zamaaero@gmail.com

+385(0)1/3465886

zamaaero@gmail.com | +385(0)1/3465886

Analize, Istaknuto

KOLUMNA ALENA ŠĆURICA: Nove linije Air Serbie – WOOOOW!!!

Air Serbia je u svojoj povijesti imala istinski ogromnih ekspanzija i najava. No, ova posljednje najava sa 17 novih linija i 5 obnovljenih linija, tj. čak 22 linije više nego 2021. je stvarno ogromna. Ovime će Air Serbia imati više linija nego 2019. I to ekspanzija u vrijeme dok pandemija još luduje svijetom. Iskreno, ovo je najveći potez u regiji u zadnjih 30 godina. I tu se može Air Serbiji reći samo ogromno WOOOOW. Ogroman respekt. Moje osobno istinsko divljenje.

Linije koje su najavljene su ogroman odmak od dosadašnjeg poslovanja svih kompanija regije. Odmak koji je toliko velik da čak i plaši. Zašto plaši, o tome više o članku. Ali da je toliko velik da definitivno prelazi okvire regije, to je nesumnjivo. Ogroman. Ovo će lansirati Air Serbiu daleko od konkurencije u regiji, pa čak i široj regiji (TAROM, Bulgaria Air, Croatia, Air Montenegro).

Kako je rasla Air Serbia

Od samog osnivanja Air Serbia je ozbiljno rasla. U ljeto 2014. kompanija je imala 11 novih linija (Abu Dhabi, Banja Luka, Beirut, Budimpešta, Bukurešt, Kijev, Ljubljana, Prag, Sofiju, Varnu, Varšavu), a povećala je broj letova na 15 linija (Atena, Berlin, Bruxelles, Copenhagen, Istanbul, Larnaca, Malta, Milano, Monastir, Rim, Solun, Stockholm, Stuttgart, Tel Aviv, Zurich). Neke linije je povećala i sa 7 letova tjedno. Broj letova je smanjila na samo 2 linije (Dubrovnik i Tivat), te je ukinula 6 linija (Gironu, Gothenburg, London Gatwick, Ohrid, Pula). Iduće zime Air Serbia je uvela letove na 1 liniji (Zagreb), a povećala je letove na 9 linija u usporedbi sa prethodnom zimom (Abu Dhabi, Amsterdam, Budimpešta, Beirut Podgorica, Prag, Sofija, Tirana, Varšava). Istovremeno je spram zime 2013/14 smanjila broj letova na 11 linija (Atena, Banja Luka, Copenhagen, Larnaca, Milano, Moskvu, Rim, Solun, Stockholm, Tel Aviv, Tivat).

U ljeto 2015. kompanija nije uvela novih linija, no povećala je letove na 7 linija (Amsterdam, Bruxelles Ljubljana, Prag, Tirana, Tivat, Zagreb). Ipak kompanija je smanjila broj letova na 5 linija (Banja Luka, Dubrovnik, Rim, Split, Tel Aviv). Zime 2015/16 kompanija je ozbiljno porezala linije i frekvencije. Povećala je broj letova na samo 2 linije (Beirut i Tirana), no smanjila je na 15 linija (Amsterdam, Banja Luka, Berlin, Bruxelles, Copenhagen, Frankfurt, Milano, Moskvu, Paris, Solun, Stockholm, Stuttgart, Varšavu, Zagreb i Zurich). Kompanija je ukinula liniju za Budimpeštu, dok je linija za Larnacu postala sezonska.

U ljeto 2016. kompanija ponovo ozbiljno raste. Pa je uvela letove za New York, Kijev, Hamburg, Ohrid i St.Petersburg, te povećala broj letova na 11 linija (Amsterdam, Berlin, Bukurešt, Dubrovnik, Dusseldorf, Malta, Pula, Sofija, Split, Tiranu i Tivat). No, smanjila je broj letova na 2 linije (Budimpeštu koju je ukinula prethodne zime i Varšavu). Zime 2016/17 kompanija ponovo raste pa je povećala broj letova na 6 linija (Berlin, Hamburg, New York, St.Petersburg, Tel Aviv i Tiranu), dok je Larnaca ponovo postala cjelogodišnja linija. Letove smanjuje prema Podgorici i ukida Varšavu.

U ljeto 2017. Air Serbia ulazi u restrukturaciju i ozbiljno razvaljuje red letenja. Tako je kompanija ukinula 3 linije (Istanbul, Kijev, Varna), te je smanjila letove na čak 15 linija (Amsterdam, Bruxelles, Bukurešt, Copenhagen, Dubrovnik, Dusseldorf, Ljubljana, Moskva, Paris, Pula, Sofija, Stockholm, Tivat,  Zagreb, te Varšava koju je ukinula prethodne zime). Air Serbia je povećala samo jedan let za Ohrid i uvela liniju za Veneciju. Kompanija je smanjila čak 46 letova tjedno tog ljeta. Ogromno smanjenje. Ogromna rezanja se nastavljaju i te zime. Kompanija ukida liniju za Abu Dhabi, te smanjuje letova na čak 12 linija (Banja Luka, Beirut, Berlin, Bruxelles, Bukurešt, Dusseldorf, Istanbul, Paris, Rim, Stockholm, Tel Aviv i Zagreb). Air Serbia te zime povećava samo Veneciju i Zurich. Ukupno je kompanija smanjila čak 22 tjedna leta.

U ljeto 2018. kompanija dalje smanjuje broj letova za 13 tjedno. Povećala je broj letova na 5 linija (Atenu, Milano, New York, St.Petersburg i Zurich). No, kompanija je istovremeno smanjila broj letova na 8 linije (Berlin, Dusseldorf, Hamburg, Prag, Sofija, Skopje i Stuttgart, te Abu Dhabi koju je ukinula prethodne zime), a ukinula je letova za Ohrid. Te zime kompanija reže bitno manje, tek 8 tjednih letova, te ukida letove za Hamburg, a smanjuje na 5 linija (New York, Prag, Rim, Stockholm i Veneciju). No, kompanija povećava letove za Larnacu i Zurich.

Nakon dvije godine intenzivnog rezanja Air Serbia se oporavlja i kreće u ozbiljnu ekspanziju 2019. Pa kompanija otvara letove na 9 novih linija (Barcelona, Cairo, Helsinki, Kijev, Krasnodar, Madrid, Nica, Rijeka i Zadar), te povećava letove na 9 linija (Copenhagen, Dubrovnik, Hamburg, Paris, Sofija, Stockholm, Tivat, Zagreb i Zurich). Broj letova smanjuje tek za Atenu, Milano, Skopje i St.Petersburg. Ukupno Air Serbia u ljeto 2019. povećava broj letova za 27 tjednih letova. Već tu su se vidjele natruhe onoga što je kompanija najavila za ovo ljeto, tj ozbiljan iskorak izvan šablona, jer je kompanija uvela letove za Cairo, Krasnodar i Nicu, nešto što nije baš osnovna ekspanzija na primarne i sekundarne linije, već su to ipak tercijarne linija. Tog ljeta kompanija je uvela i PSO letove iz  Niša, na čak 12 linija, no letove za Budimpeštu je vrlo brzo ukinula. U zimu 2019/20 kompanija značaj o povećava broj letova, čak i više nego tog ljeta, tj. za čak 31 tjedni let. Letovi se povećavaju na 16 linija (Banja Luka, Barcelona, Bukurešt, Cairo, Helsinki, Kijev, Krasnodar, Larnaca, Ljubljana, Madrid, Podgorica, Skopje, Solun, Tel Aviv, Tirana, Venecija). Samo mjesec dana operirala je i linija ta Rijeku koja se vrlo brzo ukinula te zime. Te zime nije bilo smanjenja ni ukidanja linija. Kompanija je uvela i PSO letove za Beč iz Kraljeva 1.12, a planirala je uvesti i sezonsku liniju za Solun idućeg ljeta.

Za VI. mjesec 2020. Air Serbia je planirala ogromnu ekspanziju. U prvom redu kompanija je planirala pokrenuti letove za Genevu (uvela ju je 2021. ali i ukinula nakon samo 7 mjeseci operiranja), Amman, Chisinau, Lavov, Rostov na donu (uvela ju je 2021. kao sezonsku liniju) i Firencu. 6 novih linija. Već ovdje je bilo jasno da Air Serbia kreće u potpuno novom smjeru i da će otvarati linije koje su izvan uobičajenih šablona, a što je već krenula 2019. Bi li to bilo sve od ekspanzije u 2020? Vjerojatno ne bi.

No, onda je došao Covid-19 zbog kojeg je Beograd prvo bio potpuno zatvoren dva mjeseca, a potom je broj linija i frekvencija doslovce desetkovan. Kompanija je prilično povećala broj letova i linija 2021. godine, no to sve je bilo daleko od 2019. godine. Air Serbia je u Covidu-19 obnovila većinu svojih linija (prvenstveno u 2021.), a uvela je i nove linije za Genevu i Rostov na Donu. Genevu je ukinula nakon samo 7 mjeseci.

Što je Air Serbia pokrenula?

I onda je došla 2022. i Air Serbia je prvo pokrenula PSO linije iz Niša i Kraljeva. Kompanija je iz Niša zadržala letove za Hahn i Tivat (sezonska linija), te obnovila letove za Ljubljanu, no uvela i letove za Istanbul, Cologne i Beograd, te sezonske letove za Atenu (od 15.6.). Kompanija je zadržala i sezonske PSO linije iz Kraljeva za Solun, no uvela je cjelogodišnju liniju za Istanbul, te sezonsku za Tivat. Ukupno kompanija će letjeti 10 PSO linija. Manje nego prošli PSO ali za daleko više novaca.

I potom je od sredine I. mjeseca kompanija najavljivala nove linije doslovce dva puta tjedno (utorkom i petkom). Sveukupno to znači da će Air Serbia ove godine uvesti 17 novih linija i obnoviti njih 5.

