu liniju na zapad: Beograd-Zagreb-Zurich, a 21.3.1950. i Beograd-Zagreb-Minhen-Frankfurt.
Istim je hitno, 1.4.1949. JUSTA prekinula sve operacije. Na koncu je JUSTA i formalno ukinuta 2.9.1949. politički, kako je i nastala. JAT je na ovome i te kako profitirao i potpuno preuzeo sav zračni promet Jugoslavije, te aerodrome, operativu, pilote, mehaničare i sve infrastrukturu JUSTA-a. No, Lisunovi Li-2 nisu otišli u JAT nego su se 10. i 11.9.1948. preko Mađarske vratili u SSSR.
Gdje je letjela JUSTA
JUSTA je 1947. letjela na liniji Beograd-Titograd, Beograd-Sarajevo, Beograd-Zadar-Zagreb, te Beograd-Bukurešt. 1948. broj linija se povećava, ali danas nije poznato na kojim je linijama letjela JUSTA te godine, osim što se zna da su pokrenuli letove za Sofiju. Naravno JUSTA je imala suradnju sa nacionalnom kompanijom SSSR-a Aeroflotom na čije se letove prema SSSR-u vezala preko linija za Istočnu Europu (1947. preko Bukurešta, 1948. preko Sofije). Aeroflot je 1947. već imao 1,5 milijuna putnika i svakako je bio važna karika u sustavu JUSTA-e, konačno ona je zato i osnovana.
Iako je JAT letio isključivo sa zapadnim avionima (Ju-52 i C-47 Dakota), JUSTA je isključivo letjela sa Lisunov Li-2P (putnički) i Li-2T (cargo). Kompanija je nabavila 10 Li-2P i 2 Li-2T, no jedan Li-2P je izgubljen u nesreći 1947. Li-2 je avion rađen po licenci na platformi Douglasa DC-3. Rusija je počela proizvoditi ovaj avion 1939. godine nakon što su dvije i pol godine ruski stručnjaci proveli u SAD-u na izučavanju DC-3. Aeroflot je operirao Li-2 još prije 2. svjetskog rata, no većina ovih aviona je po izbijanju sukoba između Rusije i Njemačke prebačena u vojnu službu, a sa manjim brojem je Aeroflot operirao letove za vojsku, te letove u neokupiranom teritoriju SSSR-a. Do 1952. godine 4937 Li-2 je proizvedeno, a avion se operirao još 1980-tih u Kini i Vijetnamu. Avion je imao posadu od 4 osobe (5-6 Li-2T), mogao je prevesti 24 putnika, bio je dug 19,7 metara, imao je raspon krila 28,8 metara MTOW je bio 11.280 kg (prazan je težio 7700 kg), letio je maksimalnom brzinom od 280 km/h i krstario sa 245 km/h, na visini od 5600 metara, uz dolet od 2500 km.
Civilni putnički Li-2P koji je operirala JUSTA se počeo proizvoditi 1945, a iste te godine se počeo proizvoditi i cargo Li-2T. Civilni Li-2 su operirani u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj, SSSR-u, Kini, Sjevernoj Koreji, Vijetnamu i Jugoslaviji.
Zrakoplovna statistika od 1946. do ukidanja JUSTA-e je bila:
Kao što vidimo politički je promet 1948. smanjen po svim kriterijima u usporedbi sa 1947. kako bi se preferirala JUSTA iako je broj aviona značajno povećan (7 aviona više). 1949. ukidanjem JUSTA-e i sankcijama Informbiroa, te ukidanjem letova za Istočni blok brojke su još nešto pale u broju aviona i svim parametrima, osim broja, dužine i sati letova. No, već 1950. JAT je ozbiljno profitirao i brojke su daleko bolje nego prethodnih godina.
U svojoj kratkoj povijesti JUSTA je imala i jednu vrlo ozbiljnu nesreću. 27.11.1947. let 247 sa Lisunovim Li-2P (YU-BAD) je udario u planinu Rumija, blizu Podgorice (Crna Gora) zbog snježne oluje. U nesreći su poginule 23 osobe.
