zamaaero@gmail.com

+385(0)1/3465886

zamaaero@gmail.com | +385(0)1/3465886

Analize

Zašto Zagreb toliko zaostaje za regijom?

autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: MZL Zagreb

 

Da mi je netko rekao da će Zagreb po broju putnika preskočiti Priština i Skopje rekao bih mu da je lud. No, upravo se to desilo. Priština je debelo ispred Zagreba. U prvih 7 mjeseci godine Priština je ostvarila 1.056.370 putnika, a Skopje 567.360. Zagreb samo 491.659. U prvih osam mjeseci Split je imao 1.034.527, a Zagreb samo 686.688. Čak se i Dubrovnik približio Zagrebu sa 580.032 putnika u prvih osam mjeseci. U VIII. mjesecu Sarajevo je imalo 151.309, a Zadar 166.100 putnika Zagreb samo 194.993. Čak i velikim porastom broja putnika koji bi Zagreb trebao imati do IX. mjeseca, te još jednim povećanjem u XII. mjesecu zbog Ryanaira, Beograd i Priština će biti debelo ispred Zagreba, vrlo vjerojatno i Split, a možda čak i Skopje. Zagreb će stoga biti tek 4. ili čak 5. zračna luka regije po broju putnika. Zračna luka koja je toliko dominantno držala 2. mjesto.

I sad se treba postaviti pitanje zašto je to tako. Osnovni problem je Covid-19 u kome je Zagreb vrlo ozbiljno stradao. Ja osobno sam godišnje odletio 30+ letova, u posljednjih godinu dana imao sam tek jedan dva leta, po jedan za Dubrovnik i Split, a ni jedan jedini za inozemstvo. Jednostavno zagrebački putnici se odriču letova, poslovnjaci stvari rješavaju online, dijaspora i turisti se libe putovanja (poglavito short-breakeri), a i oni koji putuju radije koriste automobile. I tu je Zagreb bitno bliže Europi od Beograda i Splita, a posebno od Prištine, Skopja i Dubrovnika. Iz Zagreba se brzo i efikasno može doći do europskih odredišta automobilom, autobusom ili vlakom, iz ostalih navedenih gradova bitno teže i potreban je neuspredivo dulji put. Iz Beograda do Zapadne Europe to je 3 do 4 sata više, jednako tako iz Splita, a iz ostalih gradova i daleko više.

Drugi glavni razlog je činjenica da za interkontinentalne destinacije nema putnika. Jednostavno u Covidu-19 europski putnici su se i odlučivali za putovanja, ali oni interkontinetnalni nisu. Ovo je izuzetno izraženo za Daleko Istok, SAD i Kanadu, te posebno za Australiju koja ima najrigoroznija pravila karantene i zabrane putovanja. A Zagreb je imao neusporedivo više turista iz Dalekog Istoka i Australije od bilo koje druge destinacije u regiji. Upravo radi toga Zagreb i je imao letove Emiratesa, Koreana, te čak 14 letova Qatara tjedno. Ukupno 24 tjedna leta ova tri prijevoznika. Danas ima tek tri leta Qatara tjedno, tek 1/10 letova iz 2019. U 2019. u Zagrebu je bilo 229.108 turista iz Kine, Japana, Koreje, Izraela i Australije, te 114.391 turista iz SAD-a i Kanade. Ukupno čak 512.125 interkontinentalnih turista. 2020. sveukupna brojka turista u Zagrebu je bila 227.120. Istim je Zagreb imao tek 23,6% turista iz 2019. Turista iz SAD-a i Kanade je u Zagrebu bilo samo 11.738, dok je azijskih i australijskih turista bilo tek 22.079, niti 10% brojki iz 2019. Sveukupno je interkontinentalnih turista bilo tek 39.287, dakle svega 7,7% iz 2019. Ove godine brojke će biti tek neznatno bolje. Naime, interkontinentalni turisti se, za razliku od europskih, još uvijek nisu oporavili. Naime, putnici na dugim prugama još uvijek imaju strah od Covida-19 (kako će se vratiti i kako će se liječiti u slučaju povećanja pandemije), te su financijski osiromašeni toliko da si ne mogu priuštiti duga putovanja. Upravo radi toga su doslovce propali Thai, Cathay Pacific, Singapore, AirAsia X i druge dalekoistočne kompanije.

Treći razlog je što poslovnjaci daleko manje putuju. Oni se odlučuju ili na online komunikaciju ili na putovanja automobilom. A Zagreb je imao najviše poslovnih putnika u regiji.

Četvrti razlog je enormno povećanje nonstop linija za jadranske destinacije. Naime, europski putnici u Covidu-19 ne žele presjedati. Oni ako se i odluče na putovanja žele nonstop linije. I tu je Zagreb izgubio velik broj konektiranih putnika.

Peti razlog je što je prema statistikama Istočna Europa imala daleko manje smanjenje broja putnika u Covid-19 nego Zapadna. Brojke idu i preko 20 postotnih bodova. Taško je reći zašto je to tako, no isto je činjenica. Beograd u ovoj godini ima velik broj letova prema Rusiji, Turskoj, Egiptu, Izraelu i Tunisu, kao i velik broj putnika iz Indije koji su se preko Beograda tranzitirali na treće destinacije (radi Covida-19). Zagreb tako što imao nije. Priština je pak imala enorman broj letova prema Švicarskoj, njih 126 tjedno radi ogromne dijaspore tamo, ali i relativno liberalnih pravila za ulazak u Švicarsku.

Šesti razlog je vrlo skroman broj letova koje je Croatia Airlines ostvarila prema Jadranu. U IV. mjesecu 2020. uopće nije bilo letova prema Jadranu što je bio poseban nonsens, ali i letovi nakon toga su bili prilično skromni. Tako je ove zime Croatia iz Zagreba letjela tek dva dnevna leta za Split i Dubrovnik sa Dash 8-400, a za Zadar i Pulu je letjela tek jedan do tri tjedna leta. Sarajevo je imalo tek 2 tjedna leta ove zime, a dobar dio zime nije imalo ni jedan jedini let. I Skopje je imalo tek 2 tjedna leta. Sve to znači i bitno manje konektiranih putnika preko Zagreba.

