zamaaero@gmail.com

+385(0)1/3465886

zamaaero@gmail.com | +385(0)1/3465886

Analize, Istaknuto

KOLUMNA ALENA ŠĆURICA: Europski business aerodromi

Ova tema je jako dugo čekala da se napiše. Europski aerodromi za poslovnu avijaciju nisu pretjerano poznati široj javnosti, no oni su više nego prisutni, a u Covidu-19 su, za razliku od velikih aerodroma, pretrpjeli manju štetu, neki čak i nisu pretrpjeli štetu, radi povećanja poslovnih letova tijekom pandemije.

Europa ima dvije vrste poslovnih aerodroma. Prvi su istinski poslovni aerodromi koji svoj poslovni model baziraju isključivo na poslovnim avionima, iako imaju i nešto drugih djelatnosti na aerodromu posebno u sferi generalne avijacije i školovanja, a drugi su sportski i školski manji aerodromi koji usput primaju i poslovnu avijaciju. Kod prvih nivo usluga je istinski visok i sve je podređeno poslovnjacima, kod drugih poslovna avijacija je djelatnost koja se provodi usput, pa poslovni putnici i nemaju baš neki luksuz. Ali su izbjegli pretrpane velike zračne luke, ulazak u avion je brz i efikasan, pa ih poslovanjaci i te kako koriste.

Privatni avioni imaju pristup na preko 3000 aerodroma u Europi. Ogromna brojka. Koja je i te kako zaslužila da se jednom njome pozabavimo.

 

Paris La Bourget

La Bourget je aerodrom samo 7 km udaljen sjeveroistočno od Pariza, no on je danas zapravo dio grada, a od centra je udaljen smo 20 minuta vožnje. Aerodromom upravlja koncert ADP (Airport de Paris) koji upravlja i CDG, te Orlyem.

Aerodrom je od 1919. do 1932. bio jedini pariški aerodrom sa kojeg su se vršili brojni komercijalni putnički letovi. 1932. otvoren je Orly no sve do 1977. aerodrom je i dalje imao komercijalne međunarodne, a do 1980. regionalne letove. 1952. Air France je sve operacije prebacio na Orly.

Poznati prvi prekooceanski let Charlesa Lindberga sa Spirit of St.Louis, 1927. završio je upravo na La Bourgetu. Od 1953. poznati Paris Air Show se održava na La Bourgetu. 1958. prvi transkontinentalni mlazni let, sa Boeingom 707 je sletio na La Bourget. Od 1975. aerodrom u svom sastavu ima Musee de l’air et de l’espace, francuski glavni zrakoplovni muzej, koji je u vlasništvu države.

La Bourget je 2018. ostvario 57.295 operacija, te je najveći poslovni aerodrom Europe. Aerodrom je jedan od najbržih aerodroma Europe po taksiranju i polijetanju, tj. za isto se troši najmanje vremena.

Aerodrom ima tri betonske staze, jednu (7/25) dugu 3000 metara, drugu (3/21) dugu 2.665 metara i treću (9/27) dugu 1845 metara, dočim na njega mogu slijetati i širokotrupni poslovni avioni. Aerodrom naglašava da prima sve, pa i najveće poslovne širokotrupce. Aerodrom ima 8 terminala. Zbog toga što je u gradu aerodrom ima zabranu operacija od 22:15 do 06:00 sati za avione koji teže više od 5,7 tona.

Aerodrom ima 30 zgrada, koje udomljuju 60 maintenace i još 20 drugih kompanija, te pružaju usluge svih nivoa za poslovne avione. Aerodrom naglašava da daje širok dijapazon najviših poslovnih usluga, uz zajamčenu maksimalnu diskreciju i garanciju kvalitete. Između ostalog aerodrom nudi uslugu ukrcaja i iskrcaja putnika u velikim hangarima (na suhom) gdje putnici dolaze svojom limuzinom unutar hangara i diskretno se pretovaruju u avion. Poslovnjaci na raspolaganju imaju urede, kongresne dvorane, sobe za odmor, apartmane, čak i prevoditelje, tajnice, vozače… Aerodrom ima sve ono što poslovni putnici traže. Unutar aerodroma su i dva hotela kvalitete 4****, tri restorana i dvije kantine, rent’a’car poslovnice… Aerodrom zapošljava 3500 ljudi. Na aerodromu je i velika škola letenja.

