Dok sam bio klinac, tamo 1989. kada god bi došao u Muzej Vazduhoplovstva, oči su mi bile ogromne, srce još veće. Definitivno jedan od najboljih, ako ne i najbolji, muzej bivše države. Istinski sam uživao svaki puta kada bih ga posjetio.
No, danas je ovaj muzej tek ruina onog što je bio osamdesetih. Eksponati su propali, poglavito oni vanjski, noviji avioni Air Serbie, pa i oni Jat-a stoje na deponiju i nikako da se izlože, muzej nema nikakve vizije, vođenje muzeja je čista stihija. Žalosno. Jesu li Beograd i Srbija premali da vode ovakav muzej? Nedostaje li Jugoslavija da tako nešto opstane? Mora li stanje biti ovako žalosno kakvo je danas?
Ovu analizu napisali smo zajedno ja (Alen Šćuric) i kolega Luka Babić. Prvi dio analize (povijest) napisao je kolega Babić, drugi i treći dio o postavu, te potencijalima i mogućnostima razvoja aerodroma ja.
Kako je muzej nastao (L.Babić)
Jedan od najznačajnijih muzeja u Srbiji, ali i bivšoj Jugoslaviji, te muzej sa jednom od najbogatijih zbirki, svim entuzijastama predstavlja veoma bitnu kariku avijacije naših prostora. Međutim, do stanja Muzeja vazduhoplovstva koje danas pozanjemo se nije stiglo tako glatko i savršeno o čemu nam govori njegova istorija.
Hronika Muzeja vazduhoplovstva počinje još davne 1911. godine (pre sada već 111 godina) u Donjem gradu Kalemegdana. Tada je mladi slovenački konstruktor Edvard Rusjan pokušao let sa beogradskog Kalemegdana sopstvenom letelicom. U tome ga je sprečila košava, koja ga je oborila, te je on pri padu na zemlju i poginuo. Jedan od spasilaca, Bane Nušić (sin Branislava Nušića) tada je sačuvao delove aviona i izložio ih na Donjem gradu. Kasnije, pre njegovog odlaska u Prvi svetski rat, zakleo je majku da čuva delove ovog aviona jer će ,,u budućnosti oni biti važan deo muzeja istorije naše avijacije“. I zaista, posle 43 godine delovi su bili jedni od prvih eksponata Muzeja.
Krajem Prvog svetskog rata, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je otpočelo sakupljanje predmeta kao potencijalnih eksponata muzeja vazduhoplovstva. Delovi tadašnje zbirke bili su izloženi u sklopu Vojnog muzeja na Kalemegdanu. Muzej ima još dva bitna događaja u svojoj međuratnoj istoriji. To su prva izložba vazduhoplova 1925. godine i prva međunarodna izložba vazduhoplovstva koja je održana 1938. u Beogradu. Nažalost, pri bombardovanjima Beograda i tokom Drugog svetskog rata većina prikupljenih eksponata je uništena.
Drugi pokušaj osnivanja Muzeja dogodio se odmah nakon Drugog svetskog rata kada je grupa domaćih konstruktora počela prikupljanje letelica na tadašnjem beogradskom aerodromu. Prikupili su više od 20 aviona među kojima i Junkers Ju 188, Dornier Do 17, Bristol Blenheim Mk1, Kaproni 313. U prikupljanju ih je sprečio načelnik štaba Komande ratnog vazduhoplovstva naredivši da se avioni predaju otpadu i uz reči konstruktorima ,,da se više ne bave glupostima“.
Tek je četvrti pokušaj urodio plodom. Godine 1957. pri Komandi ratnog vazduhoplovstva u Zemunu osnovano je Odeljenje za muzej i istoriju jugoslovenskog vazduhoplovstvo koje je 15.2. iste godine počelo sa radom. Načelnik odeljenja bio je kapetan Dušan Jončić, a prvi kustos Čedomir Janić. Oni su krenuli u prikupljanje predmeta od institucija, škola i veterana, a od 1958. uzeli su učešće u pripremi proslave povodom pedesete godišnjice jugoslovenskog vazduhoplovstva. Povodom ovog učešća, Komanda ratnog vazduhoplovstva dodelila je Muzeju 500m2 na starom beogradskom aerodromu. U tom prostoru 20.5.1960. organizovana je prva izložba.
Zbog ubrzanog širenja Novog Beograda, Muzej je morao da pronađe sebi drugu lokaciju. Novi Beograd se tada proširio toliko da je Aerodrom Beograd izmešten na današnje mesto, a Muzeju Urbanistički zavod nije dao saglasnost za proširenje kapaciteta. U jesen 1966. godine odbor sastavljen od predstavnika vojnog i civilnog vazduhoplovstva pred sobom je imao zadatak da odabere novu lokaciju. Birali su plac između SIV-a (današnja Palata Srbija) i Muzeja savremene umetnosti, Karađorđevog trga u Zemunu i novootvorenog Aerodroma Beograd. Kao što svi to znamo, izabrali su poslednju opciju. Nakon što je određena postavka buduće zgrade muzeja, te postavljeni muzeološki uslovi, raspisan je konkurs za idejno arhitektonsko rešenje nove zgrade Muzeja. Jedan od članova komisije bio je čuveni arhitekta Aleksandar Deroko, a takođe je dogovoreno da 50% troškova snosi Savezna uprava za civilnu vazdušnu plovidbu, a po 25% Jat i Komanda ratnog vazduhoplovstva. Pobednik arhitektonskog konkursa bio je sarajevski arhitekta Ivan Štraus.
U međuvremenu su osoblje i izložba Muzeja preseljeni u Zemun, te su avioni ostavljeni na starom aerodrom postali ugroženi. Oni nisu bili ugroženi samo od zuba vremena i nesavsenih čuvara, već i od pomoćnika komandanta ratnog vazduhoplovstva koji je doveo u pitanje svrhu sakupljanja letelica i velike zbirke i zatražio njenu redukciju. Da bi se izbegla ova velika opasnost, uz dozvolu direktora Aerodroma Beograd, letelice su po hitnom postupku preseljene ispred zgrade terminala Aerodroma (gde je današnja garaža). Ubrzo je shvaćeno da ni ovaj prostor nije adekvatan za letelice, pa je tehnički direktor Jata ponudio da se one presele u prostor Tehnike na aerodromu. Letelice su dobile novi privremeni dom u montažnom hangaru unutar ograde Tehnike, a veliki avioni čuvani su na stajanci Aerodroma.