Sedmi razlog je loša poticajna politika Zračne luke Zagreb za povrat frekvencija i linija. Poglavito onih daljih. I dok Beograd ima 17 tjednih letova Flydubaia, Qatara i Wizz Aira Abu Dhabi, a Sarajevo ima skoro 50 tjednih letova prema Bliskom istoku, Zagreb ih ima tek 5 tjedno. Uvođenjem letova Flydubaia prije par dana, čak je i Ljubljana, koja prije nije imala letova prema Bliskom Istoku, dobila jedan let više od Zagreba. Jednostavno, Zagreb se, za razliku od ostalih zračnih luka regije, nije dovoljno potrudio da potakne povratak kompanija i povećanje frekvencija.

No najveći problem Zagreba su ultravisoke cijene karata Croatie Airlines. Tijekom Covida-19 Croatia je imala logiku „tko mora letjeti platit će bilo koju cijenu“. Pa još uvijek Croatia ima cijenu karata prema zapadnoj Europi od enormnih 370 do 410 EUR za nonstop letove. Air Serbia istovremeno drži cijenu od 150-200 EUR. I za Dubrovnik Croatia ima cijenu od 140 do 160 EUR, a za Skopje od čak 211 EUR. Ove Croatijine cijene su 100 do 150% više nego su bile prije pandemije. Zašto pobogu Croatia to radi nije jasno, ali isto je i te kako utjecalo na broj putnika. Jednostavno, putnik je i ovako motiviran putovati automobilom (zbog straha od Covida ali i praktičnih razloga manjeg broja tjednih frekvencija letova), a enormno visoke cijene Croatie to samo još dodano motiviraju.

Stoga Zagreb nema samo jedan dominantan razlog loših brojki, već su one splet više razloga na koje je mogao ili nije mogao utjecati. I da se razumijemo, nije Zagreb tu jedini koji ima loše rezultate. Svi Europi bliži aerodromi imaju takve probleme. Ljubljana ima potpuni fijasko sa zračnim prometom, Zagreb je još u odličnom stanju u kojem je Ljubljana. Daleko manji broj letova imaju Pula i Rijeka, a Maribor je mrtav aerodrom. Ryanair će djelomice poboljšati krvnu sliku Zagreba, ali dok se ne riješe ovi gornji problemi Zagreb će i dalje stagnirati spram regije.

189 Komentar/a
Najnoviji
Najstariji Najbolje ocijenjeni
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare

Tražim kolektivne ostavke na aerodromu Zagreb!! Također se slažem sa mnogima kao što je pametni Boško daje aerodrom Zagreb primjer neverovatne sprege sdp-a i hdz-a crvenih i crnih vragova.

A onaj ko je potpisao u pogodbu za aerodrom Zagreb doktor Slavko rogulić lijepo trebao biti suđeno u najmanju ruku ako ne i osuđen.

Boško Matković izvore navodi ovaj aerodromi nisu nam trebali nikakvi Turci kurci i Francuzi da vode ovako loše aerodrom.

Još manje ovaj hrvatski dio od 5 zaposlenih na čelu s mojim prijateljem Ranko Ilićem? Jest da mi je prijatelj, ali totalno se ne slažem sa ovakvim konceptom.

Da ne kažem da je moj prijatelj nedavno umirovini kapetan iz Eva Air, Dražen Kovačić naveo nekoliko tehničkih nedostataka novog aerodroma.

Dragi Zdenko, kasno je sada.
Sprega nesposobnih, nezainteresiranih i korumpiranih. Rjesenja nema vise. Kraj.
Mozemo sad pisati sto zelimo na ovom blogu koji nema nikakav znacaj za one koji odlucuju i koji su zavrsili do posljednjeg cavla. Nas auditorijum ovdje nisu oni koji su u bilo cemu bitni niti merodavni za one koji stoje iza svega.
Pozdrav

Da li je to LH smanjila FRA ZAG na 11x u November?

Tako stoji u sistemu, bacite pogled.

Verovatno ce OU povecati letove

Da, smanjili su 1404 na 3,5,6,7 a povratak LH 1405 na 1,4,5,6. OU nije povećala broj letova, ostaju 3 dnevna. Na oba LH leta ide A319 kao i na OU letovima.

Bolje da je isao CRJ sa 14 zbog konekcija.

1.
Trebali biste pogledati kolika je kupovna moć hrvatskih građana….
Mi smo zemlja trećeg svijeta. Iako su vlada i njezini mediji vrlo brzo skinuli temu s dnevnog reda ; pogledajte stanje sa prešutnim prekoračenjima – 800.000 građana je blizu bankrota.
2.
Ne znam tko normalan uopće želi putovati bilo kuda. Uskoro će se pola građana ove zemlje proglasiti građanima drugog reda jer su odbili čin konformizma.

Zemlja trećeg svijeta s pola građana drugog reda…

Podaci od HNBa… Zašto biste bili u prešutnim minusima sa EKS oko15%? Zato jer imate stotine tisuća u cash-u doma?

“Uskoro će se pola građana ove zemlje proglasiti građanima drugog reda jer su odbili čin konformizma.” I ne samo ove zemlje nego svih zemalja… 🙁

Očito je da će poslovanje Zračne luke Zagreb dijeliti na eru prije i poslije dolaska RYR-a.

Nažalost uz gubitak skoro svih interkontinetalnih linija, drastično smanjenje linija unutar Euope te ovakaku Croatiu nije se ništa bolje moglo ni očekivati.

Sad je RYR preuzeo glavnu ulogu i mislim da će kroz dogledno vrijem ZAG vratiti na mjesto na kojem je bio prije, a pogotovo kad se oporavi globalno tržište.

Skopje i Priština su već prošli katarzu koja tek čeka ZAG, ali u dugom roku mislim da če ZAG sigurno isplivati ispred njih.

Slažem se. Strašno je, ali nekad nije loše postrugati dno i onda krenuti prema gore. ZAG je po meni imao relativno dobru stajao s letovima prema dalekim destinacijama, ali svi su se pitali što je s LCC politikom jer tu po meni leži ogroman potencijal za povećanje broja putnika.