 

Oxford i drugi londonski aerodromi

Iako je La Boruget najveći poslovni aerodrom Europe, londonski aerodromi u kombinaciji imaju najviše poslovnih putnika. Četiri londonska poslovna aerodroma zajedno imaju preko 68.000 operacija, 11.000 više nego La Bourget.

Farnborough ima 29.958 operacija godišnje (2018.). Aerodrom se nalazi na sat vremena vožnje od centra Londona (64 km) i isključivo je poslovna zračna luka. Aerodrom ima operacije od 1908. godine. TAG je do 2006. investirao u nove zgrade, hanage, kontrolni toranj i novi terminal. Na Aerodromu su česti gosti Boeing BBJ i Airbus A319CJ, no ovi avioni imaju niz restrikcija, a avioni veći od BBJ2 ne smiju slijetati osim tijekom airshowa. Na aerodromu redovnu liniju ima BAE System, dva puta dnevno sa Embrearom 135 od ponedjeljka do četvrtka i jednom dnevno u petak, za Warton Aerodrom, te jednom do četiri puta dnevno sa Beechcraft King Airom 2000 do Walney Islanda, oba aerodroma na kojima BAE System ima svoje pogone. Nažalost aerodrom ima restrikciju na 28.000 operacija godišnje, tj. najviše 2500 operacija tjedno. Aerodrom bi uskoro trebao dobiti dozvolu za 50.000 operacija godišnje, iako su još uvijek natezanja sa zelenima oko toga. Aerodrom je otvoren od 7:00 do 22:00 radnim danom i od 8:00 do 22:00 vikendima. Aerodrom naglašava da je aerodrom sa 5*****. Kao i La Bourget, Farnborough ima opciju ulaska u avione u hangarima, ima niz loža, kongresnih prostora, ureda za iznajmljivanje te svih oblika usluga za poslovnjake. Posade imaju niz salona, sobe za odmor, čak i teretanu i sale za masaže. Aerodrom ima i hotel. Aerodrom ima asfaltnu pistu od 2440 metara. Aerodrom je domaćin Farnborough Airshowa, uz La Bourgetov Paris Air Show najpoznatijeg europskog showa, a ova dva showa se izmjenjuju svakih dvije godine. Na aerodromu je sjedište Britanskog ureda za istraživanje aerodromskih nesreća.

London Biggin Hill ima 17.178 operacija godišnje. Aerodrom je na 50 minuta vožnje od Londona (22 km) i ekskluzivno je poslovna zračna luka. Aerodrom ima helikoptersku vezu sa centrom Londona, let traje samo 6 minuta, a operacije vrši Castle Air sa helikopterima Agusta Westland AW139 i 109 (6 i 7 putnika). Od 1916. aerodrom je bio baza Royal Air Force. Tijekom 2. svjetskog rata Biggin Hill je bio najvažnija baza RAF-a u Bitci za Britaniju su avioni ove baze srušili više od 1400 neprijateljskih aviona. Od 1959. Biggin Hill postaje civilna zračna luka uz tek povremene vojne letove. 1992. RAF se potpuno povukao sa aerodroma.  2011. aerodrom je dobio novi putnički terminal. Biggin Hill ima uzletno-sletnu stazu dužine 1820 metara. Aerodrom prime aviona veličine Boeing 737 i Airbus A320. Aerodrom nema pravo na redovne letove, već isključivo na poslovne letove. Kao i Fernborough aerodrom ima mogućnost ulaska u avione u hangarima, te niz salona, kongresnih prostora i usluga za poslovne putnike.