Radovi na izgradnji počeli su 9. meseca 1975. godine sa rokom završetka od 18 meseci. Međutim, proces izgradnje pretvorio se u Zidanje Skadra na Bojani. Radovi su na kraju trajali 14 godina zbog nedorađenosti projekta, birokratskih, ali najbitnije finansijskih problema. U jednom trenutku se čak razmišljalo o potpunoj obustavi radova zbog finansijske krize. Zanimljiv je način na koji je problem finansija prevaziđen. Naime, Muzej se tada angažovao u filmskoj industriji, odnosno iznajmljivao je svoje eksponate za filmske setove i od toga zaradio 150 hiljada dolara. Takođe, prodati su viškovi muzejske građe i iznajmljen je An-12 bugarskoj kompaniji. Kako bi se dodatno smanjili troškovi u izgradnju se uključila i inženjerija JNA.
Za vreme izgradnje, u toku su bili i zanatski radovi na pripremi letelica za izlaganje. Kustosi su pred sobom imali težak zadatak odabira letelica za stalnu postavku. Tako su odlučujuči faktori bili značaj letelice, ali i njeno stanje. Zbog drugog faktora nisu izloženi jedini sačuvani u svetu Fiat G50, Focke Wulf 190 i domaća jedrilica Meteor. U tom periodu dolazilo je do zamena sa evropskim muzejima radi upotpunjavanja stalne postavke, a takođe su stizale letelice koje su se u to vreme isključivale iz upotrebe, Karavela, Convair (još uvek na travnjaku kod B platforme), DC-3, Mig 21, Galeb G2, Orao i još preko 30 aviona i 25 aviomotora. Sprovedena je i akcija vađenja oborenih aviona tokom Prvog i Drugog svetskog rata iz Dunava, Dojrana i Jadrana. Nakon 32 godine od osnivanja, 21.5.1989. godine svečano je otvorena sadašnja zgrada Muzeja vazduhoplovstva. Brzo po otvaranju, na kome je bilo 10 hiljada građana, strani vazduhoplovni časopisi uvrstili su Muzej među 10 najboljih u svetu.
Usled velike krize početkom devedesetih godina, Muzeju su ponovo uskraćeni prihodi jer su mnoge vazduhoplovne institucije koje su ulagale u njega propale ili prekinule sa proizvodnom delatnošću, a broj posetilaca opao je za čak 80%. Zbog toga, Muzej je opet morao da pronađe alternativne izvore prihoda, te su svoj prostor iznajmljivali zemaljskoj operativi Jata, opet iznajmljivali letelice i prostor filmskoj industriji i upustili su se u prodaju rezervnih delova u inostranstvo. Nakon smirivanja infalcije i rata u Bosni, Muzej se vraća na stari put, pa se 1997. vratio na broj od preko 60 hiljada posetilaca godišnje. Krajem 6. meseca 1996. godine Ministarstvo odbrane dodelilo je u muzejsku građu 65 eksponata oslanjajući se na međunarodne sporazume o smanjenju naoružanja, pa je su u Muzej stigli Galebovi G2 i G4, Jastrebovi J21, Orlovi J22, Migovi 21 koji i dan danas stoje na poljani pored zgrade.
Nova kriza 1999. godine bila je još jedan udarac, ali ono najgore je da je to bio udarac i na bezbednost građe. Nakon što je NATO gađao prazne hangare helikopterske jedinice MUP, te minimalno oštećena zgrada Muzeja, shvaćeno je da se srž izložbene postavke pod hitno mora premestiti. Tako se 11 aviona, 4 jedrilice, 7 aviomotora kao najvredniji eksponati sele u svoj stari dom, stari beogradski aerodrom, u kom je tada bila fabrika IMT. U tom trenutku je bilo neophodno evakuisati i buduće delove izložbe iz vojnih i industrijskih objekata kojima je pretila opasnost. Tada su spašena jedrilica Meteor, avion Lasta, a pogođeni su Mi14, jedan Ka25, dva dvoseda Mig21, hidroavion Utva66, a iz vazduhoplovnog zavoda Moma Stanojlović nije bilo moguće izvući De Havilland Beaver. Kutije sa najvrednijim arhivskim materijalima i fototekom prebačene su u sklonište Arhiva Beograda, a na krovu Muzeja ispisano je slovima od 5m ,,MUSEUM“ kako bi i piloti na 5 000m mogli videti. Najzanimljiviji zadatak kolektiva Muzeja bio je da prikupi ostatke napadnih sredstava agresora, te ih preda vojsci i kasnije uvrsti u svoju zbirku. Tako je muzejska ekipa među prvima stigla u Buđanovce, selo u kom je oboren nevidljivi F117A, a kasnije je svojom Zastavom 101 obišla preko 40 lokacija u zemlji. Na kraju, u deo stalne izložbene postavke uvršteni su oboreni F16, F117A, Predator, AGM 154, Tomahawk.
Nakon smirivanja tenzija u Srbiji, Muzej se vraća na stari kolosek. Broj posetilaca se obnavlja, a takođe se redovno organizuju izložbe u saradnji sa drugim kulturnim institucijama Srbije. Međutim, brojni materijalni, organizacioni, ali i personalni problemi usporili su razvoj ovog bisera vazduhoplovstva. Broj posetilaca je u ponovnom padu, a uprava teško iznalazi finansije za brojne radove koji su bili potrebni na održavanju kompleksnih instalacija na objektu. Uprkos svim problemima, Muzej i dalje izlazi po svetskoj štampanoj literaturi.
Muzej danas ima sličnu situaciju kao ona u periodu pred otvaranje novog objekta. Bitan deo muzejske zbirke opet se nalazi ,,zarobljen“ unutar ograde Aerodroma Beograd i Jat tehnike, ali u to vreme je postojala želja kompanija da Muzeju pomognu i obogate ga. Van muzejskog prostora danas su jedan Boeing 727, jedan 737 (AND- prvi 737 u Evropi) i Convair, a u XII. mjesecu 2016. u Muzej su dovučeni DC3, Lisunov Li2 i An2.
Koji postav ima Muzej (A.Šćuric)
Prostor muzeja danas ima 6000 m2. U zgradi i oko zgrade ima postavljeno 60 originalnih aviona, hidroaviona, helikoptera i jedrilica iz više država Europe i Amerike, kao i onih iz domaćih tvornica. Postav ima preko 200 letjelica, iako ih se tek malo više od 1/4 izlaže, ostali čekaju u deponiju muzeja na restauraciju. Među avionima koji čekaju restauraciju je i Fiat G50, jedini sačuvani primjerak ovog aviona u svijetu. Muzej ima kino-dvoranu za 120 mjesta, prodavaonicu suvenira i klub, te besplatno parkiralište. Muzej ima i simulator Boeinga 737 gdje posjetitelji uz kapetana mogu letjeti na istom. Muzej je do danas posjetilo više od milijun posjetitelja.