Biti će jako zanimljivo promatrati zbivanja. Prvenstven mislim na RYR ekspanziju i subinu CTN koja se ne čini nimalo blistavom.

ZAG je trenutno u jako lošoj poziciji, ali mislim da se definitvno vidi svjetlo na kraju tunela ili kako bi rekao Bukowski: it may not be much light but it beats the darkness.

Samo da to nije svetlo voza na kraju tunela.

Bit će zanimljivo vidjeti kako će ostale kompanije reagirati, s cijenama prije svega . Pritom ne mislim na Croatiju Airlines jer oni su u nekoj nedefiniranoj dimenziji.

CTN igra svoju ligu u svakom slučaju. 🙂

Eurowing je odložio početak letova iz Praga za Zagreb na 16.12.
Gotov za mesec i po je pomeren.

Sve dok ne bude jake nacionalne kompanije u Zagrebu neće biti ni prosperiteta za aerodrom.

Pa mozda ne postoji osnova za postojanje jake nacionalne kompanije? Bas zbog svih ovih razloga? I onda se vrtimo sta je starije, koka ili jaje?

Rujan
Zagreb 191.092
Split 328.886
Dubrovnik 207.558
Zadar 116.591
Ukupno: 844.127

Realna procena za Beograd 480.000

Svako ima svoje metode. Zivi bili pa videli.

većina razloga stoji za sve aerodrome, ali ono što zagreb izdvaja je veliki manjak istoka – evropskog, bliskog, srednjeg, dalekog…

Zagreb u rujnu 191.092 putnika.

Sa 15 novih linija i 42 nedeljna polaska vise Ryanaira Zagreb je i dalje na samo 55% saobracaja iz septembra 2019. Usput ne postoji niti jedno ogranicenje u Zagrebu za EU letove.

Zaista los rezultat.

FR neće Zagrebu ništa posebno donjeti, Zagreb jednostavno nema putnika dovoljno za neki poseban rast, jedino što će uraditi je uništiti OU, ništa više.

Evo i Split kao primjer to potvrđuje, oko 70% septembar 2021 u odnosu na 2019, Zagreb 55%, isti uslovi ista država.

Pa gde su sad svi oni strucnjaci sto su govorili da nije bitno da li je aerodrom na moru ili nije?

O, da jeste. Ali istini za volju to su bili vasi uvazeni citaoci kojima nije bilo jasno kako se to ne trebaju porediti kontinentalni i primorski aerodromi.

Ocigledno je doslo do onoga sto su mnogi ovde predvidjali a to je prelivanje putnika od drugih avio kompanija ka Ryanairu ali bez znacajnog povecanja ukupne traznje.

Sta god vi verovali brojevi to jasno pokazuju.

Molim vas da pisete mesece brojevima jer Niko van HR ne zna sta je rujan itd

pa naucite. ja nisam iz hr pa znam.

Svake godine je razlika izmedju avgusta i septembra u Zagrebu u proseku bila oko 6% dok je ove godine to oko 1.5-2%.

Broj putnika bi ove godine u ZAG da nije bilo FR-a po pravilu prethodnih godina bio oko 180.000 ( 11.000 manje nego sto ima zaista sa FR) a posto je Ryanair prevezao kako vi kazete 40.000 to znaci da je razlika od 29.000 putnika zapravo prelivena traznja od drugih avio komanija prema Ryanairu.

U septembru 2018 Zagreb je imao 345.000 putnika a u avgustu iste godine 372.000. Kako je molim vas to 11% razlike?

Sudeci prema podacima koje je izneo ZAG to sto ste vi izneli je logicna i maksimalna cifra koju je FR mogao imati u ZAG. E sad ako je Ryanair imao manje od toga onda je za njih imao katastrofalno los LF a ako je broj koji ste vi izneli blizak realnosti onda je doslo do prelivanja putnika kao sto sam objasnio.

U svakom slucaju nije pohvalno. Ni za ZAG ni za Ryanair.

Čak i nije toliko loše, vidi se pozitivan utjecaj Ryana jer je razlika između 8. i 9. mjeseca u tek 4.000 putnika.

Sa 9 novih linija u odnosu na 8 mjesec je vrlo loše.

Još nešto kao primjer. 2019 godine razlika između avgusta i septembra u Zagrebu je bila 6,8%, ove godine je razlika 2%, ove godine je u septembru krenulo 9 novih linija na već postojećih 6 kojih 2019 godine nije bilo, tako da to je vrlo loš rezultat.

Izgleda da FR bas i nema dobar LF u ZAG.

To uostalom pokazuju i njihove cene u septembru koju su pored toga sto su bile niske jos bile i dodatno snizene u Zagrebu.

Ali na vecini drugih aerodroma nemaju jos dodatna snizenja na vec niske cene.

Da li ste videli sve one cene u Zagrebu gde je redovna cena 21.99 u stvari spustena na 9.99 EUR? Toga uglavnom u drugim gradovima regije nema.

Takodje linije na kojima bolje ide saobracaj iz Zagreba imaju jake cene pogotovo prema Londonu. Izgleda da ne drzi Ryanair isti princip za sve gradove vec to zavisi ipak od LF-a na odredjenoj liniji.

Jeste istina, licno sam gledao Sofiju kao grad najslicniji Zagrebu i to tamo nije bio slucaj.

Ja i kazem da je London skup iz Zagreba. To je zato sto ima traznje.

Ne zavisi od LF
Jučer gledam Rim za ovaj vikend povratna karta 200 eura LF u trenutku gledanja cijena po shemi kad birate sjedala preko 70%
Dok Malmo sa većim LF cijena povratne karte 95 eura…

A od koga otima putnike za TGD sa €12?

Toliko. Oduzeli nešto OU, dodali nekog novog i to je to. 4000 pored toliko novih linija je prežalosno. Ne znam ni koji pleonazam da upotrebim.

Rajan “generator” rasta… još malo pa onih par miliona novih. Ovo je samo početak!

Ovo nije briljantan rezultat, ali nije ni tragično loš. Vidjet ćemo kako će se broj putnika kretati do kraja godine.