Iz Beograda kompanija otvara 11 i obnavlja 4 linije (Nica, Madrid, Rijeka i Venecija):

  • Venecija od 10.4, 3 puta tjedno
  • Nica od 14.4, 2 puta tjedno
  • Valencija od 21.4, 2 puta tjedno
  • Madrid od 30.4, 2 puta tjedno
  • Amman od 1.6, 4 puta tjedno
  • Socci od 2.6, 2 puta tjedno
  • Trst od 2.6, 3 puta tjedno
  • Lyon od 2.6, 2 puta tjedno
  • Hanover od 3.6, 3 puta tjedno
  • Bari od 5.6, 3 puta tjedno, sezonski
  • Bologna od 6.6, 3 puta tjedno
  • Nuremberg od 6.6, 3 puta tjedno
  • Salzburg od 7.6, 3 puta tjedno
  • Palma de Mallorca 11.6, 3 puta tjedno, sezonski
  • Rijeka 15.6, 2 puta tjedno, sezonski

 

Ovo znači da će kompanija iz Beograda letjeti na 15 novih i obnovljenih linija sa čak 40 dodatnih tjednih letova. Kompanija već sada ima najavljena povećanja na nekim starim linija, no i nešto smanjenja broja letova. Kako god ovog ljeta biti će daleko više novih linija i još više tjednih frekvencija. Istinski respect! Poštovanje do poda.

Iskreno čudi da je kompanija pokrenula letove za Hanover, ali nije obnovila letove za Hamburg koje je letjela godinama prije Covida-19. Hamburg je daleko veći grad, sa više dijaspore i utjecaja.

Kompanija nije obnovila ni Helsinki koji je pokrenula 2019. godine. Ovo je istinski čudno i veliko iznenađenje. Kompanija nije obnovila ni Beirut, no budimo pošteni ovu liniju je ukinula još 2019.

Jednako tako nije jasno zašto kompanija nije pokrenula Cairo kojeg je pokrenula 2019. Velik broj turista koje Srbija ima u Egiptu, te velik broj mogućih konekcija preko Caira na Afriku i te kako su otvarali potencijale ove linije. Istinski čudno da ova linija nije obnovljena.

Još veće iznenađenje je što Air Serbia nije pokrenula letove za Tel Aviv. U Srbiji je vrlo mnogo turista iz Izraela, čak dvije kompanije imaju letove za Beograd (Arkia i Israir), a Air Serbia je ovu liniju operirala godinama i to sa značajnim brojem frekvencija. Ova linija je obično imala po 7 tjednih letova Air Serbie, a još 2019. kompanija je letjela 5 tjednih letova za Tel Aviv. Stoga ovo i te kako čudi.

Kompanija nije obnovila ni Kijev iako je ovu liniju pokretala više puta tijekom godina, sve od prve ekspanzije. No, možda upravo tu i treba tražiti razlog ne pokretanje ove linije. Naime, linija se pokazala lošom tijekom svih ovih godina. Uz to situacija u Ukrajini je istinski pred eskalacijom ratnih sukoba sa Rusijom i masa kompanija otkazuje letove za Kijev. Uz to u međuvremenu Windrose je pokrenuo letove za Kijev koje operira 2 puta tjedno, a planira letove povećati na tri tjedno. To bitno smanjuje potencijale Air Serbijinih letova za Kijev. Kao druga kompanija na ovoj liniji nije uspio ni SkyUp ukrajinski LCC koji je prilično probitačan u otvaranju linija. Stoga mislim da Air Serbia nije pogriješila što nije pokrenula letove za Kijev ove godine. U mreži linija koje trenutno ima Air Serbia Kijevu je svakako mjesto, tu rupu kompanija si ne smije dozvoliti, jednako kao i Helsinki i Cairo. I uvjeren sam da će vrlo skoro kompanija ponovo obnoviti Kijev.

Kompanija nije obnovila ni letove za Zadar koje je operirala 2019. I ovo je više nego čudno, poglavito što je kompanija obnovila Rijeku. I bilo bi mi jasno da je Rijeku obnovila zbog subvencija koje tamo dobiva, no direktor ZL Rijeka je jasno objavio da nema subvencija Air Serbie u Rijeci. Time je više nego čudno da je kompanija obnovila Rijeku, a ne Zadar. Daleko više Srba ima nekretnine i obitelji u zadarskom zaleđu nego u Rijeci, neusporedivo više. Zadar ima 10 puta više putnika nego Rijeka. A Zadar je od Splita jednako udaljen kao Rijeka od Pule, no Rijeka još ima i Zagreb na 160 km koji joj odvlači putnike Air Serbie.

Iskreno očekivao sam da će kompanija uvesti letove za Cluj, drugi najveći aerodrom u Rumunjskoj kao feeding destinaciju. Em bi time dobila još jednu odličnu feeding destinaciju sa aerodroma koji nema previše legacy prijevoznika, em ima deal sa Taromom koji bi sigurno stavio code-share i na ovu liniju.

Jednako tako bilo bi logično da kompanija obnovi feeding liniju za Ohrid, bar sezonski. Liniju je kompanija operirala u prošlosti, Ohrid ima ekstremno malo prijevoznika, poglavito legacy kompanija, postoji dijaspora, a i velike su gospodarske veze dviju država.

Još jedna logična linija bi bio Burgas. Air Serbia je u samom početku letjela za Varnu, i prilično brzo ukinula ovu liniju. No, Burgas je bitno veći aerodrom i tu ima više potencijalnih putnika. Ovdje bi bilo nešto turista za obije strane, ali daleko više konektiranih putnika i ja bih ovu liniju doživio prvenstveno kao feeding sezonsku liniju.

Očekivao sam i da će Air Serbia pokrenuti letove za Lisabon koji je istinska rupa u mreži linija Beograda. Zagreb već preko 10 godina ima letove za Lisabon (prvo TAP, pa Croatia Airlines, sada ponovo TAP). Beograd ovu liniju i te kako treba i ona i te kako ima potencijala.

Bilo je za očekivati da bi Air Serbia mogla otvoriti i Brač. U redu, nije Brač prvi prioritet, svakako je Zadar prije na redu, konačno kompanija nije nikada letjela za ovaj aerodrom. No, broj srpskih radnika i turista na otoku bi i te kako opravdali dva tjedna leta u top sezoni.

Kompanija je najavila za 2020. letove za Chisinau, moldovski glavni grad. No, u ovom proširenju Chisinaua više nema. Čudno, linija jest logična i istinski bolja nego neke otvorene linije. Jadnako tako kompanija je najavila otvaranje Firence (Italija) što je također bilo logičnije nego neke linije koje je sada najavila iz Italije, posebno za Bari i Trst. Kompanija je najavila i letove za Lavov, no ovo čak i razumijem da se ne pokreće radi gore navedenog politički-vojnog stanja u kojem je Ukrajina.

Bili bi logični i letovi za Toulouse ili Bordeaux (kompanija nema letova na 1000 km od Pariza, Nice i Liona), za Krakow te pretvaranje bar dvije charter linije koje su imale velik broj frekvencija prošle godine u redovne (naravno tek 2 tjedna leta, ostalo charteri). To su u prvom redu Antalya koja je imala 29 charter tjednih letova (Turska) i Hughada koja je imala 16 letova (Egipat). Naravno ovdje ostavljam rezervu bilateralnih problema sa Turskom i Egiptom koji bi mogli biti administrativna prepreka za otvaranje redovnih letova.

 

Zašto je ovo ogroman odmak?

U prvom redu Air Serbia kreće od pretpostavke da će pandemija stati do V. mjeseca. I tu je u pravu. Omikron će potpuno uništiti pandemiju Covida-19, ljeto će je dokusuriti, a nakon toga na jesen pandemija neće biti ništa bitnija od gripe i drugih sezonskih bolesti. Stoga kompanija veliku većinu linija i kreće od VI. mjeseca. Air Serbia je i još jednom pokazala da ekstremno brzo reagira na tržišne promjene. To je pokazala u slučaju bankrota Adrie, AtlasGlobala, Ernesta i Air Italy, te Astre u Grčkoj. I tu istinski skidam kapu. Znači Air Serbia doslovce iskorištava prvu sekundu nakon pandemija. I ponovo reagira bitno brže nego najbolji i najveći igraći Europe. Ona to i mora, jer je mala, i jedina joj je prednost lakša prilagodba i reakcija. U svakom slučaju još jednom ogromno bravo za kompaniju!

Evidentno Air Serbia otvara potpuno različite linije, tj. ovdje se otvara cijela paleta različitih linija. U prvom redu ono što daleko najviše fascinira je otvaranje linije koje su out of box. Air Serbia otvara linije za Amman, Socci, Bolognu i Bari. Sve ove linije više nisu ni primarne, ni sekundarne linije već doslovce tercijalne. I da se razumijemo to nisu prve takve linije koje je otvorila Air Serbia. Takve linije su i za Solun, Tiranu, Veneciju, Krasnodar i Rostov na Donu. Na svim ovim linijama Air Serbia je pronašla svoju nichu, te linije feeda sa ostalim svojim linijama u mreži. Više nego fascinantno. I da, trebalo je ozbiljno razmišljati out of box da se ove linije pokrenu. Jasno, Air Serbia je imala i niz propusta u takvom razmišljanju (Varna, Budimpešta, Varšava, Kijev, Ohrid, Beirut). I takve neuspješne linije su vrlo brzo ukinute. No, iskristalizirale su se neke linije koje su postale vrlo uspješne. Ovdje je posebna nicha Rusija sa kojom Air Serbia ima izvrsne odnose, nakon Bjelorusije najbolje u Europi. Stoga čak pet linija za Rusiju (Moskva, St.Petersburg, Krasnodar, Rostov na Donu i Socci) ne treba čuditi. Upravo Socci kao turistička destinacija i velik aerodrom će neupitno biti uspješna za Air Serbiu. Amman je tu stvarno ogroman iskorak koji bi mogao biti uspješan. Uspije li Amman samo je nebo granica, a kompanija ima brdo linija diljem Bliskog Istoka i Afrike koje bi mogla otvoriti.