Od klipnih aviona muzej u fundusu ima:
- An-2M, An-12B, Ilyushih Il-2m3, Illyushin Il-14P, Yak 3, Yak 9P, Lisunov Li-2, Petlyakov Pe-2, Petlyakov Po-2 (SSSR),
- Boeing 75, Boeing PT-17-75, Douglas C-47/R4D (DC3), Grumman AG Cat. P-38 Lightning, T6 Texan, P51 Mustang, P-47 Thunderbolt (SAD),
- Bucker Bu-133, Fieseler Fi156 Roda, Focke Wulf Fw190, Junkers Ju 53, Junkers Ju 87, Messerschmitt Bf109 (Njemačka),
- DeHavilland 82 Tiger Moth, DeHavilland 104 Dove, Hawker Huricane, Short Sealand, Spitfire Supermarine (Velika Britanija),
- DeHavilland DHC-2 Beavar (Kanada),
- Fiat G50 (Italija),
- Nieuport 11 (Francuska),
- Polikarpov Po2, M-18 Dromader (Poljska)
- Zlin Z-XII, Zlin -526, Zlin-37 (Češka)
- Sarić No. 1 replika (Austrougarska)
- AAK BS-1 Student, ATZ CA-51, ATZ V-55, Aero 2, Ikarus Kurir, Ikarus S-49, Ikarus 214P, LIBIS KB-6, Avion 213-3, Avion 522, J-20 Kraguj, Aero-3, Utva 65, Utva 66, Lasta (SFRJ),
- Rogožarski R100, Fizir FN, Fizir FP-2 (Kraljevina Jugoslavija)
U fundusu su i mlazni avioni:
- T33 Shooting Star, F-84G-31-RE Thunderjet, F-86D-50-NA Sabre, F16 Falcon, F-117 Nighthawk, BGM 109 Tomahawk, Boeing 727-2H9 (SAD)
- F-86-E15 CL-13 Canadair Sabre (Kanada)
- Folland Gnat (Velika Britanija)
- Caravelle SE-210 (Francuska)
- MiG 21F-13, MiG 21U, MiG 21PFM, Mig 21US, MiG 32R, MiG 21M, MiG-21UM, MiG 21bis, MiG 21MLD (SSSR)
- Jastreb J21, Orao J22, Orao IJ22, Orao INJ22, Orao NJ22, Galeb G2, Galeb G2A, Super Galeb G4, Avion 451, Avion 451M, Avion 451MM Matica, Avion 451MM Stršljen (SFRJ)
Među helikopterima u postavu su:
- Hiller UH-12A i Sikorsky H-19 (SAD),
- Komov Ka 25 i 27, te Mi-2, Mi-4 i Mi-8 (SSSR),
- WS-51 Dragonfly (V.Britanija).
Od raketnih i radarskih sredstava muzej ima P-15 i S-75 Dvina. Muzej ima i nekoliko atraktivnih jedrilica, kao i niz dokumenta, maketa i ostalih eksponata.
Nažalost dobar dio ovog fundusa je u vrlo lošem stanju, a veći dio nije predstavljen za javnost. Među njima su i sa beogradskog aerodroma već pet godina dovučeni, ali ne i pripremljeni Boeing 737-300 (prvi Europski 737-300), Convair, DC-3 i Lisunov Li2.
Istinski je tužno da se u fundus muzeja nije stavio ni jedan legendarni JAT-ov DC-10 i DC-9. Iskreno se nadamo da će jedna od tri posljednja ATR 72-200 koji nakon 32 godine upravo izlaze iz flote Air Serbie naći mjesto u fundusu muzeja. Jednako tako A319 kao sadašnji avioni Air Serbie bi moroi biti u fundusu muzeja u doglednoj budućnosti. Jednako tako muzej mora za koju godinu dobiti i MiG-29, Antonov An-26, Mi-17, Airbus H145, Aerospatiale Gazelle i Lasta 95 koje sada koristi Vojska Srbije, te Bell 206, Bell 212, Mi-24 (umirovljen) i Sirkosky S-76 koje sada koristi Policija Srbije.
Kako dalje? (A. Šćuric)
Danas je Vazduhoplovni muzej jedna istinski tužna priča. Tužna priča koja se potepa od Vojske Srbije, a koja se pokazala inertna i nesposobna da ga vodi, preko Grada Beograda, Aerodroma, te niza ministarstava i institucija Srbije. Država nema sluha? Ne, ona je samo nesposobna prikupiti sve možebitne aktere koji se moraju brinuti za ovu svjetsku atrakciju, a koja je Beogradu i Srbiji ne samo bitna za image, nego može donositi i gomilu novaca. Upravo zato sve institucije koje moraju i mogu imati interes u ovom projektu moraju se spojiti i zajedničkim silama financijski i na druge načine pomoći Muzej. To su u prvom redu Republika Srbija, Grad Beograd, Vojska Srbije i Aerodrom Beograd. Primjerice Aerodromu Beograd muzej bitno povećava vrijednost i Beograd kao destinaciju, a što povećava broj putnika, pa samim time Vinci ne samo da mora financijski, organizacijski i logistički pomoći Muzej, nego ga mora maksimalno promovirati kroz sve svoje kanale (web stranica, reklame na aerodromu, podjela promo-letaka…), te motivirati putnika koji imaju par sati vremena na aerodromu da posjete ovu atrakciju. I nije ovdje sve u novcu. Vojska primjerice može daleko više pomoći svojim ljudstvom, logistikom (kranovi, kamioni, cisterne, alati, strojevi, vojna oprema, helikopteri za transport) i vlastitim sredstvima.
No, najveća je odgovornost na krajnje nesposobnoj upravi koja mora iznaći daleko veće mogućnosti komercijalizacije postava. U prvom redu uprava mora imati daleko više prodanih ulaznica od sadašnjih 60.000. Kako? Treba organizirati masovne posjete školskih, fakultetskih, vrtićkih, umirovljeničkih, interesnih i drugih grupa, tj. maksimalno mobilizirati ove institucije diljem Srbije i regije. Nadalje Muzej mora imati zajedničke aktivnosti sa Turističkom organizacijom Beograda u kojoj će Muzej biti sastavni dio obilaska grada. Na koncu, Muzej mora iznaći sa Aerodromom Beograd modalitete, promotivne aktivnosti i sustavne aktivnosti (prodaja karata na aerodromu, preko Air Serbia i drugih kompanija, zajedničke aktivnosti prodaje…) kako bi dobar dio od 6 milijuna putnika Aerodroma Beograd obišao i Muzej.
Muzej se mora voditi i muzejskim trendovima svijeta, pa ponuditi dodatne usluge koje povećavaju prihode Muzeja, kao što su slikanje u kokpitu atraktivnijih aviona (lovaca, Caravelle idr.) što se posebno i skupo naplaćuje, pa interaktivne igre, daleko veća i bolja prodaja suvenira, radionice, cjelodnevni interaktivni programi idr.