Vidjet ćemo preostala tri mjeseca. Tad će trendovi biti puno jasniji.

Koliko ste vi ocekivali u septembru?

Zakljucak je zapravo najtocniji jer problem Zagreba se definitivno ne moze pronaci u samo jednom faktoru. Covid-19 je svakako iskra koja je sve pokrenula, a OU i MZLZ samo dolijevaju ulje na vatru i nisu poduzeli nista. Potonji su barem reagirali dovođenjem Ryanair-a dok nesposobnost ljudi u OU vec ulazi u legende i knjige u rubriku “Kako ne poslovati u vrijeme krize”.

Plus samo da dodam kako imam osobno prijatelje/susjede koji su odlucili ove godine na našu obalu autom, a godinama su ljetovali Grčka/Egipat/Turska i slično iako se moglo ove godine letjeti uz testove/potvrde njima se jednostavno nije dalo s tim zezati pa su rekli idemo dok se sve ne smiri na našu obalu. Također i jedna ekipa koja je letjela Frankfurt-Zagreb jednom mjesecno poslovno, ove godine je putovala kombijem. Kolko sam shvatio firma ne zeli tolke novce trositi na karte u vrijeme krize, iako mi nisu to tak direktno rekli jer firma slovi kao “bogata”. Ne znam kolko ima takvih i slicnih slucajeva u okolici Zagreba, al buduci da ih samo ja poznajem dovoljno, nekak imam osjecaj da ih stvarno ima dosta.

Zagreb je u odnosu na ostale aerodrome u regiji imao daleko lakši posao za obnovu saobraćaja, jer je aerodrom u EU i gradjani Hrvatske nisu imali velika ograničenja za putovanja. Hrvatska nije imala ograničenja na nebitna putovanja, kao Srbija čiji gradjani već skoro dve godine ne mogu da putuju u Italiju, Poljsku, Norvešku… (zabrana i dalje važi), a tokom dužeg vremena većina članica EU je imala više nego restriktivna pravila.Zato kada su mere malo popustile dijaspora je krenula da dolazi u domovinu, a i mi “domoroci” smo se uželeli naših prijatelja i rodjaka i krenuli im u posetu. Ovo najbolje ilustruje Priština, čiji rast putnika je isključivio vezan za dolazak dijaspore. Tu je Zagreb zakazao jer nema veliki broj destinacija, a ovde se pokazalo i da je bolje za aerodrom imati više različitih destinacija sa manjom frekvencijom nego leteti na habove sa više dnevnih letova što je slučaj sa ZAG. Automobilom dolazak u domovinu je isplativ samo ako istovremeno ide cela porodica, što često nije slučaj, pa je avion najbrži i najjeftiniji vid prevoza (za iznos tranzitnih putarina u Austriji, SLO i HR možete kupiti avio kartu) jer ako možete kući doći za stotinak evra to ćete činiti češće. Tokom leta sam par puta odlazio na vikend u Nemačku kod prijatelja Wizzom i najskuplju povratnu kartu sam platio 60 evra. U Zagrebu sa cenama CA to je nemoguće.

Ova nova dijaspora je malo drugačija. Od mojih poznanika koji žive “preko”, skoro nikada cela porodica ne dolazi zajedno. Dolaze češće i zadržavaju se kratko. Jedino za godišnji odmor dolaze zajedno autom i tada kombinuju dolazak sa letovanjem u Grčkoj. Ta česta putovanja dijaspore je generisao veliki broj putnika. Zagreb je jedini aerodrom u okruženju koji nije imao direktne letove LCC kompanijama, pa zato ima niske brojke jer su ih odbijali preskupi letovi. Wizz je nastao kao gastarbajterska kompanija i može poslužiti za sociološka istraživanja: gde leti Wizz tu je ogromna dijspora (iz Poljske se leti za svako selo u Norveškoj, iz Rumunije i Moldavije za Španiji u Italiju…). Švajcarska nije baš imala liberalna pravila za putovanja, dugo je bila obaveza karantina od 10 dana nakon povratka iz naših krajeva.

Dolazak iz Holandije ili Nemačke je jeftiniji avionom za četvoročlanu porodicu nego autom, ako se na vreme isplanira put i kupe ultra jeftine karte kojih ima. Za ovaj put vam je potrebno samo 400 evra za gorivo + preskupe putarine u Hrvatskoj i vinjete za Austriju i Sloveniju. Za 100-tak evra se može naći povratna karta do Beograda.

Na žalost ova nova dijaspora često i nema svoju porodicu.

Slažem se sa Slobodanom.

Ovde bih se potpuno slozio sa Slobodanom,

Trend odlaska dijaspore se potpuno promenio i daleko se cesce sad odlazi pojedinacno za maticu a i kad se ide porodicno cesto se i tu bira avion kao prevozno sredstvo jer karte kupljene dovoljno unapred kostaju ukupno moza 25% vise nego li prevoz autom a ogromno vreme i napor se ustedi.

Daleko lakši? Kako daleko lakši ako je Zagreb uvijek imao poprilični broj putnika iz Kanade (ove godine nije bilo uopće Kanđana jer zbog restrikcija pa nije bilo letova), Koreje (ista stvar kao i sa Kanadom), Australije (oni nisu ni iz kuće mogli izlaziti jedno dobro vrijeme), Indije, Kine, UAEa… između Zagreba i tih destinacija putovanje nije bilo dozvoljeno ili je bilo poprilično restriktirano. Zagreb se našao u dalekoj goroj situaciji nego ostali aerodromi regije.

Da, i ja mislim da je imao mnogo laksi posao.

1 destinacija za Kanadu, 1 za UAE (koja ocigledno i nije bila za UAE vec za druge drzave jer je sad saobracaj sa ovom zemljom iz ZAG smesan) i 1 za Koreju ne mogu nikako da se porede sa situacijom koju je imao Beograd (pored njega i Podgorica, Sarajevo, Skoplje) kako prosle tako i ove godine da niko od stanovnista ko zivi u Srbiji (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji) nije mogao leteti u niti jedan grad EU koja je glavno odrediste putnika iz ovog regiona. Sada se opet slicna situacija ponavlja.