London Oxford ima 10.564 operacija godišnje. Aerodrom je udaljen 97 km od centra Londona. Aerodrom radi od 1935. godine. U 2. svjetskom ratu na aerodromu je operirao RAF. Nakon rata aerodrom ima civilne letove, a 1968. je imao čak 223.270 operacija i bio je drugi najveći aerodrom u Velikoj Britaniji sa samo 10% manje operacija od Heathrowa. 2009. sa aerodroma je letio Air Southwest i švicarski Baboo, a od 2010. CityJet i Varsity Express. 2012. Manx2 je letio sa aerodroma, a u 2013. i Minoan Air. Iako se aerodrom jako trudi ponovno dobiti redovne letove u istome ne uspijeva. 2008. godine je otvoren novi terminal poslovne avijacije. Na aerodromu je i Oxford Aviation Akademija, najveća letačka škola u Europi. Akademija ostvari 35% svih operacija aerodroma, 10% operacija ostvare poslovni avioni, a 55% generalna avijacija. Uzletno-sletna staza ima 1552 metara, a na aerodrom mogu slijetati BBJ i ACJ. Aerodrom je otvoren od 6:00 do 22:30 (uz najavu do 23:59). Aerodrom ima poslovni terminal, mogućnost prelaska iz automobila u avion unutar hangara, kafić, prostore za odmor posada, kongresne dvorane za 12 do 60 osoba, sportski centar…

London RAF Northold ima 10.420 operacija godišnje. Aerodrom se nalazi u londonskom prstenu (samo 24 km od centra Londona) 10 km sjeverno od London Heathrowa. Aerodrom je baza RAF-a, no prima i civilne letove. Aerodrom je otvoren 1915. godine i najstarija je RAF-ova baza. Bio je jedan od glavnih aerodroma u Bitci za Britaniju, a uz RAF tamo je bazu imalo i Poljsko ratno zrakoplovstvo. Na aerodromu su danas stacionirani i britanski VIP avioni (BAe 146) koji se upravo prodaju. Do otvaranja Heathrowa aerodrom je imao civilne letove, te je bio najveći europski aerodrom (1952. čak 50.000 operacija), kao i hub British European Airwaysa. Po otvaranju Heathrowa 1954. aerodrom prestaje imati redovne letove. 1980. privatni avioni su nadmašili broj operacija vojnih aviona. Ban za civilne avione je tada postavljen na 28 dnevno, tj. 7000 godišnje. 2013. ovaj ban je povećan na 12.000 letova godišnje, tj. maksimalno 40 dnevno. Aerodrom ima asfaltiranu pistu od 1687 metara. Civilni avioni mogu slijetati radnim danom od 8:00 do 20:00 sati, subotom od 8:00 do 15:00, te nedjeljom i praznicima od 12:00 do 19:00.

 

Ostali poslovni aerodromi Europe

Bucharest Aurel Vlaicu Aerodrom je također ekskluzivno poslovna zračna luka. Aerodrom je 8,5 km od centra Bukurešta. Aerodrom je 2019. imao preko 12.000 operacija i 25.518 putnika. Aerodrom se otvorio 1920.  Sadašnji terminal je otvoren 1952. Do 1969. aerodrom je bio jedini bukureštanski aerodroma, nakon čega je napravljen Otopeni. 2011. je imao rekordnih 2,4 milijuna putnika i bio je LCC zračna luka, no u III. mjesecu 2012. se zatvara za putnički promet i postaje poslovna zračna luka. Na aerodromu se održava Bucharest International Air Show. Betonska uzletno-sletna staza ima 3.100 metara.

Madrid Torrejon aerodrom prima samo poslovne avione. Aerodrom je i baza Španjolskog ratnog zrakoplovstva, te baza španjolskih VIP aviona za Vladu i kralja. Aerodrom je lociran 24 km od centra Madrida. Baza je prije bila baza SAD-a, a 1996. je prešla u španjolske ruke. Aerodrom ima pistu od 4818 metara. U najbolje vrijeme Torrejon je imao preko 13.000 operacija poslovnih aviona.