Muzej, sukladno praksi sličnih institucija, treba pronaći sponzore koji će obnoviti pojedini avion, a za protuuslugu će dobiti reklamu kako su oni pokrovitelji tog konkretnog aviona idućih par godina. Pa ako u zagrebačkom ZOO pojedine kompanije mogu biti sponzori životinja, zašto to ne bi mogle biti kompanije u Vazduhoplovnom muzeju?
Uz to treba pronaći i pokrovitelja cijelog muzeja čije će promocija biti na samoj zgradi, ulaznicama, web stranici, promotivnim lecima, svim materijalima muzeja, ali i na više mjesta unutar postava. Ovaj pokrovitelj nema samo reklamu kod 60.000 sadašnjih posjetitelja (ili ako Muzej krene kvalitetnije raditi 150-200.000 budućih posjetitelja godišnje), nego je na udaru i 6 milijuna putnika Aerodroma Beograd koji prolaze pokraj muzeja.
Muzej mora daleko više koristiti svoj atraktivni fundus za snimanje videa, spotova, reklama i filmova. U SAD-u ima nekoliko institucija koje iznajmljuju avione izvana i iznutra za snimanje filmova, reklama i spotova. Zašto Vazduhoplovni muzej to ne bi radio sa svojim bogatim fundusom? I to se ne bi činilo samo za filmove, reklame i videa samo u Srbiji, nego i u široj regiji, obzirom da takvih aviona na dispoziciji nema u regiji.
Muzej mora komercijalizirati veće aviona za privatne aktivnosti nakon radnog vremena muzeja. Dobar primjer toga je privatni vlasnik u Zaboku koji je kupio bivši Trade Airov Fokker 100 i pretvorio ga u party avion. Muzej takve avione može iznajmljivati za kongrese, seminare, sastanke, tulume, momačke i djevojačke večere, vjenčanja, proslave rođendana, svečane večere… Naravno, svaka šteta koja bi pritom nastala na avionima se drakonski naplaćuje kako bi se mogla obnoviti.
Muzej treba raditi i tematske večere koje se naplaćuju kao jedinstvena cjelina, pa treba jednom tjedno ili više puta godišnje organizirati obilazak „tajnih“ dijelova aviona, slikanje u motoru, na krilima, u kokpitu isl. Ovi tematski iventi mogu u sebi imati i večeru u avionu, što se dodatno naplaćuje.
Muzej treba organizirati i posebne događaje koji su promocija Muzeja, ali i dodatna zarada kao što su let vojnih helikopterom, let Mig-om 29 Vojske Srbije, obilazak predsjedničkog aviona Srbije, obilazak predsjedničkih aviona državnika koji dolaze u Beograd, organiziranje dolaska replike Air Force 1 koja radi displeje diljem SAD-a, obilazak tajnih dijelova i večera u A330-200 Air Serbije isl.
Muzej mora daleko više koristiti zrakoplovne entuzijaste i volontere koji su i te kako voljni pomoći akcijama čišćenja i obnove aviona. I pritom to nije samo benefit besplatnih sati rada, nego i odlična promotivna prilika za aerodrom.
Muzej može prodati dio svog fundusa, poglavito onih aviona kojih ima više na lageru, a takvih ima (aviona koje je koristila SFRJ). Ili ih zamijeniti za neke atraktivne avione drugih velikih zrakoplovnih muzeja.
Dakle, Vazduhoplovni muzej nema izgovora za balkansku logiku „neka mi država plati da ja ništa ne radim“. Najatraktivniji muzeji diljem svijeta, pa i oni zrakoplovni, su komercijalne institucije, oni donose ogroman novac i rade na komercijalnim osnovama. Vazduhoplovni muzej je istinski atraktivan, i da obnovi cijeli svoj fundus, te da pokrene aktivnosti koje sam gore nabrojio on bi mogao funkcionirati na strogo komercijalnim osnovama, pa čak i bez pomoći države. Ogroman je broj komercijalnih muzeja diljem svijeta koji rade profitabilno i kvalitetno. Koji je izgovor Vazduhoplovnog muzeja da on nije među njima?
I da, država je odgovorna u toj mjeri što na rukovodeće mjesto Muzeja ne postavi sposobnog čovjeka, nego upravo suprotno. Vojska je tu samo prednost, primjerice vojni Mi-8 mogu besplatno, unutar trenaže, prevesti dijelove fundusa, ona ima ljudske i druge potencijale, ogromnu radnu snagu (vojnici), logističku podršku. Ali na čelu takve institucije treba postaviti sposobnog managera koji će komercijalizirati djelatnost Muzeja, a ne vojnog aparatčika koji funkciju doživljava kao hladovinu pred mirovinu. Vazduhoplovni muzej je to zaslužio, a devastacija fundusa se mora prekinuti odmah i sada!
trebA da napravimo udruzenje gradjana fizickih loca za sukcrsiju vise sfrj aneks g ono postoji za pravna loca u beogradu
????
Dobar tekst, jos bolji odgovori.
Jedno je sasvim sigurno: kako vreme prolazi, dan po dan, muzej (eksponati) je u sve gorem stanju, restauracija kosta sve vise i bojim se da ce doci do tacke kada “neko pametan” ili “koji to moze” jedostavno odluci da sve to rasproda (sto se rasprodati moze), razdeli (pokrade) i/ili unisti…a zgradu pretvore u parking, poslovne prostorije ili hotel… ko jos mari za kulturu, istoriju, znanje. E sad, oprosti mi Boze na ovome sto sam napisao i ucini da ne budem u pravu. Jer sumnjam da ce se naci neko pametan ili uvidajvan da sprovede u delo makar nesto od onoga sto je autor ovog bloga vec napisao.
Bojim se da ste u pravu.
Steta. Bio je dobar muzej. Stvarno je sramota kako su ga upropastili. Sramota!!!
Iskreno da, slažem se.
Zao mi je sto cu ovo napisati,ali ljudi koji tamo rade,narocito “kustosi”(a ima ih dosta),izgleda da samo dolaze u muzej po platu.Unutrasnja postavka,eksponati,vitrine sa dokumentima,fotografijama,sve je puno prasine,prljavo.Sto se tice aviona i drugih stvari koji se nalaze napolju,oni izgleda da nisu pipnuti od kad su tu postavkjeni(osim karavele i g-2 ispred stepenista kojim morate da pazite kad se penjete jer skoro da ne postoji).Avioni koji su rebali da se prevezu do muzeja su ostali zarobljeni na “novom” aerodromu,jer neko nije hteo da dozvolu(duga prica).O fundusu necu ni da pricam cega tamo sve ima i kako se o tome vodi racuna,kao i drugim stvarima iza muzeja(dobro ste napisali-prava deponija ili otpad sekundarnih sirovina).