Istovremeno kompanija obnavlja i otvara niz leisure linija u prvom redu Valenciju, Nicu, Palma de Mallorcu, Veneciju i Rijeku. Obzirom na ogroman broj srpskih odlaznih turističkih putnika koji nemaju vlastito more, nedvojbeno će ove linije biti uspješne.

Uz to kompanija je obnovila letove za Madrid liniju prema jednom od najvećih aerodroma Europe. Ovime je prevenirala letove Iberia koja ima velik broj frekvencija prema Zagrebu, Splitu i Dubrovniku, a leti i za Ljubljanu i Zadar. Madrid je toliko velik aerodrom sa toliko velikim brojem konekcija da nije upitno da će ova linija biti uspješna.

Air Serbia otvara i linije kojima prevenira širenje Wizz Aira, u prvom redu Lyon i Nuremberg. No u tom kontekstu mi nisu jasni Salzburg i Hanover. Za Salzbrug Wizz Air uopće ne leti, Air Serbia je ovu liniju forsirala i iz Niša i pokazala se kao vrlo loša linija. Iskreno ne razumijem logiku letenja za Salzburg. Ta linija niti može biti feeding linija, niti leisure, niti tamo ima brdo dijaspore, niti je prevencija Wizz Aira. Ni za Hanover Wizz Air ne leti pa mi nikako nije jasna ova linija. I ovu liniju je Air Serbia letjela kao PSO iz Niša i nije bila uspješna. Obnova obližnjeg Hamburga bi tu bila neusporedivo logičnija.

No najveća mi je enigma Trst. Zašto pobogu Trst? Air Serbia već leti za Ljubljanu koju će ovog ljeta operirati čak 9 puta tjedno, a Ljubljana je od Trsta udaljena tek 98 km, za što autoputom bez granice treba tek sat vremena vožnje. Trst je udaljen i od Venecije, za koju Air Serbia leti 3 puta tjedno, samo 159 km za što je potrebno oko sat i pola vožnje. K tome i Pula je vrlo blizu (tek 122 km ili sat i pola vožnje) a gdje Air Serbia leti tri puta tjedno, a blizu je i Rijeka za koju kompanija leti 2 puta tjedno (tek 78 km ili sat vremena vožnje). To znači da Air Serbia u krugu tek sat do sat i pola vožnje već opslužuje tri aerodroma koji imaju čak 17 tjednih letova. Kojeg smisla onda ima Trst? Trst nije turistički grad, nije ni velik grad, nema veliku srpsku dijasporu, aerodrom je malen, imao je tek 780.000 putnika 2019. godine. Iskreno mislim da će Trst biti linija koja neće uspjeti i koja će se vrlo brzo zatvoriti.

No, najveći nonsens je PSO linije Cologne-Niš. Air Serbia već leti za Hahn, dva puta tjedno. Hahn i Cologne su udaljeni tek 158 km, za što je potrebno tek sat i pola vožnje. Konačno i Wizz leti za vrlo blizak Dortmund (93 km ili sat vremena vožnje). Imati tek 7 linija iz Niša, ne pokriti Amsterdam, Paris, Moskvu i druge bitnije linije, a otvoriti dvije linije na samo sat i pola vožnje je istinski nonsens.

Kako god vidljivo je da kompanija u prvom redu ide na mali broj frekvencija (2 do 4 tjedna leta), ali ogroman broj linija. Kompanija će ovog ljeta imati čak 64 linije iz Beograd. Ono woow! I tu se kompanija potpuno drugačije ponaša od Croatie Airlines koja forsira velik broj frekvencija na malo linija, u prvom redu prema Lufthansa hubovima. Air Serbia na tek par linija ima više od 7 letova tjedno. Logika kompanija je da radije pokriva što više linija i tima zadovoljava potrebe putnika za P2P letovima, nego da ima velik broj letova prema velikom hubovima. No, budimo pošteni, Air Serbia, za razliku od Croatie Airlines, ne pripada ni jednoj alijansi i nema ni jedan velik code-share ugovor da bi mogla imati ozbiljne konekcije preko nego velikog huba. Stoga joj i ne preostaje ništa drugo nego razvijati ovakav model.

Kad maknemo ove četiri upitne linije od njih 22, možemo konstatirati da je ekspanzija Air Serbie ogromna, najveća u povijesti kompanije. Ona je izvrsna obzirom na vrijeme ekspanzije, te istinski gleda out of box. I hajmo biti pošteni. Ovo je drugi nivo. Uspije li ovo Air Serbiji ona će odskočiti ne samo od regije, nego i u široj regiji, a kompaniju će bitno približiti srednje velikim kompanijama regije poput airBaltica, Austriana, Aegeana i Brusselsa. Tu će Croatia biti istinski mali miš, pijun pokraj Air Serbie. I neće joj više ničime konkurirati.

Poznata je krilatica „tko ne riskira ne profitira“. I to stoji. Air Serbia ove godine ozbiljno riskira. I u konačnici ili će profitirati ili će propasti. No, inercija i igranje „po pravilu“ sigurno odvodi u propast i bankrot. Stoga je sada, nakon pandemija najbolje vrijeme da se nešto pokuša napraviti. I tu sve čestitke kompaniji na hrabrosti i predanosti.

I za kraj jedna vrlo bitna napomena. Da bi ovaj sustav profunkcionirao i donosio benefit on mora ima jako mnogo feeding destinacija sa ozbiljnim brojem frekvencija. Tu bi Air Serbia morala imati bitno više letova prema Zagrebu, Skopju, Sarajevu, Banja Luci, Ljubljani, Splitu, Dubrovniku, Puli, Nišu, Sofiji, Bukureštu i Solunu, te Tivtu zimi. Kompanija bi morala uvesti i zimske letove prema Splitu, kao i letove za Zadar, Brač, Ohrid, Mostar, Prištinu, Maribor, Cluj, Chisinau i Burgas. No, ono što trenutno vidimo je da Air Serbia smanjuje broj letova prema feeding destinacijama u regiji. Čudno. Na ovaj način teško će ovaj sustav uspjeti. Iskreno samo na Beogradu ove P2P linije uspjeti neće, one će uspjeti samo ako će imati više letova prema linijama u široj regiji koje će ih puniti. Iskreno se nadam da red letenja nije dovršen i da ćemo vrlo skoro vidjeti bitno više letova prema feeding destinacijama od VI. mjeseca jer ako nećemo onda ću vrlo uplašeno gledati na ovaj novi sustav i iskorak Air Serbie.

Nemojmo zaboraviti da Air Serbia obnavlja svoju turboprop flotu novim ATR 72-600, ali i da će za ovoliku ekspanziju morati pribaviti bar 3 dodatna Airbusa A319. Daj bože da pribavi bar jedan A320 koji i te kako treba za letove prema Moskvi i Tivtu, a još jedan bi dobro došao za ljetne chartere.

 

A što čeka Croatia Airlines?

Čak i Air Montenegro ove godine planira bitno povećati broj linija i frekvencija. Tri nove linije i veći broj frekvencijama na svim linijama osim na onima za Beograd. No, Croatia Airlines ne čini baš ništa. Kompanija je 2021. imala tek neznatno više putnika spram 2020. Prestrašno. Katastrofalno.

A iduće godine je najavila tek obnovu linije Zagreb-Barcelona i uspostavljenje jednog tjednog leta na liniji Split-Atena umjesto ukinute linije Split-Prag. Majko mila. Kompanija još uvijek ne planira obnoviti letove iz Zagreba za Stockholm, Bukurešt i Prag. Strane kompanije su već ukrale Croatiji linije koje nije obnovila: Ryanair za Milano i Oslo, Rossiya za St.Petersburg, TAP za Lisbon i Finnair za Helsinki. Uz to Ryanair je oteo dvije linije koje je Croatia planirala otvoriti 2020: Sofiju i Podgoricu. Dakle, čak 7 linija kompanija je izgubila svojom katastrofalnom inercijom. Što čeka Croatia sa preostale tri linije (Stockholm, Bukurešt i Prag)? Da im i to preotme Ryanair. A budite sigurni da hoće. 2022. izlazi moratorij na pokretanje linija uz subvenciju jer su sve ove tri linija bile operativne prije tri godine, dok je moratorij dvije godine. Stog je za očekivati da će Ryanair već ovog ljeta pokrenuti sve te tri linije, poglavito što su sve tri velike Ryaniarove baze.

Croatia bi trebala otvoriti Berlin, Hamburg, Tiranu, Cairo, a najkasnije 2023. i Cataniu, Genevu, Prištinu i Nicu. I kad bi Craotia to napravila ne bi se ni malo približila Air Serbiji koja otvara tercijarne destinacije, nego bi tek otvorila sekundarne destinacije, ono što je Air Serbia otvorila davno, prije mnogo godina.

OK, budimo pošteni, Air Serbia od svoje vlade dobiva bitno više novaca nego Croatia Airlines. No ipak ni u ludilu ne toliko više u usporedbi sa enormnom ekspanzijom spram Croatijine totalne inertnosti. Croatia rapidno gubi tržišni udio na svom tržištu. 2019. je u top sezoni bila na tek 16% tržišnog udjela, a na razini cijele godine na tek 19%. Prestrašno! I da, Air Serbia dobiva više novaca ali raste, razvija se, širi se, lokalna zajednica ima benefita. Croatia dobiva nešto manje novac, ali novca koji se baca u vjetar, koji ničem ne služi. Kompanija doslovce, ali doslovce ništa ne radi!

Na kraju umjesto zaključka samo ću reći da me svih ovih 8 godina Air Serbia fascinirala, da je imala malo loših poteza i jako puno dobrih. Da su reagirali superbrzo i vrlo uspješno. Da su u kratkoj povijesti uspješno prebrodili dvije velike krize. No, to sve skupa nije ništa spram ove ekspanzija i iskoraka koji su sada napravili. Ovaj iskorak je za maksimalni respekt, za naklon do poda, za istinsko divljenje. Croatia ima daleko veće potencijale, no Air Serbia je pokazala kako se sa uspješnim vođenjem kompanije može postići izvrstan rezultat. Moje istinsko divljenje Air Serbia!!!

