autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), foto: JAT
Neuki čitatelj bi apriorno rekao da danas aerodromi regije imaju više regionalnih letova (unutar regije) nego za vrijeme Jugoslavije. No, to nije tako. Usporedbe radi provjerit ćemo stanje iz VIII. mjeseca ove godine, te u ljeto 1986, 1989. i 1991.
Beograd je prije imao bitno više letova za Dubrovnik, Ljubljanu, Mostar, Ohrid, Osijek, Prištinu, Pulu, Rijeku, Sarajevo, Skopje, Split i Zagreb. No, daleko manje letova je imao za Banja Luku, Podgoricu i Tivat. Iznenađujuće Beograd je imao daleko više letova svih godina prije raspada Jugoslavije nego danas.
Zagreb je najviše letova imao u ljeto 1986, a i 1991. je imao više regionalnih letova nego danas. No već 1991. Croatia je imala više letova iz Zagreba nego JAT ili Adria. Ipak Zagreb danas ima više letova nego 1989. Iznenađujuće letovi iz Zagreba za Dubrovnik i Sarajevo su imali isto letova 1986. i danas, a Split ih je imao čak i više. Naravno za Beograd je bio bitno više letova u vrijeme Jugoslavije.
Split je imao daleko više regionalnih letova za vrijeme Jugoslavije. Prema Beogradu Split je imao 5 do 6 puta više letova nego danas. Iskreno je žalosno da je 1986. Split imao više letova za Zagreb nego danas.
I Dubrovnik ima daleko manje letova danas nego je imao u vrijeme Jugoslavije. Daleko više letova je bilo prije za Beograd, Ljubljanu i Maribor. Dubrovnik je 1986. imao skoro isto letova za Zagreb kao i danas.
U Ljubljani je bilo više letova 1986. od strane JAT-a nego je 2019. imala Adria u regiji. No, evidentno nakon toga pada broj letova JAT-a i raste Adrie, pa je 1991. Adria imala 3 puta više letova od JAT-a iz Ljubljane. Interesantno je a je JAT sve do raspada Jugoslavije imao više letova tjedno prema Beogradu nego što je imala Air Serbia u ljeto ove godine.
I Skopje je imalo bitno više letova za vrijeme Jugoslavije nego danas. Čak je i linija za Beograd imala više letova nego danas sve do 1991.
Sarajevo je imalo više letova svih godina u Jugoslaviji nego danas. Iz Sarajeva je bilo bitno više letove za Beograd nego danas, a 1986. je linija za Zagreb imala isto letova kao danas.
U vrijeme Jugoslavije Banja Luka nije imala prometa, no ona i sada ima vrlo simboličan promet sa samo tri leta u regiji. Osijek je jedan od rijetkih aerodroma koji je profitirao raspadom Jugoslavije. 1986. imao je 10 letova, no kasnijih godina bitno manje. Za razliku od toga ovo ljeto Osijek je imao 21 let u regiju. Podgorica je istinski bila diskriminirana u vrijeme Jugoslavije, letjelo se samo za Beograd (samo 1986. i za Zagreb), no danas na liniji za Beograd Podgorica ima 34 tjedna leta dvije kompanije. Tivat je imao istinski simboličan broj letova u Jugoslaviji, dok ih danas ima desetak puta više. Zadar danas ima tek par letova više nego za vrijeme Jugoslavije.
Maribor je pak u vrijeme Jugoslavija imao čak 10 letova (1986, dakle prije 37 godina) i 8 letova 1989. no već 1991. nije imao letova, a nema ih ni danas. Mostar je 1989. imao 12, 1991. je imao 13, a danas ima tek 3 leta u regiji. Niš je 1989. ima 8 letova na 3 linije, no ni prije ni nakon toga nije imao letova, dok ih danas ima isto kao i 1989. Priština je daleko više letova imala 1986, no već 1989. broj letova pada, da bi 1991. bio istinski simboličan, sve radi političkih razloga. Danas Priština ima tek jedan let u regiji. U Portorožu su 1989. bila tri leta, no ni prije ni nakon toga nije bilo letova. Pula sada ima neznatno manje letova nego 1986. no više nego ostalih godina. Rijeka danas ima bitno manje letova nego za vrijeme Jugoslavije.