Nakon što je JUSTA ukinuta Lisunov Li-2 su prebačeni u SSSR preko Mađarske. Jugoslavensko ratno zrakoplovstvo je imalo nešto ovih aviona koji su od 1953. do 1961. modernizirani, u njih su ugrađeni motori Pratt & Whitney R-1830 (koji su inače ugrađivani u C-47 Dakota) te je avion dobio oznaku Lisunov Li-3. U službi u Jugoslavenskom ratnom zrakoplovstvu ovi avioni su bili do 1970. kada su ih zamijenili Antonovi An-26.
Foto: C.Janić via O. Petrović osim posljednje fotografije koja je Fotocentar JNA
Pozdrav čitateljima iz Štipa (Makedonija) gdje je ovaj članak napisan.
Super članak, negde sam pročitao za JUSTA,ali ovoliko detalja nisam imao pojma. Svaka čast!
Zanimljivo je da je DC-3 Dakota jedini avion koji je korišćen u Drugom svetskom ratu od oba pakta.
Postojala je i njegova japanska verzija, pored sovjetske.
Hvala
Nisam pojma imao za ovu kompaniju. Jako zgodne informacije. Velke čestitke za članak.
Hvala
Odlican clanak Alen. Svaka cast i veliko hvala. Nadam se jos takvih clanaka.
Molim. I hvala vama na pohvalama.
Свака част на врхунском раду. Браво
Hvala.
Гарантујем вам да ће вам овај чланак једног дана, када будете свирали крај, бити најомиљенији.
Moguće.
Alen hvala puno za clanak. Jako zanimljivu. Jedva sam i cula za JUSTU, a nisam znala nista o njoj. Bas svaka cast na svim podacima.
Molim
Fakat mega interesantno! Najviše me iznenadila informacija da je Staljin izabrao Hebranga kao Titova nasljednika.
Ma jel moguće da to nisi znao?
Ne, nisam. Taj dio povijesti me nikada nije posebno interesirao..
I to je OK
Svaka cast na clanku Alen. Ni ja nisam znala da je postojala JUSTA. Svaka cast i hvala.
Molim i hvala vama na pohvalama.
Prvi put čujem za Justu a imam 67 godina. Lep članak. Zahvaljujem.
Molim i drugi put.
Извините, кренуло је и дешавало се 1948.-ме.
1951.-ве смо добили помоћ од Американаца.
Zanimljiv članak. Nisam znao ništa o ovoj kompaniji. Izgleda da se sada vraćamo u prošlost samo su metode danas prefinjenije, pa se to sada zove “EU pravila” i “konsolidacija”. Pitajte se i dalje zašto Croacia više brine o feedanju Lufthanse nego o sopstvenom razvoju i zašto su Adria i Malev morali biti ugašeni da ne budu “nelojalna konkurencija” jadnoj i krhkoj Lufthansi. Samo smo sada dovoljno glupi da mislimo kako je to pošteno i “po pravilima” i u tome je najveći uspeh novih gospodara. Kad te porobe nisu te pobedili, oslobodićeš se kad tad, ali kad te ubede sa si slobodan a u stvari si rob, e onda ti nema spasa.
Pa kako možete uspoređivati rusku kompaniju koje je imala potpunu nametnutu dominaciju na tržištu sa EU? Majko mila.
Yrraf je u pravu! Jedina je razlika što su to Sovjeti radili kompletno otvoreno dok se briselska administracija skriva iza floskula te raznih uredbi… O sam si rekao da se da Malevom to nikada ne bi dogodilo da je recimo iz Njemačke.
Stvarno uspoređuješ Sovjetsku vlast i EU?
To što se neko krije iza pravila, vrednosti i ostalih besmislenih floskula ne znači da se u biti ne ponaša isto kao i sila koja je svoju volju nametala direktno. Koliko su Sovjeti bili nametljivi vidimo iz vašeg teksta, posle 10 godina sve te zajedničke aviokompanije su prestale da postoje a države su formirale svoje i zadržale svu infrastrukturu u svojini. Pogledajte malo koliko je nezavisnih kompanija ili aerodroma danas u regiji. Teško da je slučajnost.