 

Ovaj članak pisan je u Ivancu, gdje sam bio tri dana na jednom brainstormingu, uz pozdrav čitateljima iz pitomorestkog zagorskog kraja.

306 Komentar/a
Najnoviji
Najstariji
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare

Poštovani Alene,
Možda će vas zanimati knjiga o istoriji JAT-a, uskoro izlazi iz štampe, sada je u predprodaji za jako malo novaca, ja je poručujem sigurno:
https://www.aviatica.rs/bio-jedan-jat-uskoro-izlazi-iz-stampe/

24.01 Stutgart beograd cc 25 putnika
07.02. Beograd stutgart ccc 45 putnika
A 319

Hteo sam samo jednu stvar da napišem. Čitao sam komentare do pola i od idiota nisam imao živaca dalje. Svi vi koji imate komentare tipa četnik, ustaša itd molim vas otvorite neki portal gde možete nastaviti svoj rat koji očigledno niste završili. Ostavite nas koji smo ovde zato što volimo vazduhoplovstvo (zrakoplovstvo) i avione. To što Šcuric lamentira nad Croatiom je normalna stvar. Čovek je Hrvat i sigurno bi voleo da mu je nacionalna kompanija jaka i da je može pohvaliti da ima sposobno rukovodstvo. Mi sa druge strane treba da budemo srećni što bar jedna državna kompanija nema nesposobno partijsko rukovodstvo koje nema pojma o vođenju kompanije (kao što je u svim ostalim “normalnim” državnim kompanijama). Alen se bavi svojim poslom a to je analitika, u ovom slučaju kompanija u regionu (regiji) i čovek to radi profesionalno. Poštovanje za znanje i za nacionalnu pripadnost. Svi smo to što smo.

Opet najave Vucica ;
Toronto ili Čikago i prema Kini jedna linija
Peking ili Šangaj

Sad on spominje i drugi A330 a sve saopstava posle sastanka sa presednikom Kine i iznosi njegov stav da se to treba ostvariti.

Beograd je imao saobracaj sa Kinom pre par godina a Zagreb za Njujork nije.

I taj isti saobraćaj se pokazao neuspješnim iako je bilo zainteresirane kompanije.

Zagrebacki saobracaj sa Njujorkom se preko 30 godina nije ni otvorio!!!

1991? Ohoho
Dobro niste otisli u 1961…
A kad vec pominjete devedesete pitam se sto ne pomenuste Jatov DC-10 koji je neke mnogo posle te 1991 leteo takodje za Kinu?

Nije to bilo kakva najava nego uz stisak ruke kineskog predjsednika, i to ne jedna nego obje linije. Osim toga pao je potpis na Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom a koja je, pored toga što je velika vijest sama za sebe, takođe značajna i za ove dvije linije.

I kaj? Sad vam Scuric vise nije ustasa kad vas je ovak nahvalil.

A vi Scuric ste mogli i manje sa tim pohvalama. Po vama ispada da je Croatia mrtvo kljuse a Air Serbia uzor od kompanije. Ono ste mogli vise nahvalit ove iz AS. Bas ispada da se ulizujete kako je rekao onaj citatelj. Malo neukusno.

Izgleda je sad Scuric tebi ustasa posto nije nahvalio Croatiu 😀

Odlična analiza. Linija za Test je uvedena zbog dijaspore tamo. Hamburg nisu uveli jer Wizz već leti i to jako dobro sa A321 i niskim cijenama

Trst, Trieste.

Ti si Scuric cetnik i izdajica svog naroda. Kako te nije sramota tako neobjektino pisat i sramotit se. Toliko nahvalit poteze Air Serbie, Istinski se diviti, pistati kako ih respektiras. Air Serbia je nacionalisticka kompanija koju financira Vucic da pokaze tko ima veceg. Air Serbia otvara ogroman broj linija sa po dva leta tjedno samo zato da Vucic moze pokazati kako su superiorni. I za to daje gomilu para.
A ti ih hvalis, ulizujes im se i ponizavac. Nadam se da bar za to dobivas pare. Neka te sramota tako se ponizavati i ulizitvati. I sramotiti svoj narod. Nek nam zivi Croatia Airlines. Realnija i normalnija kompanija od ove iz komsiluka.

Pogrešio portal. Ima svakakvih baš ovde

Dotični pogrešio portal. Što Plenković i Milanović ne uvode nove linije. Komentar uopšte ne stoji. Za BNX bi trebala dva leta dnevno ujutru i naveče

Po dva leta za BNX dnevbo radnim danom, vikendom po jedan. 12 letova nedeljno bilo bi optimalno.

Nakon sto je Pegasus povecao BEG na A321neo, jutros TK sa A330 a vidim opet je u sistemu za sredu 09.02

U ovo doba godine tesko. Gde je TK slao 330 u regiji tokom zime?

U februaru? Pa i ne baš

Februar je najgori mesec

Opet provociras narod sa tvojim glupim veljacama.

@anonimac 21.45: koji narod i koja “glupa veljača”?

Opet Vaš nedoličan riječnik. I zašto ste namjerno istakli „veljača”? Nepotrebno.

Veljača, februar ili drugi mjesec. Isto je. Koja je razlika

A „bunite” se protiv „februara”, što je međunarodni, daleko razumljiviji naziv. Niste baš doslijedni.

Da li je to zadovoljavajuce za ovo doba godine i da li sa tim LF oni gube novac na toj ruti i tom avionu?

Koja je cena karte?

To je PSO linija je li tako?Skupo prilicno zar ne?

Ajoj bas skupo

Air Serbia je od 14.06.2022.godine vratila Zadar.

Sjajno! Jos jedna obnovljena linija…Ostaju jos Kairo i Tel Aviv posto se Kijev i Helsinki nece bar u ovoj godini vracati.

FLR je izgleda zamenjena sa BLQ dok KIV za sad nije planiran.

Vratiće sigurno Tel Aviv a i Kairo najverovatnije.

AIR SERBIA

Oseti miris Jadranskog mora:

Jedan smer;

Zadar
Iz Beograda
Od RSD
5.782
Jedan smer
Rijeka
Iz Beograda
Od RSD
5.782
Jedan smer
Dubrovnik
Iz Beograda
Od RSD
5.782
Jedan smer
Pula
Iz Beograda
Od RSD
5.782
Jedan smer
Split
Iz Beograda
Od RSD
5.782

Oko 48e

Približno 50 eura po pravcu

Meni je zanimljivo što je, kad uđeš da bukiraš, čak i jeftinije od ovoga pa bi zaista trebalo da se pozabave marketingom. Od 49 eura po pravcu, uđeš, a ono do Splita i nazad 87 eura. Mada je to možda i dobro, ljudi se dodatno pozitivno iznenade 🙂
Realno, ako neko planira do hrvatskog Jadrana neće biti povoljnije prilike od ove, nijednim prevoznim sredstvom.

Odakle vam to za FLR?

Sumnjam da ce uvoditi liniju koja te toliko blizu BLQ.

moguć odgovor vezano za liniju za Trst…. U 2019. godini, statistika vezano za strance koji žive u Trstu: najbrojniji su Srbi (19% svih stranaca) na drugom mestu Rumuni (14,4% svih stranaca), zatim Kosovci (6% svih stranaca), pa Hrvati (5,5% svih stranaca)…zatim slede Kinezi, Ukrajinci i Pakistanci, pa među prvih deset nacija slede i Bosanci i Albanci…dakle, velikim delom strance u Trstu čine nacije koje mogu biti klijenti Air Srbije kada lete u posetu familiji i prijateljima u matičnim zemljama…

Oko 4000 ljudi cca

Zahvaljujem se na zanimljivom članku. Bilo je zanimljivo pročitati i istorijat razvoja linija od rebrendiranja.

Što se linije za Ohrid tiče koju pominjete, baš sam neki dan u “Politici” pročitao intervju direktora njihove turističke organizacije koji je izrazio želju da se letovi ponovo uspostave.

Za Bejrut ne bih rekao da je bio neuspešna linije, bilo je s te linije dosta transfera. Mislim da je ukinuta prvenstveno zbog velike krize u toj zemlji. Verujem da će se letovi uspostaviti čim Liban prebrodi krizu, što im ja iskreno i želim da bude što pre.

Salzburg mi nije toliko nelogična linija. 2019. godine uvedena je iz Niša zbog povezivanja dijaspore, a čini mi se da postoje i firme iz tog dela Austrije koje rade u Srbiji. Verujem da će biti i turista na toj liniji, a da će korišćenje ATR-a smanjiti rizik od pokretanja te linije.

Trst sam sretao ranije na spiskovima transfernih destinacija s Beogradskog aerodroma koje nemaju direktnih linija. Možda ovo bude sezonska linija za turiste i srpsku dijasporu odande. Grad je lučki, pa možda ima neke privredne saradnje za koju ne znam.

Pridružujem se Vašim čestitkama kompaniji i želim im od srca da i drugi deo posla obave dobro – marketing i prodaju karata 🙂

Veliki pozdrav!

Slazem se, sve ste lepo rekli

I to vise puta!!! Ali eto da bude njegova poslednja.

Zato sto vam je na to pitanje vec odgovoreno. Zasto ga ponovo postavljate?

Ne gledam na to kao na ukinutu liniju, već da je prebačena iz Niša za Beograd. Šta znam. Ne mogu da tvrdim sigurno, ali mi se čini kad je bio raspisivan prvi PSO, da je tu liniju predložio neki od instituta u Srbiji zbog veze s dijasporom i privrede.

Em su Austrijanci potvrdili izuzetnu uspesnost linije i to sa A319, em je prebacena sa manjeg na vece trzsite (sa INI na BEG), em je uveden manji i ekonomicniji avion a nemojmo zaboraviti da je svojevremeno jos i Wizz otvorio tu liniju ali u pogresno vreme.

Ne moze da ne uspe!

Jeste, očajan im je bio Salzburg iz Niša pa su odlučili da ga pokrenu iz Beograda. To ne bi ni Jat uradio.