Kraljevo (danas 2 tjedna leta u regiji), Brač (danas 2 tjedna leta u regiji) i Tuzla (nema letova u regiji) nisu postojali u Jugoslaviji. Lošinj je samo 1991. imao dva tjedna leta Adrie za Zagreb i 4 leta Croatie za Zagreb. U regiji je daleko najviše letova bilo 1986, ali je i 1989. pa čak i 1991. bilo više regionalnih letova nego danas.
Ako se dobro sećam, SRB, MNE, BIH i MAK su 2008. dobile “belu Šengen listu”. Da li postoji analiza koliko je i to uticalo da se poveća broj letova i putnika u regionu. Ipak je do 1991. bila jedna država, bilo je lakše ali se manje (i skuplje) letelo.
Teško je tu neku paralelu napraviti između predratnih godina i sada pošto se dosta toga promjenilo . Ljudima je nekad Jugoslavija bila dovoljna i nisu nešto posebno sanjali o inostranim destinacijama . Sad je sve drugačije …
Pa nije baš da ljudi nisu putovali izvan Jugoslavije. Mi smo imali privilegiju da možemo putovati za razliku od istočnjaka. Uz to bilo je daleko više poslovnjaka u Jugoslaviji nego danas, Jugoslavija je prodavala i izvozila sve i svašta. Jugoslavija je bila jedina veza Zapada i Istočnjaka iza Željezne zavjese pa je ovdje dolazila gomila poslovnjaka iz Istoka i Zapada na sastanke i dogovore, na sajmove, kongrese…
Kraljevo se ne može računati da ima 2 leta u regiji jer su letovi BEG-KVO-BEG pozicioni, bez putnika.
Nitko ne govori o letovima Beograd-Kraljevo, nego Kraljevo-Tivat.
Za Split je očekivano da je došlo do smanjenja letova za Zagreb jer je izgrađena autocesta, što je znatno skratilo putovanje od Splita do Zagreba cestovnim prijevozom.
Ali je i 37 godina kasnije, promet se svagdje višekratno puta povećao.
Da sasvim logički.
Da li za ova prošla vremena možete reci da su bila sretna, kao što mnogi kažu? Al’ ne mislim da bude Yugonostalgično, nego ovako baš. I da li su bila sretna po pitanju vazduhoplovstva u tom vremenu i u tim uslovima? Mislim na period do 1989-e. Ja sam mlađi i pamtim neki period od 90-ih pa na ovamo. Pozdrav
Ja osobno nemam neku nostalgiju za tim vremenima.
Ne delim nostalgiju, ali bi vazdušni saobraćaj bio svetlosnim godinama ispred trenutnog stanja da se država nije raspala.
Bio bi ispred sadašnjeg, ali bi još uvijek bio daleko od ozbiljnih tržišta i kompanija. Za nas je i Aegean svjetslosnim godinama daleko, a bio bi i da se država nije raspala.
Pa u to vreme Aegean nije ni postojao, a Olympic je bio daleko manji od JAT-a.
Tako je. I što nam to govori?
Da vasa pretpostavka nije ispravna.
Je baš. To nam govori da bi nas prešišali debelo i sa JAT-om i bez njega.
To nikako ne mozete znati. Tada je JAT bio velika i mocna kompanija. Kada se Jugoslavija raspala trziste se otvorilo i usli su novi igraci.
JAT je bio mastodont koji nije imao dobre osnove, koji je bio loše koncipiran i koji se temeljio na tome da je Jugoslavija bila jedina oaza u kojoj su se mogli sastati poslovnjaci sa istoka (iza čelične zavjese) i sa zapada. 1990. to je nestalo i fukcija Jugoslavije po toj osnovi je potpuno nestala.
JAT bi propao u pet godina da je nastavio tržišno funkcionirati u Jugoslaviji. Da je Jugoslavija preživjela i da se korijenito transformirao mogao je doći do flote od 40-45 aviona. The end.
Kad se uporede Aegean i Turkish, jasno je da su sve pretpostavke “šta bi bilo, kad bi bilo” besmislene.
Da, samo iza Turkisha stoji politička mašinerija koja je dugo djelovala po principu “gdje živi i jedan Turčin, tamo se leti”. Prije par godina su se maknuli od tog principa da bi se sada opet tome.počeli vraćati, iako u nešto manjem obimu. JAT nije pratio taj princip već je ljeti bio koncentriran na Jadran dok je zimi imao puno “via” letova po dumpinškim cijenama da bi se došlo do potrebnih deviza (na primjer Zapadna Europa-BEG-Australija je za to bila tipična. Kome se nije žurilo i kvaliteta mu je bila nevažna, bitno je da je jeftino, mogao je zaista za kikiriki letjeti recimo iz Londona za Sydney. A to je zaista bila avantura, pogotovo prije dolaska DC10, kada je 707 slijetao 4 puta između BEG i SYD a JU211 je još imao i međuslijetanje u ZAG….). Aegean je komercijalna kompanija.