Da ali ono je bio dekret zbog kog se izbilo 10 godina (a i nakon toga su još 35 godina morali kupovati Sovjetske avione), a ovo je čisti kapitalizam. Nisi dovoljno sposoban veliki te pojede.
Zamisli ovu situaciju: nakon raspada SSSR-a, Rusija razvija snažnu i nezavisnu avio industriju i stavlja na tržište pouzdane, ekonomične i cijenovno povoljne avione u istoj klasi A320 obitelji… I europske kompanije prepoznavanju kvalitetu tih aviona i počinju ih naručivati. Koliko bi trajalo da EU nametne enormne carine i takse na kupovinu tih aviona a u cilju zaštite Airbusa? I to je kapitalizam? Ili ipak protekcionizam? Meni zaista nije namjera braniti ili čak opravdavati kvazi-komunizam jednog SSSR-a i njegove metode, ali ti želim reći da i unutar EU vlada protekcionizam velikih na uštrb malih. I da sve što nam se prodaje pod tržište u stvari je voda na mlin velikih. Pogledaj malo gdje idu istaknuti političari nakon završetka političke karijere! Svi do jednoga sjede u nekakvim “nadzornim odborima” raznih velikih kompanija i to za masne pare koje ti i ja cijeli život nećemo zaraditi poštenim radom. A ti odbori nisu ništa drugo do legalizacija svih makinacija koje ti koncerni u pozadini rade. Naravno na uštrb malih. Rista, ja sam ne jednom rekao da će Hrvatska u EU onoga časa kada će se iz nje izvući sve što se može, kada se osigura da će veliki EU koncerni moći o svemu odlučivati i kada hrvatske banke (koje to u stvari niti nisu) više neće biti potrebne za pranje novca. I to se dogodilo 2013. … Te mrvice koje Hrvatska dobiva od EU, skupo je već naplaćeno i to nekoliko puta, a i biti će još jako skupo plaćeno. Nema stari moj džabe ni u stare babe…
Pa da se vratimo na zrakoplovstvo. Hvala.
Gospodine Foglaru, odlično zapažanje! A ti odnosi koje opisujete, i te kako se preslikavaju na vazduhoplovstvo.
Sustav u kojem živimo je kapitalizam, u njemu veća riba jede manju – a rijetko koja manja riba uspije narasti dovoljno velika da zaprijeti. Ali recimo Ryan jest narastao od male ribe i nikakva EU pravila ga nije sprečavala u tome. Da li taj sustav ne valja se raspravlja od Aristotela ali činjenica je da nemamo bolji – i sami kažete da svi koji su izašli iz komunizma nisu imali šanse u tržišnoj utakmici, pitam se zašto iz komunizma nisu izašli veliki i snažni?
Croatia je takva kakva jest prvenstveno zahvaljujući vlasti i poltronima koji su tamo postavljeni, okrivljavanje EU ili Lufthanse za poteze uprave je zaista za smijeh. Uostalom dajte umjesto floskula konkretno napišite koja to “EU pravila” su kriva za ovakvo stanje u Croatiji.
Za stanje u OU kriva je samo i apsolutno katastrofalna uprava.
Комесари су комесари…
У Данској су правили анализу закона ЕУ.
Било им је занимљиво како закони ЕУ ограничавају локалну производњу, а некако увек се појаве машине из Немачке које омогућавају даљи рад…
Kakve to ima veze sa zrakoplovstvom?