Saberite jednostavno broj putnika koje su na sedmicnom nivou dovodili kanadski prevoznici + Emirates + Korean (koji su svi pre pandemije leteli samo sezonski za ZAG i gde se zimi njihov nedolazak uopste ne oseti) sa saobracajem koji je imala Air Serbia i svi ostali EU avio prevoznici iz Beograda prema EU gradovima.

Dakle, nebo i zemlja.

Nije imao mnogo lakši posao. Tijekom ljeta sva glavna tržišta iz Beograda su se mogla oporaviti jer nije bilo restrikcija. U slučaju Zagreba vi niste mogli oporaviti Korejsko, Indijsko, Kinesko, Kanadsko, Australsko, Japansko i Novo Zelandsko tržište nikako. Jednostavno ili se totalno nije moglo ili su restrikcije bile prevelike. Sva ova tržišta su bila poprilično važna za Zagreb.

To što vi računate 3 destinacije je upotpunosti zavaravajuće. Dobar dio putnika prema tim tržištima nije dolazio samo preko tih 3 linija, išlo se i preko Dohe, Istanbula, Londona, Frankfurta, Beča.

Također zaboravljate da su restrikcije za srpske državljane skinute u 6. mjesec, a građani EUa i oni s radnim dozvolama su cijelo ovo vrijeme mogli i za Bosnu i za Srbiju.

U redu, razlikujemo se u misljenjima, ali i dalje mi niste naveli koji je to broj turista koji je bio sprecen da dodje. Molim vas samo da budete realni u procenama indisjkih ili novozelandskih turista posto se njihove posete Zagrebu mere u vrlo visokim brojevima.

Ne, nisam zaboravio da su restrikcije srpskim drzavljanima skinute u junu i jako dobro da ste to pomenuli posto to govori da punih pola godine su te zabrane bile na snazi a opet skoro u isto vreme (mesec-dva razlike) kad i pre pandemije nije bilo letova sirokotrupnim avionima za Zagreb koji su u najvecoj meri te turiste i dovozili. Takodje, verovatno znate da su te zabrane ponovo uvedene u septembru mesecu ove godine za sve putnike koji zive u Srbiji a ili nisu vakcinisani ili su vakcinisani kineskom i ruskom vakcinom sto prakticno znaci da ce od 12 meseci te restrickcije za zemlje van EU biti 9 meseci na snazi. Ogroman vrmeenski period za ogroman broj ljudi.

Koliko god da je Hrvatska turisticki magnet ne postoji realna osnova za tvrdnju da broj turista iz daleko istocnih zemalja moze biti veci od celokupne populacije Srbije.

Niste pazljivo citali.

Molim pazljivo procitajte jos jednom.

217.000 posjetitelja je bilo iz Australije, 41.000 iz Novog Zealanda, 10.000 iz UAE, 150.000 iz Japana, 404.000 iz Južne Koreje, 69.000 iz Indije, 62.000 iz Singapura, 273.000 iz Kine… Malo li je? Naravno da nije, svi ovi putnici su Zagrebu puno značili jer ipak je Zagreb bio ulazna točka za sve ove turiste sa Istoka. Svi oni su bili restriktirani cijelo ljeto za ulazak u Hrvatsku, bilo na način potpune zabrane putovanja ili dugotrajnih karanteni. Nekad ste iz Zagreba tijekom sezone imali svakodnevne letove za Dubai sa 370-seaterom, 2 dnevna za Dohu sa A321, 2 dnevna za Istanbul sa A321, svakodnevne za Moskvu sa A320, 5 dnevnih za Frankfurt sa A319/320/321, 4 dnevna za Beč, 2 dnevna sa E195 za Varšavu… sve ove letove su poprilično punili posjetitelji sa drugih kontinenata kojima je dolazak bio masovno restriktiran pa su tako i isti letovi bili poprilično srezani, a to se vidi po brojevima putnika.

Reći da je Zagreb bio u daleko boljoj situaciji od ostalih aerodroma je upotpunosti netočno. Možda je kod vas situacija da se većina putnika temelji na lokalcima koji putuju u EU ili Rusiju, Tursku, Egipat ali to stvarno nije slučaj ovdje. Zagreb je poprilično ovisio o interkontinentalnim putnicima.

Zagreb nije bio ulazna tacka za sve putnike sa istoka jer ogroman broj njih nikad nije ni video aerodrom Zagreb posto su doleteli u Bec, Minhen, Veneciju ili Budimpestu i onda organizovano obilazili zemlje okruzenja ukljucujuci i Hrvatsku.

Zasigurno nisu svi putnici iz Moskve, Beca, Istanbula, Frankfurta ili Varsave bili turisti jer u suprotnom danas ne biste imali njihove letove za Zagreb kao sto nemate Emirates, Korean ili Air Canadu ili imate uzasno smanjeni FlyDubai odnosno Qatar.

Tu je bilo jako puno redovnog saobracaja koji su imali i dan danas imaju aerodromi u okruzenju koji nemaju turisticki potencijal Hrvatske.

Ja sam vam moje argumente izneo a vi ako ih ne zelite videti to je vas izbor i vase pravo.

Prijateljski pozdrav.

Uredu. Nema rasprava više smisla jer se očito ne slažemo. Ovako možemo u nedogled. Pozdrav.

Niste baš u pravu. Španija je Srbiju tek u avgustu stavila na zelenu listu, U Italiju, Poljsku i Norvešku gradjani Srbije mogu da udju samo ako imaju dokaz o neophodnosti putovanja (nema turizma, niti poseta). I ova pravila važe skoro dve godine. Bugarska je opet zatvorila granicu. Skoro sve članice EU ne priznaju kineske i ruske vakcine kojima je vakcinisana većina ljudi u Srbiji.Sva ova ograničenja gradjani Hrvatske nemaju niti su imali.

U Spaniji, Poljskoj, Bugarskoj je skoro i nema.