U to vreme nijedna kompanija nije bila komercijalna. Sve su dobijale izdasne pomoci svojih drzava i vlasnika jer je to bilo dozvoljeno!
Istina.
Na osnovu cega ste tako nesto zakljucili.
Da li se vi secate gde su Jat, Adria i Aviogenex bili 1989 u poredjenju sa zapadom, a kamoli raspalim istocnim blokom i njihovim tupolevima. Ako vec pricate sta bi bilo kad bi bilo, sto je vec samo po sebi skakljivo i vezano za fantaziju, ne vidim na osnovu cega vidite nazadovanje (ex)yu civilne avijacije u odnosu na druge. Pa samo Budimepsta je bukvalno rasla na saobracaju Srbije pod sankcijama, od 93-95. Tadasnjih 35 letova izmedju Beograda i Splita bi danas bilo 70 letova minimum tokom sezone… ko zna sta bi sve bilo, trziste od 25-28 miliona ljudi koji nisu pobegli, stradali itd.
Imate moj članak o tome. JAT je bio mastodont jugoslavnskog socrealizma. Ponos nacije. I u njega su upucavalo enormno. Da je ostao na komercijalnom tržištu bankrotirao bi do 1995.
Nije sporno, ali upucuvalo bi se i dalje sa mnogo boljih startnih pozicija… upucavalo se uvek i upucava se,… Turkish, Alitalia, Etihad, Qatar, Emirates, TAP, Iberia, Aeroflot, Swissair, just to name a few.
Teško iz tri razloga:
Jugoslavija je bila jako siromašna
Da je preživjela bila bi reformirana u neku vrstu konfederacije, a tu neke članice (Slovenije i Hrvatska) koje su punile većinu budžeta sigurno ne bi dozvolile enormna trošenja na nepotrebnog mastodonta.
Letjeti sa dvije velike baze (Beograd i Zagreb), te niz manjih baza (Split, Dubrovnik, Sarajevo, Skopje) ne mogu niti daleko veći igrači od JAT-a.
Koliko god siromasna bila, po drustvenom proizvodu je bila ispred Portugala koji je bio EU, a i od vecine ili svih zemalja istocnog bloka – danas vrlo razvijenih i uspesnih zemalja. Dakle, pocetne pozicije su bile mnogo bolje od vecine konkurencije u Evropi. Jat je imao jednu od savremenijih flota u Evropi, novi 737 2-5 god stari, tri MD-11 su trebali stici. Razumem i postujem nedostatak jugonostalgije, ali cinjenice vas zaista potpuno demantuju. Sto se tice baza, jedna mala Croatia ima dve velike i koliko malih, pa funkcionise, kako tako.
Nisu. Jel je u osamdesetima imala redukcije struje po 6 sati svaki dan, par-nepar i bonove za benzin, nestašice svega i svačeta i višesatne redove za kupnju tih proizvoda. Krajem osamdesetih je umjetno stvorena bolja slika zahvaljujući Markoviću i podršci zapada u nadi da će se održati zemlja. Taj sustav bi se vrlo brzo urušio sam u sebe dolaskom kapitalizma.
MD-11 bi bio opak promašaj, JAT na slobodnom komercijalnom tržištu nije imao šanse kao socrealistički mastodont. Bi li se uspio restrukturirati? Sam bog zna. No, raditi iz dva velika huba i 4 baze to bi jako teško prošlo.
Croatia funkconira? Je baš. Croatia nema velikih baza, to nisu ni Zagreb, ni Split. Croatia da ima svih 12 aviona u bazi u Zagrebu to ne bi bila velika baza. Nikakvih malih baza Crotia nema. Broj letova iz Zadra, Rijeke, Pule, Osijeka, Brača i Dubrovnika je smješno malen i oni nikako nisu baze nego se operiraju sa avionima iz Zagreba.
ha tako gledano je i Turkish mastodont Erdoganove megalomanije u koji se upucava(lo) enormno, isto je na komercijalnom tržištu pa ne bih rekao da je bankrotirao.
Neosporno je mastodont. Koji je iskoristio priliku i stvorio komercijalni model.