Uvek mi dobra ta logika “nisi dovoljno sposoban…” Ekonomski sistem u kom firma koja 150 godina posluje na tržištu koje je 10 puta veće i tri puta bogatije treba da bude u “ravnopravnoj tržišnoj utakmici” sa tobom koji si juče isplivao iz komunizma, država ti veličine jednog njihovog grada a industrijska revolucija ti počela za 120 godina zakašnjenja je čista otimačina pa možete ga zamaskirati sa 1000000 zakona i pravila. Da vam uprostim, pojavi se sutra baja 2 metra visok, 5 puta nedeljno u teretani i “dogovori” se sa vama da od danas sve pare stavljate na gomilu vas dvojica i ko taj dan uradi više sklekova uzima sve pare. Ti možeš da jedeš više i da kreneš da treniraš pa da ga jednom pobediš. Samo je pitanje kako da jedeš više i da platiš trening kad ti sve pare po “dogovoru” uzima onaj dvometraš. To ti je savremena ekonomija u Evropi.
„Stvarno uspoređuješ Sovjetsku vlast i EU?”
А ова изјава?
?????
Моја грешка, мислио сам да је у питању „комесарскића” порука.
ЕУ има привилегованих као и СЕВ.
?????
Ima, svakako. Politika SSSR-a i zajednička aviokompanija, politika EU i regulacija vazdušnog saobraćaja. Ne vidite sličnosti?
Nimalo.
ЕУ је савршена превара, која можда и није замишљена у старту да буде превара.
Источноевропске чланице ЕУ су изгубиле више становника и самосталности него икад у историји.
Jako lijepo i profesionalno napisano, Hvala
Hvala vama na pohvalama.
Odlican clanak, obzirom da se o JUSTA-i jako malo pisalo u proslosti
Hvala. Podataka nema nikako.
Rekao bih da je na slici u prvom planu baš nesrećni YU-BAD iako se oznaka baš ne vidi zbog otvorenih vrata ali liči mi da je on.
Moguće.
Na slici jest YU-BAD. Na slici jest Li-2. Ali na slici nije avion JUSTA:
Radi se o slici iz, lako moguće, još 1945, a možda i 1946 kada su avioni Jugoslavenskog vojnog zrakoplovstva obavljali i prijevoz civilnih putnika.
Da se radi o vojnom avionu ukazuje rondela između dva dijela registracije. Avini JUSTA nisu pravno imali veze sa vojskom i nosili su samo civilne oznake.
Mnogi ne raspoznaju ta dva perioda jer se za različite avione istog tipa koristile iste oznake što je zbunjujuće.
U tom periodu prije osnivanja kompanija su korišetene samo oznake YU-BAA do BAF za vojne LI-2. YU-CAA do CAF za vojne JU-52 (i za original Njemačke i za one po licenci napravljene u Francuskoj). Te YU-ABA do ABC za vojne C-47 koji su se pokazali najboljim za prijevoz putnika..
U istoj seriji slika odakle je i ova imaju slike skoro svih tih šest vojnih aviona LI-2 (od 11 koliko ih je vojka na početku imala) sa dodanim civilnim oznakama korištenih za prijevoz putnika.
1945 i 1946 su na zapadu kupovani avioni za prijevoz putnika koji su 1947 bili osnova za JAT uz one nabavljene 1947.
I još jedna zanimljivost. Jugoslavija je Sovjetima pri raskidu ugovora platila vrijednost srušenog YU-BAD (ne ovog na slici)
Stvarno ne znam. Tako sam dobio.
Super zanimljivo! Hvala!!!
Da li to znači da ovaj avion koji je imao oznaku YU-BAD je kasnije preimenovan tj. promenjena mu je oznaka a drugi avion je dobio tu oznaku (koji se srušio)?
To je vojni avion koji je prestao prevoziti civilne putnike i više nije bilo potrebe da koristi civilnu reg.
Za 15 vojnih aviona bile su dodijeljene civilne reg, ali nisu svi vozili putnike u isto vrijeme. Od tih 15 pet ih je kupljeno za prijevoz putnika tijekom 1945. i 1946. te su 1947. postali dio JAT-a. Ostali su nastavili letenje s vojnim oznakama. Do kraja 1947. za JAT je kupljeno ili od UNRE donirano još desetak C-47. Neki su odmah uključeni u promet, a neki su išli u Nizozemski FOKKER na radove prije uključenja u promet, Jednog od njih je tri godine koristila vojska kao 7304 da bi prelaskom u JAT dobio YU-ACB. Jedan je išao na radove u AVIU (tada ČSSR) skupa sa dva pristigla 1946. Kažu da je bio i četvrti C-47, što nije potvrđeno, ali ako jest to je onaj vojni koga su Amerikanci napustili za rata i nije bio u sastavu JAT. Za prelet u tvornicu van zemlje koristio je privremenu reg YU-ABO.
