autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: Aerodrom Gibraltar
Diljem planete mnogo je aerodroma koji su vrlo stisnuti, gdje je svaki milimetar iskorišten i koji se istinski nemaju mjesta širiti, pa rastu u visinu, te obnavljaju terminale i ostale objekte i čine ih iskoristivijima i većih kapaciteta na istom prostoru. Najstisnutiji aerodrom svakako je bio stari aerodrom Hong Kong (Kai Tak). Moja malenkost tamo je slijetjela 1991. godine i iskreno aerodrom je bio „o bože“. Avioni su se parkirali jedan iza drugoga kao sardelice i neki su se čak pomicali dok su bili stacioniran, terminal je bio prilično klaustrofobičan, mjesta više nego malo. Kao primjer ovako natiskanog aerodroma svakako je LaGuardia koja upravo ruši i gradi nove terminale koji su viši i imaju daleko više kapaciteta. Aerodrom se potpuno preorganizirao kako bi na istom prostoru dobio što više kapaciteta. U ovu kategoriju svakako spada Singapur gdje je svaki milimetar aerodroma iskorišten. Svima nama bliži i poznatiji je Dubai koji istinski ima problema sa širenjem pa čak i parkiranjem aviona.
U Europi ima niz aerodroma koji su stisnuti. Moja malenkost je slijetala na Antwerpen koji je u samom gradu, okružen gradskim četvrtima i istinski nema mjesta za širenje uzletno-sletne staze, terminala i ostalih objekata. U samom gradu je i Lisabon koji se više nema gdje širiti, pa se razmatra otvaranje drugog aerodroma. Više nego stisnut je i Heathrow. Svakako je ekstremno stisnut London City koji se nalazi u gradu, na Temzi. Prije par mjeseci su mu proširili stajanku i napravili paralelnu rulnicu do kraja piste, ali aerodrom je i dalje istinski klaustrofobičan. Ipak najviše je stisnut Gibraltar koji se stvarno nema gdje širiti. Čak su i prometnice oko i ispod aerodroma reorganizirane kako bi se omogućio osnovni promet.
U regiji problema sa širenjem imaju Split čije širenje je izuzetno skupo obzirom na okolne poljoprivredne parcele, maslinike i kuće. Problema ima i Lošinj radi konfiguracije terena i mora. Problema ima i Portorož koji na obije strane ne može širiti pistu (na južnoj strani je na samoj hrvatskoj granici uz granični prijelaz). Velikih problema ima i Tivat kako radi neriješenih imovinsko-pravnih odnosa na zemlji na kojoj je aerodrom, tako i radi okruženja mora. Problema ima i Sarajevo kako sa okolnim zgradama, tako i sa drugim entitetom (Republika Srpska) uz ogradu aerodroma pa se aerodrom ne može širiti radi političkih problema.
Drugi po veličini aerodrom u Sao Paolu, Congonhas, fascinantan prilaz pri sletanju. Takoreći, ima se utisak da letite izmedju solitera i i da se odjednom nadjete na nekom brdu jer je zbog konfiguracije terena aerodrom napravljen na uzvišenju u samom gradu. Poznat je po nesreći aviona kompanije TAM kad je avion završio u tankove sa kerozinom jer nije mogao da se zaustavi zbog proklizavanja.
Verovatno jedan od najekstremnijih aerodroma je drugi aerodrom u Rio de Janeiru minijaturni Santos Dumont sa dve piste od 1260m i 1323 m koji svakodnevno koriste avioni tipa b737 i a320 i koji su tada na granicama svojih tehničkih mogućnosti. To su sigurno najkraće dužine pista koji avioni te veličine koriste. Naravno aerodrom nema dozvolu za međunarodne letove i korisiti za letove u Brazilu.
Hvala na ovoj interesantnoj objavi.
Da, pisali smo o tome.
Splitski aerodrom ima jednu od najgorih mikrolokacija ako s liste maknemo aerodrome koji zbog geograsfkih specifičnosti nisu imali izbora.
Ma dobro ne slažem se. Činjenica je da se aerodrom ima gdje širiti. Oko njega su manje kućice, poljoprivredno zemljište i maslinici. OK, to će koštati, ali nije da ima problema poput recimo Sarajeva. Ima tu rješenja i za produžavanje piste i za rulnicu.
Što se tiće terminala moguće je da se proširi na suprotnu stranu piste (na sjever gdje su oranice), a nešto mjesta ima i na istočnu i zapadnu stranu. Sa relativno malim novcem ovaj aerodrom može postići pistu od 3200 metara za širokotrupce, paralelnu rulnicu i terminal od 30 milijuna putnika. Dovoljno za višegodišnju ekspanziju.
Sto ce Splitu terminal za 30 miliona putnika? Da nije greska u kucanju?
Nisam ni rekao da im sada treba, niti da će im trebati još par godina. Samo sam napisao za koliko kapaciteta ima mjesta.