Zanam ljude koji su se nekoliko puta nudili da svojim alatom,znanjem volontiraju u restauraciji aviona,ali u muzeju niko nije imao sluha .
Nema dovoljno mesta da se napise kakvi nesposobni ljudi vode muzej,amateri,bez ljubavi,vizije,maste….,a ima toliko potencijala.
Nažalost je tako na našim prostorima. Pogledajte samo tzv. Hrvatski željeznički muzej! Hrpa starih zahrđanih parnjača i vagona skupljenih doslovno na jednu hrpu. A pogledajte kako Slovenske željeznice dobro zarađuju na renoviranim parnjačama u voznom stanju. O hrpi privatnih povijesnih željeznica u na primjer Velikoj Britaniji da i ne govorim.
O da!
Evo ,pada mi ovo na pamet kada je riječ o napuštenim željeznicama. Kod nas recimo željeznica prema Kumrovcu.
https://www.draisinentour.at/
Da, žalosno.
Da, a ima toliko potencijala. Prestrašno, istinski prestrašno!
Zakaj Hrvatska ne trazi svoje avione nazad? Krajnje vrijeme je da nam ih vrate!
Mislim da se to sigurno nece desiti. Svi avioni su regulisani kao vlasništvo Muzeja
Ako je nešto otuđeno onda se ne može uknjižiti kao vlasništvo, tj. isto se mora osporiti. No, kažem to ne bi imalo nikakvog smisla. To treba ostati jedna zbirka.
Ma tko bi se sa time petljao, dokazivao, sudio… preskupo, predugo i na koncu, što bi Hrvatska sa tim avionima. Bolje da postoji jedan muzej koji ima kvalietnu postavu, nego par manjih koji ništa ne valjaju.
Zato što su svi predmeti u tom muzeju vlasništvo muzeja i ne podležu sukcesiji između republika naslednica SFRJ. Isto kao što su to slike u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Bilo je pokušaja iz Slovenije (za Hrvatsku ne znam) da traže nazad slike slovenačkih umetnika koje se nalaze u beogradskom Narodnom muzeju?! Odgovoreno im je kao što sam gore napisao i to je bio kraj. Muzejske zbirke su nedeljive. Hrvatskoj i Sloveniji niko nije branio da prave takve muzeje u svojim republikama, prema tome – tu je kraj priče.
Па и јесу…
Доста ствари је однето из Београда.
Jeli? Kao npr.?
Pa npr. Titovi mercedesi, vlasništvo Muzeja Jugoslavije u Beogradu, kojem su, kao i ostale Titove stvari, pripali nakon njegove smrti. Slovenci su ih uzeli na “revers”, tj pozajmili za jednu izložbu koju su pred raspad Jugoslavije organizovali u Sloveniji, i nikada ih nisu vratili, iako je Muzej Jugoslavije to više puta tražio. Ponavljam još jednom, muzejske zbirke su nedeljive i ne podležu sukcesiji, prema tome neće biti nikakvog komadanja istih.
E da.
Фабрика авиона Икарус?
Било би добро проћи кроз Миматин музеј.
Mimatin muzej?
Мимарин…
Što sa Mimarinim muzejem?
Moj stav ste čuli o tome. Ali da se netko zainati, vjerujte mi da to ne bi bio kraj priče!
Сматрам да авионе NDH треба вратити Хрватској.
Упутите захтев сада пред изборе у Србији, сигурно ћете их добити назад.
Možete si misliti. No way. Niti bi to bilo pametno i logično.
Право време да их затражите пред изборе у Србији.
Несумњиво ћете добити све авионе NDH.
Ne, neće. Jer su to zarobljeni okupatorski avioni.
E da.
Muzejski eksponati nisu predmet sukcesija, a sukcesija je inače završena (ostalo je da se sve odluke sprovedu u delo). Druga stvar je sa otuđenim stvarima tokom rata (među kojima je bilo svega: od živih konja do ozbiljnih umetnilčkih dela), tu Hrvatska s pravom ima potraživanja: više od 25.000 eksponata je vraćeno, ostalo je otprilike još toliko.
Kao što rekoh bio bi nonsens da se ta zbirka smanji ili razdijeli. To i je bila poanta sukcesije.
Bio sam svojedovno u Duxfordu kod Cambridge-a u muzeju zrakoplovstva. Nude posjetiteljima let u jednom restauriranom DeHavilland 82 Tiger Moth i De Havilland Dragon Rapide. Ja sam bio prije nekih desetak godina i nazalost nisam vise dobio termin za taj dan. A letili su cijeli dan… Bilo bi zaista interesantno osposobiti neki od aviona i ponuditi posjetiteljima let…
O da. Ima niz institucija koje to rade.
Vrunski muzej. Za naše regionalne realnosti. Istinski šteta što tako propada.
Slažem se.
I Aviogenex-ov YU-ANP bi obavezno morao da se nadje u muzeju, a za DC9 YU-AJM je velika steta da ga koriste vatrogasci na aerodromu a bilo je iza tehnike i previse olupina koje su se mogle koristiti u te svrhe.
I 727 spada u muzej!!!
Spada, jasno. Ali ne razumijem te, pa 727 je eksponat muzeja.
Nije
Thanks.
YU-ANP je 737-200 a 727 YU-AKF pripada muzeju ali nije odvucen tamo i ko zna kada ce biti
Ja sam mislio da je 727 već u muzeju.
727 pripada muzeju ali nije odvucen tamo, YU-ANP je 737-200 i njegova sudbina je nepoznata, nadam se da nece biti duplih komentara pisem preko telefona pa ne vidim posle da sam ista objavio, pisao sam ponovo 🙂
Sve gore od gorega. Ovo postaje istinski zabrinjavajuće.
Odavno je zabrinjavajuce, kazu da su previse veliki i 727 i Lisunov pa ih zato nisu odvukli u muzej jer nemaju gde da prodju,mogli bi da se ugledaju na kineze koji su u roku od nedelju dana razmontirali
YU-ANK i prevezli do mesta gde ce ostati
Ne mogu vjerovati da imaju takav stav. Izgovori, izgovori!
Lisunov je prebačen, Convair je ostao na Aerodromu
Zašto pobogu?
Postoji snimak na You tube-u o tome, kustos muzeja je govorio kako su Convair i 727 preveliki da bi bili prebaceni jer ne postoji put izmedju muzeja i aerodroma, a da bi ih prebacili preko njiva treba im 20.000 eura koje i posle toliko godina ocigledno nemaju a sada na spisku za preseljenje imaju i YU-AND
Majko mila. Pazi troška za jedan muzej 20.000 EUR. Ako im je to problem onda su stvarno otišli u tri…
Konačno imaju vojsku, zašto ona ne da logistiku i radnu snagu?