Odustali su oni i od letova za Rim pa se vraćaju. Videćemo šta ume JU ove sezone – uveli su 4 linije koje je Wizz leteo i ugasio, a Wizz je uveo 3 linije koje JU već leti + konkurentni HHN. Biće zanimljivo.

Ne znate, ne znate….

Zadar krece od 14.6. dva puta nedeljno.Linija je sezonska.
Ajde jos Tel Aviv da se obnovi ove godine…Helsniki i Kisinjev neka ostanu ipak za neku sledecu godinu, da ne budemo prezahtevni :)))))

I Kairo 🙂

Kairo?

Zadar se obnavlja od juna

Ne znam koliko ljudi je obraćalo pozornost, ali Air Serbia ima više linija od ITA-e u Rimu, a približava se Swissu u Cirihu, UIA-a u Kijevu i TAP-u u Lisabonu. 67 destinacija je odlično, čak impresivno. Ne bi me čudilo da Air Serbia uđe u top 30 u Europi. Bravo Air Serbia! Jedva čekam da je vidim kako će napredovati do 2030.

I da, jedno pitanje. Što bi se dogodilo kada bi Air Serbia kupila Croatiju Airlines? Bi li to bio “promašaj stoljeća” koji bi “žderao” milijune eura godišnje i “potopio” obje kompanije, ili je to spas za OU i dodatni profit JU? Je li takvo nešto uopće izvodivo, s obzirom na to da je Hrvatska u EU?

Nije izvodljivo. HDZ bi pre izvrsio kolektivno samoubistvo nego li to da se desi.

Ne,hvala.

Kupovina OU od strane JU je potpuno nerealna. Sa stanovišta tržišta i biznisa jedna regionalna kompanija čak i u uslovima kad je pola regiona u, a pola van EU, je superiorno rešenje. To bi naravno morao da bude konzorcijum/holding, ima različitih modaliteta. Na stranu što se to neće desiti.

Zašto ne bi bilo izvedivo? Srbijanski kapital je već ušao u Hrvatsku. Srpska medijska kuća Adria je kupila Večernji list i 24 sata, a Sberbanka je svoje poslovnice u Hrvatskoj prodala AIK banci.

Srbijanski kapital i srpska medijska kuća? Pravilno je šta?

Pa Adria i nije bas srpska.
Daleko vise je usao hrvatski kapital u Srbiju nego obrnuto.

Nego čija je?

Ne može kupiti u 100 posto vlasništvu, ali može manje od 50 posto. Iako, da i dođe do te transakcije s obzirom na upliv politike i u OU i u JU sumnjam da bi iz toga izašlo išta dobro.

Zasigurno će i biti top 30 u Europi ove godine, no to ne ovisi o broju linija. Mnoge TAPove i Swissove linije se operiraju sa više frekvencija i višim kapacitetom. Ne zaboravimo da je u ljeto 2019. Croatia imala podjednako linija kao i Air Srbija, a i tada je bila razlika između kompanija poprilična u postotku.

OU u Air Srbiji? Ne, hvala. Od toga nitko ne bi imao koristi.

cisto me zanima ta cinjenica da po zakonima EU nije moguce. Zasto? AIK banka je kubila gorenjsku banku a sediste banke je u BG. Ne ulazim u to da li je politicki moguce ili nemoguce zanima me ekonomski zasto nije dozvoljeno? Secam se da je Pionir hteo da kupi Kras pa je nastao skandal u HR gde su promenjeni interni pravilnici Krasa gde kapital iz Srbije na kraju nije uspeo da preuzme legalno na berzi deonice Krsasa. Mozda sam pogresio ali mrzi me da guglam sada. Naravno da za tako nesto nema novca AS niti Srbija, niti zbog politickih igara i igrica to nije moguce. Na pamet mi padaju jos neke privatizacije u HR u kojima firme iz SR nisu uspele zbog politike ali sada necu o tome.

Kod Kraša je situacija bila takva da oni zapravo nisu htjeli da bilo tko preuzme tu kompaniju jer je većina dionica bila tzv. radničke dionice preko kojih je određena struktura htjela upravljati tvrtkom. Više je to bio interni manevar pojedinaca u kompaniji nego što im je smetalo da ih preuzme kompanija iz Srbije jer su se bojali za vlastite pozicije. Na kraju su morali posustati jer ih je uspio preuzeti Pivac.

Kraš, nažalost, već godinama, po kvaliteti proizvoda, nije ni sjena onoj kompaniji kakav je bio u ex YU.

Kraš je, u najboljem slučaju, solidna konditorska kompanija. Nikako vrh, pogotovo u usporedbi s vrhunskim europskim kompanijama poput Lindta.

Kvaliteta proizvoda im je značajno opala što je vidljivo i iz sastava proizvoda nekad i sad.

EKSKLUZIVNO:
Air Serbia povecava Split i to
1. Od 24.juna dodaje petak
2. Od 06.jula dodaje sredu

Bice i do 5x nedeljno.

EKSKLUZIVNO:
Air Serbia povecava Dubrovnik i to
1. Od 13.juna dodaje ponedeljak
2. Od 1.jula dodaje petak
3. Od 9.jula dodaje subotu (izuzev 27.jula)

BEG-ZAD od 14 juna, 2x

Da li bi linija do Minska imala potencijala?

Mislim da bi imala kad se malo stabilizuje poluticka situacija

Koji bre Minsk? Zbog ulizivanja EU sada je Lukasenko nama uveo sankcije. Tj.vratio nam je istom merom kao i mi njima. Nema nista od Minska.

Sankcije su na 3 meseca za poljoprivredu, opustite se, preživećemo. A možda i ranije Lukašenko shvati da ne treba da nasilno prizemljuje komercijalne civilne avione pa i Er Srbija poleti. U suprotnom, nema smisla leteti tamo gde se ne poštuju propisi o preletanju vazdušnog prostora.

Belorusija je pre nekoliko dana uvela sankcije Srbiji.

Ne bi.

Evo krece i Zadar dva puta nedeljno!! Air Srbija samo dodaje. Respect

Sad postaje jasno da ce ATR72-200 ostati u plovidbenom stanju tokom leta jer toliki broj destinacija (pogotovo novih TRS, SZG, BLQ, ZAD, BRI) se ne mogu pokriti sa 5xATR72-600 i 1×72-500

Ili ce doci jos jedan ili dva ATR 🙊

Pricalo se da jos dva atr iz australije treba da dodju, ne znam da li je to istina

Gde se pisalo?

hahahaha, svaka čast, iskreno sam se nasmejao 🙂

Nije moguće “oteti” liniju. Navedene linije nisu “otete” Croatiji već ih Croatia nije obnovila.

Što ne znači da su linije “otete”. Te linije se mogu operirati uz konkurenciju bez problema.

Ljubav nema pameti – stara je izreka. Ovaj euforični članak je na pubertetskoj razini jer nema adekvatnu analizu troškova.
Činjenica da Air Serbia povećava broj linija ne znači nikakav uspjeh. Učinci za državu Srbiju i porezne obveznike će se tek vidjeti. Ja primjerice mislim, na temelju dosadašnjih iskustava, kako će ceh platiti porezni obveznici.
I zbilja bi bilo dobro da autor primjerice pokuša raščlaniti dosadašnje “ekspanzije” Air Serbie” koristeći brojeve. Koliko je novca zarađeno, Koliko je prihoda, a koliki trošak. Koliko je uzeto od raje za subvencije, javne i skrivene?
Ono što je dosad poznato je da je Air Serbia tvornica gubitaka. Ne znam hoće li je ova “ekspanzija” preporoditi u tvornicu novca ili će postati još veća tvornica gubitaka.

Tu analizu ne može niko dati, možda Bog. Možda je autor euforičan ali ste i vi skeptični bez ikakvih vidljih razloga,

Činjenica je da AirSerbia generiše gubitke, milionske zapravo. Moglo bi se izračunati koliko je novca dato AirSerbia-i u prethodnih nekoliko godina i Alen je iznosio neke podatke i procene. Radi se o stotinama miliona eura.

Sa druge strane, malo je teže izračunati koliko indirektnih benefita je AirSerbia donela državi Srbiji i njenim gradjanima.

Upumpava se novac i u Železnice Srbije, Petrohemiju, do skoro u Bor i Smederevo… ali od tih kompanija nikakav benefit nismo imali. AirSerbia makar nešto radi, doveli su strance na vrlo odgovorne pozicije, pokušavaju, nekada promaše ali se makar bore.

Mislim da je Mišković, možda i neko još od sličnih biznismena iz Srbije spominjao da je nerealno očekivati profitabilnu avio kompaniju na našim prostorima, i mislim da je neralno očekivati da AS postane profitabilna.

Dok god je minus koji zvanično generiše mali, podržavam “subvencije i pomoć” države jer svakako doprinosi lokalnoj ekonomiji na razne načine. Puno više nego da smo baza Wizz-a, Ryan-a i sličnih.

Mene kao skeptika zanima po čemu je bolje upumpavati pare u nacionalnu kompaniju nego biti baza mrskog Ryana, Wizza ili sličnih? Plus naravno letovi Lufthanse., Air France i ostalih.
Koji su direktni benefiti? Hoće li strani turist radije platiti skuplju aviokartu nacionalne kompanije koja stvara gubitke ili jeftiniju nekom lowcosteru?
Hoce li lowcoster privuci svojim marketingom više turista ili orao na repu?
Hoće li biznismen birati lokaciju na koju dolazi biznis klasom ili tamo gdje mu tvornica više zarađuje?
Hoće li poreski obveznik radije platiti kartu skuplje zato da ima orla na repu kada putuje nekud ili ce tražiti jeftiniju kartu?
Gdje su točno benefiti?