Sabadell Aerodrom se nalazi 20 km od Barcelone je najvažniji aerodrom generalne avijacije u Španjolskoj. Čak 200 aviona je registrirano na ovom aerodromu, a isti ostvare 36.000 letova godišnje, sa preko 5000 putnika. 400 osoba je zaposleno na aerodromu. 70% operacija aerodroma je pilotska škola, dok su 30% privatni letovi, poslovno zrakoplovstvo i aerotaxi. Aerodrom ima uzletno-sletnu stazu od 1050 metara.

Cannes Mandelieu aerodrom je otvoren 1930. Aerodrom je drugi najveći poslovni aerodrom u Francuskoj (odmah nakon La Borugeta). 3 hangara za poslovnu avijaciju imaju ukupno 13.000 četvornih metara prostora, a osim maintenancea, imaju i sobe za odmor posada, te uredski i kongresni prostor. Aerodrom ima dvije asfaltirane uzletno-sletne staze, jednu dužine 1610 i drugu od 760 metara. Aerodrom ima 12.906 operacija godišnje.

Lelystad Aerodrom je u vlasništvu Schiphol Grupe (kao i Amsterdam) i nalazi se 55 km od centra Amsterdama. Aerodrom ima asfaltiranu uzletno-sletnu stazu od čak 2700 metara. Na aerodromu je i Aviodrome muzej koji ima i KLM-ov Boeing 747-200. Terminalna zgrada je rađena u fazama i dovršena 2018. te ima kapacitet 25.000 letova godišnje. Kako je Amsterdam Schiphol pretrpan i na njemu više nema slotova, pa se koncentrirao isključivo na putnički promet, sve više aviona, poglavito poslovnih, prisiljeno je koristiti Lelystad. U 2021. država će dozvoliti 7000, a u 2022. 10.000 operacija. Broj operacija će se i nakon toga povećavati.

Braunchweig Wolfsburg Aerodrom, Njemačka, je u blizini Hanovera koji prima isključivo generalnu, a posebno poslovnu avijaciju. Glavna mušterija, ali i suvlasnik aerodroma je Volkswagen, koji ima tvornicu nedaleko od aerodroma, a na aerodromu ima i svoju flotu poslovnih aviona pod imenom Volkswagen Air Service. Ovi avioni imaju redovne letove do Volkswagenovih pogona Škode, Audija i SATA u Njemačkoj, Češkoj i Španjolskoj. Aerodrom je sjedište Njemačkog federalnog avijacijskog ureda. Uzletno-sletna staza ima 2300 metara. Aerodrom ima oko 5000 putnika.

Ostafyevo International Business Aerodrom je jedna od pet moskovskih zračnih luka, no jedina koja ima isključivo poslovne letove. Aerodrom se nalazi 14 km od moskovskog prstena. Vlasnik aerodroma je Gazpromavia, dio Gazproma. Aerodrom je bio vojna baza, no obnovljen je i preuređen u civilni aerodrom 2000. godine. Aerodrom ima moderan stakleni terminal dizajniran za business avijaciju, koji ima kapacitet 70 putnika po satu za domaći i 40 za međunarodni promet. Kompleks aprona ima 26 parkirnih pozicija. Terminal ima nekoliko business salona, kongresni dio, urede, sobe za spavanje, restoran. Aerodrom ima hangare za poslovne avione. Uzletno-sletna staza je 2058 metara.

U regiji je ovakav poslovni aerodrom pokušao napraviti Varaždin, koji je udaljen samo 86 km od centra Zagreba autoputom (45 minuta vožnje), te preuzeti poslovne putnika Zagreba. Planovi su bili istinski fascinantni, od hangara za ukrcaj putnika, preko restorana, kongresne dvorane, ureda, prostorija za odmor posada… Na aerodromu je trebala biti stacionirana i privatna kompanija Winnair, koja je već nabavila dva poslovna aviona i jedan helikopter. No, planovi su vrlo brzo propali kada su gradonačelnik Varaždina Čehok i glavni partner u projektu Patafta završili u zatvoru.