Da, kasnije sam shvatio da sam pogresio.
Sve ok.
Bolje ja cuvam moje makete,kutije sastavljenih maketa,sastavnice,….
Moja zena im dodje diletant iz vojske.
😂😂😂😂
🙂
Ima li muzej vazduhoplovstva u Hrvatskoj?
Ne. Muzejska građa iz Hrvartske se odvozila u Beograd koji je bio državni muzej.
Jel se i od 1991. odvozila u muzej u Beograd?
Naravno da ne. Ali što možete staviti u muzej od 1991? Jedan ili dva Croatijina aviona, jedan Mig-21, možda jedan ili dva helikoptera HRZ-a, a sa 5 zrakoplova ćete teško napraviti muzej. Nebi bilo ni Muzeja Vazduhoplovstva da ekipa nije pobrala sve avione iz II. svjetskog rata diljem Jugoslavije i to stavila u muzej pedesetih godina. To je gro građe Muzeja. A onda su to samo nadopunjavali sa avionima koji su prošli vojsku.
Ima nešto aviona koji su obnovljeni i stacionirani diljem Hrvatske. Ima avion ispred ZL Rijeka, pa na Zemuniku (vojni dio ZL Zadar), u Zagrebu je pet starijih aviona obnovljeno i postavljeno diljem aerodroma, ima par aviona u nekim od vojarni Hrvatske vojske, ima dva u Muzeju Domovinskog rata u Turnju kod Karlovca. I to je to.
A koje hrvatske avione je to muzej uzeo? I da li imate dokaz da su vaši?
Kako smo opet stigli do brojanja krvnih zrnaca? Tada smo svi bili jedna država, zajedno, te su eksponati bili NAŠI ,,zajednicki”. Kako se sad prepucavamo i ko ima više eksponata za Muzej
Da to su bili zajednički ekponati koji su ostali u Beogradu
NDH je imala vrlo veliku flotu svakakvih aviona, i njemačkih, i talijanskih, ali i francuskih, i britanskih. Sve to je otišlo za Beograd kao “ratni plijen”. Naravno da postoje dokazi. Pa dobro se zna gdje su ti avioni bili.
Primjerice ovaj Fiat G50 kojeg spominjete je bio u floti NDH. Iz flote NDH su:
– Fieseler Fi156
– Bucker Bu133
– Messerschmitt Me-109
– Fiat G50
– Fizir FN
– Fizir FP2
Da, sad sam se setio npr Fiat G50 je iz flote NDH
Tako je. I ne samo on.
Poštovani Alene,
– Me-109 za koji kažete da je iz flote NDH je nabavljen tek posle rata iz Bugarske na ime ratne odštete tako da taj avion nikako ne može biti iz flote NDH.
– Fi-156 iz postavke muzeja ne može biti iz flote bivše NDH jer je nabavljen posle rata iz Čehoslovačke za potrebe JRV, proizveden je u Čehoslovačkoj kao Mraz K-65.
– Oba Fizira su. bivša jugoslovenska koja su kao plen 1941. završila u NDH.
– Bücker 133 jeste kupljen od strane NDH.
– Fiat G.50 jeste od strane Italije isporučen NDH, ali na konto desetak ne isporučenih aviona Caproni 311 Kraljevini Jugoslaviji. Kraljevina Jugoslavija je od Italije pred rat kupila 15 primeraka Caproni 311, ali je isporučeno samo 5 primeraka. Ostalih 10 primeraka je kasnije tražila NDH da se njoj isporuče, ali su to Italijani odbili pa su u zamenu isporučili lovce Fiat G.50.
Čitao sam i čitam Vaše analize svetskih aerodroma, civilnih avio kompanija, . . . i tu Vam priznajem da se pravi ekspert i poznavalac materije. Ali, da se ne uvredite, za istoriju ratne avijacije na ovim našim prostorima niste se baš pokazali. Na tome morate mnogo više poraditi.
Srdačan pozdrav.
Hvala za nadopunu i pojašnjenja.
Nema na čemu gospodine Alene.
U jednom od komentara neko je sugerisao da Republika Hrvatska onda napravi svoj muzej vazduhoplovstva a Vi ste na to odgovorili nešto u smislu kakav bi to muzej bio ako bi sadržao samo letelice posle 1991. godine, ništa starije.
Ne znam koliko ste upućeni, ali vi u Zagrebu imate jako dobar Tehnički muzej. Između ostalog taj muzej sadrži i vazduhoplovnu zbirku. Ne znam da li znate, ali u tom muzeju se izloženi nalaze P-47 Thunderbol, Ikarus S-49C, Bücker 131, zatim nekoliko starih jedrilica čijih se imena u ovom trenutku ne mogu setiti.
Pored tih nekoliko aviona i jedrilica, muzej ima i prilično lepu zbirku avionskih motora, raznih delova, fotografija, opreme, . . .
Ja sam poslednji put u Zagrebu bio pre 30 godina. Sećam se da ste u Zagrebu imali sačuvan skoro kompletan aerodrom Borongaj kakav je bio u Kraljevini Jugoslaviji. Sačuvani su bili skoro svi hangari i zgrade. Mislim, ako ne grešim, da je po ukidanju tog aerodroma u njegove zgrade i hangare useljena fabrika “Končar”.
Ako su sve te zgrade i hangari sačuvani i postoje i danas, pa gde će te lepšu lokaciju, u izvornom ambijentu, napraviti budući muzej avijacije u Republici Hrvatskoj.
To je po meni mnogo primereniji ambijent nego što je ovaj u Beogradu.
Na kraju krajeva siguran sam da razni aeroklubovi po Hrvatskoj imaju neke jedrilice, materijala, opreme, aviona, . . . . iz perioda SFRJ koje bi mogli ustupiti tom nekakvom novom muzeju avijacije u Zagrebu, ili bilo kom drugom hrvatskom gradu gde se on bude otvorio.
Neko je spominjao sukcesiju, podelu muzejske zbirke. Na to moram odgovoriti koliko smo mi Srbi i vi Hrvati sebični i mislimo samo i isključivo na sebe. Šta pod time mislim? Pa ispada da izgleda samo ta dva naroda polažu nekakva prava oko podele građe muzeja, Srbi uporno ne daju a Hrvati uporno traže svoj deo. A jesu li ikada Srbi i Hrvati pomislili i jesu li spremni da muzej vazduhoplovstva na ravne časti podele i sa Makedoncima, i sa Slovencima, i sa Crnogorcima, i sa Bosancima, . . . . ?