Za Barselonu je bilo 5 nedeljnih letova, za Varsavu 6 a za Bugarsku 3 sve zajedno 14. Nije da je mnogo ali zasigurno nije za nipodostavanje. To je trecina letova koje ima Ryanair u septembru iz Zagreba.
That is my point.

bravo. 14 letova nedeljno za beograd nije malo, to je u oba smera 180-200.000 putnika godišnje. a rekao bih da ni za zagreb to nije malo (jedan ceo septembar otprilike)

Vueling + Air Serbia

Vas citat

“Za Beograd iz Barcelone je kompanija već trebala letjeti 3 tjedna leta, no leti 2. Ipak od 27.6. broj letova se povećava na 3 tjedno.

autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Vueling”

Kako to ne znate?

Zašto konstantno pričate o građanima Hrvatske i Srbije? Zar su oni jedini koji putuju iz navedenih zemalja?

Zar stvarno još uvijek mislite da je u Hrvatsku mogao ući i izači bilo tko prema bilo kojoj državi? Jeste li znali da je i Norveškim turistima bio ulazak u Hrvatsko poprilično restriktiran? Jeste li znali da su turisti iz UAE mogli ući u Bosnu i Srbiju bez problema ali u Hrvatsku niste mogli pa se dosta njih odlučivalo za baš te države? Jeste li znali da su Indijci mogli bez većih problema ući u Srbiju a ulazak u Hrvatsku im je bio restriktiran? Jeste li znali da su sve do 8. mjeseca putovanja između UK i Hrvatske bila restriktirana pa ste imali slučaj da je između Splita i Londona u ponudi bilo tek 4 tjedna leta u 7. mjesecu?

da li je onda možda hrvatska imala suviše restriktivnu politiku ulaska u zemlju? razumem da ljudi iz Australije ne mogu izaći, ali šta je sa ovima iz UAE ili Indije, zašto nisu mogli u Hrvatsku? je li to odluka UAE/Indije ili Hrvatske?

Mislim da je u oba slučaja odluka Hrvatske i EU.

nema odluke EU, svaka zemlja donosi svoja pravila o uslovima ulaska/izlaska, čak i one koje su u Šengenu

promenila se pravila nakon starta vakcinacije. svaka zemlja odlučuje da li će primiti vakcinisanog putnika iz srbije (vama je to tehnički treća zemlja kao i indija) bez obzira što je srbija na onoj crvenoj listi. pa recimo hrvatska prima turiste iz srbije opušteno, francuska nije puštala, sad pušta, bugarska ne dozvoljava uopšte itd…

nema, grcka i bugarska nemaju ista pravila ulaska/izlaska, ili hrvatska i italija…

Nisu skinute 6. već 7.meseca a već su neke zemlje vratile zabranu ulaska tokom 8. a većina njih tokom 9.

Izgleda da vam uporedjivanje brojki ne ide od ruke.

Pola miliona turista je zavidan broj ali je i dalje manje od onog broja putnika koji je bio sprecen leteti iz Beograda zbog birokratskih odluka Evropske Unije i koji opet do kraja ove godine nece moci leteti iako su vakcinisani kineskom (iako priznata od strane SZO) i ruskom vakcinom. Ne znam sta vam tu nije jasno.

Opet potezete geografski pojam istocne Evrope gde i Zagreb pripada medjutim posto vi smatrate krajnje pogresno da je “istocna Evropa” sve ono sto nije EU nalazite u statistici opravdanje za jako slab rezultat Zagreba po principu “nismo mi krivi vec je tako u celoj EU dok svi oni istocnjaci imaju srece sto nisu u EU pa mogu leteti do mile volje”. Krajnji nonsens. Granice za EU drzavljane su bile medjusobno otvorene i avio saobracaj je u tim zemljama bio pod daleko manjim pritiskom medjusobnog zatvaranja. Naravno, istovremeno se ne mogu kriviti zemlje van EU koje su sticajem birokratskih okolnosti te iste EU morale i uspele naci trzista gde ce leteti i zaradjivati novac.

Ocigledno je neophodno ponovo pomenuti da su svi ti turisti dolazili sezonski u Zagreb (zato i nije bilo sirokotrupaca u Zagrebu tokom 2019/2020 WITT) dok je zabrana za putovanja iz Beograda bila tokom prvih 6 meseci ove godine ( za mnoge zemlje nije ni skidana) a sad se ponovo vraca i kako stoje stvari stajace jos dugo.

Istocna Evropa je izraz koji je nastao tokom hladnog rata i zna se koje zemlje njemu pripadaju i dan danas bez obzira da li su u EU ili ne. Sve istocnije od Beca sa izuzetkom Praga koji je takodje spadao u istocnu Evropu.

Ne mozete reci “da je znacaj broj putnika bio sprecen”. Tu nema uslovnog govora. On jeste bio birokratski sprecen i tu nema diskusije. Niti jedan stanovnik Srbije od 7 miliona populacije nije smeo 6 meseci leteti u EU (za neke zemlje to uopste nije ni bilo skinuto vec i dalje vazi) a sad se opet vraca.

Stvar je samo u tome sto je taj broj putnika umesto u Spaniji, Francuskoj ili Italiji letovao u Turskoj, Grckoj, Crnoj Gori ili Egiptu. Pogledajte samo broj letova ka Hurgadi od pravoslovanog Uskrsa pa sve do sad. Air Serbijini avioni su maltene leteli u formaciji za ovo egipatsko letovaliste. Bilo je ponekad po 7-8 dnevnih letova plus jedan let egipatskog avio prevoznika.

Takodje je preko FZ ili QR veliki broj putnika iz BEG letovao na egzoticnim destinacijama gde je cena zbog pandemije postala daleko pristupacnija. U krajnjem slucaju to pokazuju i rezultati ove dve avio kompanije u glavnom gradu Srbije.

Jednostavno ljudi su nasli alternativu Evropskoj Uniji i to je vrlo pohvalno dok Zagreb nije nasao alternativu putnicima koji su mu nedostajali sa istoka. Takodje nemojte zaboraviti da je pored alternativnih letovalista Beograd i dalje bio i ostao najveci hub za transferne putnike na podrucju bivse Jugoslavije, da su dolazili charteri iz Indije i S.Arabije, da se preko Beograda moglo sa Air Serbijom daleko lakse stici u SAD nego iz sengenskog prostora, da je Air Serbia pored Moskve otvarala nove linije ka Rusiji kao i da su TK i SU cesto u Beograd sleteli sa svojim sirokotrupnim avionima dok istovremeno Zagreb nije imao niti jednog sirokotrupca na svojoj pisti.