 

Ostali aerodromi koji primaju poslovnu avijaciju

Monchengladbach Aerodrom je u suvlasništvu Aerodroma Dusseldorf (70%), udaljen od Dusseldorfa 15,2 km. Aerodrom ima asfaltiranu pistu od 1200 metara. Aerodrom opslužuje generalnu avijaciju, te poslovne avione.

Frankfurt Egelsbach Aerodrom je udaljen od Frankfurta samo 20 km. Vlasnik aerodroma je NetJets. Aerodrom ima uzletno-sletnu stazu dužine 1400 metara. Aerodrom opslužuje generalnu avijaciju, te ponajviše poslovne avione.

Wienner Neustadt East je aerodrom generalne i poslovne avijacije u okolici Beča. Aerodrom je dom Diamond Aircraft Industries koji je vlasnik 51% aerodroma, no na aerodromu sjedište imaju četiri kompanije koje se bave poslovnim zrakoplovstvom. Na aerodromu je stacionirano više desetaka poslovnih i privatnih aviona. Aerodrom ima uzletno-sletnu stazu od 1067 metara, te dva aprona. Južni apron je namijenjen poslovnoj avijaciji, a sjeverni generalnoj avijaciji. Aerodrom ima dva restorana.

St.Moritz Aerodrom se nalazi samo 5 km od ovog ekskluzivnog skijališta i turističkog risorta. Aerodrom ima uzletno-sletnu stazu od 1800 metara. Aerodrom opslužuje generalnu avijaciju, no ima velik broj poslovnih aviona. Na aerodrom slijeću i 737, te A319.

Granchen Aerodrom, na sjeverozapadu Švicarske je aerodrom poslovne i generalne avijacije. Aerodrom ima betonsku pistu dužine 1000 metara.

Les Eplatures Aerodrom je na samoj granici sa Francuskom, 68 km od Berna i 141 km od Geneve. Aerodrom ima 1130 km asfaltirane uzletno-sletne staze. Aerodrom opslužuje poslovne i rekreativne avione, te air taxi i chartere.

Milano Bresso Aerodrom je privatni aerodrom koji prima sve privatne avione, te poslovno zrakoplovstvo. Aerodrom ima uzletno-sletnu stazu od 1080 metara. Aerodrom se nalazi unutar Milana i samo je 9,5 km od centra grada.

Rim Urbe Aerodrom se nalazi na u samom Rimu, unutar Grande Reccordo Anulare, tj. kružne obilaznice koja opasuje gradski prsten. Do 2. svjetskog rata bio je glavni rimski aerodrom. Nakon velikih bombardiranja u 2. svjetskom ratu operacije su prebačene na Ciampino, nakon čega aerodrom ima prvenstveno turističke letove, air taxi i zrakoplovni klub. 2010 je otvoren novi terminal. Aerodrom opslužuje velik broj poslovnih aviona.

Andorra La Seu d’Urgell je španjolski aerodrom koji ima ugovor sa državicom Andorom obzirom da se nalazi samo 12 km od nje, te je njen službeni aerodrom. Andora na aerodromu ima svoje VIP avione, a velik broj poslovnih aviona koji su vezani uz Andoru je smješten na aerodromu. Aerodrom ima 1390 metara staze i opslužuje samo generalnu i poslovnu avijaciju. No, upravo osnovana Andorra Airlines koja u floti ima jedan ATR 72-500 za sada leti samo charter letove za Madrid, a vrlo skoro će krenuti sa redovnim letovima za Madrid, Paris, Porto i Palma de Mallorcu.