@max
Prve benefite smo već videli na ogromnoj ceni aerodroma kada je otišao u koncesiju. Da nije bilo JU te cene ne bi bilo.
Govoriti u 2022 koje benefite donosi avio saobraćaj je suvišno, pa to je danas infrastruktura saobraćaja koja je mnogo važna za svaku zemlju.
Ima primera jako puno koji navode da lcc čvorišta nisu dobra za državu, treba gledati široku sliku.
Da li mislite da je Turska koja je upumpala milijarde pogrešila sa Turkišem, da li mislite da bi im bilo bolje sa Ryanom?
Da bi bio baza LCC kompanija i te kako treba da upumpaš pare, ništa nije džabe osim usluge koju oni žele da dobiju.
Ne svodi se sve na turizam, tu najviše grešite.

U Beogradu se nije pojavila aviokompanija koja je spremna da razvija aviosaobraćaj. Da postoji još neko ko to želi, ja bih odmah glasao za ono što je jeftinije. Opcija da imamo direktne letove samo za habove i Wizz gasto destinacije nam nije OK. Između toga da čekamo da se tržište popne na viši nivo i toga da pravimo tržište trenutno smo se opredelili za ovo drugo.

Može se gledati i na drugi način. Da li će lowcost kompanije platiti porez u Srbiji? Da li će zaposliti preko 1000 radnika čije plate ostaju u Srbiji? Da li će lowcost kompanija napraviti hub od Beograda? Beograd ima i lowcost opciju kome više odgovara, blizu je i Temišvar, Budimpešta…

Sve u svemu max bi trebao znati da:

– nacionalni avio prevoznik placa poreze i doprinese u sopstvenoj drzavi

– nacionalni avio prevoznik zaposljava lokalno stanovnistvo

– nacionalni avio prevoznik utice na vrednost aerodroma (primer maksimalni iznos koncesije Vinci u BEG) takodje placajuci ozbiljnu ukupnu sumu maticnom aerodromu iako dobija popust kao najfrekventiji korisnik. Svaki LCC sa druge strane gleda da sto vise ustedi na nekom aerodromu i da plati sto manje (primer Zagreba) sto smanjuje prihode aerodromu a samim tim i ogranicava njegov razvoj ili ugorozava njegovo ukupno postojanje (pogledati primer Frankfurt Hahna)

– nacionalni avio prevoznik nece na nagovestaj prve oluje pobeci sa nekog aerodroma vec ce tu ostati deleci dobro i lose sa sopstvenim narodom (slucj pandemije ili rata).
Pogledati samo kojom brzinom je Ryanair pobegao iz Osijeka ili Maribora cim mu se nisu ispunili svi njegovi uslovi a istom brzinom ce povuci i sve svoje avione iz Zagreba ako se Zagreb slucajno “obezobrazi” i za koji evro podigne cene usluga koje mu pruzaju.

– nacionalni avio prevoznik ce slusati i potrebe drzave ukoliko postoji nacionalni interes za otvaranje odredjene linije (primer JFK u Beogradu)

– niti jedan LCC ne bi iz naseg regiona otvarao celogodisnju TATL liniju kao deo dugorocne strategije koja ce doprineti jacanju te kompanije vec ce sa druge strane nakon najduze pola godine slabijih rezultata bilo koje evropske linije (i to u slucaju da nisu finansijski potpomognuti od lokalne sredine) bez razmisljanja tu liniju zatvoriti i otici na profitabilnije trziste.

– nacionalni avio prevoznik slece na primarne aerodrome nudeci svojim putnicima sletanje na glavne destinacije ili u svoj hub odakle mogu preko code share-a ili sopstvene mreze letova da ponude putnicima daleko veci izbor destinacija nego sto to nude LCC za P2P putnike. Takodje treba napomenuti da ako jedan putnik na primer mora leteti iz Beograda za Pariz on moze sa JU sleteti na CDG i odatle hvatati AF konekcije dok je to letenjem za BVA nemoguce. Tu postoje jos i dodatni troskovi prevoza (kao i izgubljeno vreme + maltretiranje) od tercijalne destinacije do zeljenog mesta koji se moraju dodati na cenu karte koja je bar na relaciji BEG-BVA cesto vrlo slicna ceni JU karte BEG-CDG. Dakle neisplativo.

– nacionalni avio prevoznik povezuje destinacije koje LCC zbog bilateralnih ugovora ne smeju da lete (ZAG-SVO, BEG-IST, BEG-TGD…) ako nemaju posebne dozvole.

– nacionalni avio prevoznik u usluge koje pruza nudi i prevoz carga koji je takodje vrlo bitan element poslovanja sto LCC kompanije ne nude. YU-ARB cesto prevozi cargo kako iz Srbije tako iz okolnih zemalja za JFK i time pruza usluge privredi.

– nacionalni avio prevoznik je jako cesto koriscen u svrhe promocije odredjene drzave i njene kulture (primer lik Nikole Tesle na YU-ARB ili promocija Srbije na BEG-JFK letu).

– nacionalni avio prevoznik utice na razvoj generalno domaceg vazduhoplovstva (skolovanje kadrova, razvoj centara povezanih sa avijacijom…) u meri kako to LCC nikad ne bi mogao.

Dakle vlasnik nacionalne avio kompanije nije onaj koji samo gleda da li ce neki putnik platiti pedesetak evra vise kartu za neku destinaciju vec uzima u obzir sve ove argumente i sagledava celokupnu sliku kao i benefite koje nacionalna avio kompanija ostvaruje za svoju drzavu.

Bravo! Ovaj vas komentar bi trebalo pretvoriti u jedan clanak. Nadam se da ce to neko prepoznati.

Bravo bravo!

Svaka čast. Poslednja tačka je i najvažnija – društvo mora da poseduje akumulirano znanje da bi moglo da vlada nekom tehnologijom, koja god ona bila. Ako smo od prethodne generacije dobili znanje, onda moramo da ga prenesemo narednoj generaciji. Vidimo ovih dana na primeru rudarstva šta se događa kad se ta akumulacija znanja u jednom društvu prekine – mora znanje da se uvozi, a to je i skupo i rizično sa stanovišta interesa i motiva. A društvo bez znanja nema šta da traži u ovom veku.

Neke od točaka možda imaju smisao sa školovanjem isl.

Ali financijski nikako. Svi ti benefiti nisu ni blizu para koje odu u bezdan.

Ovo sa promocijom je isto pomalo smiješno, je li vam porastao Kirgistan u očima kad ste vidjeli njihov avion na stajanci sa imenom njihove slavne osobe? Tako stranci doživljavaju i ovo.

Destinacije će sigurno neko otvoren čim bude ekonomskog smisla, ako ne bude bolje da ne mlate pare u prazno.

Meni je Etiopija bogme porasla u očima kad sam video njenog novog širokotrupca u Frankfurtu.

Svaka čast majstore.

Hvala svima na pohvalama.

Ma koji hubovi? Hubovi poput Bergama? Ma dajte…

I Trade Air i ETF su domaće kompanije zar ne? Pa ne cuclaju stotine milijuna iz proračuna. Ne znam zašto se toliko opravdavaju AS i CA a zapravo su beskorisne rupe bez dna.

Trade Air i ETF jesu ACMI, ali isto uplaćuju porez, zapošljavaju domaće ljude, čine dio razvoja avioindustrije u zemlji itd – sve pozitivne točke koje je itko uspio napisati za CA/AS.
A ove sve ostale izmišljene koristi od nacionalnog gubitaša (“nacionalni ponos”, “neprofitne linije”) su zapravo pišanje u vjetar.

Ne uspoređujem ih kao konkurentske aviokompanije, već kao poduzeće koje funkcionira donosi dobit i korist državi i društvu. Za razliku od ovih nacionalnih.

Suportira? Podržava?

PreThodne analize su zanimljive.

Nakon kruzenja iznad Dubrovnika ovaj let ce biti diverted za Split.

Lose vreme?

Nadamo se da je uspješno i safe landed u Split.

Tipkate dok vozite ili imate asistenta? 😅

Huge.

Hanover je bolja opcija od Hamburga, više puta sam leteo Wizzom i avioni su uvek bili puni. Hanover ima bolji geografski položaj od Hamburga, u prečniku pokriva daleko veći broj gradova gde je dijaspora. Velika prednost Hanovera je što se nalazi na ukrštanju dva glavna železnička pravca (Amsterdam -Berlin i Hamburg-jug Nemačke), aerodrom je na severnoj strani grada, pa može da pokrije i Hamburg do koga je 1.5 autom ili vozom.
Što se Salzburga tiče, ne slažem se sa vama da Salzburg nije leisure destinacija. Mislim da će ovu liniju koristiti i putnici za Minhen, kao i tiristi koji bi da posete dvorce južne Bavarske, jezera u Gornjoj Austiji, Halštat… Regionalna dnevna karta za Bavarsku pokriva i područje Salzburga, što značajno pojeftinjuje transport. ne treba zaboraviti da je Minhen udaljen samo na 1,5 sat vožnje vozom.

Na tim LH letovima za MUC preko 60% putnika su putnici za druge kontinente, a ovi ostali će razmisliti kada pogledaju cene. Salzburg će biti jefiniji minimum 50 evra za povratan let, a transfer do svih gradova u južnoj Bavarskoj je isti i po vremenu i po novcu, bilo da idete iz Salzburga ili Minhena. Čak je Salzburg u prednosti jer je manji aerodrom gde se mnogo brže završavaju formalnosti i potrebno je kraće vreme pre dolaska na let i brže se odlazi sa aerodroma.
Leteo sam više puta do Hanovera i Hamburga wizzom iz Beograda i iz mog iskustva hanoverski let je uvek bio dupke pun za razliku od Hamburga. Hamburg jeste veći aerodrom, ali Hanover pokriva veće područje nastanjeno našom dijasporom.

Čitati sa razumevanjem:

‘Na tim LH letovima za MUC preko 60% putnika su putnici za druge kontinente, a ovi ostali će razmisliti kada pogledaju cene. Salzburg će biti jefiniji minimum 50 evra za povratan let, a transfer do svih gradova u južnoj Bavarskoj je isti i po vremenu i po novcu, bilo da idete iz Salzburga ili Minhena. Čak je Salzburg u prednosti jer je manji aerodrom gde se mnogo brže završavaju formalnosti i potrebno je kraće vreme pre dolaska na let i brže se odlazi sa aerodroma.’