Male-pushback na pistu pošto je stajanka “zaljepljena” na pistu,tj. nema paralelnog taxiwaya sa pistom.
Mumbai-ako sjedite na lijevoj strani aviona prilikom izlaska na 27 pistu mozete vidjeti što siroti Indijci ručaju pošto su im straćare naslonjene skoro na ogradu od aerodroma.
Krf- s balkona u hotelu pored piste vidite ko je Pilot flying na slijetanju.
Hvala na info.
National Geographic je napravio dobar serijal o radovima na La Guardiji
Da, gledao sam.
Slijetanje u Lisabon i Sarajevo je jako slično, letite nisko iznad solitera i odjednom ste na pisti. 🙂
Kakav let iznad solitera u Sarajevu. Ne pisite gluposti.
E da. Ali to je ništa što je bio Kai Tak. Kako ste slijetali tako su neboderi bili sve manji i manji.
Nas MZLZ Dr Franjo Tuđman nema restoran koji gleda na stajanku pa da imate osjecaj da ste na aerodromu. Ali zato ima fast food to vjerojatno nema nitko. Izvana je zgrada zaista ljepa ali sadrzaj iznutra je na nivou ZET-ove autobusne stanice. Stari projekt iz 60ih predviđao je zgradu na ovom istom mjestu i drugu poletno sletnu stazu od kruznog toka pa do nove obilaznice.
Da to sa restoranom je istinski nonsens. Koji fast food ima Zagreb? Gdje???
A tek gradski aerodrom u Milanu – Linate, koliko je stisnut sa svih strana, čak je i groblje tik uz ogradu rulne staze između dva hangara, a problem sa prostorom za širenje ima i Firenca i to sa svih strana.
Jasno. Hvala.
“Mjesta više nego malo.”
Vjerojatno ste mislili manje nego malo, tj. puno premalo?
Ne pretjerutje. Shvatili ste.
Hocel bit clanak o tome kako ste bili u TZL I SJJ
Da.
Cetiri stvari vezane za Anwerpen.
1. Ranije je na prilazu pisti 29 postojala ulica koja je prolazila tik uz pistu. Kada bi nailazio avion tu je bio i semafor koji je regulisao kada automobili mogu proci. Pre par godina na tom mestu su napravili podvoznjak i sada se automobili krecu bez bilo kakvog ometanja avio saobracaja i obratno.
2. U kompleksu aerodroma postoji mozda i najmanji avio muzej na svetu Stamp i Vertongen, verovatno je dobio ime po nekim poznatim avijaticarima iz flamanske istorije. Vredi posetiti muzej a karta je kostala negde oko 5 do 6 eura.
3. Na krovu zgrade se nalazi terasa sa barom gde se moze popiti pice dok se gleda avion kako taxira ili uzlece.
4. Na parkingu aerodoma se povremeno odrzavaju izlozbe starih starih automobila. Belgijanci su nekada izmedju dva svetska rata imali fabriku automobila koja se zvala Minerva. Neki kolekcionari i dan danas imaju pomenute automobile restaurirane naravno i na takvim manifestacijama dolaze u odeci iz tog perioda. Cena takvog nekog primerka nekoliko miliona Eura…
Veliki pozdrav
Veliki pozdrav i tebi, hvala za ove zanimljivosti
Da, stvarno hvala. Preinteresantno.
1. Da, da, ja sam letio na Antweren još tada i vidio to.
2. Stvarno. Nisam to znao. No, kako sam na aeroromu bio i ovako jako kratko nisam ni imao vremena za posjet tako čega.
3. Precool. Još da ima aviona koji bi se gledali.
Ja kada sam bio pre nekoliko godina na stajanci je bio jedan mislim ATR72 i dosao je jedan TUI mozda Embraer. Neki preterani saobracaj odatle ne postoji ne znam iz kog razloga.
E imam nesto i da dodam a tice aerodroma u Singapuru. Po meni je to br. 1 aerodroma na koje sam ja leteo u svetu. Jeste zemlja minijaturna, ali preko ovog aerodroma se obavlja veliki promet. Usluga i organizovanost su na vrhunskom nivou.
Ma tu se jako malo leti. TUI nešto malo leisure letova ljeti i to je to. Šteta.
Da Singapore je vrh!
Idel uskoro FB intervju
Ne tako skoro.
Sve dobro napisano, a što se tiče Sarajeva, najveću problem su entiteti naravno, jer da ih nema ili da nisu u blizini aerodroma, tj: razgraničenje, onda bi aerodrom baš imao mnogo prostora za širenje, ali i danas Sarajevo ima jedan veliki prostor za ogromnu platformu gdje bi njenom izgradnom moglo stati novih 30-40 aviona, ali na zapadnoj strani gdje je trenutno samo zelena površina planiran je davno Airport City Center Sarajevo, ali nikada nije izgrađen, ne znam zašto. Volio bih da pitate i za ovaj projekat direktora Medunarodnog Aerodroma Sarajevo kada budete dolazili u posjetu. A na istočnoj strani nalazi se oko 20-tak kuća koje bi se trebale srušiti kako bi se taj ogromni terminal napravio. Također njihovim rušenjem stekao bi se uslov i za izgradnju ogromnog terminala, ali za današnje potrebe Sarajeva ne treba nam platforma za 50 aviona, ali svakako se aerodrom i svakom pogledu treba širiti
Nek pita usput sta bi sa terminala za kerozin sto Hifa gradi za potrebe MAS.