Son Bonet Aerodrom je bio prvi aerodrom na Mallorci, izgrađen 1920. godine, sa prvim komercijalnim letom 1927. Aerodrom je samo 5 km od Palme. Kako se aerodrom nije mogao širiti niti sa uzletno-sletnom stazom, niti sa ostalom infrastrukturom izgrađen je novi aerodrom Palma de Mallorca, a Son Bonet postaje aerodrom za generalnu i poslovnu avijaciju, te leisure letove. Aerodrom ima uzletno-sletnu stazu od 1323 km.

Ovdje je potrebno još spomenuti i Helidrom Monte Carlo, koji je jedna istinski specifična institucija. Helidrom je otvoren 1976. godine, a ima letove diljem Južne Francuske i Zapadne Italije, no i jednu redovnu liniju za Aerodrom u Nici, od kojeg je udaljen 27 km. čak 130.000 putnika se opslužuje godišnje između Monte Carla i Nice. Dnevno ima čak 50 helikopterskih polazaka između ova dva aerodroma, a helikopter u načelu idu svakih 20 minuta. Helidrom ima 8 helikopterskih pozicija, terminalnu zgradu i četiri hangara. Kada se u Monte Carlu održava Formula 1, jedan od hangara se pretvara u priručni terminal radi povećanja broja putnika. Dvije kompanije operiraju za Nicu, Monacair i Heli Securite, dok na aerodromu operira i treća kompanija Heli Air Monaco. Najveća kompanija na aerodromu je Monacair koji ima 14 svojih helikoptera, a prevozi i obitelj Princa.

Na koncu velik broj poslovnjaka koristi VIP i poslovne (business) terminale velikih zračnih luka gdje osim neusporedivo većeg luksuza imaju mogućnost kraćeg vremena dolaska na let (samo desetak minuta od ulaska do aviona), parkiranja ispred samog terminala, diskrecije i kvalitetnije usluge sa bitno manje gnjavaže. Ovi terminali su fizički odvojeni od glavnih terminala na kojima je velik broj putnika i ogromne gužve. Takve terminale u regiji imaju Zagreb, Zadar i Dubrovnik.

51 Komentar/a
Najnoviji
Najstariji Najbolje ocijenjeni
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare

Mi smo ono stvarno jadni. Pogledajte zapad:

– London 6 zračnih luka za redovan promet + 4 business zračne luke
– Paris 3 zračne luke za redovan promet + 1 business zračne luka
– Frankfurt 2 zračne luke za redovan promet + 1 business zračna luka

A mi ne uspjevamo održati ni jednu običnu zračnu lučicu, te nam aerodromi imamu 3-6 milijuna putnika. Strašno.

Bili smo debelo ispred Praga, Budimpešte, Varšave, Bukurešta, Sofije… krajem osamdesetih. Sada smo svjetlosnim godinama ispod njih. Prestrašno što smo napravili sami od sebe!

Pariz ima još mnogo malih aerodroma.

Sarajevo ima VIP terminal još od ZOI 1984, koji se do 2019 nalazio u staroj terminalnoj zgradi, a od 2019. je u potpuno novom izdvojenom objektu. Formalno je nazvan VIP Lounge, ali je po svojoj naravi VIP terminal jer se niti jedna radnja prilikom dolaska ili odlaska putnika ne vrši van VIP objekta

Odlično ste me svi nasmejali sa neogradakim i zagrebačkim poslovnim aerodromom a onda nakon toga i sa neizbežnim “stojko vs. pimpek”.

Nemojte ljudi takve gluposti da pipete da neko pogrešan ne pročita, pa da nam vođe ne dođu na te ideje.

Ono kaj ja mislim je da je Zagrebu itekako potreban jedna business zračna luka i to zbog:
1. prirodne orijentiranosti Zagreba na business, za razliku od nekih balkanskih gradova i
2. zbog toga kaj ZAG postaje sve manje prestige ZL nakon dolaska Ryanaira, tako da je sve manje privlačan businessmanima.

Jako biste se začudili po pitanju Ryanaira i poslovnih ljudi, a i po ideji da poslovni ljudi pate na glumljenje elite i da ih je briga tko slijeće na aerodrom. To ostavite ovim lažnim slavnim sponzorusama.