Neće putnici ići za Salzburg za tu razliku u ceni ako im je krajnja destinacija Minhen.
Ali itekako hoće ako im je krajnja destinacija negde drugo u Južnoj Bavarskoj – tada je Salzburg čak i bolja opcija (objašnjeno gore: manji aerodrom, brže se završe formalnosti + jeftinija karta).

Problem Lisabona je sto je let predugacak, block time je 4h, te se let ne moze uklopiti u talase. Madrid i Cairo su na granici i ne hvataju dosta konekcija. Eventualno da stave odlazak oko 10:30, te bi povratak bio oko 7:15. Malo duzi layoveri u Beogradu za konekcije, ali mislim da je jedino tako izvodljivo. U prvom talasu ne moze nikako.

Sem Rostova na Donu koja je to linija koja ne stane u jednom talasu?

Odlična analiza!
Samo Sochi, ne sochi.

*Socci

Zapravo je Soči.

ili preciznije Сочи

Stvarno?

Odlicno napisan tekst.

Ono sto bih samo zeleo napomenuti je da Salzburg moze biti mnogo uspesniji nego sto se misli. Tome govori u prilog i izjava aerodroma Salzburg da je linija INI-SZG bila 2019 iznenadjujuce dobra

“There are around four million potential customers living within our catchment area, especially near the border with Germany where there is a large Serbian community, as well as those originating from other regions in the Balkans. The average occupancy rate has been more than satisfactory for this new route, and the connection is in astonishing demand”.

U krajnjem slucaju Wizz air je otvorio let BEG-SZG u julu 2020 (broj leta W64061/4062) ali zbog pandemijske situacije i pozicije Austrije u istoj nije doslo do sire realizacije.

Ne treba zaboraviti da je Salzburg udaljen samo 150 km od Minhena i da Air Serbia racuna i na deo putnika iz Bavarske a Salzburg joj se jos dodatno vise isplati jer njemu pored pomenutog dela jugoistocne Nemacke gravitira i ceo zapadni deo Austrije, mnogo su jeftinije takse u SZG nego li u MUC a mogu ga opsluziti sa ekonomicnim ATR72-600.

Inace Wizz air leti iz Salzburga za Kijev i Sankt Petersburg.

Ne iz Minhena definitivno ali ima ljudi iz Bavarske kojima je bliži Salzburg od Minhena (Rozenhajm, Pasau…), plus taj severozapad Austrije. Mada moram priznati da jeste lep, Salzburg je jedno jako dosadno mesto, možda nije loš kao startna pozicija za turu dvorci Bavarske i slično…

Saint Petersburg, na engleskom, ili Sankt Peterburg (bez „s”), na srpskom.

U prijevodu još veći trošak za porezne obveznike koji u ogromnoj većini imaju nula koristi. Draža mi je čak Croatia koja ne radi ništa ali me bar to manje košta.

Ovo je daleko najbolji komentar ikada, molim vas da ga postavite na naslovnu stranicu da kad god je neko posjeti vidi ovu briljantnu, duboko misaonu izjavu. Bravo Max, briljiraš kao i uvijek, prosto genijalno.

Tebe baš košta 😀 😀 😀

Misliš mamu i tatu?

I opet Alen jedini nije skužio foru. 😂

Hahaha, draža vam je čak i Croatia, vi ste baš šaljivdžija 🙂

Hvala, Alene, zanimljiv pregled istorijata. Nedostaje vam samo Istanbul koji nije bio deo ni većeg plana ili ekspanzije, a odmah je postao jedna je od najboljih linija u mreži. Kao i Oslo tokom pandemije.

Kad smo već gore, mislim da se Helsinki neće skoro vratiti, taj aerodrom je papreno skup, ima takse kao Cirih pa je verovatno potreban mnogo veći broj putnika da bi se bilo bar na nuli. Npr. AMS, CDG, BCN su duplo jeftiniji. Kad se sredi situacija sa letovima za Aziju, bilo bi dobro da Vinci vidi sa Finnairom, njima bi moglo biti interesantnije.

Bliski istok i sever Afrike – potpuno ste u pravu. Kod Bejruta problem jedino nije bio LF nego očajna situacija sa valutom i inflacijom, vratiće se tamo ali ko zna kad. Cairo i Tel Aviv su obavezni, Aman je pun pogodak, nema Beograd puno takve “egzotike”.

Hanover ili Hamburg – na Hanoveru sada nema konkurencije, a Wizz je leteo 4-5 godina, sigurno ne prazan. Dakle, dijaspore ima. Dodatno, očekuje se da se vrate sajmovi i događaji, nešto po čemu je Hanover poznat, tako da mogu da zamislim da će ovde uletati i država kupovinom nekih karata.

Italija, Španija, Francuska – Trst je nepoznanica, voleo bih da čujem njihovu logiku. Mada je zanimljivo da je LH ukinula Minhen i ostavila samo Frankfurt. Uz Rim, to su jedine mogućnosti da se tamo stigne ako niste iz Italije, odakle uglavnom leti Ryan. Bari i Bolonja će proći dobro, kao i španske destinacije, mada će ovaj period u kom smo sada (10. januar – 10. februar) biti kritičan za Valensiju, kao uostalom za većinu destinacija. Za Lion baš ne znam – tu nije uspeo Wizz, blizu je Ženeva gde JU nije uspela dva puta, ali sigurno je u pitanju dobar dil sa Vinsijem koji i tamo upravlja.

Na kraju, JU je imala i dosta sreće u nesreći: zamislite da je obnovila flotu i ušla u ekspanziju i da je onda krenuo covid, to bi baš bio fijasko… Ovako, sada su dobili i povoljniji najam, a i aerodromi su voljni da razgovaraju o uslovima, treba im svaki prevoznik. Ali sad počinje teži deo posla – napuniti sve te avione 🙂 Nek im je sa srećom.

Kako to mislite da je LH ukinula Minhen i kako je ovaj period kritican za Valensiju kad Air Serbia tamo pocinje da leti tek od aprila?

LH je ukinula Minhen iz Trsta, a ovaj period godine je kritičan nevezano od toga da li lete sada, prošle godine ili sledeće godine

Hvala na pojasnjenju za LH.

Naravno da je ovaj period jedan od najslabijih medjutim ja sam vas razumeo da je u taj period kritican ove godine za Valensiju. Naravno da ce biti tesko Air Serbiji da drzi VLC cele godine i to mislim da im je jedan od najvecih izazova mada je bilo ljudi koji su smatrali da ce bas oko Sretenja biti dosta putnika na ovoj liniji.

Bacite pogled na letove Er Srbije na dan 15.02.2022. i videćete da su ili rasprodani ili skupi. Za Atinu ima 0 slobodnih mesta. Problematično je ovih mesec dana pre praznika (10.01 – 10.02)

Misli na januar sledece godine

Wizz Air se nacisto povukao iz Hanovera jer je aerodrom odbio da im da pare, kao sto je to bio slucaj do sada. Nakon ukidanja svih letova odande, aerodrom je zapravo kontaktirao JU i dao im dobre uslove za uspostavljanje letova. Vizer je bio pun na ovoj liniji te otud odluka da se uvedu 3 nedeljna sa manjim vazduhoplovom u poredjenju sa 2 nedeljna koja je imao Vizer sa A321.

SZG i NUE pokrivaju celu Bavarsku a i sire tako da JU sada ima alternativu MUC i FMM. SZG im je dao odlicne uslove a JU je donela odluku na osnovu potraznje i trendova. Imaju alate koji im govore koliko putnika gde preseda odande.Inace, kada je Vizer uveo SZG tokom vrhunca korone, imali su po 40 do 60 putnika po letu. JU da preuzme to trziste pa im je dovoljno.

Sto se Trsta tice, to je u sklopu njihovog fokusa na Italiju. Ovo je trziste oznaceno kao bitno tako da ocekujte velike promene na ovom trzistu. Ono je u dometu ATRa sto im odlicno odgovara.

Ove nedelje izlazi letnji red letenja i tu ce biti nekih lepih zanimljivosti.

Air Serbia ne moze pokrenuti MUC i to treba da bude jasno. Zato Air Serbia pokusava da „krade“ putnike sa strane uvodjenjem SZG i NUE.

Pa kako da bude jasno kad niko nije bacio neki jasan razlog za nepokretanje MUC? Znači ne može biti jasno.

SZG će pokupiti dobar deo putnika iz okoline Innsbrucka gde je velika dijaskora. Takodje i Linz će se podeliti na SZG i VIE. Da li će to biti dovoljno, videćemo

Mogu da lete i za Insbruk.

Stvarno ne mislim da je problem napuniti ATR za Salcburg.

ATR cak i ne mora biti pun da bi bio isplativ.

I to je tačno.

Pa možda će i imati. Kao i Linc.

Ajde otvaranje novih linija ali ogromna reorganizacija sto se tice flote.
Najpre vraceni preskupo iznajmljeni avioni lizorima. U prvom redu A330, pa jedan A320, par A319 i onaj jedan papreni ATR. Sve avione Boeinga je oterala u penziju. Sada krecu stari avioni ATR-a tim putem. Napraviti sve to u tako kratko vreme a jos usred pandemije… ogromno postovanje.

Tu se sada i postavlja pitanje koliku ekspanziju fote ce raditi jer su letos bili kratki zbog ogromne kolicine cartera. Ispad jednog aviona bi znacila katastrofa

Nisu bili kratki sem sa standardnim problemima oko ATR a to definitivno ne utice na broj cartera. Sve sto su agencije zatrazije JU je realizovala. Nikome nije uskratila uslugu, bukvalno nikome.

Salzburg (makar za sada) je pametno resenje jer je generalno slabo povezan sa regionom a JU svakako ne leti za Minhen tako da sa ATR-om ne bi trebalo da bude problema. I za Nirnberg mislim da ce vremeno vise leteti ATR nego A319.

Valensija ce definitivno biti samo sezonska. Mislim da je prevelik rizik ostaviti preko zime sa A319.