Formiraranje civilne glavne uprave zadužene za civilni zračni promet 1947. uspostavlja se registar i oznake se dodjeljuju za civilne avione od početka.
Tako avioni C-47 adaptirani na DC-3 standard (putnički) dobijaju oznake iz niza YU-ABx
Avioni C-47 koji su bili namjenjeni za prijevoz tereta dobijaju oznake iz niza YU-ACx. Iako i oni voze putnike.
Avioni LI-2 koje koristi kompanija JUSTA dobijaju oznake iz niza YU-BAx, Ti avioni su od 1947. pristizali iz SSSR gdje su se i vratili likvidacijom JUSTE. Osim naravno stradalog YU-BAD.
A tromotorni avioni (JU-52) dobijaju reg iz niza YU-CAx. Kasniji avioni tog tipa (dva u ranim pedesetim) nose oznake iz niza YU-ACx jer su nizovi YU-BAx i YU-CAx dobili drugu namjenu krajem četrdesetih. Prvi za poslovne avione, a drugi za sportske.
Inače LI-2 su se pokazali manje prikladnim za prijevoz putnika, pa su vojni rano prestali to raditi. Jer već 1946 je bilo na rasplaganju na zapadu kupljenih pet aviona. Te tri JU-52 i jedan C-47 koji su iz još za rata napušteni ili zarobljeni, a pripadali su vojnim snagama drugih država.
Koliko su civilne oznake do 1947. bile službene ne znam, jer nije bilo civilne strukture koja bi ih dodijela, ali su bile potrebne da bi vojni avioni sa putnicima mogli letjeti van Jugolavije.
Hvala puno na ovim informacijama. Više nego interesantno.
Odlican clanak za procitati uz jutarnju kavu.
Nisam niti znao da je ikad postojala JUSTA. Hvala na ovako zanimljivim informacijama, uvijek mi bude zanimljivo procitati kako su stvari nekoc funkcionirale u odnosu na danas.
Hvala na pohvalama. Baš sam si dao truda.
Fenomenalan članak
Hvala
Lepo je pročitati kada neko iz Zagreba iznosi objektivne podatke o komunistima.
Uz malu ispravku, Beograd 1945.g. nije bio oslobođen, već okupiran.
A sta se desilo 1945 ako smem pitati. Partizani i Rusi su u Beograd usli u septembru 1944.
Isto tako Beograd je 1943 bio vise bombardovan od strane saveznicke avijacije u odnosu na 6 April 1941
Korekcija u Oktobru ne Septembru
Zašto netko iz Zagreba ne bi iznosio objektivne podatke o Komunistima? Vi smatrate da se svi Zagrepčani svrstavaju na neku drugu stranu?
Kakvo Vi imate mišljenje o Komunistima kada ste izjavili da je 45e Beograd bio okupran,a ne oslobođen? Baš me zanima tko je to onda po Vama oslobodio Beograd i kada.
@anon 08.49: nelogičan komentar namijenjen isključivo provokaciji. Ali sami sebe raskrinkavate u drugoj rečenici. I za vašu informaciju: objektivno ne znači nužno pozitivno.
Zanimljiva historija
Hvala
Odličan članak, svaka čast!
Hvala
Odličan tekst, nisam znao za ovo. Slavi se to Titovo “ne”, a realno bolje da smo tih 40 godina proveli pod ruskom čizmom da malo to oseti narod, druga bi se pesma danas pevala. Ajde Vučiću, budi veći od Tita, vrati NIS Srbima.
Hvala. Jako sam se ubio za ovaj tekst.
Вредело је. Хвала Вам.
Hvala vama.