I niti u jednom od svih ovih primera dijaspora nema ama bas nikakvu ulogu a vi ste se jedino za nju zalepili. Valjda vam je tako lakse da objasnite uspeh Beograda.

Dijaspora zasigurno nije u istoj meri kao ranije putovala za maticu zbog ogranicenja koja su je cekala po povratku u zemlju stanovanja i to su sve slucajevi iz mog licnog okruzenja. Dakle, razlozi ovakvog rezultata Beograda ne leze pre svega u dijaspori vec u celom miksu gore navedenih faktora koji su doprineli znacajno boljem rezultatu.

Zaboravih da se potpisem – B733

Nasa dijaspora je uglavnom nevakcinisana (oz raznih teorija zavera, ono Nemci dozvoljavaju biti čipovani ali Srbi ne). Samim tim nasa dijasporna – uglavnom nevakcinisana – po povratku moraju ici u karantin od 5 do 10 dana sto ih poprilicno demotivise da putuju. Tako da ne oslanjajte se na nasu dijasporu toliko.

toliko su nevakcinisani da su dolazili ovde da se vakcinišu. dijaspora bez papira se vratila u zemlju još na početku korona krize, a ova ostala dijaspora je, na našu veliku žalost, u proseku obrazovanija i pametnija od nas koji smo ostali ovde. verovatno ste čuli za odliv mozgova…

Pola milijuna turista? Toliko ste imali samo za Koreju+ Singapur u 2019. Gdje su vam ostali turisti iz restriktiranih zemalja?

Negdje sam ”ubrao” da Zagreb i u 9. mjesecu nije baš rasturaio sa prometom (s obzirom na sve ove linije Ryana) i da se vrte brojke kao i u 8. mjesecu. Da li je to točno, znat ćemo za koji dan. Opet, bio je trip report Ryanom u Brussel iz Zagreba i na letu je bilo 150+ putnika što nije loše.

1.” A Zagreb je imao neusporedivo više turista iz Dalekog Istoka i Australije od bilo koje druge destinacije u Europi. Upravo radi toga Zagreb i je imao letove Emiratesa, Koreana, te čak 14 letova Qatara tjedno.”

Od bilo koje druge destinacije u Evropi? Da niste mozda usput zaboravili Pariz, London i Frankfurt? Svi su oni imali mnooogo vise letova pomenutih avio kompanija. Samo je Frankfurt imao 3 dnevna leta Emirates-a (od toga dva sa A380) + 1 let Lufthanse za Dubai. Vrlo bi bilo zanimljivo videti kako 2 x A380 + 1 x B777 + 1 x A333 mogu biti manje od 1 x B777. Da ne govorimo da je za taj isti Frankfurt leteo Korean svakog dana + Asiana svakog dana sto je opet daleko od frekvencija koje je imao samo Korean u Zagrebu. Mislim da bi ovde bilo vrlo zanimljivo videti izvor iz kojeg ste izveli ovaj neverovatan podatak.

Takodje Qatar je za Frankfurt leteo konstantno sa sirokotrupcem dok je u Zagrebu to najcesce bio A320.

2. “A Zagreb je imao najviše poslovnih putnika u regiji.”

I ovo smatram vrlo diskutabilnom tvrdnjom koja nije podrzana od ni od kakvih izvora. Dakle, mi imamo aerodrom sa 3,4 miliona putnika koji ima skoro duplo manje putnika nego li Beograd a opet smelo tvrdite da je procentat poslovnih putnika u Zagrebu veci. I sami govorite kako je Zagreb blizi putnicima koji dolaze iz zapadne Evrope kolima nego li Beograd sto je cinjenica koja vazi i za poslovne putnike. Pre ce se poslovna delegacija iz Beca odluciti da dodje kolima do Zagreba nego sto ce to uraditi u slucaju Beograda.

“Taško je reći zašto je to tako, no isto je činjenica. Beograd u ovoj godini ima velik broj letova prema Rusiji, Turskoj, Egiptu, Izraelu i Tunisu, kao i velik broj putnika iz Indije koji su se preko Beograda tranzitirali na treće destinacije (radi Covida-19)”

Ove godine broj letova prema Izraelu i Tunisu je minoran tako da vam ova tvrdnja ne stoji pogotovo sto je od zimskog reda letenja Tunis i ukinuo letove za Beograd a Air Serbia ove godine tamo nije letela chartere. Takodje broj letova za Indijce nije veliki (u udarno vreme letos je to bilo oko 5 x nedeljno sa uskotrupnim avionom) a i ti letovi su uvedeni tek sredinom godine sto ne moze nikako znacjano uticati na broj putnika Beograda. Jedino gde je razlika znacajna su letovi za Egipat koji su daleko uspesniji nego prethodnih godina, ostalo sve je vise manje ocekivano i redovno.

“Zagreb je još u odličnom stanju u kojem je Ljubljana. Daleko manji broj letova imaju Pula i Rijeka, a Maribor je mrtav aerodrom.”

Mislim da je apsolutno nerealno porediti Zagreb sa Ljubljanom iz prostog razloga sto Slovenija nema nacionalnog prevoznika dok trazenje utehe u Puli ili Rijeci a pogotovo u Mariboru (koji ima manje putnika nego li Morava) nema nikakvog smisla. Mislim da je takvo poredjenje velika uvreda za Zagreb.