“Prirodna orijentiranost na business” Zagreba? Sve puca od poslovne aktivnosti, gradi se na sve strane, otvaraju pogoni i tvornice. Fontane i spomenici.

Pa je, ne znam kaj sam krivo rekao, ali Zagreb ima baš taj miteleuropski business duh, za razliku od npr. Sarajeva, Splita ili Beograda gdje je više opuštena atmosfera i gdje ljudi malo manje vole da rade.

…jedino sto je ostalo od mitteleuropskog duha nekadasnjeg provincijskog grada propale monarhije je porusio ili barem dobro protresao proslogodisnji potres. I kakav je to business duh? Koji qurac ce jos jedan aerodrom kad je i ovaj sadasnji tuzno prazan. Klasicni kompleks gdje i mi moramo nesto “imati” jer si umisljamo da smo veliki i vazni.

Alene,da li sam nešto propustio u čitanju teksta?Govorite o Varaždinu,a niste ni spomenuli Portorož?

Ali, Portorož ima poprilično ogroman broj putnika za ovakve aerodrome, pa ga je možda valjalo i pomenuti, n’est pas?

Dali Portorož stvarno spada u ovu skupini aerodroma? Ili je samo dobar sportski aerodrom? Kakva je infrastruktura i sadržaji koje nudi poslovnim korisnicima? Mislim da Portorož, a svakako Lošinj ne spadaju u ovu kategoriju aerodroma.

Ako ce netko da ima biznis aerodrom onda ce to da bude Beograd u Lisicjem Jarku. Daleko je Varazdin od toga da uzme nesto Zagrebu kad Zagreb nema saobracaja ni za leb.

Razumeli smo cilj ovog komentara.Previše providno.Ne razumem,zbog čega ovo radite?

Da provocira…

Pre Batajnica nego Lisičji.

Iz ovog se vidi koliko je vazduhoplovstvo razvijeno u “normalnim” zemljama. Mali aerodromi, za koje lično nikad ne bih rekao da su “biznis” aerodromi imaju više nego razvuijene poslove.
U mojoj percepciji aerodromi za poslovnjake trebaju biti baš pa baš u gradu, a ne na stotinu kilometara dalje.
ali eto, nije baš kako ja zamišljam.
za ovakve biznise zemlje istočnog bloka baš i nemau šansu

Čitam da se u Kragujevcu pravi pista u dužini 1400 metara u industrijkoj zoni.

Poslije Sept 11, jako puno gradova imaju limite na helikopterske operacije za prevoz poslovnjaka. NPR u NYC, to mozete da radite iznad vode, ali ne iznad centra grada.

Mali pogled na piste i prateće sadržaje ovih relativno nepoznatih aerodroma pokazuje koliko je lokalni aviopromet nerazvijen. Toliko njih ima više pista, hangara i ostlih sadržaja da u usporedbi sa njima naši lokalni aerodromi izgledaju kao seoske zračne luke.

Bas, Varazdin. Zagreb ce da ima biznis aerodrom, a Beograd ga nema. Ko je toliko blesav da tako sta pomisli da napravi.

Alene,zar ste se i Vi primili na ovo?

Ne vidim logiku u vašem komentaru: zašto Zagreb ne bi mogao imati business aerodrom ako ga Beograd nema?

A ostala navika iz bivše države da ne postoji ništa osim Bg.
Iako ne slažem se baš sa Alenom da je projekt u Vž imao glavu i rep. Aposlutno svatko će radije sletjeti na Pleso jer mu je sat vremena bliže Zagrebu: Iznimke su oni koji baš trebaju u Vž/Čk ali oni i sada mogu tamo sletiti pa ne vidim neku navalu.
Ne znam kakvu bi to fascinantnu uslugu poslovni aerodrom u Vž mogao ponuditi nekome tko treba u Zagreb da zanemari da će izgubiti 2+sata u tranzitu do i iz Zagreba kad ima Pleso pod nosom koji nije skuplji i nudi poseban terminal.
Trivijalna činjenica – jedan poslovni kontakt koji često dolazi privatno (rodom iz Hr) i poslovno na naše aerodrome konstantno njurga kako su skupi i iz principa ne želi to plaćati. Govorimo o čovjeku koji je vlasnik 2 poslovna jet-a, zanimljiv vid škrtosti.