Bejrut nije vise logican. Politicka situacija, inflacija itd. Da nije toga Air Serbia bi se definitivno vratila.

Kijev i Lavov zbog politicke situacije. U Kijevu su vec sada Lufthansa, Austrian i KLM otkazali vecernje letove da avioni ne bi nocili na aerodromu te posade isle u njihovim hotelima.

Kisinjev… to smo svi ocekivali, narocito nakon uvodjenja Barija (za koju mislim da se nece pokazati dobro), Trsta (takodje) i Bolonje. Sve te tri linije su jako upitne ali sreca je da se rade ATR-om.

Helsinki moze ali samo pod uslovom da bude sezonska i da leti neki mlaznjak do 100 putnika. Naravno sa nekom dobrim codeshare sa Finnair-om. Airbus sa 144 mesta, bez codeshare recept za brzo ukidanje linije. Nemamo tamo mnogo dijaspore, Finaka je preskupa za nas da bi je kao turisti u vecem broju posecivali…

Kairo – predugacka linija za jedan nocni talas. Polazak vec oko 23:15 mora biti a i tada je nategnuto da li ce se vratiti ujutru do 6. Predvidjeno vreme stopa od 45 min. u Kairu je redovno probijano na vise od 1h ali i citavih 90 min. Zbog toga veliki broj konektovanih letova se propusta. Takodje ovde je Airbus sa 144 mesta prevelik. Kairo kao feed je imao najveci broj presedanja za Milano! Ako se i nekada vrati obavezno napraviti red letenja kompatabilan sa Milanom.

Tel Aviv – vratice se. Ukoliko ispeglaju jos dve stvari eto te linije na spisku.

Za Hamburg vec leti Wizz a taj Hamburg je dva puta pokretala i bila neuspesna cak i sa CRJ koji je koriscen za tu liniju. Generalno ne znam sta je problem sa tim prebogatim gradom Nemacke koji u blizini nema konkurenciju. Toliki grad a tako malo linija ima ako se uzme u obzir velicina i moc grada. Da li su skupe takse ili sta vec ali taj grad daleko ima manje linija nego sto treba.

Ono sto Air Serbia treba je jedan Embraer (na primer treci avion Air Montenegro). Idealan je za Hanover, Nicu, Lion (za koga mislim da se nece dugo zadrzati u mrezi) i Nirnberg. Ali i za postojece linije ka Stutgartu, Diseldorfu, Briselu dok se u podnevnom talasu moze koristiti za Tiranu (kada je ATR mali a A319 veliki). Ako bi se koristi u nocnom talasu super bi bio za Aman, Soči, Larnaku a narocito za Rostov. Naravno sve zavisi od kombinacije reda letenja gde bi mogao da se uklopi i kojim danima.

Ujedno to je i kompaniji veliki gap. Mlaznjak do 100 sedista. Kada bi to imali mnoge linije bi bile frekventnije i manji bi bio rizik.

P.S Zaboravili ste Oslo koji se pokazao u talasima kao jedna od najuspesnijih linija. Cak je i A320 leteo i bio popunjen do poslednjeg mesta.

A i neke linije koje bi bile logicne da budu a nisu, ne znaci da ih nece biti. Pa nece Air Serbia prestati sa sirenjem. Treba nesto ostaviti i za sledece leto. A i ovo je ogroman zalogaj koji treba progutati. Ovoliki broj novih linija i to kompanijom te velicine je jako…. smelo (necu da koristim drugi izraz).

Dok nema JU letova za MUC ovaj SZG ce biti dobar. Neka pokusaju. Nije daleko, moze ATR-om. A nije bas tacno da nema dijaspore u tom kraju. Pa taj aerodrom je blizi Minhenu nego Memingen i bolje povezan. Drugo, tu se mogu i neki transferi pokupiti za regiju. Sam aerodrom nema mnogo linija tako da za jedan ATR sa nekim LF u proseku 70% moze biti fina prica.

Drugo, da je tak SZG tako los pa ne bi Wizz pokretao sa bitno vecim avionom. Njima je tajming bio los ali su definitivno sproveli neku analizu cim su ga uvrstili.

Ma niko ne kaze da ne mogu ni Kairo ni Helsinki. Samo neki sa 100 sedista da uvedu. Daleko manji rizik.

LH ima puno preskupe karte iz MUC za BEG. Mnogo puta i preko 250€-300€.
Jel jasnije sada?

Opet vi o dijaspori. Iskreno divim vam se.
Uzivajte.

Imaju dosta transfernih putnika.

Koliko im treba za 14 nedeljnih letova.

Govori da imaju monopol i da imaju gomilu trasnfera. A i naucili su ljude da je sasvim normalno da imaju skupe karte na njihovim letovima.

Ne znam ko vas snabdeva informacijama o srpskoj dijaspori ali ono sto bi trebali znati pre nego sto ovako nesto izvalite je sledece:

– Srpska zajednica u Salzburgu i okolini je vrlo brojna i aktivna. Imaju svoje organizacije (SOMOS) na cije prijeme dolaze i najvisi ljudi iz regionalne politike sto samo govori o znacaju odredjene manifestacije.

– Takodje postoji i Kulturno sportska zajednica Srba u Salzburgu koja je prosle godine obelezila 20 god svog postojanja

– Ako niste znali postoji i Fudbalski klub ATSV Salzburg United vodjen od strane lokalnih Srba koji je svake godine do pandemije organizovao “Tesla cup” povezujuci time lokalne austrijske i srpske fudbalske klubove

– Salzburg je takodje mesto gde je, verovatno zato sto nema dijaspore, Srpska Pravoslavna Crkva otvorila svoju jako lepu crkvu kao mesto okupljanja Srba koji zive u Salzburgu i okolini. Adresa joj je Schmiedingerstraße 48, 5020 Salzburg pa mozete i sami proguglati.

– I naposletku trebali biste znati da bas zbog brojnosti svoje populacije Republika Srbija u Salzburgu ima svoj Konzulat. Takva zvanicna (ne pocasna!) diplomatska predstavnistva se otvaraju u mestima koja su od izuzetne vaznosti za drzavu koja ih otvara (na primer Hrvatska ima svoj Konzulat u Subotici) i gde ostoji znacajna populacija stanovnistva te drzave.
Jedan takav Konzulat Srbija nije otvorila ni na severu Finske ni na jugu Spanije. Sa jako dobrim razlogom.

Prvo, izraz Šiptar ne koristimo odavno, izgleda da ste par decenija bili na nekom drugom kontinentu. Drugo, po popisu u celoj Austriji ima svega 150k Srba, a realno je broj veći dva do tri puta. U Salzburgu živi zvanično 5% Srba (koliko ima i Bosanaca), a realno pričamo o 10-15% stanovnika grada srpske nacionalnosti. Nije malo.

Moj gospodine,

ne meri se samo broj ljudi u Salzburgu (koji sam po sebi ima vrlo razvijenu lokalnu srpsku zajednicu gde niti jedan broj stanovnika ne moze biti konacan) vec se gleda populacija koja je zainteresovana za ovu liniju na siroj povrsini od samog jednog grada. S tim u vezi se racuna deo Austrije od Linza do Salzburga i od Salzburga do Insbruka kao i deo Nemacke koji pokriva Pasau i okolinu. Za jedan ATR72-600 i vise nego dovoljno pogotovo kad uzemo u obzir da se ocekuje da karte budu ispod nivoa koji nudi LH na liniji MUC-BEG (ekonomicniji JU avion, manji break even, nize SZG takse) a to je za cetvoroclanu porodicu znatna usteda novca.

Data vam je gore izjava iz Salzburga koja nedvosmisleno pokazuje koliko su Austrijanci iznad ocekivanja bili zadovoljni sa linijom SZG-INIa koju ste ignorisali. Veliki deo te populacije u trenutku nepostojanja linije za Nis ce se okrenuti ka Beogradu i uciniti ovu liniju uspesnom a gde je jos populacija koja gravitira ka samom glavnom gradu Srbije. Puna kapa!

Zbog pandemije i zatvorenosti Austrije.

Austrijska izjava u vezi neocekivanog uspeha ove linije je data 2019 i odnosila se na period pre pandemije.

Posto Air Serbia kao i vi ocekuje da ovog leta pandemija bude zavrsena sasvim je jasno zasto se ponovo pokrece ova linija i zasto se ocekuje uspeh ove linije.

Naravno da ja tako kazem.

I ispravno.

Cijelo popodne ste na putu rent’a’carom za Podgoricu a ipak cijelo popodne odgovarate na komentare. Kako je to moguće?

Tri sata…?! Daj te me nemoj te…

Postojale su neke nezvanične informacije da linije INI-SZG i INI-NUE nisu bile loše popunjene u vreme kada su bile aktuelne. Ipak sve te podatke treba uzeti sa rezervom jer linije su trajale manje od šest meseci kada su obustavljene tako da nisu potpuno razvijene da bi se govorilo o nekim konačnim ciframa. NUE-INI možda ima perspektivu da se vrati kao direktna linija zbog velike dijaspore u okolini kao i zbog velikog broja ljudi koji radi u susednoj Češkoj koja se naslanja na NUE.Pošto Ryanair uglavnom uvodi iste inije za Niš kao i za Banja Luku možda postoji moućnost da se uvede i ova linija.

Po komentarima putnika koji su koristili liniju INI-SZG mali broj će koristiti presedanje u Beoradu da bi posle nastavili dalje do Niša. Letovi koji nisu direktni nisu previše popularni, tako da će se verovatno i dalje koristiti FMM za one zapadno od SZG kao i VIE za one koji se nalaze istočno od SZG.

Bio si u pravu!

Pretplatite se na

DNEVNI BILTEN

– bitno više novosti (svaki dan >15)
– bitno svježije novosti nego na zamaaero
– stiže na vaš e-mail svaki radni dan

Na Dnevni bilten su pretplaćene najveće institucije i zračne luke

Pročitajte više>

POŠALJITE NOVOST

Budite i vi novinar zamaaero!
Ako pošaljete 10 novosti koje objavimo možete postati honorarni suradnik
i pisati za novac!