Zagreb i Ljubljana trenutno jesu za poredjenje. Oba su u kategoriji regionalnih aerodroma srednje Evrope. Zagreb je naravno veci, bolje pozicioniran i solidno povezan sa centrom grada. Bitno je reci i da Zagreb ima prelep terminal ( istina sa nekoliko ozbiljnih funkcionalnih nedostataka), ima i nacionalnog prevoznika (ne bas sjajnog) kojeg Ljubljana nema itd. A Beograd nakon koncesije ide u visu ligu negde u kategoriju Budimpeste ili Bukuresta npr. Terminal i sam kapacitet aerodroma je sada daleko, daleko ispred Zagreba i specijalno Ljubljane. Nema taj state of the art look ali je sa operativnog stanovista funkcionalniji i bitno veci. Ukoliko bude bolje povezan sa gradom i nastavi rast kada politicki uticaj bude manje bitan, ima sanse i za narednu ligu. Ipak, sacekajmo.

A u 2021.????? Maaaajko mila

Znaci ZAG je jedan od retkih u istocnoj Evropi koji nije zabelezio veliki rast?

Ne želim da otvaram raspravu šta je Istok, a šta Zapad, samo bih da podsetim da je Evropa kontinent kojoj pripšadaju i Ukrajina, deo Rusije, deo Kazahstana i da se geogrfsko središte Evrope nalazi u blizini Viljnusa u Litvaniji.

Albanija nije EU

Lepo ste opet pobrojali različite razloge trenutnog stanja u Zagrebu.

Na ovo pitanje, zašto EU aerodromi imaju veći pad u odnosu na ostatak EU, odgovor je isti kao i u temi članka, više faktora.

Jedan od njih je i veća osnova, pa je i pad bio veći, a rekao bih i da su pravila i mere koje su preduzimale pojedine zemlje EU bile rigoroznije od zemalja van EU (nekada opravdano, a nekada potupo neopravdano).

Neverovatne zaista cene OU..
Malo sam uporedjivao prosecne cene karata JU i OU prema zapadnoj Europi za period od 11-17 oktobra.
Zagreb-Cirih, prosecna cena sa OU je oko oko260evra, najjeftinija karta te nedelje 230E.
Beograd-Cirih,prosecna cena sa JU je oko 100E ,a najjeftinija karta 45E.

Zagreb-Bec,prosecna i najjeftinija cena karte sa OU od neverovatnih 355evra.
Beograd-Bec, prosecna cena karte sa JU je oko 65evra…

Zagreb-Pariz, prosecna cena karte sa OU je oko 195 , a najjeftinija 130evra.
Bg-Pariz, prosecna cena sa JU 90, a najjeftinija 75Evra..

Zagreb-Amsterdam,prosecna i najjeftinija cena sa OU je oko 260evra.
Bg-Amsterdam, prosecna cena sa JU je oko 120,najjeftinija 100evra..

Zagreb-Frankfurt, prosecna cena sa OU je oko 250 ,a najjeftinija oko 115Evra.
Bg-Frankfurt,prosecna cena sa JU je oko 130,a najjeftinija 85evra.

Za svaku liniju i za JU I OU, uzeta je prosecna i najniza cena karte samo sa rucnim prtljagom i u jednom pravcu.

230 eur za zurich je puno? 130 eur za pariz je puno? ma dajte molim vas, onda sjednite u auto pa se vozite. svašta! jedino skupo je bec!

Primer za cene iz Beograda: Cene na liniji BEG-BAS su u oktobru od 30 evra po smeru, a u novembru su 20-tak evra, za Dortmund su cene za skoro sve polaske novembru 10 evra po smeru. Tako da je 230 eura skupo.

uspoređivati JU i OU nema nikakvog smisla. Kad bi država utrpavala lovu u OU kao što to radi Srbija u JU onda bi letovi od 30 eur po smjeru imali smisla. O čemu pričamo. Alene, ako znate onda bi trebali gospodi gore jasno objasniti da ni jedan avioprijevoznik sa 75 EUR ne može biti u profitu na liniji prema/iz CDG. Znate li troškove handlinga i landinga u CDG? Znate li troškove državnih taksi po putniku koje su ogromne? Znate li troškove aerodromskih taksi po putniku koje su među top 5 najviših u Europi? Znate li cijenu J1 po galonu koja je trenutno viša čak i u odnosu na 2019. godinu? Koliko košta block hour na A319, trošak posade?

Nemojmo se zavaravati. 75 eur po smjeru je nikakav novac i taj koji leti za tu cifru je u teškom gubitku, iz tog je razloga cijena OU puno realnija, baš kao što približnu cijenu ima i AF iz Zagreba. Kritike su uvijek poželjne, no uz navođenje činjenica, ovdje ih, u komentaru iznad nema i zato takva kritika nema baš nikakog smisla.

“jako dobro znam troškove letova” kažete. Super, objasnite onda molim vas svima nama koliko ostaje CTN viška love na liniji za CDG ako proda 144 karte po 362 eur, a koliko JU koji prodaje po nižoj cijeni. Tako se rade komparacije i tako se može reći da li je nešto puno ili malo ali prestanite izvoljevati.

Ove cene koje sam naveo imaju Wizz i Easyjet, a ne AS

Pa istinski uzas su cene.
Primer 16 oktobar:
Cena karte OU za Bec je 355evra bez kofera ,
Cena karte JU za Njujork je 485evra sa 2Х23kg … Strasno!
Kraljevo-Bec cena karte je 3.300din, to je oko 30evra, zasto Croatia drzi toliko visoke cene karata?
LF enormno visok pa poslednje karte jako skupe ili politika kompanije da je svaka karta skupa bez obzira na uspesnost prodaje i punjenja aviona ?

osim zamaaera u klasteru su i:

(Slovenija)

(BiH)

(Srbija)

Pretplatite se na

DNEVNI BILTEN

– bitno više novosti (svaki dan >15)
– bitno svježije novosti nego na zamaaero
– stiže na vaš e-mail svaki radni dan

Na Dnevni bilten su pretplaćene najveće institucije i zračne luke

Pročitajte više>

NAGRADNA IGRA

Osvojite 9 starih razglednica (50+ godina) InexAdrije, Lufthanse, Balaira, Air Lloyda i Ju52
tako da nam pošaljite fotke za foto-spotterski kutak

Pročitajte više>

POŠALJITE NOVOST

Budite i vi novinar zamaaero!
Ako pošaljete 10 novosti koje objavimo možete postati honorarni suradnik
i pisati za novac!