Mislim da nisu i verujem da bi odgovor i Hrvata, i Srba, bio nešto u smislu “čekaj malo, ko su sada pa ovi da nešto traže, odakle su se sada ovi stvorili?”.
Koliko je ovaj muzej naš srpski, toliko je i vaš hrvatski pa i makedonski, slovenački, crnogorski, bosanski, . . . Nemamo ni Srbi i vi Hrvati ekskluzivu na podelu svega i svačega.
Możda zato što smo dva najveća naroda ex. YU sada mislimo da nam to daje za pravo i da odlučujemo o svemu a što se tiče ovih prostora.
Čujte, ja sam veliki ljubitelj aviiacije i njene istorije na ovim našim zajedničkim prostorima. Ja bih bio srećan kada bi npr. Republika Hrvatska rekla “mi u ovom trenutku imamo sav novac, sve znanje i svu volju da Fiat G.50 preuzmemo od Beograda i da ga sredimo da izgleda kao nov”.
To bi bilo super jer ja kao ljubitelj avijacije više volim da tog Fijata vidim izloženog a ne u nekom podrumu i mraku pa makar on bio izložen u Zagrebu i ne bio više nikada u Beogradu.
Ako na primer Republika Hrvasta ne bi imala ta sredstva za tako nešto, ja bih bio srećan da se taj avion na kraju krajeva preda Italijanima u tom slučaju. Bolje da ugleda svetlost dana bilo gde nego da sakuplja prašinu i propada u nekom podrumu.
Kako ne bih znao za Tehnički muzej, bio sam u njemu milijun puta.
Da na Aerodromu Borongaj je danas Končar. Cijeli prostor je ograđen i ne možete unutra, čak ni do zgrade terminala. I da, sačuvan je u dobrom dijelu.
Nema Vam tu kruha. Znači imate tih 4-5 aviona u Tehničkom muzeju, imate ovih 5 aviona koji su restrurirani na MZL Zagreb, još 3-4 aviona po drugim aerodromima i na ZTC-bi se mogla obnoviti 2-3 aviona od onih starih krševa tamo. Sve zajdeno 15-aviona pod uvjetom da svi oni daju svoje avione, a ne znam zašto bi dali. To nije ni izblizu dostatno za zbirku i muzej.
Vjerujte tu kod nas stvarno nije takav stav da o svemu odlučuju Hrvati i Srbi i da ne postoje Bosanci, Crnogorci, Makedonci, Slovencij. Stvarno nije. To vam garantiram.
Svaka čast na razmišljanju, ali malo ste idealistični, puno previše optimistični. Nažalost. Realnost je da će G50 i dalje biti u podrumu u Beogradu i vjerojatno nikada više neće ugledati svjetlo dana.
109-ке су биле део ЈКРВ-а који су бранили Београд 6.-ог априла 1941.-ве.
Колико сам упућен, то је једини пут да су се 109.-ке бориле на обе стране у сукобу.
Prvi glas.
Извините Алене, нисам схватио – ,,први глас”?
Prvi glas znači da tako nešto nisam čuo nikada prije.
Ko je bio u muzeju na Le Buržeu zna kako izgleda vazduhoplovni muzej koji dobro naplaćuje ono što nudi (i Konkorde i B747 u preseku… i u sve te avione se ulazi)
Ne samo tamo. Takve vrhunske muzeje ima i Njemačka, Engleska, Španjolska, Italija… pisali smo o tome već.
Ulaznica je besplatna, osim ako ne želite da uđete u 747 ili Concorde.
To nisam znao.
Jedan detalj meni bode oči, pustite velike priče. Maketa Jatovog B707 – pamtim je sa kompletnom posadom u kokpitu i iza kapetana vratanca sa crvenim krstom/križom (komplet prve pomoći). Poslednji put kad sam bio, i maketa iznutra ispreturana… Odonda više ni ne idem.
Pobogu pa zašto?
Da, makete iznutra su u katastrofa stanju, uzasno prljave i izlomljene. Mada bi i spolja mogli da ih srede malo
Što se tiče spoljašnjosti predmetne makete B707, sad nema krila, a ja ne mogu tačno da se setim da li ih je koliko pre 10-ak godina imao pa su skresana.
Zna li netko je li imala krila ova maketa?
Ne, nije ih bilo. U pitanju je presek kabine.
Ma bez obzira na to. Makete su prvo previše prašnjave, a onda se nekima i kruni farba, vide pukotine na oplati (ne znam kako drugačije da se izrazim)
Nevjerojatno. Zašto pobogu?
Majko mila. Pa zašto?
Istinski dobar muzej. Ono nije ni blizu na razini velikih zrakoplovnih muzeja Europe i svijeta koji imaju i 747, i Concorte, čak i Tu144, ali je ipak dobar muzej.
Meni je ovaj muzej vise nego na srcu i svaki put kad odem uzivam u eksponatima.
Ali, ruku na srce da bi mogao biti moderniji i sa vise ponude posetiocima itekako bi mogao.
Nikad mi nije bilo jasno zasto se u samo jedan avion moze uci i zasto to nisu omogucili bar za MiG21?
Slažem se, trebalo bi i Caravellu otvoriti kad je već sređena. Gomila ljudi bi dala pare da uđe u muzejske avione. Ako ni u 737 ne bude moglo da se uđe, to će već biti katastrofa
Apsolutno. Treba pustiti da ljudi ulaze u veće avione, te u par mlaznih aviona (da sjednu za kokpit) i to im dodatno naplačivati, pa ih fotkati za novac…
Trebali ste dati mnogo vise informacija o coveku koji ju je sredjivao i da eventualno napravite intervju sa njime.
Ja sam imao prilike uci u obnovljenu Caravellu i ono sto je on uradio je zaista za svaku pohvalu. Sjajan posao je covek napravio.
Da i ja sam čuo da je čovijek napravio sjajan posao. Nisam razmišljao o intervjuu sa njim. Zapravo ni ne znam što bi mi puno mogao reči. Par pitanja o samoj obnovi ti to je to. Svakako nedostatno za intervju.
Nisam mislio na vas nego na Luku jer bi sa tim intervjuom mogao upotpuniti ovaj danasni clanak.
A verujte itekako bi imao sta da kaze. Mnogo vise nego sto mislite.
Možda, ja tu baš i ne vidim kruha. Kako god članke i inervjue ne mješamo. A samo za intervju nekako ne znam.
Ako se Luki da nači čovijeka i napraviti intervju, ja ću ga objaviti.
taj čovek ,bivši pilot,je bio glavni u pravljenju M18,maketa 29….ostala je još jedna s južne strane muzeja pozdrav Djordje
zaboravih,odličan tekst i fotke
Hvala.