Vec godinam se o tome pise,a nema pomaka jer je zasticeno vodno podruce i mjestani se bune…
HIfa je krenula u izgradnju, ali su građani blokirali projekt
Nisam to znao. Zašto su to blokirali?
Blokirali su jer se gradi u vodozaštitnoj zoni, ali je sve to išlo na sud, i HIFA je dobila saglasnost da može nastaviti gradnju. Znate kako rade Zeleni, više politika nego priroda..
Inače SJJ januar 56.521 putnika, da nije bilo ono na početku problema sa maglom bilo bi 60.000+…
Da, bilo bi.
O čemu se tu radi?
Jasno da nije potrebno tako što. Pitat ću.
Na ovu listu bih dodao aerodrom koji je poznat našim ljudima – Skijatos.
Pa nisam baš siguran da je taj aerodrom poznat našim ljudima. To je minijaturan aerodrom koji je 2019. imao tek 446.219 putnika, a prošle godine 206.007 putnika. Od toga dobar dio putnika su domaći putnici.
Popularna je destinacija iz Beograda još od devedesetih. Pokriva i obližnji Skopelos.
To mi je bio poslednji let sa 737-300 (Aviolet), 2018. Imali smo i devojku kopilota i naravno sleteli bez problema:) Pista je blizu zgrade i sa parkinga ispred terminala se vidi avion u krupnoj razmeri kako se zaleće, tj. ima se osećaj da ide brzo. Simpatično.
Ma jako malo ljudi let za taj aerodrom, čak i iz Beograda to je jako mala brojka. Aerodrom sigurno nije poznat u ovom krajevima, ni iz Beograda, još manje izvan njega.
Skijatos je vrlo popularna destinacija iz Srbije, a zbog nenormalno skupog trajekta većina ljudi odlazi tamo vazdušnim putem. Aviogenex/Jat/Aviolet/Air Serba svakog leta obavljaju čartnere već decenijama.
Mislim da je MA radio cartere za Skijatos iz Beograda u vrijeme SRJ.
OK
Pa taj aerodrom ipak ima 22. Ili 23 različite kopanije koje u ljetnim mjesecima obavljaju promet prema njemu…s time sa otok sam po sebi i nije nesto pretjerano velik,
A svi ti veci avioni koji slijecu na njega imaju odredena ograničenja radi kratke piste…
Kao što rekoh mali aerodromčić.
I te kako je poznat u Srbiji.
OK.
Alene, hoće li biti intervju sa ZL Split pa da možda saznamo daljnje planove za razvoj?
Biti će.
Možemo uvrstiti i one od kojih se skroz odustalo (Berlin Tempehof), ili koji su skoro nevažni (London City), a sve kao rezultat manjka prostora.
Tempelhof je istinski bio klaustrofobičan. Više puta sam na njega sletio i baš je bio stisnut. I potpuno ste u pravo za London City. Sada su ga nešto proširivali (stajanka je proširena i napravljena paralelna rulnica do kraja). Ali avion je ono baš stisnut.
Sletanje na Tempelhof je bio istinski doživljaj, prava je šteta da je zatvoren. Ne možete sve da gledate kroz profit postoji i neka tradicija.
Da bio je. Stvarno je. Velika šteta što je taj aerodrom zatvoren!
Da. Sad je tamo rekreativna zona sa špijunskim američkim instalacijama
Rekreativna zona je. Sa špijunskim američkim instalacijama?
Stari Terminal B na LaGuardia-i je bio kao autobuska stanica u Beogradu. Hodnici su bili jedva sirine 4-6 osoba, maltene produzetak avio mosta , a onda u zonama gde su imali kioske to se smanjivalo na 2. AC je imao business longe velicine jednosobnog stana. Ponuda je bila ocajna, stropovi niski i zagusljivo.
Kada sam prvi put sleteo na novi terminal pre par godina, potpuno nova atmosfera.
Da da. Dakle ljudi grade potpuno novi terminal. Ruše zgradu po zgradu i rade novu, veću, višu, prostraniju, s neusporedivo više kapaciteta. I koriste 100% prostra aerodroma za kapacitete.
Terminal B je neusoredivi prostraniji i lepsi. Razlika je nebo i zemlja.Zadnj put sam bio na LGA pre dve godine. Prevoz i tadaa je bio haos, doci do TAXIa ili Uber je nocna mora gde su u jedoj fazi vas vozili BUSem, pa onda neke garaze gde cekate do besvesti itd.
Jasno da je.