Da,da,pozivanjem na stare navike se sve može objasniti.Ah,taj Beograd!Ne vidite da neko troluje i uporno šalje provokativne komentare,kako bi izazavao upravo takvu reakciju.

Zato smo ocigledno iskompleksirani komsija. Zaista ne mogu da verujem kad citam provokatorske komentare svojih sugradjana. Zato nam se zemlja i raspada, jer i dalje gledamo u tudja, okolna dvorista. I niko nam ne valja – Slovenci, Hrvati, Rumuni, mi ovde na jugu smejemo se Bugarima… U medjuvremenu svi su u EU, jedino nas voz stoji i nikada kako mi se cini da nece ni da podje, ali bitno da se mi u medjuvremenu bavimo time sto se Alen zaboga usudio da spomene Varazdin…. Nismo mi realni ljudi.

Ma ima i u hr takvih koliko hoćete i stvarno me sramota čitati takve komentare. Ali nekako se ne krećem među takvim ljudima pa volim misliti da su to iznimke.

“Trebalo biti” je ključ. Za tako nešto morate biti otvoreni cijeli dan, imati carinu i svašta – puno kadrova na plaći.
A Pleso kao takav uopće nije loš ni skup za poslovnu avijaciju (nažalost ima skupljih u hr koji nude manje).
Drugim riječima Pleso već funkcionira za poslovnu avijaciju takav kakav je sad, a vi sad očekujete da ćete isplatiti poprilično velika ulaganja na 100km udaljenosti od grada gdje niste baš atraktivni blizinom nego samo uslugom (držati kadrove koji vas koštaju), a pritom morate biti bitno jeftiniji da budete privlačni.
Da, postoje niše koje bi privukle ponekog u VŽ ali daleko od toga da postoji volumen potražnje koji bi opravdao ulaganje i redovne troškove takve usluge.

Nišlijo,sugrađanine,jesi li siguran da je navedeni provokativni komentar napisao naš sugrađanin ili zemljak?Pa još i kaže da je Lala?Kako da ne!Pročitaj samo malo pažljivije,pa ćeš da uočiš grešku koja objašnjava sve.Dakle,radi se o običnom očiglednom trolovanju,sa ciljem donošenja zaključka kao što je tvoj komentar.Daleko ti ode sa ocenama u svom komentaru,nemoj više da se pecaš na slične stvari.Pozdravljam te,sugrađanine.

Misliš na ‘tako ŠTA’? 🙂

Lalo dragi, dobro ti ide srpski, ali ne baš toliko dobro da se ne otkrije da ti nije maternji 😉

Poštovani g.Foglar,ja vidim logiku zlonamernog trola,koji je kod nekih ovde postigao svoj cilj.Jasno je da komentar nema veze sa zdravom logikom i dobrom namerom.Pozdrav…

osim zamaaera u klasteru su i:

(Slovenija)

(BiH)

(Srbija)

Pretplatite se na

DNEVNI BILTEN

– bitno više novosti (svaki dan >15)
– bitno svježije novosti nego na zamaaero
– stiže na vaš e-mail svaki radni dan

Na Dnevni bilten su pretplaćene najveće institucije i zračne luke

Pročitajte više>

NAGRADNA IGRA

Osvojite 9 starih razglednica (50+ godina) InexAdrije, Lufthanse, Balaira, Air Lloyda i Ju52
tako da nam pošaljite fotke za foto-spotterski kutak

Pročitajte više>

POŠALJITE NOVOST

Budite i vi novinar zamaaero!
Ako pošaljete 10 novosti koje objavimo možete postati honorarni suradnik
i pisati za novac!