dopisnik: Ivan Pusineri (Beograd), foto: Ryanair

Iako je do sada bila samo spekulacija da se evropska avioindustrija pripremala za drastično sporiju nego očekivanu zimsku sezonu 2024/25, ova pretpostavka sada postaje sve bliža realnosti nakon primećivanja jedne od najboljih indikacija iste – Ryanair je počeo da ubrzano reže letove iz svojih baza usled “nedovoljnih” subvencija. Ovo se paradoksalno desilo čak i u najbitnijoj bazi Ryanair-a u kontinentalnoj Evropi, u Bergamu – od čijeg je aerodromskog upravnika Ryanair u poslednjih 15 godina dobio po procenama stručnjaka, oko 350 miliona evra subvencija, ili malo više od 20 miliona godišnje – svake godine od 2009. do danas.

Ryanair je u nedavnoj press konferenciji u Milanu, gde je ni manje ni više CEO grupacije Michael O’Leary bio tu da objavi promenu, najavio smanjenja za predstojeću sezonu u Bergamu. Obuhvaćeni su ne samo broj letova i ruta, već najbitnije i broj baziranih aviona koji će biti smanjen sa 24 na 20. Za Ryanair grupu, Bergamo je: treća najveća baza (iza Dublin-a i Stansted-a), najveća baza u kontinentalnoj Evropi, najveća baza za MAX8200, jedan od glavnih centara za održavanje aviona u Evropi, centar za obuku pilota na simulatorima, a Bergamo je i jedan od retkih aerodroma sa kojima Ryanair ima saradnju na naknadnim uslugama, kao što je BergamoLynk, o kome se nedavno pisalo. Za Ryanair su ovo očigledno samo potezi za “zaplašivanje” – zato što, iako će Bergamo ove zime izgubiti oko 15% svojih aviona, izgubiće samo pet ruta i oko 5% kapaciteta, koji je u 2024. bio nešto manji od 18 miliona sedišta. Ako Ryanair održi smanjen kapacitet tokom cele 2025, Bergamo bi skromnom procenom mogao da ima oko 1.5 miliona sedišta manje nego 2024.

SACBO tvrdi da je do ove promene došlo usled problema u pregovorima oko ugovora o komercijalnoj saradnji. Ryanair je ove višegodišnje ugovore više puta potpisivao sa Bergamom, a trenutno je pod ugovorom koji obuhvata ciklus 2021-2027. pod kojim dobija “destine miliona evra svake godine”. Ryanair brani svoju poziciju navodeći da je već ove godine postigao godišnji broj putnika predviđen za poslednju godinu ugovora, tj. 2027. Problem je sa sledećim ugovorom koji će obuhvatati period 2028-2034, u kome SACBO želi da blago ograniči količinu izdatih subvencija što se Ryanair-u naravno nije svidelo. Savršeno proporcionalno ovome, četiri “de-bazirana” aviona će biti preusmerena na druge aerodrome u Italiji, naime Reggio Calabria, Trst, Venecija i Malpensa – sva četiri aerodroma na kojima se igrom slučaja: nude nove subvencije Ryanair-u u slučaju Reggio-a, na kojima je ukinuta komunalna putnička taksa u slučaju Venecije i Trsta (što Ryanair mesecima traži), ili na kojima Ryanair pokušava da istera konkurenciju easyJet-a i Wizz-a u slučaju Malpense i donekle Venecije. I dok Malpensa ne gubi ništa jačanjem baze Ryanair-a, Reggio Calabria i Trst uz pomoć regionalne administracije ulažu ogromne sume novca u subvencije jer su do sada bili mrtvi aerodromi, dok Venecija isto značajno ulaže da bi kompenzovala nedavne neuspehe LCC sa aerodroma, poslednji među kojima je nedavno najavljeno zatvaranje baze easyJeta.

Najveća ironija ovde jeste to što je Bergamo pored svih ovih aerodroma itekako jak igrač, sa značajnim uticajem u pregovorima. Bergamo je od nedavno treći najveći aerodrom u Italiji. SACBO je bio dovoljno pametan da dovoljno umreži Ryanair sa sobom tako da osigura Ryanair-ovo prisustvo na aerodromu, a u isto vreme onemogući bilo kakvo značajnije smanjenje u kapacitetu jer je Bergamo postao izuzetno bitna tačka u Ryanair-ovoj mreži, između ostalog zbog projekata kao što je BergamoLynk. Ipak, nakon svega navedenog deluje da je ovo sve osim neplaniranog poteza – iako Ryanair ima udeo putnika na aerodromu od oko 75%. Bergamo se još od 2019, kada je očigledno uvideo problem u kome se nalazi, trudi da privuče što veći broj kompanija koje bi otvorile rute ili baze na aerodromu. SACBO je svuda gde vidi potencijal maksimalno podržavao kompanije, pa je čak recimo potpisao značajno partnerstvo sa Aeroitalia-om koja je za samo dve godine otvorila bazu i već skupila značajan broj putnika. Bergamo takođe očigledno pokušava da se pretvori u neku vrstu hub-a, “na tehnikaliju”, time što izuzetno potencira indirektne transfere, a subvencioniše konstantno rastući broj ruta ka Bliskom Istoku. Sve u svemu, jasno je da Bergamo pokušava da povuče crtu u svom odnosu sa Ryanair-om i da smanji svoju zavisnost od istog.

Pitanje je samo kako će se ova situacija odraziti na rast aerodroma u predstojećoj godini, kada će se otkriti odgovor na ovde najbitnije pitanje – da li je Ryanair konačno postao toliko velika sila evropske avioindustrije, da treba da ga se plaše i aerodromi sa po 16 miliona putnika, ili i dalje samo oni manji koji od njega egzistencijalno zavise? No, setimo se kako je Ryanair naterao Stansted da podlegne uceni. 2007. godine Stansted je reko ne Ryanairu, no brzo je sa 23,8 miliona putnika pao na samo 17,4 miliona. Tada je podvio rep i pristao na ucenu Ryanaira, te saobraćaj u samo tri godine vratio na 22,5 miliona putnika, a već iduće 2016. godine i prešao promet iz 2007. te prestigao 24,3 miliona putnika. Do Covida-19 saobraćaj je stalno rastao, pa je 2019. narastao na 28,1 milion putnika.