Naravno, ima on toga mnogo da kaze ali autor to ne razume…
Koncept ovog članka nije bio da radimo intervju sa bilo kim. Ovo je probrana hronika i analiza rada Muzeja. Videćemo za intervju
Da, ovo je analiza. Intervju je potpuno druga forma.
Ma što je vama? Majko mila…
Luka radi na tome da dobijemo intervju.
Eh, da. Ima i jedna karavela u Stokholmu kojoj su ispravni motori, pa su nasnimili zvuk za Flight simulator, u svim režimima rada. I onda može da se pusti piskavi turbomlazni RR Avon sa zvučnika za one koji uđu… Mnogo bolje zvuči od savremenih aviona.
I može svašta još…
Predobro.
Upravo tako. Mora to punoooooo bolje! PUNO!
Da, nije on na razini najvećih zrakoplovnih muzeja, ali je istinski dobar muzej, bitno iznad same regije. Da se obnovi cijeli fundus, da se neki avioni zamijene sa avionima iz drugih muzeja i da se sve sredi bio bi to respektabilan muzej sa 200-tinjak vrijednih eksponata.
Svaka čast za članak. Izuzetno detaljno i jasno. Nadam se da će se u budućnosti pridružiti 1 Dassault Mercure 100, jer ih je samo 12 napravljeno. Mislim da neće dopustiti da muzej tako lako propadne, previše je vrijednog materijala ovdje.
Hvala za pohvale.
Jako je teško bilo doći do podataka. Jel možete vjerovati da Muzej nema svoju web stranicu. 2022. godine?!?!?!?!
Oni su godinama imali svoju stranicu koja je iz nekog razloga skinuta.
Ono sto ste propustili vi a i g.Babic da napomenete je jedna vrlo zanimljiva stvar koja je bar pre pandemije (ne znam da li je i sad) bila postavljena u muzeju a to je simulator B738 na kojem letite pored JU sefa pilota B737 iznad Beograda i koji vam daje savrsene savete i uputstva kako da letite.
Divno iskustvo!
Da, ima simulator Boeinga 737, kao što je nekada bio i simulator DC9. Loše je marketinški urađeno promovisanje tog simulatora, baš loše
Baš bed. Eto ja to nisam znao.
To ste trebali pomenuti bas iz razloga ako je marketinski lose uradjeno da bi ljudi za ovaj simulator saznali.
Stoji. Ja stvarno nisam znao (a žalosno je da nemate gdje to saznati jer web stranica ne radi, a nigdje drugdje se ne spominje), ne znam zašto Luka to nije spomenuo. Fakat bitna stvar. Evo dodali smo u tekst.
Pominjalo se jos na stranici gde ste nekad pisali vase tekstove kao i u Politici.
Takodje puno toga se moze naci i na youtube-u. Na primer ovaj
https://www.youtube.com/watch?v=R5OVMRbswTY
Da, ali tamo ćete to nači samo ako znate da to tražite.
Iskreno prestrašno da nemaju svoju web stranicu i da se to baš nikako ne reklamira. Pobogu, pa 2022. je. Kako jedan veliki muzej nema svoju web stranicu????
Kao sto sam rekao, imali su ne tako losu stranicu i na njoj je bio pomenut simulator, ali zasto je ugasena ne znam.
Imaju i sad njihovu stranicu ali izgleda jako lose, kao da ju je pravila vojska 1975.
http://www.mjrv.mod.gov.rs/pages_files/onama_files/onama.html
Ja na ovu stranicu nisam naišao. Meni je stalno pisao neki drugi link koji ne radi.
Stvarno nisam znao da imaju taj simulator. Svaka čast. Respect!
dok se ne reše vlasnička i upravljačka struktura, ne može tu mnogo da se uradi
Jasno. A što čeka država?
Dok se muzejom bave diletanti iz vojske, nema od njega ništa. Kada se pojavi neki novi Čeda Janić, a država odluči da finansijski pomogne, biće druga priča.
I ipak je napravljena greška što muzej nije u gradu nego na aerodromu – bio bi mnogo bolje posećen. Stari aerodrom bi bio dobr lokacija, i u istorijskom smislu. Za veće avione, ako ih je već nemoguće dopremiti na Novi Beograd – a verujem da nije – mogao je da postoji deo na aerodromu.
Slažem se. Vojska tu radi smao štetu. Nažalost.
Ne slažem se da bi bolja lokacija muzeja bila u gradu. Samo treba iskoristiti da dobar dio od 6 milijuna putnika obiđe muzej. Zamislite da 1% putnika Aerodroma Beograd obiđe muzej. To bi bio porast broja posjetitelja od 100%.
Prvo moja duboka zahvalnost Vama Alene i Luki na ovom clanku. Pre tri godine imao sam let sa NT I dobrih dva ipo sata vremena do leta. Odlucim da posle toliko godina I letova sa I na NT, obidjem Muzej. U glavnom holu nigde nema znaka gde ici da se dodje do muzeja?!? Na salteru za informacije pitam kako da dodjem do Muzeja. Sluzbenica se zacudila pitanjem I pocne da mi objasnjava kuda da idem kad izadjem iz zgrade glavnog hola. Posle 10 minuta pesacenja stigao sam u Muzej. Prvi utisak je bio mucan kad sam video tesko osteceno I zapusteno stepeniste I plato pred ulazom. U samom muzeju (barm za mene) veliki broj letilica, mnoge su neprocenjive vrednosti, na poljanama oko muzeja jos veci broj primeraka aviona, koji vape za “smestajem”. Spoljni stakleni paneli vape za pranjem I odrzavanjem. Pored mene u muzeju vidim mozda jos samo 5-6 posetilaca. Kada sam posle posete poleteo avionom shvatam, da bi mnoge zemlje daleko bogatije od Srbije dale ogroman novac da dodju do svih tih aviona, I da ih ljubomorno cuvaju I pokazuju publici. Kod nas jos ni sada (bio sam poslednji put na NT u septembru 2021.) nema ni jedan znak koji bi vam pokazao kuda da idete da bi dosli do muzeja?!?! Uz malo dobre volje, broj posetilaca bi lako mogao da bude 500-1000 posetilaca dnevno (uz profesionalnu organizaciju i trzisni nastup, taj broj bi bio i mnogo veci) sto bi donosilo I ozbiljan prihod za pokrivanje troskova I unapredjenje postavki Muzeja. Verovatno nema zemlje u svetu kao sto je Srbija sa toliko bogatstva potencijala pod nosem a toliko nemara, nerada I nestrucnosti vlasti, pa onda imamo bedu na sve strane I sramotu pred celim svetom.
Molim i drugi put…
Hvala za ovo svjedočanstvo.
Pa upravo i članak piše o tome, zar ne? Tragično. Ono, ne da treba biti znakova na aerodromu, nego vas moraju silovati na svakom kutu da posjetite muzej. Koma!!!